|
Naslov: Predrag Čudić (1943) Poruka od: Angelina Oktobar 22, 2016, 07:41:50 pm *
(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Knjige_casopisi/Predrag_Cudic_(1943).jpg) PREDRAG ČUDIĆ Rođen 1943. u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Senti, a Filološki fakultet grupa za opštu književnost sa teorijom u Beogradu. Prve radove sredinom šezdesetih objavljuje u Studentu i Vidicima. Od 1970. član UKS, a od 2008. član Srpskog književnog društva, takođe od 1972. član UKPS. U vreme studija bio stalni saradnik lista Student, a '68\’69. urednik poezije. Od '70. do'76. honorarni urednik u programu za decu Radio Beograda, potom do 2005. bibliotekar u BGB kada je imenovan za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SCG u Republici Mađarskoj. Jedan od urednika i pokretača časopisa Heretikus. U penziji od maja 2008. Prevodi poeziju sa mađarskog i ruskog. Živi u Beogradu. OBJAVLJENA DELA Poezija
Poezija za decu
Proza
Prevedeno
Damski tekstovi Pozorišne drame
TV drame
Radio-drame
Radio-drame za decu
TV serija
Priredio
Sa drugim prevodiocima:
Književne nagrade
Biografija: Srpsko književno društvo (http://www.skd.rs/?akcija=pisacCudicPredrag) Predrag Čudić (foto): Screenshot / YouTube u emisiji "Problem", 17.02.2012. Naslov: Predrag Čudić (1943) Poruka od: Angelina Oktobar 22, 2016, 07:53:45 pm **
Poezija za decu Predrag Čudić ANTOLOGIJA SAVREMENE JUGOSLOVENSKE POEZIJE ZA DECU Priredili Milovan Vitezović & Radomir Smiljanić MAPA SEVERNOG ZVEZDANOG NEBA Prošetajmo se, baš ako treba, Kartom severnog zvezdanog neba. Zvezde nam tu, na zidu stoje Na mapi usred plave boje. U narandžasto — žutom tonu Zvezde probadaju vasionu. Tu iznad našeg pisaćeg stola Velika i malo manja kola. Lavovi ukroćeni papirom, Rakovi švrljaju sad svemirom. Device, Ribe i Škorpioni Tu ispred nosa, u vasioni. A beli Ovan bez svoga stada U moru pustoin strada li strada. I mali okvir širi se širom Papir se nadmeće sa svemirom. Na karti, na ogledalu papira Nebo se ogleda iz svemira. PESNIK I PESMA Pesnik nikom kazati ne sme Kako i zašto piše pesme. Što se iz same pesme ne vidi Toga se svaki papir stidi. Nikome ne sme biti jasno Pišeš li pesme rano il kasno. Pa zato pesme pišite na miru Sami sa perom na papiru. Bez muze, sami, u dva oka Pišemo pesme bez svedoka. Milovan Vitezović & Radomir Smiljanić Antologija savremene jugoslovenske poezije za decu II ILF • Zapis • Beograd, 1984 Naslov: Predrag Čudić (1943) Poruka od: Angelina Oktobar 22, 2016, 08:23:18 pm **
Poezija za decu Predrag Čudić ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU | Priredio Dušan Radović BUDIŠINA BUĐENJA Uvek pre buđenja, ustajanja, Budiša mali san odsanja: Recimo, danas će poći od toga njega, Budišu, boli noga, pa će on predan svome bolu preskočiti ko ništa školu! Mama i tata ne slute, rade, može bar jedan dan da ukrade! Prekrasan dan za bolovanje — zanemariće školovanje! Na ulici će naš bolesnik od slobodice da pobesni, pa naoružan čokoladom krenuće Budiša u šetnju gradom. Po železničkoj stanici će Budiša lepo procunjati, avanturističko njegovo biće gde bi sve moglo putovati?! Odavde će ga odvesti pruga pod nebo Severa, u krilo Juga, tu večno lebdi dah daljina: Beograd, Skoplje, Solun, Atina! Kad li će smoći toliko snage da kupi kartu za Kopenhagen! Sabirajući hrabrost i snagu mašta već Budiša o prtljagu: da uzme samo nužnu hranu, da krene prema Teheranu, a tamo posle uhvati