KNJIŽEVNOST

POEZIJA => Srpski pesnici XX i XXI veka — biografsko-bibliografski podaci i prilozi => Temu započeo: Angelina Decembar 16, 2010, 03:32:20 pm



Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Decembar 16, 2010, 03:32:20 pm
*


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_(1954).jpg)


NENAD GRUJIČIĆ

Nenad Grujičić rođen je 12. septembra 1954. godine u Pančevu. U čestim porodičnim selidbama, najranije godine proveo u Šajkašu, odakle 1960. godine odlazi u Gomjenicu i Prijedor, mesto roditeljskog zavičaja, gde pohađa osnovnu i srednju školu. Na Filozofskom fa­ku­l­tetu u Novom Sadu diplomirao je na grupi jugolovenska i opšta književnost.

Bio je glavni i odgovorni urednik studentskog književnog lista To jest (1978—1980) i urednik poezije u Glasu omladine 1980—1981. Predavao je književnost u Vojnoj gimnaziji u Beogradu 1982. godine.

Predsednik Društva književnika Vojvodine (1993—1997) i predsednik Saveta Međunarodnog salona knjiga i Dana Laze Kostića u Novom Sadu (2000—2004).

Živi u Novom Sadu i radi kao direk­tor pesničke institucije Brankovo kolo u Srem­skim Karlovcima. Objavio dvadesetak knjiga poezije, proze, eseja, kritika i polemika.

Pesme su mu prevođene na ruski, engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, jermenski, poljski, gruzijski, arapski, rumunski, švedski, češki, slovački, ukrajinski, mađarski, makedonski, rusinski i slovenački jezik.


KNJIGE POEZIJE:

  • "Maternji jezik", KOS, Beograd, 1978, 1995.
  • "Linije na dlanu", Prosveta, Beograd, 1980.
  • "Vrvež", Matica srpska, Novi Sad, 1985.
  • "Carska namiguša", BIGZ, Beograd, 1990.
  • "Jadac", Srpska književna zadruga, Beograd, 1993.
  • "Pusta sreća", Prosveta, Beograd, 1994, 1995, 1996.
  • Pesme pri ruci", KOS, Beograd, 1995.
  • "Log", Vreme knjige, Beograd, 1995.
  • "Cvast", Prosveta, Beograd, 1996, 1997.
  • "Čistač", Izabrane pesme, Prosveta, Beograd, 1997.
  • "Snovilje", Glas srpski, Banja Luka, 1998.
  • "Živa duša", Prosveta, Beograd, 1999.
  • "I otac i mati", Izabrane pesme, Matica srpska, Novi Sad, 2002.
  • "Mleč", Izabrane pesme, Glas srpske, Banja Luka, 2004.
  • "Svetlost i zvuci", Izabrane i nove pesme, Srpska književna zadruga, Beograd, 2005.
  • "Šajkaški soneti", Prometej, Novi Sad, 2008.
  • "Darovi", Orfeus, Novi Sad, 2009.
  • "Vijadukt", (poeme), Prometej, Novi Sad, 2011.


OSTALE KNJIGE:

  • "Prokrustova postelja" (eseji i kritike), Stražilovo, Novi Sad, 1989.
  • "Auh, što život ušima striže" (almanah), Stražilovo, Novi Sad, 1990.
  • "Branko — Pesnik mladosti" (monografija o B. Radičeviću), Književna zajednica Novog Sada, 1984, 1985, 1990. i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1992.
  • "Ojkača" (studija i antologija), Književna zajednica Novog Sada, 1988, Dnevnik, Novi Sad, 1992. i Zadužbina Petar Kočić, Banja Luka ‡ Beograd, 1996.
  • "Ples u Negvama" (eseji i kritike), Prosveta, Beograd, 1998.
  • Polemike i odušci", Oslobođenje, Srpsko Sarajevo, 2004.
  • "Priče iz potaje", Prometej, Novi Sad, 2007.
  • "Živi zvuci Nenada Grujičića", (Miloš Jevtić, kolekcija Odgovori), Beogradska knjiga, Beograd, 2008.
  • "Muža duša" (roman), Prometej, Novi Sad, 2009.
  • "Priče za romane", Kulturni centar Novog Sada, 2012.
  • Antologija srpske poezije (1847—2000), Brankovo kolo, Sremski Karlovci, 2012.


NAGRADE:

  • Brankova nagrada Matice srpske
  • Milan Rakić
  • Vukova nagrada
  • Pečat varoši sremskokarlovačke
  • Skender Kulenović
  • Stražilovo
  • Pavle Marković Adamov
  • Kondir Kosovke devojke
  • Pjesma nad pjesmama
  • Kočićevo pero
  • Grb Sremskih Karlovaca
  • Lazar Vučković
  • Šušnjar
  • Dnevnikova nagrada
  • Zlatna značka KPZ
  • Prva nagrada na Smotri jugoslovenskih radija
    u Ohridu za emisiju ''Od bećarca do ojkače''

Nenad Grujičić (http://www.nenad.brankovokolo.org/biografija.php)
Antologija srpske poezije (1847—2000) (http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=955.0)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Decembar 16, 2010, 03:32:45 pm
*

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_1.jpg)


NENAD GRUJIČIĆ

Nenad Grujičić je po svemu izuzetna pojava u našoj književnosti i markantna ličnost našeg književnog jezika, čak u izvesnom romantičarskom smislu, tako da njegovo portretisanje mora biti veoma inspirativan posao što, priznaćete, nije baš obavezno slučaj sa većinom naših savremenika.

Pre svega pesnik, i to jedan od najistaknutijih, ali takođe i vrlo originalan, bespoštedan književni kritičar, pa onda i polemičar, jedan od najduhovitijih i najfrekventnijih koje imamo, Grujičić nije od onih autora za koje jednostavno određujemo kontekst pevanja i mišljenja, jer se krug njegovih srodnika neočekivano proširuje, i to u onom najboljem i najdubljem tradicijskom pravcu. U njegovom rukopisu treperi i stalno je delatna najfinija tradicijska rezonanca ‡ za koju često mislimo da je neponovljiva u duhu savremenog pesništva. Kroz njegove stihove kao da zaista progovaraju najdelikatniji refleksi narodne lirske poezije, varnica koju svi čuvamo negde u ličnom i kolektivnom sluhu, ali je samo retki mogu ukresati.

Po tom daru je Grujičić, inače izrazito samosvestan i poetički upućen autor, poseban među savremenicima. On suvereno vlada izvorima našeg pesništva, sve tamo do usmenog, i zato je "maternji jezik", naslov njegove prve zbirke pesama, toliko adekvatan i za sve ostale.

Podela na faze, kritičarima tako draga pri pokušaju integralnog razmatranja nekog opusa, ovde je jedva izvodljiva i mogla bi se vršiti samo po principu uočavanja manje ili veće naglašenosti poetičkih konstanti, koje se iz nekoliko pravaca slivaju u jedinstven pesnički glas. U novim knjigama koje su svojevrsni omaž sonetu ‡ prava sonetna ekvilibristika i samoanaliza ‡ nema ničeg izveštačenog, nego se promišljanje pesme unutar pesme odvija uz male svečanosti i eksplozije lirske inventivnosti po kojoj znamo punokrvnog Grujičića.

Ni ovde, naravno, iz njegovog glasa ne iščezava gorko-ironični impuls, nego se čak i pojačava, praćen ‡ što je naročito važno ‡ specifičnim jezičkim hedonizmom: očiglednim i čujnim uživanjem u konstrukciji sočnih lirskih fraza, sa efektnim poentiranjem na malom prostoru, kao da je u svaki stih ugrađen mali mehanizam koji će sve te sintagme dovesti u nezgodne a opet funkcionalne relacije ‡ da bi značenje pesme i njena zvukovnost postali jedno.

Važno je naglasiti autentičnost Grujičićeve lirike, njenu elementarnu snagu i njenu duboku ukorenjenost u bogatstvo našeg jezika. Ta elementarnost je bitna jer baš zahvaljujući njoj pesnik tako raskošno varira svoje retoričke registre, od ironičnog, sentimentalnog i erotskog ‡ do rodoljubivog, i u svim registrima biva ujednačeno kvalitetan. Pesnik priziva primordijalno stanje pesme tako što luta kroz tradiciju, nastojeći da kroz to lutanje obnovi magiju samog stvaralačkog čina. Jezik lutanja uvek je konkretan i ekspresivan, krajnje intiman i jednokratan, a istovremeno kao da dolazi iz velike udaljenosti, iz neke kolektivne memorije, pomalo se vrteći i oko razočaravajućeg inventara svakodnevice, oko svojevrsne opčinjenosti trivijalnim ‡ ne da bi se ono izložilo poruzi, nego da bi na fonu karikiranja još jednom zablistao moćni refleks iskonskog pevanja, Nenadu Grujičiću toliko svojstven i drag.

Želidrag Nikčević | Nenad Grujičić (http://www.nenad.brankovokolo.org)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 06, 2012, 03:30:21 am
*

NENAD GRUJIČIĆ — Knjige poezije




(http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/01NenadGrujicic-Maternjijezik1a.jpg)             (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/02NenadGrujicic-Linijenadlanu1a.jpg)            (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/03NenadGrujicic-Vrvez1a.jpg)            (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/04NenadGrujicic-Carskanamigusa1a.jpg)  


MATERNJI JEZIK
Ovo je knjiga koja je očekivana, ili tačnije, knjiga koja je bila neophodna....
[Milivoj Nenin]

LINIJE NA DLANU
Nema sumnje, Grujičić je u dosluhu s najnovijom i preovlađujućom orijentacijom moderne poezije na "novi realizam" i "poetski publicizam", koji se ne usteže ni od društvenog, pa ni političkog tumačenja čovekove situacije, s jedne strane, niti od "nepoetskog", dokumentarnog, dnevničkog i autobiografskog govora, s druge. ...
[Slavko Gordić]

VRVEŽ
U svojim najboljim pjesmama, koje pretežu u Vrvežu, Nenad Grujičić je uspio da progovori svojim glasom, svojom nutrinom...
[Ranko Risojević]

CARSKA NAMIGUŠA
U Carskoj namiguši  Grujičić ostaje veran jeziku koji je "posisao" sa Maternjim jezikom, tom zvuku i melodiji koje je tako strasno prizivao i ispitivao. Maternji jezik je, i na ovom primeru vrlo uspela metafora koja apsorbuje, fermentira, pa onda isijava niz značenja od značaja za razumevanje Carske namiguše, kao i Grujičićeve poezije uopšte...
[Zoran Đerić]



(http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/05NenadGrujicic-Jadac1a.jpg)              (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/06NenadGrujicic-Pustasreca1a.jpg)             (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/07NenadGrujicic-Log1a.jpg)            (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/08NenadGrujicic-Maternjijezikipesmepriruci1a.jpg)    


JADAC
Najpre, nova je knjiga pesnikov pogled u protekle decenije, povratak dečačkim uspomenama i zavičajnim (zapadnobosanskim) temama, otiskivanje ka prostorima izbledelih i potisnutih slika, suočavanje s korenima sudbinskih udesa i s razlozima današnje neurotičnosti...
[Čedomir Mirković]

PUSTA SREĆA
Najsloženije spojeve i najveći raspon razlike Grujičić ostvaruje u knjizi Pusta sreća u kojoj je sabrao tri sonetna venca: Žižak, Vihor i Tajac....
[Saša Radojčić]

LOG
Mistik beline i pesnik samoga sebe je Nenad Grujičić, a zbirka soneta Log ukazuje se kao srebrnast nimbus nad dosadašnjim pesnikovim ostvarenjima...
[Jelena Aleksić]

MATERNJI JEZIK I PESME PRI RUCI
U ovoj knjizi je ono najbolje od Grujičića. Ona predstavlja tačku s koje se pruža najčistiji i najdalji pogled na Grujičićev pesnički trud.
[Laslo Blašković]



(http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/09NenadGrujicic-Cvast1a.jpg)             (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/10NenadGrujicic-Cistac1a.jpg)              (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/11NenadGrujicic-Snovilje1a.jpg)             (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/12NenadGrujicic-Zivadusa1a.jpg)


CVAST
Šta je Cvast? Preliv boje, tanani slikarski akvarel? I to! Ali nešto vidljivije, što donose sazvučja Grujičićeve Krajine. A koju je pjesnik u nekom svom drugom svijetu prepoznao i doslutio. I koju je, u nekom drugom vremenu, doživio...
[Zdravko Kecman]

ČISTAC
Posle devet knjiga pesama i dve decenije prisustva na književnoj sceni, pesnik Nenad Grujičić osmelio se da istupi na čistinu i preispita sve što je do sada učinio u poeziji, objavljujući obiman izbor stihova pod efektnim naslovom "Čistac"...
[Dejan Tadić]

SNOVILJE
Dve su osnovne teme "Snovilja", zbirke pesama plodnog i sve prisutnijeg u srpskoj poeziji Nenada Grujičića: ljubav i pesma...
[Nikolaj Timčenko]

ŽIVA DUŠA
"Živa duša" je nova knjiga Nenada Grujičića, pjesnika i esejiste, književnog kritičara i antologičara, vrsnog i polemičara i analitičara, sastavljena od tri sonetna vijenca: Dušo, Dušak, Poezija i ciklusa raznoobličnih pjesničkih štiva, od minijatura do poema...
[Momir Vojvodić]



(http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/13NenadGrujicic-Iotacimati1a.jpg)           (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/14NenadGrujicic-Mlec1a.jpg)            (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/15NenadGrujicic-Svetlostizvuci1a.jpg)            (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/16NenadGrujicic-Sajkaskisoneti1a.jpg)    


I OTAC I MATI
Najnoviji izbor Grujičićeve poezije, posvećen ocu i majci, potvrđuje razuđenost njegovog pjesničkog interesovanja ne više i ne samo u formalnom nego i u sadržajnom smislu. On je, koliko nam je poznato, do danas jedini pjesnik koji je u jednoj zbirci objedinio pjesme o oba roditelja, ne ističući, dakle, samo jednog, što je obično do sada bio slučaj...
[Ranko Risojević]

MLEČ
Čašu poetske mliječi, destilat svog višeknjižja, Nenad Grujičić podiže u slavu poezije i pjevanja, zaumnih moći jezika i pjesničkog izričaja, njegovog volšebnog obuhvata visina, dubina i širina duhovnih i životnih...
[Anđelko Anušić]

SVETLOST I ZVUCI
Uz sonet (i vijenac!), kao dominantnu impresiju nakon susreta sa Grujičićevom poezijom, nameće se odmah i bespogovorno zavičaj, kao iskon  i donji kamen ne samo ove poezije, već ukupnog Autorovog bića i bitisanja...
[Miroslav Egerić]

ŠAJKAŠKI SONET
"Šajkaški soneti" Nenada Grujičića jesu lirsko traganje za izgubljenim vremenom. Pesnik je uspeo da prizove i dočara dane ranog detinjstva u Šajkašu, ali je, takođe, svemoćnim pesničkim vidom, oživeo i dane u kojima nije učestvovao (odlazak roditelja iz Bosne u Šajkaš i početak života u novoj sredini, sa svim nedaćama i radostima), kao i jedno udaljenije, istorijsko vreme (život Srba-graničara kroz vekove, odblesci ratova, obredi koji sežu u davninu)...
[Maja Belegišanin]



(http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/17NenadGrujicic-Darovi1a.jpg)          (http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/18NenadGrujicic-Vijadukt1a.png)


DAROVI
...ne zaboravljam da je ova poezija dobrim delom namenjena sladokuscima. Ona od svog čitaoca zahteva ne samo izuzetan lirski rafinman, ne samo veoma razvijen prirodan sluh, nego i vrlo konkretna znanja o lirskoj tradiciji. U njoj se prepliću odjeci različitih čitanja, uvek je tu zapretano neko suptilno ukrštanje s lektirom, a istovremeno ne prestaje da treperi neponovljiva autobiografska struna, prenapregnuta porodičnim, zavičajnim i nacionalnim refleksima...
[Želidrag Nikčević]

VIJADUKT
Ova po mnogo čemu neobična knjiga sačinjena je iz tri poeme: "Vijadukt", "Pokrivanje kuće" i "Žabar". Nenad Grujičić obnavlja u savremenom srpskom pjesništvu zapostavljen oblik — poemu, u kojoj se elementi lirske poezije prepliću sa narativnim. Sa snažnim životnim izvorima, ova nesvakidašnja knjiga donosi krajiški ambijent gdje se kao toponimski epicentar javlja Gomjenica (i ne samo ona) natopljena krugovima burnih slika i prizora, koji svojim umjetničkim dometom vode ka univerzalnoj dimenziji rukopisa.
[Predrag Bjelošević]


* * *


(http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/Nenad_Grujicic_-_Antologija_srpske_poezije_1aaa-1.jpg)


ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE (1847—2000)
... nastoji da pokaže beskrajnu lepotu poezije u srpskom jeziku i da istakne svu njenu raskoš u periodu od jednog i pô veka — praćenjem putanje eksplozije pesničkog jezika.
... ova antologija pokazuje širinu i lepotu srpskog jezika ostvarenog u najrazličitijim pesničkim rešenjima, u slobodnom i vezanom stihu, u raznovrsnim formama i oblicima, u nepreglednom mnoštvu tematskih i motivskih polja, u dionizijskom i apolonijskom tonu, u kreativnim moćima poezije.
Sasvim je očigledno da je priređivač duboko probdeo nad pesničkim opusima i, snažno koncentrisan, birao pesme koje su ušle u Antologiju, pesme koje izazivaju visoko čitalačko uzbuđenje i snažan doživljaj.
[Marija Sloboda]

više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/knjigepoezije.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 12:02:34 am
*

NENAD GRUJIČIĆ



(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_foto_Andrej_Tisma.jpg)


Fotografija Nenada Grujičića iz vremena kada je objavio prvu i drugu knjigu pesama.