brzi, pa da se obre u Sirakuzi! Budiša misli, misli do suza gde ono beše Sirakuza?! Kako će tako na putovanje peče ga strašno lično neznanje. (Ta on bi mogao za neznanje dobiti krupno odlikovanje!) Ne sme da pita sa kog perona kreće putnički put Vavilona. Šta ako kažu na šalteru: zakasnili ste čitavu eru! NIŠTA Da li je ništa buva, da li je ništa mrav, da li je ništa vazduh, beskrajan, vedar, plav? Da li je ništa senka, il' travka što nije nikla, da li je ništa, prosto, vazduh u gumi bicikla. Ili je ništa oblak, oblak bez kapi kiše, ili je ništa, prosto, ništa — i ništa više! Da li je niko — ništa? Da, onaj što ne postoji, kog zasad na ovom svetu niko ni u šta ne broji. Ništa je malo ništa, Plus sve što ne postoji, sve što na ovom svetu niko ni u šta ne broji! Dušan Radović • Antologija srpske poezije za decu (http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=735.) Srpska književna zadruga • Beograd, 1984. Naslov: Predrag Čudić (1943) Poruka od: Angelina Oktobar 26, 2016, 08:38:42 pm *
ŠTA JE PISAC BEZ KOLAJNE Književne nagrade u Srbiji niču kao pečurke posle kiše. Čudić: Zemlja sve manja, nepismenost sve veća. Danas imamo 337 književnih odličja. U dva postojeća udruženja upisano oko 1.700 pisaca Pisac bez nagrade je kao selo bez crkve. Selo bez crkve je kao žena bez oblina. Žena bez oblina je kao ptica bez krila. Ptica bez krila je kao pisac bez nagrade. A naših pisaca puno nebo, "lete laki, krilati i svešteni" baš kao i Aristofanove ptice. Ovako je Predrag Čudić završio svoje "savete mladom piscu", namenjenih nadolazećim perima, a povodom inflacije književnih nagrada u nas. Čudić je jedan od retkih, verovatno i jedini pisac koji se pozabavio, na ironičan način (a kako bi drugačije?!) ovim kulturološkim fenomenom koji dobija sve veće dimenzije i kao da mu nema kraja. O tome Čudić, inače veliki prijatelj Danila Kiša, za "Novosti" kaže: ■ Gotovo je dve decenije prošlo otkako smo u jednom društvu raspravljali o tome da li bi bilo pametno ustanoviti nagradu "Danilo Kiš". Smatrajući da nam preti najezda nagrada, to se već tada moglo primetiti golim okom, kao Pekićevih skakavaca koji će pojesti zauvek ono najvrednije, samu suštinu literature, bio sam protiv te ideje kao dopisivanja još jedne nule u inflaciji populističkih ideja. Nagrade su bila prateća pojava sveopšte inflacije: rodoljublja, herojstva, šovinizma, divljeg kapitalizma, kalašnjikov muzike, slobode nasilja svake vrste, inflacije lažnih vrednosti u svim domenima. Kao krunski simbol i najava svega što nas čeka pojavile su se početkom devedesetih novčanice sa likovima naših najvećih romantičara, Vuka, Njegoša, Đure i Zmaja, prva je imala pet, a poslednja 11 nula. O tome je 1994, Čudić napisao tekst "Srpski romantizam" želeći da skrene pažnju na, kako ističe, neprirodan brak i neizbežnu tragediju srpskog romantizma po drugi put među Srbima. ■ Pisac i novac, kada je to bila dobitna kombinacija?! Uprkos zdravom razumu romantizam je bujao, a s njim i nagrade, kao korov, kao ambrozija, za besmrtnike hrana, a za smrtnike bolest. U knjižici "Praktikum", velika berba lovorika 2001, popisao sam abecednim redom 387 nagrada. Ali, ako je neko pomislio da je to krajnji domet našeg "romantizma", vara se. Zemlja je sve manja, nepismenost sve veća, standard sve niži, tiraži sve bedniji, a nagrade kao skakavci padaju s neba. Kada se od pomenute cifre oduzme 65 nagrada od kojih su se neke