Fotografisao Andrej Tišma


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 12:02:44 am
*
Maternji jezik
Nenad Grujičić


O MATERNJEM JEZIKU

Oko naslova Grujičićeve pesničke prve knjige lebdi omaglica slutnji i pitanja moderne filozofske i književne misli. Maternji jezik! Je li po sredi Kročeova ideja (inspirisana starim Herderovim i Hamanovim učenjem) da je poezija maternji jezik čovečanstva, da su jezik i pesništvo u osnovi jedno: stvaranje, pothranjivano i usmeravano silama imaginacije? Ili je, možda, u pitanju pesnička overa strukturalističke "filozofije sistema", koja daje povlašćeno mesto jezičkoj aktivnosti, pripisujući joj nezavisan totalitet? Ili je, naprotiv, reč o otporu nametljivoj filozofiji ljudskog jezika, otporu inspirisanom jednom "filozofijom čoveka", koja u jeziku vidi "prirodnu ustanovu"? Jer, kako veli Mikel Difren, "za svakog čoveka postoji njegov maternji jezik koji predstavlja podlogu i hranu njegovoj misli, i čovek u njemu obitava onako kao što zametak obitava u majčinoj utrobi: on će od majke morati da se odvoji, ali će uvek ostati okružen njenim staranjem i nežnošću".

Samo jaki razlozi dopuštaju podvrgavanje jedne pesničke knjige teorijskoj "anketi". Ovoga puta to pravo nam daju bar dva obeležja Grujičićeve knjige: jezik i poezija su njen predmet, više negoli njen subjekat ili njeno podneblje, i, potom, u njenom pismu ima toliko kategorijalnog jezika i toliko destilisane pojmovne bistrine da ove tekstove, i nehotice, pre nego sa ikakvim literarnim uzorkom, upoređujemo sa manirom i stilom definicija.

Pesnički opit Nenada Grujičića izveden je čisto i dosledno. Kako u njegovom shvatanju pesništva, tako i u njegovom pesničkom činu zadivljuje kristalna i definitivna jasnoća stava i iskustva.

Slavko Gordić, 1979.     više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20maternjem%20jeziku2.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 12:25:02 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Maternji jezik


OLOVKA
 
Olovka je kao žena.
Prestali smo se
dogovarati
o svemu što je ručak
     i potreba.
Lažemo se
     i trošimo
     pred spavanje.
 
Po nekoji put
klizim s postelje
niz papir!
 

OBIČAJ
 
Moćna je navika
koja me oplemenjuje
ranim sjećanjima.
 
Ona žestoko gori
     i oplakuje dan
     kada sam prvi put
uzeo olovku
     i nacrtao kosu liniju
ali liniju
što prolazi kroz srce
     i nastavlja se
     do porođajnog mesta
ili zamke za sve one
koji razmišljaju
o putešestviju
kroz nejasne predjele
     i vradžbine pjesme
     što se kao u snu
iznenada ukazuju!
 

TO
 
Bilo šta da se priča
     i nagađa
o svemu ovome
ništa se neće znati
jer dok pišem
izražavam duboku brigu za TO
     i samo tada
     tamo neke meni
sudbinski jasne slike
     i prilike
     jesu nesmetana šetnja
     do sna
jedine raskoši gdje nema
razlike
između mene
     i meni različitih
ljubimaca Prirode
     i Razmišljanja.
 

RAZLAGANJE ŽIVOG BIĆA

Ne bi trebalo valjda
da branim ovo što pišem?
 
Ispostaviće se da postavljam
zamku
i uvlačim Vas
u džunglu stihova.
 
Rekli ste kroz nos:
A
i ti pišeš poeziju?
Pa da vidimo?
 
Ja sam drhtao
i razlagao dugačku pjesmu
na dijelove:
 
U prvi idu ljudi
u drugi bilo šta
u trećem je opadalo lišće
kroz četvrti tekla voda
kroz peti krv
i tako dalje
do nekog beskonačnog broja
kojim se obilježava taj
posljednji komadić
moga znanja.
 
Samo uz pomoć poezije!
 

OPASNO PROTEZANJE
 
Kad jezik zazvuči
ili se sluša
ili ne sluša.
 
Ali
sad smo ovdje da ga slušamo
     i aplaudiramo
     za podvige u mnogim ratovima
što ih je učinio
za dobrobit nas mladih jezičara
koje sudbinski interesuje
     i pjesma
ali nas muči
njeno protezanje kroz vjekove
pa ipak
o pa ipak
pristajemo
njome da se služimo!
 

UNUTRAŠNJA
 
Ipak
neki Veliki zakon
izvan zemaljskog reda
uspostavlja poredak
u mojim stihovima
što crpe svu snagu
     i služe meni-žrtvi
     da poklekne
     sudbinskom teretu
iznutra.
 
Oh dušo
kako mudro
zabavljaš se tijelom!
Tvoja orgija
nebeska je strast
što kratko traje
     i ostavlja me
     u razorenom stanju.
 
Brižno ispisujem
neku vrstu sna:

Unutrašnja građa moga bića
što prije se
mora raščlaniti
     i otpočeti
     život bez smetnje.
 

PREVODILAČKI RAD

Ovo je pjesma
koju sam preveo
sa svog jezika na Vaš.
 
Nisam nimalo sumnjao
u obostrane prednosti
i mogućnosti
da se moj govor izrazi
svakodnevnim riječima.
 
Sve se ulijevalo
u već pripremljene kanale
a meni je preostalo samo
da ubrizgam život
neartikulisanoj masi
i prihvatim
Vaše uslove:
 
Ptica bez krila
ne može da leti
jer to se protivi
svim oblicima bioloških
i gravitacionih
saznanja.
 
List vode takođe
ne može presjeći ribu
jer šaran je čvršće
agregatno stanje!
 
Zatim ste me primorali
proderali ste se
kako pjesma
ne smije imati gestove
kako ona nije živo biće
koje mlatara rukama
i donjom usnom
opominje na opasnost:
Nema pjesma gestove!
 
Dobro
u redu.
Ovo je samo prevodilački rad
i zajednički dokument
o našem sučeljavanju.
 

VELIKA POMETNJA
 
Duša jednom napusti tijelo
     i ne vraća se u isto.
Slobodna istražuje
     i lovi opet nekog stvora
     da mu se usadi
da ga optereti
čitavog života.
 
Moja duša
poprilično miruje.
Ne zalazi u naše
zajedničke probleme
onoliko koliko ja to činim
     i pojedoh se živ
     što ponekad ne mogu
     pjesmu napisati
ili još gore
kad pomislim
     i uplašim se
     da nikad ništa neću napisati.
 
O velike li pometnje!
Ni traga ni glasa od stvoritelja
a ja nagađam
     i uveličavam
     ovako divno stanje
moga mesa.
 

POEZIJA

Ah:
 
To je bistri Um.
Jezik oslobođen predrasuda.
Otvorene rečenice
mojih glavnih briga.
Rasulo koje
dovodim u red.
 
Zapravo
sad se izbavljam
prije vremena!


KROZ KRV
 
Kad ulazim
u mnoge predjele
Prirode
     i Razmišljanja
širim se
     i otvaram
bez milosti izranjam
     i nastavljam trk
     preko poprskanih površina
prstima niz mokro lice
niže
naniže
da iščupam srce
unutrašnjeg dvojnika
koji uzdiše
teško diše
izdiše
poslije dugih putovanja.
 

TAJNA SE OTKRIJE NA KRAJU
 
Onaj sam
koji kopka
po utvrđenjima
što ih niko vjekovima
nije osvojio
već se pri kraju života
dao u bjekstvo
napustivši
     i svoje najdraže
     u porodici
     da bi njemu bilo najbolje
znao on to
     ili ne!
 

PUTOVANJE
 
Put kojim idem
     i ne osvrćem se
    ne obrćem oko ose
zaraza je
što zakonom vjerovatnoće
izlazi
     i prelazi
iz sveg
     i svačeg
u ovakve kao što sam ja.
 
Put se ne vraća u izvor muke
iz koje počinje
već gradi vječnu Arhimedovu spiralu
po kojoj kružim
     i udaljavam se od centra
     istine
koju slutim
     i nazirem
pa je kao takvu
ovoga puta negiram
     i ostavljam za sljedeće
     aktivno putovanje.


POSLJEDICE
 
Ne postoji ono
što se osjeća svim čulima
bez obzira na ljepotu
ugrabljene misli
što vodi u zamršene
predjele vječnosti.
 
Rad do iscrpljenosti
na ovom fenomenu
samo je užurbanost moje krvi
     i svih dosadašnjih
     vjekova poezije
     što počivaju
nad
     i pod grobovima
Homera
Dantea
Branka
     i ostalih.
 
Ali
meni ne preostaje
ništa
nego da se plodim stihovima
     i živim u zabludi
kao svi prethodnici
     i oni koji će
sutra
možda
doći.
 

MOĆ KOJA NIJE
 
Isto je pisati o ružama
prije
ili poslije kiše.
 
Pišem o svemu
ne bih li osvojio
golema prostranstva.
 
Ima stvari
     i pojava
     o kojima niko
     nikad ne pjeva
a one su takođe pjesme
jer same sebe pjevaju
ne čekajući mene
i meni slične.
 

TOBOGAN — LAVIRINT
 
Riječ se podešava
uvođenjem emotivnosti
dužinom posljednjeg sloga
naglašenim mjestima
     i sopstvenom vrpcom
     što se odmotava
     do dalekih predjela
     neslućenog sklada
što se po ko zna koji put
obnavlja
pomoću podjetinjenih
pogleda na svijet.
 
Praksa pokazuje:
Ono što liči na zamku
odskočna je daska
čiji ugib stvara energiju
čini formulu
s iznenadnim nepoznanicama.
     Ja vidim jasno
putanju
po kojoj klize riječi
     ili jezgro ove pjesme
     što mijenja boju moga lica.
 

ZBIVANJA OKO PJESME
 
Tamo gdje
počinje moje tijelo
odgoneta se pjesma.
 
Rast riječi se nastavlja
praznim pričanjem
     i objašnjenjima
     što se silovito
približavaju
     i glasno čuju
iz usta mojih sagovornika.
 
Dosta
za danas je dosta!
Uporedimo
ove dvije vrste kazivanja
u šakama procijenimo
njihove težine
     i vagajmo
     vagajmo
do sljedeće pjesme.
 

NJEGOVO VELIČANSTVO
 
Jezik je pilula
što se guta svaki dan
na opštu nesigurnost
pojedinih riječi
što nastanu u datom trenutku
bez obzira da li se čak
     i ispisuju
     u besvjesnom stanju
ili kako drukčije.
 
U pjesmi
jezik se prevrće na glavu
     i čeka
     da se krv slije u nju
pa da zapjeva kako je nebo crveno
kako se on jezik
odriče ulogâ koje ima
     i da se nepošteno koristi
     među ljudima što su
     neraspoloženi
prema glavnoj funkciji
Njegovog Veličanstva.
 
U porodici
kao u pjesmi
riječi se kače
     i uz tresak kidaju
     svaka na svoju stranu
     uz sopstvene troškove
svakako!
 

PO ROĐENJU
 
Jezik je tajna
podarena
meni — razumnoj cjelini
da barata okolinom
     i ako se ikad izgradi
     u velikog pjesnika
onda
i suštinom okoline.
 
Pjesnik se ne oslobađa jezika
ni poslije smrti
a to znači
da je prevaren u životu
     i da se uzalud
     opkladio s knjigama
     kako će sve nestati
     svršetkom njegovog organizma
najsavršenije konstrukcije
što postoji
među
pokretljivim česticama.
 

POEZIJA IMA SVOJE LJUDE
 
Nekakav naročit recept
ne mogu da dam
za spravljanje ovoga melema
kojim se vidaju
zdravi
     i bolesni dijelovi
     moga života.
 
Ah
nezgodno bi bilo
da se otkrije bilo šta
o ovome o čemu se
vjekovima govorka po školama:
Poezija je vječita!
 
Slažem se
     i dodajem:
Nema čovjeka
na kugli zemaljskoj
koji bi ušao u kraj
     i tajne
nitima ove ženske čarape
što ima svoje pristalice
     i gotovo!
 

MIRNA SAVJEST
 
Nešto se može naučiti
a nešto podariti
ako pišeš pjesme
     i sarađuješ s ljudima
     koji dobro barataju
     specijalnim slučajevima
ili životnim navikama onih
što nemaju šanse
za oproštaj
slatko spavanje
     i mirnu savjest.
 
Ko ti garantuje da si u pravu
     i da ono što tvoja
     glava opredmeti
     ima ljudski smisao?
 
Nemoj se drmusati samosvjesno!
 
Stavi palac na čelo
     i pitaj:
     Oče
zašto si me pravio
kad nisi znao
     i nisi mogao
     pravilno
     da me rasporediš?
 

TU SAM
 
Čuje se:
Ovaj piše o Velikim temama
izgara
i napušta leglo
najljepšu dogodovštinu
što je pruža mili život.
 
Za uzvrat
ukazujem se
     i s visine padam
     u najžešću sumnju.
Vrat slomio ili ne
nije važno.
Važno je da sam tu
da se branim
     i nastavljam slova
     ovoga sitniša
što se prska
     i prosipa izvan hartije
a vlaga se ne vidi.
Samo osjeća u kostima!


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 12:25:11 am
*
Linije na dlanu
Nenad Grujičić


O LINIJAMA NA DLANU

Grujičić se, naime, prvo javlja knjigom Maternji jezik, metapoetskim projektom koji zvuči asonantno u odnosu na ironijsko istoglasje 70-tih, i ne samo zbog toga predstavlja jednu od najboljih prvih pesničkih zbirki novije srpske poezije. Maternji jezik je sasvim definisano, celovito poetsko ostvarenje (koje pokazuje da uspela metapoezija, uprkos raznim prigovorima, ipak jeste istinska poezija), a njen autor je odmah, odjednom, "gotov pesnik"...

Već od prvog trenutka svog javljanja Grujičićeva poezija je (zasluženo) dobila svoje pažljive i ustrajne tumače. Zahvaljujući tome (za razliku od mnogih ostvarenja pesnikovih generacijskih sadruga) jasnije se vidi kontekst njenog očitavanja, njene mene (i mane), osobenosti, vrednosni uzleti, značenja, i padovi. Među dosadašnjim čitanjima Grujičićevih stihova valja najpre izdvojiti čitanje Slavka Gordića koji je, uz osobenu filozofsku aktualizaciju značenja Maternjeg jezika, skovao do sada najprecizniju sintagmu / oznaku promenama sklonog Grujičićevog pevanja. Setna skepsa. Vladimir Kopicl je, takođe, inspirativno pročitao Maternji jezik i opisao poeziju iz te knjige kao "ličan metapoetski diskurs", prisutan u površinskim tokovima, mestimično obogaćen realijama sveta i titrajima ličnosti pesnika. Ukratko, pojedini tekstovi o Grujičićevim knjigama (naročito o Maternjem jeziku), zarad svoje pronicljivosti i analitične validnosti, jednostavno obavezuju nove tumače, pa se i ovaj osvrt delimično stvara kao proširena replika ranijih čitanja. O Grujičićevim stihovima najpotpunije je pisao Ivan Negrišorac... određujući Grujičića kao pesnika razbora.

Najbolji Grujičićevi stihovi, odmerenošću i "tačnošću" ("tačnošću" na poetski način), kao i težinom da (u sopstvenoj promeni) dokuče i dočaraju neobuhvatljivost sveta, jesu od istinskog pesničkog nemira.

Mihajlo Pantić, 1988.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20linijama%20na%20dlanu.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 12:35:21 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Linije na dlanu


KRVAVI GEST

U očima poznanikâ
vidim prljava djela
al upuštam se
u mučne noćne razgovore.
 
Teče slatka priča laskavica.
 
Kad ponestane
temâ za obmanjivanje
lisac liscu
vuk vuku
šara po očima:
pazi da ne promakne
slučajno krvavi gest.
 
U protivnom
ode glava
kad-tad!
 

PREDSKAZANJE

U devetoj godini
pisao sam o pčeli i cvetu.
Moja majka naglas je
čitala pesmu i plakala.
 