ugasile, a veći deo ostale drugim sredinama, a doda petnaestak novih koje su u poslednjih nekoliko godina osnovane, dolazimo do pouzdanog podatka — da u zemlji Srbiji danas postoji 337 književnih odličja! Nije sporno da nagrade imaju svoj puni smisao: skreću pažnju najšire javnosti, čak i onih koji sa knjigom nisu "na ti", na ovenčana dela, stvara se pozitivna atmosfera oko pojedinih autora i naslova, mladi pisci dobijaju krila za nove spisateljske poduhvate, a oni stariji potvrdu o važnosti i značaju njihovih opusa. Najveća priznanja bez sumnje utiču na povećanu čitanost, odnosno tiraž. To se pokazalo i ove godine, u slučaju Dragana Velikića, čiji je roman "Ruski prozor", na krilima dve naše najprestižnije nagrade, NIN-ove i "Mešine", za nekoliko meseci doživeo čak 12 izdanja. Ipak, neprestano uvođenje novih "povelja" i "kolajni" može (ako to već i nije) da se izvrgne u svoju suprotnost i da se u suštini plemenita namera pretvori u banalno zadovoljavanje književnih sujeta ili oduživanje međusobnih dugova, s obzirom na to da se u žirijima često nalaze ista imena. Pri tom, imajući u vidu da se nagrade dodeljuju svake godine, izvesno je da svaki iole ozbiljniji pisac može da računa bar sa po jednim priznanjem, iako je u dva postojeća udruženja književnika zvanično upisano oko 1.700 pisaca! Da se nagrađivanje širi poput korova pokazuje i najava novoustanovljene nagrade "Gospođin vir", obelodanjene kao oglas ovih dana u jednim novinama. ■ Pomislih, dobro, pošto je prema mišljenju pobornica nekih ženskog pera srazmerno mala nagrađivanost ženskog pisma, neka bude jedna tako izazovnog imena "Gospođin vir" — kaže Predrag Čudić. — Kad pročitah propozicije nagrade, shvatih da se bez nje zaista nije moglo, te da bi svi spiskovi naših lovorika bili plitki i kusi bez "Gospođinog vira". A ta nagrada je: "antibirokratska, godišnja, za najbolju knjigu poezije, roman, esej/ogled. Nagrada se dodeljuje prvenstveno pojedincima koji se u svojim delima suočavaju sa umnim i duhovnim naporima, mističnim iskustvom i pesničkim lavirintom. Nagrada se dodeljuje autorima koji umeju da ožive naše dubine, da siđu u mistične virove, i da po cenu napora daju delo koje ima svu draž novine, pa i ono smešno trzanje zbilja sapetih spregova". Nagrada se dodeljuje u okviru književnih susreta "Bezdan umetnosti". Nisu li taj "Gospođin vir" i taj "Bezdan umetnosti" dovoljan povod za ponovno podsećanje na naše žalosno siromaštvo, blago nama, pita se Čudić i citira stihove Duška Radovića: "Bilo je kasno leto, zemlja se smanjila bitno, na leto i na sve to, nagrade sipile sitno". ZAJEDNIČKO DOBRO Među Čudićevim "Savetima mladom piscu" je i ovaj: ■ Budi kao kavez koji traži pticu, lovi i ulovićeš je. Ako je, recimo, ugledni pisac zaboravio da je primio neku datumsku nagradu, pa se još time i hvali, ne smej mu se i ti ćeš biti takav kad postaneš institucija. Sakupljaj najbolje govore nagrađenih pisaca, moraš imati svoju antologiju njihovih beseda, to je blago. Trudi se da budeš među prvima koji čestitaju slavodobitniku, da ne kažu da si zavidan. Ne izbegavaj svečane dodele i ručkove, uvek je dobro da te tu ima. Šta ima lepše u ovakvoj apokaliptičnoj sredini nego nagrađivati i biti nagrađen. Budi ozaren srećom drugih to je i tvoja sreća, literatura je zajedničko dobro." Dragan Bogutović | 20.06.2008. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:217523-Sta-je-pisac-bez-kolajne) |