Posle sam često uzimao
olovku i započinjao isto.
Kad god bih ustupio mesto
nekoj pojavi ili predskazanju
na papiru je nicala
gomila rečenica.
 
Rađalo se nešto
nalik na ljubav.
Ljubav je preuzela sve
što se odigravalo
pred mojim očima.
 
Na drugoj strani
ostala je nemoć da bdim
nad celinom koja se zove život.
 

DARVINOVA ŠALA
 
Potičemo od paramecijuma
gliste
šarana
ptice selice
zeca
vuka
krave
     i konačno majmuna.
 
Majstorski se Darvin našalio
mi uzeli za ozbiljno
zapisali u knjige
djecu posadili u školske klupe
     i
     pukla bruka:
Ljudsko meso nije za jelo!
 

ULICE
 
Dovoljno je da se raspitaš
za Jakšićevu ili Knez-Mihailovu
     i već si na konju:
Tu ti je stari poznanik
koji se osmjehuje na ulazu
bilo koje kuće
     i otvara vrata
prije nego si pokucao.
 
Svejedno je šta ćeš popiti
     i šta ispričati
     starom znancu
kako si do sad živio
     i kuda se dao
poslije svoje desete godine.
On će se pretvarati da sluša
jer postao si svoj čovjek
i sopstvena nada.
 
Usput se žališ
na mnoge bulevare
     i bezbrojne ulice
tužiš se na imena
     čestih nobelovaca
patent-stručnjaka
     i ostalih što imaju
podočnjake.
 
Urazumiće te nadareni prijatelj
u zanosu objašnjavajući
kako su ulice
munje što raznose
duše
     i stanovnike
do najbližeg oltara
samoposluge
fabrike ili stadiona.
 
Zahvaljuješ na crnoj kavi
     i savjetima
klanjaš se do zemlje
zatim zalupiš
vrata s najlonskim prozorom
     i pred očima
     ukaže se prizor:
Jedna uličica s tvojim imenom!
 

DERIŠTE
 
Jedno derište luta.
Strijelja pogledom
skriva pogled
ćoravo je
zavodi.
 
Nikad ne znaš da l je gladno.
Niko ne zna otkud je.
 
To derište kevće povazdan.
 
Njegov glas
odzvanja u centru grada
     i kruži ponad
     tornjeva
lagano odnoseći uvis
prašinu
     i naše sjene.
 

O DRUŽENJU
 
Nema više druženja.
Nećemo da se družimo.
 
Dosta je bilo pajdašenja
glavobolje
     i nedoumicâ.
 
Dosta je bilo praznih
razgovora što filuju
mladalačku krv
     i uzdižu
     visoko
visoko.
 
Nema više bratskih veza
nema kolebanja oko koraka
nazad
     ili naprijed!
 

SUĐENIK
 
Život traje jedno vrijeme
na pripremljenim količinama
vode
hrane
vazduha
     i šetnje kroz san.
 
Usput krv se ljulja
u temelju
jer si do pedesete
karlično raspoložen
     i bereš plodove
     što pršte na sve strane
kad se ni sam ne znaš
kako-zašto
rasrdiš
na skromnom kosturčiću
mile suđenice.


UDES
 
Iako često
zagledan u nebo
otac nikad nije naglas
rekao šta osjeća
    i vidi
niti je slovce svoje nepismeno
na papir ikad stavio.
 
Ti koji drukčije postupaš
jednom ga upita:
Otkud li tolike zvijezde?
 
On te ne pogleda
već odlazeći reče
da se o takvim stvarima
samo uz dobru rakiju
pošteno može pričati.
 

ANĐELI
 
Raspakuju
predskazuju
izlajavaju se
na licu mjesta prave
spisak preživjelih predaka.
 
Sve vjerujemo
u anđele se pretvaramo
ogromne duše na sto serviramo
komadamo
bratimimo
krv jedni drugima ispijamo
dugačke prste
u usta zavlačimo
vučemo
rastežemo
smijemo se grohotom.
 

ČISTILIŠTE
 
Velika
prostranstva iznad glave
     i još veća u njoj
izvjesna su čistilišta
u kojima rasturam znanje
stečeno u školi.
 
Daj veću snagu
ogromna pustinjo!
 
Stanujem u tijelu
koje sporo nosi
     i ne dâ
     da poletim gore
gdje prostor guta sam sebe
     i mene
koji ga popunjavam
kao što je predviđeno.
 

RASPORED KOSTIJU
 
Kostur je garnitura spravica
     i dobro proračunatih
sklopova.
 
Da bi vladao njima
nemilice hodaš
     i klimaš se
u vlažnom mesu
praviš raspored.
 
Po prednjim
i zadnjim vratima
vješto su razbacane lučne kosti
uglavnom nepokretne
     i rijetko učestvuju
     u oblikovanju
svakodnevnih figura.
 
Lopta je na vrhu
zamišljena
     i vječna kost
koja gospodari svijetom.

Sve u svemu
stalnog rasporeda nema
jer još uvijek svjež omotač
u redovnim se razmacima
isparava
     i obnavlja.


VELIKO PITANJE
 
Pojedeš
popiješ
nešto oboriš
teče život
jebeš mu zeca njegovog.
 
Sutra se može
dogoditi kakva nesmotrenost
pa da nastradaš
na daj bože iščezneš.
 
Kamo?
— pitaš zabezeknut.
 
Pa...
ovaj...
TAMO!
 

SUDBINA
 
Na hladnu si zemlju
položio tijelo
     i s oblaka
     grohotom
osmatrao mapu.
 
Ruke
     i noge
što fijuču kroz vazduh
iscrtale su krivulju
posegnuvši za hranom
ogrevom
     i putovanjima.
 
Sad se lijepo vidi zakon.
 

PUTANJA
 
Lično si utvrdio
da se oko sunca obrćeš
velikom brzinom
koju ne osjećaš.
 
Putanju
ovako iscrtaj:
Prava linija
iz majčine materice
do sitne zvijezde
iznad žalosne vrbe
u dvorištu rodne kuće
     i još dalje
     tamo gdje ničem
     ne služe
oči
uši
ruke
     i ostali pribor.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 01:13:43 am
*
Vrvež
Nenad Grujičić


O VRVEŽU

Grujičić je pesnik vrlo izrazite poetične konzistentnosti, no i pesnik sklon izvesnim menama u okviru početnog opredeljenja: primetno je, tako, neprestano stilsko obogaćivanje i naprezanje jezika, tematsko-motivsko pomeranje, kao i izmene akcenata stavljenih na pojedine segmente tonaliteta. Pri tome ostalo je trajno usmerenje ove poezije na socijalnim aspektima stvarnosti, te se pesnički čin sugeriše kao vrsta kritičke reči namerene da se odredi prema nekim osnovnim pitanjima društva i svakodnevice.

Jedna od osobenosti koja Grujičića izdvaja iz kruga mlađeg pesništva jeste i specifična prozirnost njegovog jezika. Ako bismo pokušavali da kontekstualizujemo te strukturne aspekte njegovog pesništva onda bismo to mogli učiniti uz pozivanje na skorija iskustva nekih pesnika, ali i uz naglašavanje izmena koje je Grujičić postepeno unosio. Prva knjiga, Maternji jezik, tako, prizivala bi jezičku neposrednost Stevana Tontića, istina lišenu žestine i izazivačke grubosti ovog pesnika, da bi se vremenom — a to biva jasno pogotovo u knjizi Vrvež — ta iskustva pomerila ka složenijim zahvatima što prizivaju u sećanje radove Raše Livade, Simona Simonovića, Miroslava Maksimovića i Duška Novakovića.

Ne treba posebno naglašavati da je pesnik, pri tom, očuvao prepoznatljivost i posebnost sopstvenog rukopisa, ali vredi istaći da će se na liniji takvog obogaćenja jezika, primetnijeg u prvom delu Vrveža (pogledajmo samo pojavu novih; ranom Grujičiću nesvojstvenih, nešto slobodnijih epiteta: "havarisane babetine", "socrealistični kamioni", "kilogramska ljubav", "javni golubarnik", "literarni kašalj" i sl.), pojaviti i tekstovi koji spadaju među najbolja ostvarenja ovog pesnika. No, u jezičkim slobodama Grujičić zaista ne ide predaleko: njegove jezičke igre, sintagme, metafore, simboli, priče i sl. poseduju vrlo čvrste ključeve za semantičko otvaranje teksta. Jezik ovog pesnika, stoga, vrlo je razborit, promišljen i jasno vođen, a tome razloge valja tražiti i u tematskim slojevima pesničke strukture.

Da je to zbilja tako svedoči i činjenica da se tematsko usmerenje Grujičićevih pesama relativno lako može odrediti. Pesnik, po pravilu, jasno zna o čemu peva. On se ne prepušta asocijativnim lomovima osnovne tematske linije, on se od te linije ne udaljuje previše, a ako udaljavanja ima onda se ono doživljava kao blago stilsko proširivanje prostora koje treba začiniti sitnim — doduše, ne i nevažnim — dodacima. Naslov je našeg pesnika najčešće vrlo precizna informacija, on je uputa čitaocu — često sasvim neposredna, ponekad ironijom zakriljena — kojim smerom krenuti.

Te upute ne zavode na pogrešan trag i gotovo bez ostatka usmeravaju ka socijalnim činiocima tematskog potencijala. Ako je u prvoj knjizi, Maternji jezik, i bilo izvesnih elemenata iz drugačijih sfera, svojom drugom i trećom zbirkom Grujičić nedvosmisleno precizira kako svoja interesovanja za određeni tip književne građe, tako i dar razboritog odnosa prema izvesnim problemima svakodnevice i društvenog života. Ono što, pak, izrazitosti kritičke percepcije onemogućuje svođenje teksta na satiričnu jednosmernost, jeste opredeljenje pesnikovo da se više poigrava jezikom nego temom, te pre možemo govoriti o satiričkim potencijama nego o celovitoj žanrovskoj određenosti.

Stoga u pesmama s lakoćom prepoznajemo pogotke u raznovrsne društvene karaktere (malograđanski hedonizam, provincijalna svest, psihologija zavičajnosti, ćiftinska sumnjičavost prema duhovnim vrednostima i sl.), no nema se utisak da je to primarni cilj poetske igre. Autor najčešće progovara sa tačke gledišta veoma približene mentalitetu koji ironizuje, a ređe govori s pozicija prosvetljenog sudije.

U okviru svog kritičko-poetskog programa Grujičić koristi tematski registar koji se ne može oceniti kao preterano širok. Angažman ovog pesnika, pri tom, počiva na ironijsko-humornoj jezičkoj akciji. Pesnik preuzima jezičke belege, uvodi ih u perspektivu poetskog subjekta (bilo da naprosto pripoveda u trećem licu, bilo da se obraća sagovorniku, bilo da se ispoveda), te takvim prirodnim izricanjem/ iskazivanjem "vlastitog" stava unosi motivsku napetost koja i sačinjava osnovni mehanizam "oživljavanja" bića pesme.

Jedan od boljih tekstova u knjizi, Obnov, a mogao bi poslužiti kao valjan primer za eksplikaciju pomenutog postupka. Već pri ovlašnoj analizi uočićemo da se prozirnost Grujičićevog pevanja iskazuje i kroz mogućnost vrlo preciznog definisanja tematskog opterećenja pojedinih strofa. (Parafraza se, tako, sama po sebi nameće kao kritični postupak sasvim letimičan, bez one oznake o njenoj "jeretičnosti".) U prvoj strofi dakle, pesnik evocira sliku prohujalog ašikovanja "pod pendžerima straćara", da bi u narednoj ocrtao savremenu deformaciju te izvorne ljubavne situacije — seksualnost više nije bezazleni plač pod prozorima, već prodaja tela na svetskoj pijaci ("Sad mamlazi / za velike pare, / daljem Evrope, / na kolenima prelamaju / havarisane babetine"); Treća strofa pak, vratiće u lirski fokus provincijske slike gde se, uz san o privrednom rastu, budi i san o dalekom, velikom svetu, svetu u kome se (a to je već četvrta strofa) brišu sećanja na rodni kraj već time što "tu ne krči sevdalinka / u tvom tranzistoru". Motivska napetost: ašikovanje — prodaja tela, provincija — veliki svet, realnost — željeni svetovi biće tenzioni kostur ove pesme, te uz neke zanimljive dodatke na mikrostrukturnom planu (vidi, na primer, stihove: "socrealistički kamioni / i dan-danas izlivaju / vreli katran / na koprive i ljubičice"), čine od pesme Obnova jednu od boljih Grujičićevih pesama obeleženih kritičkim tonom.

Rekosmo već da tematski registar poezije u knjizi "Vrvež" nije preterano širok, no ti nekoliki rukavci — intima, seksualnost, zavičaj, porodica, politika, malograđanski duh, i sl. — stiču se, bez ostatka gotovo, u motivskom prostoru svakodnevice. Tako ovaj pesnik svoje pevanje otkriva ne kao potragu za uzvišenim smislovima, već kao raskrivanje uhodanog mehanizma svakodnevice: i društvenog života koji lažne likove nude kao one prave. Uzvišeni smislovi ukazuju se tek kao čestice u jednoj prljavoj igri koju socijalna stvarnost pokreće. Ljubav nije ljubav već je to ogoljena seksualnost (Obnova) pesništvo nije uzvišena delatnost bliska bogovima već rad koji se administrativnim igrama ukazuje bez društvene osmišljenosti (Klima), čak ni "daljine više nisu daljine" (Razdaljine) a svekolika stvarnost ove poezije ukazuje se kroz izglobljenost iz osnovnog ležišta!

Ivan Negrišorac, 1985.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20vrvezu.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 01:26:03 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Vrvež


GROHOT
 
Na proleterskim mansardama,
uz penu piva
i vruću kožuricu,
kesimo se i žderemo.
 
U zavisnosti od tmurnog miga
i udarca vrhom cipele
u zglob ispod stola,
u zavisnosti od bubnja srca,
izgriženih usana
i lomnjave prstiju,
u zavisnosti od jačine vetra
i klime u rodnim vrletima
i, uopšte, u zavisnosti od brzine
izmene grimasâ
na mansardama širom sveta,
brbljamo koješta,
odoka zaključujemo,
savest nas grize.

Sa strane fotograf
mutavo klepeće spravama,
nikako da okine kako valja,
nikako da poleti ptičurina sura:
ptičica!
 
Nikako da grune dim
ispod crne krpetine,
nikako fotograf-šeprtlja
da zgrne grdnu zaradu
i u sjajnom objektivu ščepa
zlatne naše zube u janjetini,
ispeglane pantalone,
žile kucavice
i tu negde nalakćene
tankonoge mile kurve,
u krznu
i najlon čarapama na crtu,
što se kao larve
javljaju pred pogrome,
u ekonomskim krizama,
pred ratove,
da nešto ušićare i zdipe,
a potom gaće svoje
svilene,
krvave,
na miru operu grohotom.


KLIMA
 
U malim
skrpljenim sobičcima,
u memli
i mlakoj pari juhe,
u mirisu vrele masti,
iskuvanog veša
i dečjeg proliva,
u kućnoj atmosferi, dakle,
nad hartijom čučimo.
 
Vani kora drveta cveta,
steže inje,
ledi,
pršti krti sneg.
 
No mi pišemo
otadžbinsku literaturu,
ćušnuti u ćoše
delamo književnu stvar,
sanjamo daleka ostrva
i dvorce
gde vlastelin s vlastelinom
pljucka
i huška,
migom rešava probleme,
čeka priliku da virnemo iz jazbine,
da se nakašljemo
i zamolimo
pa da uzvrati kašljem:
Gde ste,
šta je s vama,
šta s pesmicama,
dajte, ma dajte,
vi ste duhovi našeg vremena!
 
Da mi jesmo to što smo,
eto,
takva je i takva stvar.
Pa opet trk
u zagušljivu sobicu,
guščijim perom da skiciramo
klimu u duhovnim barama
i provincijama,
da pišemo afirmativno,
veselo,
konstruktivno,
da već jednom zakukamo kako valja,
da se što pre rodimo u ropcu,
mi pisci,
grofovi jezika,
mi utve,
zlatni aduti svakog vremena.
 

OBNOVA
 
Zamro je plač ljubavnikâ
pod pendžerima straćara.
 
Sad mamlazi
za velike pare,
diljem Evrope,
na kolenima prelamaju
havarisane babetine.
 
Biznis je jedno,
a ljubav drugo
— mućkaju mirisnim vilicama
mutani iz blatnjavih sokaka
gde socrealistički kamioni
i dan-danas izlivaju
vreli katran
na koprive i ljubičice,
sve za dobro naroda,
za spasonosnu cestu
što će povezati rudnik
sa industrijskim gradićem
odakle — hop — lako je u Pariz,
Minhen, Amsterdam...
Tu ne krči sevdalinka
u tvom tranzistoru.
 

RAZDALJINE
 
Daljine više nisu daljine:
one su komični prelasci
iz zone u zonu,
za sat-dva,
za minut,
dok trepneš.
 
Listanje žurnala geografije,
takođe, kratko je kao detinjstvo.
 
A globus mističan
i pogodan za milovanje
nevidljivih meridijana
na pučinama
ponad kojih preleću teški bombarderi
odnoseći tovare u luke
prostitucije i politike.
 
Udaljenost među gradovima
isto je što i razdaljina među ljudima
kad se ispovedaju
o bitnim stvarima
vezanim za intimne stresove,
na granici ljubavi i smrti,
u otvorenoj igri aduta,
gde brat bratu podmeće kartu,
cereka se pod šijom
i klati na stolici od urana.
 

SNEG

Pada sneg.
Ko to vidi?
Niko ništa ne vidi,
a
i
ako vidi,
ne vidi.
Mi koji, zaista, vidimo,
ćutimo
i ne vidimo.
 
Zašto bismo videli?
 

PRAZNIK
 
Idemo da praznujemo,
da pijemo
i jedemo,
da psujemo i tuđincu
lice izgrebemo.
 
Idemo i da raskrinkamo frazu:
Čija žena pada na sitan novac?
 
Idemo, dakle,
oči u oči,
da iznesemo stvari na čistac,
jer praznik je praznik
i nama se plače.
 

O SAGOVORNIKU
 
Mazga mi došla na razgovor.
 
Raskusuraće se, veli,
s mojom prošlošću:
majčinom poparom i priglavcima.
 
Opunomoćenik Mraka,
birokratski srećnik,
ušiljen,
izrešetan,
umrljalo ga,
satrlo,
prculjko dnevne štampe,
sirovina s papcima za izvoz:
takav seo sa mnom da besedi.
 
On će da me sredi,
iz poštovanja da izljubi na odru.
 

TIHI LAMENT
 
Zalud mišice i motori
kojima rušimo zidove i rijemo zemlju,
zalud prevrtljivi um
što čereči meso i kosti,
zalud ljubav što spaja i razdvaja
a kojom nemilice obasipamo svet
da bismo ga mrzeli potom,
zalud uspomene iz detinjstva i zavičaja
na biciklu osvajajući svet,
zalud trag čudesne letelice nad Kozarom
one večeri kad šljive opadale su s grana,
zalud školsko znanje kojim sam opljačkao
siromaštvo roditelja,
zalud lavež pasa i pesma propalica u tmini,
zalud pati pesnik,
zalud otkucaji pumpe u grudima
roneći Dunavom,
zalud beskrajna suprotnost crne i bele boje
na sahranama širom sveta,
zalud sile koje nas okupljaju
u velike skupine gde vršimo
osnovne životne potrebe
i bledimo kao lepinje,
zalud krik embriona u snu majke,
zalud brzina svetlosti razmenjena
u zenicama mačke i zmije,
zalud Jejtsov stih:
"Kako da igrača raspoznamo od igre?"
zalud mentol-bomboni i topli dlanovi
kojima darujemo nestašnu decu i teramo u san,
zalud bdenje nad ovim lamentom,
zalud Gutembergove raskoši i smicalice,
zalud govorništvo i pasulj pod jezikom,
zalud filmske trake
sa kojih blešti smrt uživo,
zalud narodi što lutaju tuđim postojbinama,
zalud Ajnštajnov smeh i njegova formula
još jednom pomnožena zagonetnim brojem Pi,
zalud žubor znoja i krvi u mojoj senci,
zalud lampe i klikeri u mozgu,
zalud strah od zemljotresa dok ljubim
draganu na ledini,
zalud: ogledalce, ogledalce . . .
zalud moja čestica što zrači
mesečevom energijom
i približava božanstvima
što nas napustiše zanavek,
zalud njihov povratak.


A?
 
Da se kanimo pisanja,
a?
 
Sad se rodiš,
sad nestaneš:
nemaš snage da objasniš.
 
A oni što ne pišu i ne čitaju,
oni definisani diletanti
s osmesima širokim kao naše nesreće,
šta s njima,
šta s nama,
a?
 

SEZONCI
 
Popucale su bubne opne
fizičkih radnika:
zalud trešti internacionala!
 
U slupanim barakama
sezonci igraju ajnc:
sve vide,
sve čuju,
ništa ne znaju.
 
Kome šlager da podgreva krvcu?
 
Žuljevita braća poju:
Ima l koga da bi se pobošo,
juče pobro sa robije došo.

 

OBRNUTA
 
Još se nisam rodio.
U majčinom drobu imam vrućicu.
 
Čim se rodim
znaću šta ću.
Ne da mene majka.
 
Procvetaću kadli-tadli.
Ispiliti jednim okom.
A tek drugim:
rodiću se obrnuto!
 
Svet je uzak,
al poširok.
Taman za sve:
tamna sveza.
 

ZAJEDNO
 
U ovoj smo sobi
glodali svinjski papak.
 
U ovoj sam te sobi pitao:
Šta nas drži na okupu?
Zeleni ljubavni embrion?
Svota novca iz sna?
Sloboda stvaralaštva?
 
Rekla si:
Idem da izbacim kosti
i unesem veš
od juče što se suši
na tuđem konopcu.
 

ZAVIČAJNI LETAK
 
Suši se veš protuve
iz Sreza Blago Spuštenih Nebesa
gde oluje miluju kose devojčicâ
a svatovska veselja
imaju paganske čari kao
na obalama bosanskih rečica
što odnose splavare
s tovarima jarećih koža,
sira
i dimljenog mesa
kroz lepe klisure
do uprljanih gradova
po kojima mile dovitljivi nadničari,
loše vaspitani proleteri
i njihove žene-pregačulje,
rominjajuć sitan bunt
na zelenim pijacama,
pred izlozima,
pod hladnim vodoskocima,
u ordinacijama raširenih bedara,
goluždravih fetusa,
na sastancima mesnih družina,
blebećući o rasolu i cicvari.


PLETIVO
 
Detinjstvo mi je profijukalo
u poštovanju fabričkih radnika
i njihovih žena svađalica
što pred platu uzvrte suknjama,
peru onu stvar
i perušaju se u krevetu.
 
Milogrle tračare
i dan-danas štrikaju priglavke
i preko krivih igala
vode životne raspre
gde je i kad
abortus najjeftiniji.
 
Kad nestane pletiva,
unose se jedna drugoj u lice,
prepričavaju snove
i kikoću:
U mog ovoliki,
u tvog onoliki!
 

BESTIDNICA
 
Koji to oproštaj
sleduje negdanju devicu
što u biser-sapunici
ispira runo među nogama?
 
Davno je pukao svod u zavičaju.
 
Kroz ključaonicu
zagrcnuta
spoznala je
očev mutni gnev nad mamom
i pištala kano guja u potaji,
na tavanu,
trljajući klitoris — čitajući Bibliju,
slušajući gugut golubova
na sparušenim gredama i crepovima.
 
Sad je vreme sasvim drugo:
kucanja se oteže do zore,
usne miču na šum novčanica,
a jecaj je u službi tobožnje vernosti.
 
Kako naći način da se nežno,
bez ostatka,
pomiluje bestidnica,
kao nekad,
u desetoj njenoj,
kad je sedefastom limuzinom
dohodio čika Rudolf
iz daleke Slovenije
i davao napojnicu — zlaćane bombone
da bi pasji,
bez problema,
u susednoj sobi odjašio
podstanarku
kuvaricu Joku?
 

NATRAG
 
Obljubljene studentkinje,
u jatima,
pakuju kofere
i brišu u prosti zavičaj:
 
Natrag na svežu sisu majčinu,
na klizav vrući čvarak,
u prokleti očev zagrljaj.
 
Velegradske bivše mučenice
sad s babama,
uz razboj,
pevuše tanki folklor.
 
Elektrika glave
obasjava pokajničke priče
i puni srca
samilosne rodbine


BREHT NA BALKANU
 
Na Balkan, gle,
dođe nam Breht i upita:
Šta tu ne valja?
 
Ne čuvši odgovor,
u pratnji dve-tri verne kurve,
za sva vremena,
okrenu se Bertold
i ode u noć
preko Augsburga,
k zvezdama,
u zavičaj.
 

KNJIGA
 
Pročitao sam knjigu koja ujeda,
koju sam dobio od neznanca,
koja je pisana duboko noću,
koja činjenice lomi u laži
i obrnuto,
koja vrda levo-desno,
koja istoriji plaća ceh,
koja ispada iz šakâ,
koja ne bira čitaoca,
koja je, zapravo,
vrlo,
vrlo delikatna stvar.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 01:26:42 am
*
Carska namiguša
Nenad Grujičić


O CARSKOJ NAMIGUŠI

U Carskoj namiguši se govori o batinanoj istini, o strahu na usni deteta što nosi hleb u naručju, o poraznom saznanju da po lepom danu, dok Dunav preseca park, republike gore! Zatečen pred prizorima raspada vrednosti, u zlo doba zavade naroda, pa čak i zavade među voljenima, najdražima, ovaj pesnik ne preza od kolokvijalnog govora, jezičkih lokalizama, psovki, svakovrsnog gejačkog otresanja, pa čak i klasičnog ogovaranja stvarnosti nemilih događaja.
         
Živim u vreme izviždanih političara, skoro ravnodušno beleži pesnik, veseli se što je odbacio apstraktni poetski govor, osećajući se zbog toga čak i oslobođen. Sličan prelom viđen je, ranije, u poeziji Predraga Čudića, čije kritičko pesništvo zrači i danas nepomućenim sjajem. Napuštajući ironični govor, prihvatajući se cinizma, Nenad Grujičić objavljuje novo pesničko geslo: Pisaću, kažem, lagane pesme za narod. Na licu nosiću uzbunu. Ta uzbuna na licu pesnika već je i na licima običnih ljudi.

Ja se ne radujem pojavi cinizma u našoj savremenoj poeziji. Ali, ako poeziji sleduje vajkadašnja besmrtnost, a čoveku smrtni život koji mine a da ga i nije razumeo niti živeo, nije li zakonito da, u ovakvim vremenima, padne senka ljudske patnje i na lice pesništva? Ne čudi me, stoga, pomalo jedna Oda najlon-kesi, jedna od najsnažnijih pesama u ovoj knjizi. Veliko je upozorenje izrečeno svakom onom ko ne poznaje osećanje čoveka pred praznom vrećicom, pred poslednjom mrvom u njoj, onome ko ne želi i neće da se suoči s mističnim dostojanstvom sirotinje na mraznim smetilištima gde kese trepere ko sveće.
         
Zla su vremena u kojima se stvarnost lako prepoznaje u pesmama. Tada život postaje samo bedna literatura, a literatura bleda imitacija života. Da nam se to ne bi dogodilo, pojava knjiga poput knjige Carska namiguša neizbežna je i lekovita.

Vujica Rešin Tucić, 1990.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20carskoj%20namigusi.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 01:33:11 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Carska namiguša


NA KOLENIMA

Osipa li se, dragano,
tvoja samoća jutros kao moja?
 
Osluškuješ li huk tričavih naših svađa
što se umnožavaju u grudvu smrti?
 
Iz plamena motrim tvoju senku.
 
Ja ti se neću vratiti.
Ja ti se ne}u vraćati onako spokojan
kao u dane kada je košava vitlala
lišće i tanjire
iznad naših glava u studentskoj menzi.
 
Obožavaću te kao silu u daljini
što korača u neizvesno.
Održi se u sedef-jutru,
u lahoru čežnje,
održi se na kolenima, ljubavi!
 

JESEN U PROLEĆU
 
Pođimo, dragana,
u jesenju šizofreniju lišća,
u krikove anđeoskih krošanja.
Stuštimo se u komediju
turističkih obilazaka gradova
u kojima hipnoza vekova
slatko nas uzima za ruku.
Proćerdajmo ovaj uski dan.
 
Jesen je u proleću
i nešto preveliko
meškolji se u mome srcu
što podiže visoko.
Do kolena Božjeg.
 

VEZANE SENKE

Spavaj, šestougaona ženo!
Tvoje kristalne površine,
iscrtane rukom ludog majstora,
zamagljuju se u mome orkanu.
Nadlećem te iz nekoliko sfera
i u blistavom smehu neba
vešem tvoje senke.
 

LEDENA PRSA
 
Dolazi vreme Komšiluka,
sveznajućeg teleta iz podzemne Mesare
što svaki božji dan
na novom idejnom Kantaru
merka rumen moga lica.
 
Taj mesni Janjičar,
naoštrena vita Sablja,
zavejava me u prsa prazne Retorike
i traži papir na pokaz.
 
Širim ruke i pevušim:
Lep li je ovaj dan
kad šetam sasvim sam
i prijatelje-slamke opevam.
 

NEKO MI UZE REČ
 
Sto puta sam rekao:
Sto mu gromova!
Kakva žena,
kakav oproštajni stih,
kakva smrt zvezde, druže!
 
Trista puta sam uzviknuo:
Trista mu groševa!
Otkud sad,
pa nemoguće,
kako, majku mu?!
 
I taman zaustih
da kažem pravu reč
kad mi je neko izbrisa
sa usne.
 

TETKA IZVELA PESNIKA

Moji neprijatelji pišu slađane pesme
i veseli s tetkom šetaju kroz svet.
Povodom toga ovo se mora reći.
Ako je tetka već izvela pesnika u šetnju,
onda mora biti da je i tetka
obrazovana kupusara.
Tetka voda pesnika da bi ovaj
video što više sveta.
A svet nije mali.
To se po komšiluku vidi.
Da nije tete, ne bi bilo ni poete.
Tetkin pesnik od Boga je dat.
A tek tetka!
Ona je stubišna vrednost moderne lirike
i o njoj ćemo u Predgovorima.
Nego šta ćemo s pesnikom?
Vidi li i on
ono što tetka vidi?
Ko kome piše pesme?
Eno, sumrak pada nad Dunavom!
No, ne beri brigu.
O svemu brine tetka.
Loše će stihove ona makazama da odseče.
 
ODA NAJLON-KESI
 
Šta li se sve ne praćakne, Gospode,
u šuštavom raju Kese Dobrotvorke?
Zgužvana u džepu,
ta Sestra dnevne svetlosti,
upućena u budžake svakovrsnih domaćinstava,
na fini trzaj gazde,
ko padobran s nebesa,
širi srebrne sapi
i milinama troška obasjava štediše
kojima leva ruka nevina trpa robu u Jamu,
a desna očajna grabi kusur sa Trona.
 
Sačuvaj, Bože,
da ponestane najlon-haljetka
u kojem svega što himna je opevala
ima.
Jer, kad prigusti u kesu možeš:
Paštetu milosti drugara na vlasti,
ponoćne splačine ljubavnog derneka,
strah deteta pred injem ekrana.
 
O praznicima napaćene državice,
sa peškirima i staračkim rubljem,
na balkonima gde kisele tegle cvetaju
i pogled mre u panorami grada,
vijore kese ko zastave u čitankama:
oprale ih gradske seje.
 
Pravi građanin
— onaj kojeg svakodnevno viđam
na Raskršćima borbe za goli život —
nikud bez kese-svetice:
Ni na svadbenu kvrgušu od zvezdanog praha,
ni sa ovoga gubilišta ponoru u zagrljaj.
Nikad kraja čudesima kese:
Ta ne trune ko ljubljene žile!
 

E, sad, druga je pesma o Praznoj kesi,
o mrvi hleba u njoj,
o mističnom dostojanstvu sirotinje
na mraznim smetlištima
gde kese trepere ko sveće.
Drukčije peva pesnik o kesama u Stroju
pred komandu za pokret ka suncu
što topi ledenu liriku Opstanka i Nade.


PEVATI

Pevati o kandžama mačke što se umiva
u sumrak i pleše pod munjom,
pevati o mački u kavezu koji deca nose
iz kuće u kuću i zalivaju vodom
ne bi li pljusak udario na žito,
pevati o sedam života mačke što uzima
obličje žene i nožem u kandži
odseca zmaju glavu,
pevati o zlatnom obruču u rukama
nesretnog kradljivca pretvorenog
mačke u igri,
pevati o ključaru kralja našega
čije se jedno oko otvaralo na cijuk miša,
pevati o mački koju je okotila krmača
Bela starica
i odgojila kao sestru veprova u trku,
pevati o mačjem paru kojeg je, kihnuvši,
iz ralja izbacio lav dok mu je Noja
prelazio rukom preko čela,
pevati o grivi lava što riče u zoru
i razgoni demone i bolesti,
pevati o Božjim kolima koja vuku
četiri životinje slične užarenom
uglju od kojih jedna ima lice lavlje,
pevati o lavu što u trku briše svoj trag
bećeći pred čoporom lovaca,
pevati o trbušastom lavu što je plesao
na jednoj svojoj kandži,
pevati o sveštenicima ogrnutim
leopardovim kožama sa kojih vise
kandže nekad hitre i okrutne,
pevati o svetlosti okrnjenog meseca
na kojem leopard ždere svoju majku,
pevati o valovima mora što su na našu obalu
izbacili neman-leoparda sa ptičijim
krilima koja pogoni vetar sa
četiri strane sveta,
pevati o tigru mraka i mladog meseca
kojem iz čeljusti beži dete
i preobražava se u njega,
pevati o pet krasnih tigrova što čuvaju
središte i strane sveta,
pevati o ženama koje miluje šapa
medveda-otmičara što Artemidu
prati po mesečini,
pevati o isceliteljskoj moći medveda
što dodirom leži od glavobolje,
pevati o malim narodima što se zaklinju sedeći
na medvedovoj lobanji:
Nek nas proždre ako smo krivi,
pevati o pčelinjem medu kojeg, ližući
u plesu, medved vraća trutovima,
pevati o sazvežđu Veliki Medved koje se
srušilo u detinjstvu
od kada opevam opevani svet.


RAZBIJENO OGLEDALO
 
U ovome gradu sram je učarao ljude.
Pišem ti o strahu na usni deteta
što nosi hleb u naručju.
Ovde se tuga prodaje na kante,
radost švercuje pod pazuhom.
 
Šaljem ti razbijeno ogledalo
čiji komad u obliku svrake
najviše govori o tebi.
U pismu su i slike mojih neprijatelja
što mlitavo stežu ruku:
To mi otvara put!
 

OREOL NA PRAGU
 
Na horizontu je tvoj prag
do kojeg su me dopratili oblaci.
Skidam oreol i sedâm.
Ta mironosna pažnja,
ti grešni prsti,
to savršeno vrenje damarâ
što svetlucaju u kajanju:
To me prekraja u dečaka
što u noćnu svesku
upisuje zadaću o proleću.
Čisti se moja ljutnja kao zver.
Dotičem te i odlazim zanavek.
 

GUŽVA U OČIMA
 
Danima ispitujem
gužvu u tvojim očima.
Nešto golemo batrga u njima.
 
O, kako su prosti zakoni
što te ukivaju u moje meso!
 

RASPEVANA SILA
 
O, blaženo povečerje,
ti koje sazivaš uspomene na okup
i raznosiš do bola
polen nesretnih ljubavi!
Dunav teče svom težinom
i riče kroz noć.
 
O, gusta mrežo poljubaca Gospoda jedinoga!
Čija pisma nosi reka
pored napujdanih šetača
što krekeću o parama i prevari?
 
O, životno dangubljenje nad knjigama,
pored otvorenog prozora,
u raspevanoj sili mirisnoga cveća!


MALI RAZGOVOR S APSOLUTOM
 
Sećaš li se tanke lepojke
što je lelujala kroz cvetne šljivike
 i mekim prstima razmeštala oblačke?
 
U dućanu vraća kusur.
Oči — spisak propalih ljubavi.
Ruke — kvočke praznog zadovoljstva.

 
Pamtiš li onu mladu ženu
na biciklu što je vijorila
poput maramice u ruci kralja?
 
Triput se udavala.
Dečurliju uči da kradu.
Karnevalsku svoju tugu ispoveda vojsci.

 
Jesi li zaboravio nepoznatu curu
što je nožicama zapljuskivala
luksuzna mesta i Ništavilu pokazivala grudi.
 
Propoveda kursnu listu.
Iznad njenog jastuka piše:
Šuplje su velike ljubavi!

 

O DOBROM
 
Dobro je kad ti se dogodi čudo.
Na primer: Bio jednom lepi moj brat
     koji nije stigao da se rodi.
     Sinoć sam ga sreo kod mosta
     kako paučinom spaja abortus i život.
Dobro je kad se gorko ispovedaš.
Na primer: Razapeo sam nebesa.
     Nedostaje mi ćošak da se skrijem,
     nedostaje mi san da se preobrazim,
     nedostaje mi svedočanstvo
     o igrama posle smrti.
Dobro je što ne znaš zašto si na svetu.
Na primer: Napaćen sam čovek
     čiji snovi-propeleri prosecaju
     granice detinjstva i noću krče
     u tranzistorskim igračkama.
Dobro je što nisi hermetičan pesnik.
Na primer: Lepe su oči ove žene
     još lepših usana,
     još lepših nedara,
     još lepših pokreta.
Ili: Ova žena topuz-očiju, jok,
     ova žena biljur-očiju, jok,
     ova žena never-očiju, jok,
     ova žena, ova, ova:
     Istrgla je iz bukvara slovo O
     i navukla mi Omču.
 

TRI SLIKE ZA USPOMENU
 
1.
 
Sveže pečena kajgana, kiseli kupus,
     topla lepinja, beli stolnjak,
     na stolici dečko iz Bosne,
     turski tepih, pada sneg:
Nedeljom uz reku čitam dnevnu štampu.
Dunav preseca park, ali dan je lep, vidi:
Republike gore!
Poljubi geografsku kartu i reci:
Nek tutnje vozovi kroz noć
i lepo mirišu voćnjaci u vetru.
Mahni svetlu u daljini:
Nikad nisam jeo sneg na Antarktiku,
nikad se tukao s crnjama u Americi,
nikad pravio kaučuk u afričkoj džungli,
nikad fotografisao kengura u Australiji.
 
2.
 
Sveže pečena kajgana, kiseli kupus,
topla lepinja, beli stolnjak,
na stolici domaći proleter,
turski tepih, pada sneg:
Ko sprečava ljubav prema otadžbini?
Neću da čitam Bibliju u atomskom rovu.
Neću da vešam štene i labuda.
Pišem elegije.
Sećam se: Kornelije Gal!
(69—26. pre nove ere).
Zbirka posvećena dragani Likoridi.
Ništa očuvano.
U Oktavijanovoj nemilosti ubio se.
 
3.
 
Sveže pečena kajgana, kiseli kupus,
topla lepinja, beli stolnjak,
na stolici nikog,
turski tepih, pada sneg:
Čim iznikne prva ljubičica,
čim izđiha prva visibaba,
čim bukne prva jaglika,
čim prsne prvi zlatoglav,
čim se razbokori božićna ruža
nabraću ti buket, ljubavi.
Zaljubiće se heroj opet, života mi!
 

CARSKE NAMIGUŠE
 
Takva su vremena:
Ni ljubav nije što je.
Ne sustiče srećnika u zagrljaju.
 
Evo poznatog slučaja:
Rasan pesnik — konjovodac lirike,
u oproštajnim čekaonicama života
porubljuje ženske suknje
i opeva polupana kolena
carskih namiguša
što niz proletnja gubilišta
pod giljotinama najlepšeg cveća
ridaju.
 
Biti osećajan i čemeran
— šta mu to dođe?
 
Ja dobro vidim brlog
u koritu ženskog lica
pljusnutog na postelju od plača.
 

S MOSTA
 
Nekoć vedar poput dece na ringišpilu,
     jutros poput soldata na frontu,
s mosta skače prijašin:
     U Dunav na glavu,
na nebo!
     Objašnjava réci zašto:
Zbog pasjeg detinjstva,
     zbog mlitavog stiska ruke,
zbog raskrečene ljubavi u noći cveća.
     U vodu, u hram!
Piti iz pehara bogova.
     Padati, padati.
Sabirati sličice pred smrt.
     O, šta kazuju oči-durbini?
U Dunav, u Dunav!
 
     Ali,
tik
     ponad reke,
na anđeoskom dlanu,
     zaustaviće se spomenik,
ničice!
 

SOKOLANA
 
Unutra ne možeš bez crvenog pečata,
bez veselog ćaće,
bez pocepane ličnosti:
Ovde je carska sokolana,
ovde se trljaju događaji,
ovde su mužjaci bez kite,
ovde su dame što ne rađaju,
ovde je smešno uzdati se u se,
ovde je barutana trača,
ovde majmun najlepše namiguje,
ovde se praćaka atentat.
 

ASTROLOŠKI KOMPJUTER
 
Čim fotografišemo teroristu
     u kukuruzištu
poslaćemo vam snimak,
     a vi odmah šaljite direktivu
agresivnom pacovu,
     on će blagonaklonom bivolu,
ovaj dobrodušnom zecu,
     zec duhovitoj aždaji,
ona lukavoj zmiji,
     zmija nestrpljivom konju,
on učtivoj kozi,
     koza vatrenom tigru,
on snalažljivom majmunu,
     ovaj ponosnom petlu,
petao vernom psu,
     a pas poštenoj svinji.
Naš snimak i vaša direktiva
     skuvaće se u astrološkom kompjuteru
gde priviđenja krckaju
     kao bomboni u dečjim ustima.
Na sažvakanoj hartiji pisaće:
     Reforma horoskopa, reforma bioskopa,
reforma cveća, reforma smeća,
     reforma plača, reforma trača,
reforma hajke, reforma majke.


OBLAČNI DANI
 
Živim u vreme izviždanih političara.
Njihove žene velike i nijeme
trte se na visokim puškarnicama
i budzašto prodaju muževljeve govore.
Prepirao sam se s tim alapačama
što su mi objašnjavale
tajne porazâ i tamu
u rukavima znojavih pidžama
njihovih očerupanih mužekanja
nabijenih na kolje narodne volje.
 
Ali ni one ne bi bile one
kad ne bi kazale i ovo:
Mi se ritamo
kad nam dune
i rušimo svoje kongresne bekrije
niz litice
u zaborav.
 
Smučile su mi se te kolosalne ženke
i njihove salataste priče.
One narod dižu do nebesa
i s treskom spuštaju na zemlju
 
gde se račun za struju uvećava
i uvećava,
raste kao klip iz Božje ruke
što oblačna miluje
i spira ovo malo obraza
posle jauka spašene otadžbine.
 

STARAČKE GODINE, MLADIĆU
 
Ovo je blaži način
da te doteramo na meru pravoga čoveka.
Ostrvio si se na nas
i valja te zabašuriti.
 
Napiši Odu Generalu.
 
Privešćemo te
i ostaviti na pola životnog puta.
 
Ovo su tvoje staračke godine, mladiću.
Iskoristi blizinu pendreka
i brizni.
Doteturaj do nas.
 

KAŠALJ
 
Bio sam u prilici da se nakašljem
pred vrlo značajnim skupom.
 
Držao sam govor o spaljivanju
žilâ svakodnevnog sveta,
tumačio značaj stiha
država bola u meni gori.
 
Starije su osobe tražile da ponovim
kašalj
što sam jarosno i učinio.
One su potvrdno klimale glavom
i zgledale se u velikoj istini.
 
Rizična je bila ta repriza.
Secalo me srce
i barut se slevao u cevi rečenicâ.
Trtljao sam kao univerzitetski profesor.
Tražio reč koja će me razapeti.
Koja će mi kašalj rasprodati.
 

VEČERA
 
Bio sam kod Njihovih na večeri.
Na času opasnog prigledanja
preko kašike
između dva zalogaja.
Duša je pljuskala kao jare preko potoka.
Padala u plavičaste kušnje.
 
Daj nam povoda da te smaknemo
— ćeretali su.
Ne pričaj nikome.
Uprti naše grehe.
Beži pa se vrati.
 
Večerao sam kod neprijateljâ
koji su triput sipali vrelu supu
i triput knjižili moju smrt.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 01:33:41 am
*
Jadac
Nenad Grujičić


O JADCU

Prva knjiga Nenada Grujičića, Maternji jezik (1979), otvorila je poetički procep u kontekstu verizma sedamdesetih i, tematizujući poeziju, nagovestila nadolazeći postmodernizam. Grujičićeva druga zbirka, Linije na dlanu (1980), međutim, oglasila je pesnikov povratak verističkom poetičkom konceptu, usmeravajući se ne samo na stvarnosni svet već i na socijalni milje. Dalji Grujičićev stvaralački napor, zato, Mihajlo Pantić nastoji da objasni težnjom za promenom kao konstantom njegovog pevanja. Tome se može dodati da su prve dve Grujičićeve zbirke označila i dva obrasca njegovih stvaralačkih interesovanja — postmodernistički i veristički. Potonja zbirka, Jadac, može se čitati kao njihova sinteza i odrediti terminom postverizam.

Dva pola stvaralaštva Nenada Grujičića u ovoj knjizi mogu se razlučiti kao njen poetičko-formalni i tematsko-motivski plan. Postmodernističkom polu pripada ovaj prvi. Implicitna poetika Nenada Grujičića ogleda se u izboru formalnih postupaka transpozicije. Izbor upućuje na svest pesnika o postojanju poezije u vremenu, o identitetu njenog autonomnog bića. Reč je o reaktualizaciji tradicionalnih sredstava oblikovanja, modelovanju prema već postojećim obrascima. Podražavanje koje ima za cilj i isticanje jedne osobene stvarnosti — stvarnosti književnosti. Osobenost Nenada Grujičića, u kontekstu ove tendencije moderne umetnosti, ogleda se ne samo u podražavanju formalnih obrazaca već i medijuma, ne samo zakona oblikovanja unutar zadatih oblika već i mimesisa unutrašnje logike jezika, baštinjenih zakonitosti po kojima od jezika nastaje poezija.

Nenad Grujičić implicitno priziva narodnu poeziju i, sa istančanim osećajem za jezik, usmenu književnost postavlja kao legitiman vid književne tradicije, a njenu reaktualizaciju, njeno kreativno usvajanje i nadgrađivanje kao legitiman vid modernog pisanja. Takva implikacija nije bez značaja naročito kada se ima u vidu koliko mlado srpsko pesništvo, neophodno okrenuto savremenim književnim kretanjima u svetu, prećutkuje poziciju sopstvenog jezika, ili samu svoju bit. Ističući samostalnost i vrednost Grujičićevog pesničkog jezika, ovaj se postupak, najzad, dovodi i u neposrednu vezu sa postmodernističkom strašću za imenovanjem.

I drugi pol sintetičke poetike zbirke, veristički, odlikuje se nesvakidašnjom vezom. Za poeziju Nenada Grujičića može se kazati da predstavlja "sirovu" poeziju. Ovaj izraz ne treba shvatiti kao vrednosni, već više u duhu antropološke opozicije Klod Levi Strosa, opozicije između presnog i pečenog, iskonskog, nepatvorenog života i civilizacijskog pomaka. Paradoks spoja Nenada Grujičića ogleda se u tome što on tu "sirovost" transponuje visokocivilizacijskim postupcima, sve do najvišeg lirskog oblika — soneta. Paradoks ovog spoja, takođe, bitno određuje Grujičićevu lirsku fizionomiju. On unosi raznovrsnost u naše pesništvo. Jer mnogo smo češće za čvrste oblike i vezani stih naučili da vezujemo teme i motive koji potiču iz estetizovanije sfere, sliku sveta koja se više usmerava na patos i povišenu temperaturu dučićevskog tipa, ili rakićevsku otmenu uzdržanost. Kombinovanje "sirovosti" na planu tema i motiva sa tehnički složenim zahvatima tradicionalne lirike ne bi trebalo zanemariti pri ukupnom vrednovanju stvaralaštva Nenada Grujičića i definisanju njegove pozicije u kontekstu naše savremene poezije.

Ovaj nesvakidaši spoj Nenada Grujičića ukazuje na svu elastičnost modernističke lirike, na njenu težnju ka pervertiranju usvojenih pesničkih modela, ali i na implicitnu kritiku postmodernističke poetičke hermetičnosti. Verizam za koji se Nenad Grujičić opredeljuje nije usmeren samo na stvarnosni svet već se bliži onom vidu pisanja koji je Predrag Palavestra imenovao kao kritička književnost. Usvajajući postupke "visoke" i lartpurlartističke poezije, Nenad Grujičić lirski progovara o našoj stvarnosti, promišljajući je i dovodeći u pitanje.

Dušica Protić, 1994.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20jadcu.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 01:49:38 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Jadac


NEDELJA

Oblači se lično otac, na svadbu će — da zapeva.
Mati skače, džep prišiva, maramicu meko svija.
Ćaća viče: Brže, brže, desna, leva, desna, leva!
Majka končić crn udeva ko pitoma kućna lija.
 
Sve treperi, kuća diše: Oj, otac se na pir sprema!
Greda šapće, dimnjak žmirka, u avliji pas se češka.
— Dodaj pištolj, crna ženo, za cipele gde je krema?
Pocupkuje Ravijojla, u pokretu sva se mreška.
 
Kad se snabde svim što treba, otac zasja sav u licu.
U komadu špigla gleda da l se dlaka brka digla.
Ako jeste: Daj makaze da mandrknem izdajnicu!
 
Sve u redu. Trk na svadbu. Čeka plećka, piva krigla.
Mati stoji, ko stožina, nasred kuće u smiraju,
s poda diže sitnu dlaku i steže u zagrljaju.
 

BOŽJI BANKET
 
Bilo leto, bio život: niza groce klizi šljiva,
čarapuši u prolazu ispod suknje nešto svira:
sirotan se na bostanu namestio pa priziva,
biciklista stiže otac, sklanjajte se da parkira!
 
Na nebu se slike slažu, dušu ljube Božja usta,
anđeoska pljušti milost na koščice, na telesa,
raspolućen oblak diše: vaznosi me sila pusta,
zraka sunca poput konca prišiva me uz nebesa.
 
Na zemljici, pred dućanom, namiguju barabini:
svaki cevči svoju rosu iz čokanja od pet para,
provincijska carevina uspomene svoje slini.
 
O, rakijo, džigerušo, ti kojom se život čara,
ne daj da se Božji banket ispretura u vrtače,
ne daj svodu da se spusti i prignječi posmatrače.
 

ĆILIM-NEBO
 
Vreli katran, prese, valjci — zavičajna renesansa,
pola kuće, cvrči trava: tako hoće inženjeri,
šiba cesta, šušte pare: zaigrajmo preferansa
— ta moraju ludovati u baraci proleteri!
 
Smrtni dani, apsurd raja, uštrojeni protestanti,
ćilim-nebo nad poljupcem, stručak cveća u benzinu,
na đubrištu sirotinja, za šalterom intriganti,
Karenjina kuva čorbu, Petrunjela u kazinu.
 
Nigde moćnih vitamina, ideala ni za leka,
suva rebra, oči drežde, trbuh kičmu oblizuje,
Božja ruka dotiče me u molitvi izdaleka,
ćaća pijan, mater suzi, munja tajnu ispisuje.
 

DŽILIT-SLIKE
 
Grom spaljuje, pašče jurca: od trnjine zebu zubi,
pekmez krčka, svraka piskâ: od detinjstva navek učim,
jauk-nebo, kaca puna: živičicu otac rubi,
rujna psovka, cvet kraj britve: na basamku debo Turčin.
 
Pa popara i cicvara, đuvegija štono puca,
lupa noge uz ojkaču, strip-škatulja, par kuglica,
slavni eglen đed-komite uz rakiju kad zamuca,
frk anđela, amblem firme i u suzi šest zvezdica.
 
Sve merkalo jedno dete upišano i vrljavo
na obali uz brzake koje dirka mlinsko kolo:
klen do klena na površi — spram te slike sve prljavo,
na glavu je strašno derle — preplivalo život golo!
 

ŽIV
 
Da li znadeš empiriju javne slike današnjice?
Sijaju li jošte negde iz detinjstva baterije?
Zašto tamo onog cara preskočismo godišnjice?
Rođen? Umro? Živ? Bolestan? Koje kašlješ bakterije?
 
U orbiti pesme čovek iz Biblije proklet kulja,
gradiš čardak, rušiš stenu, u radu si strašan tukmez,
ortodoksna zaveštanja propagiraš kao hulja,
gutaš knedlu, doprinosiš, zadovoljno ližeš pekmez.
 
Ipak, ipak stvari idu, menjaju se sijalice,
svaka svetlost na svoj način obasjava obrazine:
Iz pećine kad izađeš i pomoliš tavno lice
sasuće se graditelji pustošene postojbine.
 

TI, ALARMNI UREĐAJU
 
O, reprize svakodnevne niz kaldrme kad mandrljam
i nabijam kondiciju za sutrašnje opet ništa,
kad iz glave isparava đavo mašte i kad srljam
u tugu i lavirinte opevanog čistilišta.
 
Cvrči danak, tiganj skače: kuvari se uzmuvali,
vetar brašno razvejava, suzne oči mese testo,
u balkanskome kazanu šefovi su uskuvali
mućak-jaja stara, oče, godinica punih petsto.
 
O, dangube i mamlazi, o, vlasnici pomrčina,
ti, alarmni uređaju što na dodir pevaš himnu,
o, ledene predstavice izumrlih jezičina,
ja, gospodar pismenosti, razvejavam masku dimnu.
 

PRIBOR ZA NESREĆU
 
Masne pare, crni nokti, burgijaši i brabonjci,
bele ljube, zlatne kjove, mirnodopsko jedno: Aman!
Pasje meso i surutka, bakar-zvona i praporci,
smrtovnice i skalpeli — za nesreću pribor taman.
 
Koje vreme slikam, baja? Kakvu činim kerefeku?
Šta ti misliš, krvopijo, da l i mene žmarci jedu
kada spravljam leden-pesmu za intimnu apoteku?
Između nas vučem crtu: Hitro dodaj školsku kredu!
 
Njuška mi je sasvim čista, evo, vidiš kako peva.
Vreme krči, gong udara, sa katanca kaplje rđa,
lice bledo kao vime, u utrobi Gospod seva:
Pogledaj me, okadi se, ne plaši se svetogrđa!
 

U DRŽAVI GIZDAV RASKOL
 
Noćni pazar, lažna roba, lopuže i karnevali,
potop vesti, kič, makljaža, kurve, teror, soldateska,
kikot raje, zelenaši, narodi se uzmuvali,
koncert-svirke, paraziti i čestitke iz Uneska.
 
Opružam se u nehaju, golotrbu milkim decu,
šljapajući ulicama na život se obrušavam,
babice i porodilje marširaju ka mesecu,
no, ne marim, dobro mi je — na jastuku jave knjavam.
 
Crkle svetle uzdanice, izgoreli kalendari,
ćumur kisne pred šupama — vazduh suši radijator,
u državi gizdav raskol — tumače ga opsenari,
a ja zarad mira svoga postah čisti provokator.
 

POD ČADOROM
 
Eno orla, evo puške! Eno brata, evo dima!
O, majčice, stvoriteljko sladoleda i baruta,
reci, mama, ko to brlja, pod čadorom šta ne štima?
Evo vina, redenika! Eno čizme i pršuta!
 
Janjičarsko vižle ciči, preplivava duplu Savu.
Konjička se mornarica utrpava u tenkove.
Marmelada prokuvala — malteriše brat mi glavu:
iz šinjela krade tugu, vatru, farsu i lekove.
 
Neki trabant — pljunut ćaća — obeznanjen glas svoj diže:
Poharo sam pola sreza, nema sile da me šutne!
On će himnu da otplače, brljotine da poliže,
ordenje će da pretopi, pod džigeru nož da tutne.
 

TIKA-TAKA IGLA PEVA
 
Dolij benzin, parališi, zarij draču u slabinu,
lizni oganj, pljuni otrov, očerupaj istinicu,
ljusni meko, pridigni se, sipaj snove u glavinu,
vintaj šiju, veži pupak, dodaj bratu ispisnicu.
 
Uzbibana domovina, pretučene oči cakle,
jedan jaran izjavio da će jesti i olovo,
tika-taka igla peva, Božje su me ruke takle:
Zbog ovakvih ujdurmina i njegov je sin bolovo.
 
Ciči himna, narod brekće, uzjahuje tama sunce,
sto topuza na jednoga, na ognjištu peva tuga:
Daj kandžije i sindžire, nanišani u vrhunce!
Laži rolja tatamata i sluginog sluge sluga.
 

PESMA STARA
 
Kotrlja se čovečuljak — eno će u krilo Boga.
Zub se klima u vilici: opominje pesma stara.
Buraz bije pô rodbine. Konj na kravi pokraj stoga.
Uperena puška dimi, život se ko suknja para.
 
Strava, tajna, ciganija, zazubice, sjaj skalpela,
uz klisuru bežanija, presečene kucavice,
lapsus vođe, drob na štranjgi, odapeta leti strela,
propagandne premetaljke, političke mucavice.
 
Ko pas dahće državica, na Balkanu ništa novo,
nosić češka novi ćesar — akrepi mu ližu mudo,
noć, blamaža, kolo bede, ustav skraja mrtav čovo:
Spravljaj, majko, kolevčicu i odninaj divno čudo!
 

RAČUN
 
Draga moja postojbino, uplašeno koprc-jare,
za spas tvoje labrnjice ja spiskaću silne pare,
voždov svitnjak i brabonjke, krštenicu i magare,
osnovaću i institut Političke igre stare.
 
Svetsku štampu okitiću jorgovanom i uštipkom,
počastiti mrskog vraga komovicom sa urlikom:
Nek se slade državljani, nek likuju jezik-braća,
o računu brinu Savez, Štab, Sekcija, lično Ćaća.
 

TMA I TUŠTA
 
     Lazi Kostiću
 
Izdrndan se Lazar spušta
niz sunčeve biljur-lotre,
razmiču se tma i tušta
da ih Lakan sve ne potre.
 
Ovom svetu baš na volju
nije Lazo bio mio,
med sladio vučjom solju
a pred cara go stupio.
 
O, da mu je Lenka danas
na rođendan da je ljubi,
da rasturi celi Parnas
 
na kom piše: Ti me ubi!
Istina je, dragi žbiri,
iz Lakana Bogo viri.
 

ISPOVEST
 
U mramornoj zavetrini komandant se ispoveda:
Ljubio sam i streljao, angažovan bio vrlo,
nabacivo uniforme na medvede i goveda,
ne daj bože da sagledaš poda mnome šta je mrlo.
 
Ubeđivo tuđu majku da za sina raku sprema,
čačko janjad u zubima, skrivo se u uvalama,
u narodu kad sam lago nisam znao šta je trema,
svagda bio i ostao čauš, dijak, vrdalama.
 
Sto vagona ordenja sam ostavio svom narodu
da pretapa u đinđuve, himne, zajam i trikove,
da čim prije spomenike poispravlja svom izrodu:
 
Ja na licu nosim tajnu, ogrešenja i plikove.
Što sam reko i činio, što gradio i palio,
ne uzmite za ozbiljno, genije se i šalio.
 
Pričala mi dva ujaka da o njemu malo znadem:
nikad nije bio ono u narodu što za nj kažu,
taj je menjo lične karte kao svoje lične garde:
pogledaj mu zečje usne – čim zatrepte, namah slažu!
 
Baš o njemu, evo, riljam udvoričku sonetčinu,
o krvavu petokraku gledam da se ne ogrešim:
sve me rumen zaskakuje, stid izbija na perčinu.
 
Sklanjam oči, dišem brzo: strašnu ličnost, jao, drešim.
Ova ruka što isplače i o caru sada kaže
neće moći da izbrišu ni njegove večne straže.
 

ZAVIČAJNI GROHOT
 
Sanjam plevu, šilo, jaram, zastavice prvomajske,
proletere na biciklu i fabričke kolutove
koksnog dima pred oluju, ispečeni ćerpič, daske,
skislu maglu, karton-prozor, očev pištolj i prutove.
 
Ringlovane prizemljuše pune vrlih kartaroša,
u vrbaku kurvetine s provincijskim agentima,
tanak šajtov ispresecan žiletima džeparoša,
bapske priče rodoljuba o planinskim avetima.
 
Vidim brašno u cementu, go uštipak i poparu,
flaše brlje, kuku, bunar, bezdan-žabu nasred stola,
grohot gazde preko pruge i senku mu ko utvaru,
sirotinjske tuče noću i apsurdni ubod vola.
 

SREMSKI KARLOVCI
 
S Afrodite pao malter, kerče kunja iza krsta,
ni Apolon nema glavu, bogu fale četri prsta.
 
Podlokana čuči crkva, iza škole viri flaša,
razbijeno sto prozora, nakresana tri birtaša.
 
Mesni bećar plazi jezik, opštinari kriju platu,
na otpadu sirotinja: ima lajsni na otplatu!
 
Liturgijska leti grudva iz onoga zlatnog veka.
Miči oko: Opomena! Može glavu da ucmeka.
 
Koje li je ovo mesto? Bog ga spusti sa nebesa!
Što ga nisu okrečili posle ratnog urnebesa?
 
Objašnjenja neka stoje: Ko će kome da veruje?
U Mušickom kuca Branko, a vekovi huje, huje...


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 01:55:55 am
*
Pusta sreća
Nenad Grujičić


O PUSTOJ SREĆI

Grujičićeva Pusta sreća, sazdana od najtananijeg poetskog materijala, aktivira i kod čitaoca njegov najtananiji duhovni nerv. Ona se zato može čitati i kao ljubavna poezija kojom autor podiže spomenik "trajniji od bronze i kamena" jednoj novoj Juliji Primicovoj; kao vrsta metafizičkog brevijara o onoj magnetnoj, gravitacionoj, mikro- i makrokosmičkoj sili koja drži atome i galaksije na okupu, manifestaciji iste te ljubavi; kao rasprava o smislu logosa u svim nijansama njegovog značenja, o svrsi pevanja, o svemoći i nemoći reči; kao sanovnik; kao rimarijum; kao lirski časlovac u kome se Gospod izričito pominje u prvih pet soneta, ali čija završna kadenca poseduje karakterističan kontrapunktski predah, molitveni ustuk i priklanjanje božanskoj sili; kao inventar neobičnih i upečatljivih poetskih slika, metafora s duplim dnom, tamnih simbola; kao udžbenik iz umeća versifikacije; kao bedeker kroz jednu neobičnu građevinu-čardak u jednom nestvarnom svetu kuda se stiže preko "praga od rđe i žeženog zlata", i koji je pun lavirintskih prolaza, hermetički zatvorenih prostranstava, lažnih pregrada, nadzidanih svodova, unutrašnjih spiralnih stepenica, vrtložnih dimnjaka, uzidanih voltova, slučajnih niša, prozora koji gledaju unutra, vrata koja nikuda ne vode ili koja se odjednom jedna za drugima otvaraju, ključaonica kroz koje se nazire ozvezdano nebo ili plavetnilo koje gori, pokretnih zidova, dvostrukih podova i ogledala pred kojima se vodi noćni razgovor sa senkama i opsenama; kao laboratorijski priručnik o metamorfozama uz pomoć  onog drevnog, staroegipatskog "crnog" umeća za preobražavanje materije; kao istovremeno poniranje u mitsku dubinu i — sledstveno ključnom stihu ove zbirke "let je formula za zakon padanja" — pronicanje u astralnu budućnost; kao poetski ogled o pojavama koje prate zgušnjavanje i rastezanje vremena; kao intelektualna "Rubikova kocka", neobavezna igra duha, matematička skrivalica po meri duhovne radoznalosti čitaoca i zbirka odgovarajućih šifri, kodova, računskih operacija; kao knjiga od samo tri pesme, trojstvo međusobno povezanih magistralnih soneta od kojih svaki stih, u vidu dodatnog objašnjenja, poseduje ceo sonet, poput posebne fusnote...

Da li je ova knjiga, upitajmo se na kraju, inače diskretno obogaćena i iskustvom najnovijih poetskih istraživanja, možda najava izvesne Nove Sinteze u našem pevanju, sinteze metafizičkog i angažovanog, post-postmodernog i  neoklasičnog, i svega do sad nespojivog što iz tih antinomija proizlazi? Uostalom, ono što celoj zbirci Pusta sreća daje životnu snagu jeste splet upravo takvih contradictio in adjecto-a, nerazmrsivih suprotnosti u kojima se i krije pokretačka energija.

Zlatko Krasni, 1994.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20pustoj%20sreci.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 01:56:51 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Pusta sreća


ŽIŽAK

I

Meni svaka reč je nevina prvina
poput omaglice detinjega daha
čiji rajski gugut s nebeskih utrina
raznose soneti leptirovog praha.
 
Ljubav — kakva rečca! — večno uznesenje
u velu života gde nesreća sniva,
ljubav — cvetni otrov što krvlju se penje
u krunicu srca koju Bog dariva.
 
Kad se prava ljubav sa tajnama spetlja
koje niko nikad slovom nije reko
pa se onda crna ko đavolja petlja
 
ukaže u pesmi koju peva neko,
tada ona jeste, o, kaži to smelo,
anđeo u paklu i nebo vascelo.
 

II
 
Anđeo u paklu i nebo vascelo
ko potop me nose k tebi pustimice,
a sunce te živu do Boga propelo
pa sve sija jasno od az do ižice.
 
Nema pesme, draga, dok nam ne zarudi
poljubac u sreći što ko munja mine,
niti moje glave dok je ne odrubi
u srcu reč Višnjeg kad sa suzom line.
 
Taj glagol: Voleti! Šta on seje, draga?
Jesu li se silna zatvorila vrata
onog trena kad si prešla preko praga
 
skovanog od rđe i žeženog zlata?
Reci kad već ništa ne kazujem, ina,
reči su mi ruže raspukle od vina.

 
III
 
Reči su mi ruže raspukle od vina
što tonu u sonet kobajagi večno,
one Božji šapat primaju s visina
dok se k tebi šunjam uzduž i poprečno.
 
Gde sam ono bio? U kojoj udoli?
Ili sam se visom ukazao sebi?
Ko se ono s tobom ništavilu moli?
Na uvo mi šapćeš da o tome ne bi.
 
Ravnoteža sunca i meseca, draga,
ljubav je na zemlji, na stazi od bola,
a njihove jare i mine, do vraga,
 
kolaju u nama ko večita škola.
O, mnogo se strasti u nama začelo
i rana ljubavnih u srcu, zacelo.
 

IV
 
I rana ljubavnih u srcu, zacelo,
imao sam vazda misleći da ništa
i nikada neće načeti mi telo
žeravicom bola novog čistilišta.
 
Ali sretoh tebe — dugu posle kiše.
Koračaš po uskoj stazi neiskustva.
Zatomljena u te moja sudba diše.
Šta da činim Gospod daje mi uputstva.
 
Jedna zemna trica ko paperje laži
kruži oko glave i pogled ti tuži:
Uspomena teška (!) — ne poreci, kaži
 
‡ satire ti sreću i Mefistu služi.
Ne plaši se više, pucaj od smelosti,
ja i kada hulim volim do večnosti.

 
V
 
Ja i kada hulim volim do večnosti,
jer let je formula za zakon padanja:
Lepih sam se, dušo, nasrko gluposti,
oproštajnih muka, tračeva, jadanja.
 
Taman kad se zdenem u živu varnicu
i kratkovek prhnem u tvoje zenice,
mig dragog Gospoda sevne na tvom licu
i utrne žižak na vrh trepavice.
 
Koliko sam puta ko strvena raga
batrgao gradom kroz rulju u noći
da te vidim samo, da me šutneš, draga,
 
kad već nisi htela na moj jauk doći.
Go na mesečini sa zvezdom se sprdam,
isturam brkove i svašta laprdam.
 

VI
 
Isturam brkove i svašta laprdam:
Bio jedan svetac — oreol mu žena
koja kukovima i ušima mrda,
na vrh glave — oči! — dupla vaseljena.
 
U ovom sonetu nešto jako škripi
na planu ljubavi o kojoj je slovo,
pesnik ne sme reći ko mu temu zdipi
zbog koje je dosad uspešno bolovo.
 
Al život je takav, i on je praznina,
zašto onda ne bi i pesnik predahno
kada ljubav ima trista obrazina
 
zbog kojih je svetac dvatriput izdahno.
O ljubavi pišem bez imalo zlosti,
boli me kad moram tobož iz pakosti.

 
VII
 
Boli me kad moram tobož iz pakosti
upirati prstom gde ti leži sreća,
zatim saletati bez trunke milosti
golo neiskustvo od kojeg si veća.
 
Jedan mali prizor iz tvoje prošlosti
došanuću svetu na sva svoja zvona
kako si se mlada, o, draga, oprosti,
s mosta htela u vir baciti zbog konja.
 
Ti bi sada gnjila u mutnom vrbaku
i strašno bi zverle tvoju dušu jelo.
Da li bi se psalmi začuli u mraku
 
da ti se u sunce pretvaralo telo?
Ja ne mogu više očišćen i grdan
apsolutnu ljubav pred tobom da vrdam.
 

VIII
 
Apsolutnu ljubav pred tobom da vrdam
neću i ne mogu kao nekad, draga,
ja sam sada drugi, odvaljen od brda,
jači od Orfeja što je gledo straga.
 
Eno dve-tri senke rade protiv mene,
zajašuju moju i sa njom se trve:
Daj džarni im rukom užagrene zene
i oduvaj snažno te plesnive mrve!
 
Al me strah i dalje kroz kosti pohodi
kad pomislim da si i ti možda senka
čiji nemi govor u nesreću vodi
 
gde će tuđi grohot poput hladnog tenka
satrti nam ljubav, o, zapamti, mila:
Lažne reči hrle iz sotonskog krila.

 
IX
 
Lažne reči hrle iz sotonskog krila
i glave se same smenjuju na panju,
došlo doba smrti i nečistih sila,
opet bratac brata ubi na spavanju.
 
Otkud onda sreća, ljubav do ušiju,
i zar takvo čudo može da se zbude
u nevreme ludo kad zlo krivi šiju
i omraza pada ko plesan na ljude.
 
Ti, međutim, rasteš stisnuta uz mene,
ko milošta s neba padaš mi na skute,
zvon smeha me kao prepelica prene
 
dok u pesmu stavljam i ...della salute.
Ja ne vidim više meseca ni sunca
ko dete u vatri kad zarazno bunca.
 

X
 
Ko dete u vatri kad zarazno bunca
i nestvarne reči u groznicu plete,
tako moja ljubav svetom se potuca
ličeći na tvoju od glave do pete.
 
Nađoh te u reči jedne priče šture
gde oluja život u čvorove veže,
razmenismo svoje provalije sure
iz kojih inače i đavoli beže.
 
Šta nam sada osta? Talambasi gde su?
Bele halje ko će smočiti u blatu?
Čukni me pitanjem o novom udesu!
 
Ljubi bližnjeg svoga, podaj mleka bratu:
Mene je dojila prisojkinja vila,
o, zar je i tebe neka druga sila?
 

XI

O, zar je i tebe neka druga sila
prinela na odar ljubavne krletke
pa si kao žrtva užasnuta bila
da istina ima i u zlu zametke.
 
I ja sam sa zmijom na uzglavlju spavo
i na hladnom repu večerao snove,
ne hajući ništa danima sam knjavo
misleći da snovi ka divoti plove.
 
Ali to je prošlost — naježena ruka,
ugašeno carstvo bez žezla i krune,
sad se kuje nebo od pređašnjih muka
 
koje ni u memli ne može da strune.
Šarka me je guja ko naivnog junca
vinula u zabit krvavog vrhunca.
 

XII
 
Vinula u zabit krvavog vrhunca
jednom jedna vila svog ljubljenog vešca
a on sa visine gde crn pogled puca
merkao je batak novog ženskog ješca.
 
Sve bi ovo bilo šaljivo i lepo
da nije posredi izgubljena sreća
koje veštac jednom bio se dočepo
u vrbopuc rujni ranoga proleća.
 
Sad melemi pljušte po ranjenom srcu
i plavuša noćna čizmice izuva
u predvorju smrti što peva minorcu
 
da se neverstava i uroka čuva.
Opomena pala — još i ta sitnica:
Ostaj prolivena posred moga lica!

 
XIII
 
Ostaj prolivena posred moga lica
kao mraz po cvetu nerođenog ploda
što se s ovog sveta punog ledenica
bacio u zagrlj nebeskoga svoda.
 
Vilen sklapam venac, a reč mi se mrzne:
Vidim angel-dete kako na svet stupa!
Da li će se iko ikada da drzne
pesmu iz tvog tela opet da iščupa?
 
Pada malo veče i viju se zvuci.
Gospod spušta na nas velike darove.
Kroz mećavu prte iz detinjstva vuci.
 
San se sa snom veže u zlatne parove:
Daj mi čitav lanac, o, ne budi zlica,
ja ću sa belegom leteti ko tica.

 
XIV
 
Ja ću sa belegom leteti ko tica:
Beleg — ljubav koju i hoću i neću
da skrijem u čardak kučina i trica
za nezvane goste što pazare sreću.
 
Ako li me prodaš znajući šta košta
ovaj venac što se rasplesti ne može,
i taj pazar bude poslednja mi pošta,
snaći će te kusur — kaiš moje kože.
 
Pir poruge grozne jeknuće iz pakla
i besna će usta peniti nesreću.
Koga nije takva životinja takla
 
taj ne pozna zakon i sudbu kereću.
Ne daj me budzašto, čuvaj od strvina,
meni svaka reč je nevina prvina.
 

XV
 
Meni svaka reč je nevina prvina,
Anđeo u paklu i nebo vascelo,
Reči su mi ruže raspukle od vina
I rana ljubavnih u srcu, zacelo.
 
Ja i kada hulim volim do večnosti,
Isturam brkove i svašta laprdam,
Boli me kad moram tobož iz pakosti
Apsolutnu ljubav pred tobom da vrdam.
 
Lažne reči hrle iz sotonskog krila
Ko dete u vatri kad zarazno bunca,
O, zar je i tebe neka druga sila
 
Vinula u zabit krvavog vrhunca?
Ostaj prolivena posred moga lica,
Ja ću sa belegom leteti ko tica.



"U knjizi 'Pusta sreća' nalaze se tri sonetna venca posvećena Mariji Balkovoj čije se ime nalazi u akroistihovima završnih,
 majstorskih soneta. Postoji i četvrti sonetni venac posvećen Mariji Balkovoj, nalazi se u istoimenoj knjizi 'Cvast'."


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 02:02:40 am
*
Log
Nenad Grujičić


O LOGU

Splevši u jednu arhitektonski skladnu, a smisaono razuđenu lirsku celinu tri (ljubavna) sonetna venca, Nenad Grujičić je Pustom srećom nagovestio svoje izvanredne versifikacijske sposobnosti, koje su tako samouvereno i konzistentno potvrđene i novom sonet-zbirkom Log. U devet samostalnih lirskih ciklusa zvučnih i simboličkih naziva Nenad Grujičić je zbirkom Log dao svoje do sada najcelovitije i najuspelije pesničko ostvarenje, koje je istovremeno i jedna od najuspelijih ovogodišnjih pesničkih knjiga.

Motivi koje Log razlistava su iz kataloga opštih lirskih: ljubav, slutnja, smrt...  Nekada su oni ispevani diskretno, a nekada naznačeni aluzivno i metaforično. Ali uglavnom se svaki od lirskih ciklusa može legitimisati osobenom tematsko-motivskom i semantičko-simboličkom usmerenošću. U ciklus Gar, jednom od najuspelijih, smešteni su "soneti nesreće": Slika života nije vrt, groza je, dok ciklus Sen varira temu smrti (mrtve drage), a ciklusi Gle i Utuk su didaktičko-poetski.

Pored motiva klasična je i sama sonetna forma. Grujičić ovoga puta dosledno istrajava u artificijelnom opredeljenju za petrarkistički jedanaesterac. U pojedinim pesmama iz poslednjeg ciklusa pesnik iznosi direktne "savete mladom pesniku", a pored njih i kroz njih i vlastito "vjeruju" sa argumentacijom za smislenost i celishodnost svoga pesničkog nastojanja. Ima u većini njegovih pesama, izuzmu li se svi formalno neizbežni uzusi ona ne uvek potrebna spisateljsko-zanatska mimikrija, stihova izuzetnih lirsko-refleksivnih usijanja.  Pored tipično parnasovske kristalne jasnoće, preciznosti i savršenosti, ima u ovim pesmama simbolističkih sugestivnih lirsko-metafizičkih otajstava i tajanstvene mitske snage.

Jesu ovo pesme i vapaj potuljenog i pometenog bića koje svoje breme teško podnosi, ali su one i molitveno tonirana lirska uznošenja i zagrnute ispovesti "ludog nespokoja". Slikovite, zvučne, biranog jezika, koji (takav) može svojim izletima u kolokvijalno i bizarno iritirati sluh kakvoga puriste, ove se pesme čitaju naiskap i dugo nose i pamte kroz lične zapitanosti i smutnje, kroz lične strepnje i nadanja.

Mileta Aćimov Ivkov, 1996.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20logu.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 02:09:51 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Log


PEHAR

Sonet je pehar naliven vinima:
ne možeš usnu na rub mu tek tako,
on se ispija gospodski, polako;
dodir soneta vrsna je intima.
 
Ko sonet dira igra se činima,
jer neće uvek baš sve ići lako,
sonet ko tuđa žena, i te kako,
nudi i mami telom, trikovima.
 
Pijan od rime u sonetu svako
ničice pada dok ga hvata plima
vrtložnih reči što uznose jako.
 
A to je, opet, vekovna istina
koju pesnici na zemlji, jednako,
poznaju kao i na nebesima.
 

PASJI ŽIVOT
 
Pasjem životu pravila su čudna
il, bolje reći, gotovo ih nema,
mnoga će priča biti uzaludna
ako tvoj život neko drugi sprema.
 
Ti uvek reci da nikada nisi
živeo pasji za svoga života
mada ti ovaj baš na njega kisi
kao koštica u plesni kompota.
 
Živeti pasji usred svetske graje,
šta mu to dođe u ova vremena?
Ko za tvoj život petoparac daje
 
što ti u glavi čuči vaseljena?
Upregni život u nove kajase,
odživi pasji, ne daj nikom na se.
 

KOB

Groma hromog zvuk.      .
Cepa oka sev.
Zloslut pevne ćuk.
Oca mrtvog pev.

Tišina i kob.
Bije srca ruj.
Krči mladi drob.
Predelima huj.

Iz sna hrli lik.
Na uzglavlju sen.
Nedostaje krik.

Ko je kome plen?
Virovi i čun.
Ti si krvav trun.
List se gorom njiše.
Oprljen je pejzaž.
Liju crne kiše.
Sam od sebe prezaš.

Pusto dete spava.
Lude rane peku.
Još ti stoji glava.
Vetar jaše reku.

Spasioci gde su?
Ćutnju mrve sati.
Udes u udesu.

Suze lije mati.
Zemlja il nebesa?
Bog se tobom stresa.


LABUD

Na vodi labud, u noći, u parku,
spava sa kljunom ćušnutim pod krilo,
mirna je površ i meseca kilo
ispod bezglavog što liči na barku.
 
Ni bore vala da pomeri varku,
ni mehura s dna da plopne — ko bilo,
u krošnji breze miruje belilo
čarobnog perja što svetli u mraku.
 
Prolazim tiho, ko senka, bezmerno,
da laki vetrić ne stvorim u hodu
od čijeg daška prenuće se pero
 
na vrhu repa što dotiče vodu.
Pred kućom spazih sretan neizmerno:
Labud i luna i maze se na svodu.
 

GOLUB
 
Na prozor pao jedan golub tamni.
Podseća na te i na prve tvoje
nežnosti od milja. Gugut mu davni
iz dubina glas razliven u boje.
 
Sam se mazi on: perje kljunom bište,
nejasna svetlost u oku mu živi,
ritav i mokar — donele ga kiše,
golub ljubavi u čistoj naivi.
 
Blažen je stigo, na srce mi kano,
i daleki žal prostruji kroza me
jer sam ga u snu (to sam sad već znao)
 
u ruci držo pristiglog iz tame.
I taman htedoh da protumačim san:
golub se prenu i odleti u dan.
 

DUB
 
Ljubavi moja, opet ne znam gde si.
Daleko biva i od srca bliže.
Račvasto vreme uspomene striže.
Ljubavi, suza za tobom se resi.
 
Ceo se život u sekundi desi:
Tvoj lik u dubu beskraja se diže
i bolna radost u susretu diše.
Ljubavi, ja znam — jesi na nebesi.
 
Ovaj dan je rana, ja krvarim s njim.
Detinjstvo pada u snovne otkose.
Majka peva psalm, na kriocetu spim.
 
Putuje tajna, velovi je nose.
Umesto svoga u tvom životu bdim.
Penu vremena bolovi raznose.
 

KÂD
 
Ako te odsvud skoli veliki bol
i skršen padneš u čamu do srži
pa te i britka munja patnje sprži,
ne boj se kraja, i tad te čuva Bog.
 
Ako na zidu rastu sen i njen rog
i priviđenje u strahu te drži
da od grehova nećeš biti brži,
ne kloni spram tog, u Bogu je tvoj log.
 
Dani donose i pronose svuda
ljude i reči bez reda i broja.
Umrljan njima, ko mastilom duda,
 
zapevaj pesmu — bulku sa prisoja:
Dušu selicu što vapije čuda
okadi dok još grli ruka Božja.
 

SVETLICA
 
Majčica mrva — neko u snu reče
leti ka nebu. To beše stih spisa
u kojem Bog mi venama poteče
i pesmu svoju na trenut ispisa.
 
Kao Dis što je uzalud kušao
iz sna na javu strofe da iznese,
tajnu sam sveta udivljen slušao
žudeći da smrt živog me uznese.
 
Majčica mrva — to od pesme osta?
Poruka? Zavet? Šta li? Opomena?
Ili svetlica? Vaj, o tome dosta!
 
Leti ka nebu, vidim, sveta žena,
čista u srcu i u molitvama,
rođena mati moja u suzama.
 

PRIČUJ
 
S vetrom i kišom kao da ćeš doći.
Noć je vrč tinte ispušten na patos.
Od živih mrlja sastavljam parastos
za mrtvu ljubav natprirodne moći.
 
Grimasa munje kroz prozor u noći
minu i ceo osvetli mi atmos
ne bi li tako uskovitlan pâtos
oživeo te u gluvoj samoći.
 
Ali te nema. A ni onog daha.
Pljusak dosipa staru tugovanku.
Pričulo mi se u dva u tri maha
 
da crna štikla lupi u dovratku.
Od pričuja tog osta samo: ha-ha,
i dalek mrmor groma u odlasku.
 

BROJANICA
 
An, ban, trolija, čevole, parapin,
klin, klan, dvolija, ovole, čakupin,
jad, šaćin, lenjga, jednole, divinja,
glad, daćin, šenjga, dovole, dušinja.
 
Aber, engete, žeripan, praskele,
švaber, pengete, pelivan, tut kele,
Turčin, savi nos, tekutan, ondola,
burčin, te pod nos, palatan, dondola.
 
Apa, šipilo, detičak, šiškala,
upa, pipilo, jabučak, piškala,
ops, pops, povrlus, testemir, cukuran.
 
Rak, čegrk, bravus, namastir, rogovan,
tikva, karaguš, jedinar, koza vrec,
dikva, parapuš, dvodinar, beži zec.
 

BELO
 
Sonet je beo — samo to ću reći,
ostalo dajem na bajno maštanje.
Na primer: galeb ili zimsko granje,
prvi dečji zub od osmeha veći.
 
Sonet — rani sneg pokorice tanje
po kojoj mogu nežno, ne prteći,
između snova bestežinski preći
u beli dašak svetlosti jutarnje.
 
Belo je sada i ovo sonetče
što samo sebe povlači za uši
i širi rime u praznično veče
 
dok se olovka zapaljena puši
kao tandžara iz koje opet će
hitac beline pesmu da zagluši.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 02:32:14 am
*
Maternji jezik i pesme pri ruci
Nenad Grujičić


O MATERNJEM JEZIKU I PESMAMA PRI RUCI

Nenad Grujičić je imao takvu sreću da njegova pesnička delatnost izazove kontroverzne reakcije — od Maternjeg jezika napisanog u znaku lirske metatekstualnosti (a u dosluhu sa pesničkom praksom jednog Stevana Tontića, na primer), preko Vrveža i Carske namiguše, u kojima se oksimoronski spajaju nebeske teme i neorealističko svakodnevlje, do knjiga (Jadac, Log, Cvast), pisanih nanovo otkrivenim vezanim stihom, u kojima se provociraju zadate pesničke forme (sonet, venac, sestina lirica, tercina i druge vežbe oblikovanja), koje pesnik pokušava da naseli svetom u kojem caruje novi ljubavni nered, ironija, paradoksi punog, putenog života.

Najvećma rečenog stalo je u Čistac (Prosveta, 1997), knjigu izabranih pesama; šeherezadinska kritičarska priča u trideset nastavaka, sa pažljivim i pipavim pogovorom Saše Radojčića, kao i sve strane kocke Grujičićevog hazarderskog peva, dali su nam celovitu sliku jedne autentične i bizarne pojave u našem savremenom pesništvu.

Ipak, za ovog mušičavog čitaoca, naš pesnik je izabrane pesme obelodanio dve godine ranije u knjizi Maternji jezik i pesme iri ruci (KOS, 1995), dodajući svojoj prvoj, punokrvnoj, mladalačkoj zbirci pregršt pesama u istom duhu, koje je, međutim, pisala sigurna, zrela ruka. U ovoj knjizi je ono najbolje od Grujičića. Ona predstavlja tačku s koje se pruža najčistiji i najdalji pogled na Grujičićev pesnički trud.

Postoji jedno zaboravljeno indijansko pleme u Južnoj Americi, čiji pripadnici svaki čas menjaju lično ime. Ono može da zavisi od doba dana, vremenskih prilika, ili trenutnog raspoloženja čoveka koji ga nosi. Komplikovan ali moćan izum, zar ne? (Naročito ako je reč o, za ovakve prilike spravljenoj, kuvarskoj izmišljotini). Ali, pošto se umetnost meša sa onom drugom duhovnom avanturom, u kojoj moć verovanja prevazilazi tzv. istinu, gde je današnje ime Grujičićeve poezije, kada ona govori sa svih strana, iz svih stvari?

Sve ovo bi trebalo da posluži i kao odmičući dekor, bežeća pozadina metaliterarnom diskursu prvog izdanja Maternjeg jezika, kao i svih mena Grujičićevog pesničkog bića, koje je on pohitao da proslavi.

Upravo se u jednoj od uvodnih pesama u drugosti, Život i san, naš pesnik predstavlja kao ironični autopsihoanalitičar, dajući sebi ulogu tumača konkretnih snova, autopoetičke gatare. Tu je i početak Grujičićeve autopoetičke varke, odnosno poetskog tkiva koje se gradi od ličnog blistavog interpretativnog promašaja. Zaokupljenom, pesnikovim savršeno ličnim razjasnicama, čitaocu se neuhvatljivi osnovni tekst čini kao slika zaboravljepog pretka, a sve ove, jedino vidljive stihovane fusnote — kao način da se ponovi borhesovska jednačina, u kojoj su pisac i čitalac promenljive, a pesnički tekst — tetovirano iks, oko koje sve vidi.

Tu negde dolazimo do druge značajke Grujičićevog novog Maternjeg jezika. Naime, knjizi je pridodat i drugi pol, nove pesme što behu pri ruci, to jest ona je nastavila sa značenjem koje u sebi nosi umnoženi pravopispi znak tri tačke... Odatle, iz tog dodatog ciklusa, odjekuje plotski Grujičić, koga nema u prvom izdanju. Ti novi lirski subjekti, suprotstavljajući se životu viđenom kao kič? suvenir sa nekog zaboravljenog putovanja, dopuštaju da ih zavede opsesivna priča nametljivog domaćina ove knjige. Nasuprot otrcanoj postmodernističkoj tezi o smrti autora, o njegovom izlasku iz teksta, ovde je na delu lažljivi sveznajući pripovedač koji prvo uvlači sve te umnožene lirske subjekte u svoju priču, a zatim ih uništava, kao da cepa ispisane stranice, žureći tako uvek tragičnom kraju.

Elem, tako ispada da je Nenad Grujičić pesnik rascepljenog jezika. To pre svega, nije metafora Grujičićevog opasnog, zmijskog, polemičkog pisma. Prva vidljiva šizofrenija Grujičićevog pesništva, krštenog i okrunjenog Maternjim jezikom, ogleda se u konfliktu ijekavice (kojom je pesnik ispisao rane radove) i ekavice, u kojoj peva sada. Naoko tehnička pojedinost, objašnjena detaljima iz beleške o piscu, nije nikako bezazlena: obeležiti njegovo pesništvo ijekavskom ekavicom nije samo meteorski oksimoron, sklopljen percepcijske impresije radi, nego i ključna figura Grujičićeve poetike. Ona nas, u jednoj ravni, odvodi njenom nevidljivom, melodijski–samom–sebi–dovoljnom zjapu, a odmah za tim, tvrdoj, nepristrasnoj ekavici koja kida sa sebe zvučne đinđuve. Prolazak kroz Grujičićev Maternji jezik tako se čini kao dogovoreni meč. No bilo bi suviše prosto da stvar ostane samo jezička.

Naime, drugi vidljivi poetički rascep ogleda se u sledećem: u Grujičićevom pesništvu su jedno na drugo ustremljeni i čudno pomereni tradicijski neosvetljeni puteljak i kvarno svedočanstvo istinskog lirskog savremenika, kao i slikovna, kusturičinska sklonost pomenutoj neorealističkoj maski kroz koju se provide note — pisana muzika naturalističke metafizike. Ili, metafizika svakodnevice, što će biti žig njegovih potonjih knjiga.

Kakav je još naš pesnik? Ponekad se čini da mu jezik ne može ništa. U toj sadržajno autsajderskoj situaciji, Grujičić je čas razbaškaren, čas uglačan, rastrojen i uniformisan, sveznajuće infantilan, potpuno opsednut sobom kao razlikom. Bez obzira koliko zalutao u život, on traži svoju rugalačku, mrtvačku sliku kroz ironično, samoubilačko lirsko ja, koje se stalno vidi kao neodoljivi Predmet, raspet u mazohističkoj ličnoj Istoriji. Verovatno bi mu se svidelo da čuje da je njegovo pesništvo — izrugivanje visokoj vernosti prolaznog zvuka.

Dotaknimo se ovde jedne konkretne stvari. Pridodajući Pesme pri ruci mladalačkoj poeziji, Grujičić, naizgled, nije nastavio da peva o pesničkom činu, ali je opredeljujući se da peva o zavičaju, zavičaj identifikovao sa jezikom, aludirajući u konačnom značenju na onaj presvetli književni topos u kom se veli da je jezik — jedina pesnička domovina.

I tako, sklapajući korice ove prve i najnovije zbirke, nakon svih ovih godina, mereći dubinu vidljivog pesničkog iskustva, u kojem je pesnik prešao put od provincijskog rokenrola do autentične ojkače, od slobodnolebdeće setne skepse do sitne metričke stipse (da upotrebimo aluziju i igru reči kao hladno oružje), od ironije forme do patosa metra, od individualnog talenta do tradicije, i nazad, možemo, na kraju, reći da je Nenad Grujičić — Pevač. Ili kako se to nekada govorilo: Majstor pevač.

Laslo Blašković, 1998.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 02:34:01 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Maternji jezik i pesme pri ruci


PESMA IZA BRDA

Majka je najlepša
u dvorištu kraj bunara.
Kapi se prospu iz vedra
i dođu za njom u kuću.
 
Nad stolom — duga.
Od jedne šare spravlja se supa.
Pokraj činije — još dve dugine boje:
Rumeno pečenje i čokanj!
 
Otac nedeljom čisti pištolj,
sinoć je bio na piru.
Miriše veseqe iz oprljene cevi.
Neko će lupnuti u prozor
i brzo nestati.
Tad mi se javlja glas.
 
Sa zalogajem u grlu odlazim u voćnjak.
Rano me cveće nadahnjuje
na razgovor s nepoznatim.
Sve traje dok ne utihne pesma iza brda.
Tad celu kuću obore snovi,
a kroz mali vek
liznu pozivi na život.
 

ZNACI
 
O ljubavi dugo nisam pevao.
Doticale su me koještarije,
islužene gluposti sveta.
Jednom sam hramao kroz žito
i razumeo ljubav.
Vetar savijao daljinu,
a pšenica strizala.
Drugi sam put voleo ženu
koju je izdao drugi.
Namučio sam se da progovori.
Kad se ispovedila — nestala.
Sad znam da negde tuguje.
Bio sam čas u njoj,
čas u sebi.
Ti prelasci su me zamorili
i otresli kao kišu sa rukava.
 

NEORA
 
Ni kiša, ni sunce.
Ta svetlost me opija.
Sve je pred očima, a daleko.
Zato je rad u bašti najbolji.
Majka cimne dvaput ašov u dubinu
i prevrne glatku sisu zemlje.
Nije svaka kiša za sejanje.
Ako stalno pada — neora.
Ona malo gušća od rosulje — ta!
Čim se sušne dvorište propeva.
I svi pričaju da je najlepše
kad otac i majka rade zajedno.
Tad je život jak.
A krompir brzo procveta.
Ja skupljam zlatice
i najveću stavljam na vrh prsta
— da poleti.
 

KACA

To je trebalo gledati:
Kad otac pravi kacu
pod žalosnom vrbom u Gomjenici!
Prvo se duga, s ekserom sa strane,
zabije u zemlju.
Zatim se veže kanap uz u koji se polažu druge.
Ja sam u carstvu
koje opasuje suva hrastovina.
Svet se leluja,
a moje je da dugu, ako klizne,
vratim hitro uz špagu.
Čujem li iznad reke jato čavki
— ne smem podići glavu.
Čim se spoji kula od karata,
otac odoka spusti obruč
— pa gde se zaustavi.
Spram te mere prave se novi.
Trbuh nitne položi se
u jamicu nakovnja,
a probušeni krajevi obruča
spojeni nataknu na nju.
Golim rukama obruč se ne drži
dok se čekićem tuče.
Bar staru čarapu na dlan!
O, što je lepo slušati zveku
i gledati oca kako levom
rukom okreće obruč,
a desnom razmekšava mu obod!
Tad ne otpozdravlja komšiji na konju.
Ulovim mu zaneseno lice
i klisnem u kuću da čitam.
Nad knjigom mezim šqive iz čaše
u koju mogu stati tri.
Zaboravim oca
dok obla kacu kao oborenu zver.
Ali se vratim,
zavirim u nju i — viknem.
Glas se raspe na sever i jug.
Tako ocu dam volju da utori.
Pesnik kaže ovako:
Duplom testericom veličine šake,
čiji su zubići razmaknuti
za debljinu malog prsta,
klečeći dubi žleb za dno.
U kružnu brazdu stavlja
testo pa suvi rogoz.
Dno se u komadima uglavljuje
u malo razlabavljenu kacu.
Kad legne — pesma.
Udri po obručevima!
U otvorenu flašu piva,
gle, uvlači se stršljen.
Jednom je palcem oca u usta
baš kad je navio bocu
pa usna buknula triput.
Vetar iz krošnje hladio usnu,
a lišće padalo na dno.
Sad otac kacu pomera do bunara
i tapše sa strane.
Ja sipam vodu do vrha
da lepotica nabrekne do jutra.
I ni jedna kap
za ceo život ne iscuri.
Sa prozora majka opet
prigovara da i ovaj posao
pogođen je budzašto.
Skupljam talašiku
i znam očev odgovor.
 

TIŠINA
 
Ubijaju me
razgovori o količinama.
Na nuli sam sazidao sve.
Sad putujem kroz carstvo
u kojem jezik pandan je životu.
Nalazim se u tački
gde vršak pera dotiče beskraj.
Tu se odmara vuk
i pretvara u rosu,
a jezero pada s planine.
Dečak je to video maternjim očima
i zato mu veruju svi.
 

ČERGAR
 
Nastanio se u meni pa pesme mirišu.
U krošnjama vetrić i sirovo nebo.
Daljina od koje se pati.
To oseća i vranac vezan uz moju senku.
Ostavljam ga kad odlazim po vodu.
Dugo se ogledam u jezeru kao vila.
Neopažen vratim se pred noć.
Moj prelepi konj jedva čujno frkne.
Suvarke bacim pod kotlić.
Plavkasta vatra mazi kao bivša ljubav.
Na njoj krčka tanki paprikaš.
Okusiću ga čim utihnu žabe.
Ta muzika uspavljuje kao dim.
Sa zalogajem na rubu ću šume da spavam.
Zemlja je najbliži majčin dlan.
Ovako ću pa onako nameštati lice.
Sve dok se ne ušuškam u lahor.
I dok me tama ne prekrije srebrom.
Kao da me i nije bilo.
Niti će ikad igde više biti.
 

KAO DA NIŠTA NIJE BILO
 
Koliko god da sam u snu
život me ponese.
Tad napišem stih.
Otac nosi vrč i govori o suštinama.
To zna u krošnji šljive
moje ogrebano lice.
A sumrak je pun tajni
dok prepirka u kući traje.
Niko ne zna zašto je tako.
Majka će plakati,
a sestra pod prozorom drhtati.
Iza vrata pojaviće se otac.
Sada veseličast i obavljenog posla.
Mirno će oprati ruke
i lice isprskati.
Kao da ništa nije bilo
noć će zaposesti naša srca.
 

SVETLOST I ZVUCI
 
U prolećna podneva
svetlost je najčistija
na jajetu koje kokoš
snese kraj bunara.
Možeš na njemu da se ogledaš,
a nos nekako veliki.
Sliku popraviš nad vodom u čatrnji.
Preko su vrbak i planina u suncu.
Treba mi bar brzina zvuka
da sve što vidim i opipam.
U julu reka puna kupača.
Cika me naježi kao stara muzika.
I daje snagu da plivam.
Levom pa desnom — mršav preko vode.
Iz vira noću izađe som
i popase livadu.
 

DAN

Dan se prosuo kao riža.
Ulica lepa
i ljudi namiguju.
To je život.
Šta će mi san u kojem se
ne zna ko pije, a ko plaća.
Idem kao čovek na svoj posao.
Tamo teče reka,
a ovde srce.
Poslednji sam koji će dići
ruku na sebe.
Eno — i curica zvižducka.
Pa ovo je raj!
Nisam ni znao čime sam darivan.
Ako se lišće
prospe pred noge
— to ja prebrzo starim.
Kuse grane naseliće graja
i opet će biti zeleno.
Dan što se jednom u životu javlja.
Dan podeljen na godine.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 10:27:13 pm
*
Cvast
Nenad Grujičić


O CVASTI

Zbirka pesama "Cvast" Nenada Grujičića donosi ovom pesniku novu pregršt uspelih pesama. Od zbirke "Pusta sreća" Grujičić je krenuo putem drugačijim od onog kojim je išao pre toga. Naime, od "Puste sreće", Grujičić je zapevao samosvojim glasom, osvojivši prepoznatljivost poetičke šifre. I pre toga, talenat ga je odavao.

Prelazak na sopstven put nije bio lak. Naprotiv, rezultovao je nerazumevanjem dela kritike — ali i podrškom drugog dela i čitateljstva ("Pusta sreća" zabeležila je, za naše prilike, neverovatan uspeh: tri izdanja, a potom je autoru donela i nagradu uglednog imena "Milan Rakić"). Posle "Puste sreće" usledila je potpunija, misaono gušća, sonetna knjiga "Log", i sada, evo, najnovija "Cvast".

Rekoh zbirka "Cvast" donela je pregršt uspešnih pesama. Mislim, pored ostalih, na "Košulju", "Unatražak", "Krajinu", "Posle svega", kao i na četvrtu, osmu, devetu, desetu i četrnaestu pesmu iz sonetnog venca po kojem je zbirka i dobila ime. "Košulja" je studija ženskog karaktera. Da je ćud ženska smiješna rabota, znana je stvar, a Grujičić ne samo da se sa tom ocenom slaže, već poredi žensku narav sa zmijskom košuljicom. Nenad Grujičić, a to je njegov manir i od ranije, predočava motiv ženske izdajnosti i demonske fatalnosti. Takav maiir uvek je u književnosti delotvoran. Podsetimo se: u mnogih slavnih pisaca žena, gotovo uvek, donose nesreću, sebi i drugima, ali je i nesreća bez koje se ne može.

Sonet "Unatražak" dovodi u vezu pretke i potomke. Kulminacija je u početku tercina: Pojmo u plaču, do nebesa, / evo nam deca groba traže.

Ovakvi stihovi su, zapravo, uvod u pesme socijalnopolitičke tematike koje govore o nacionalnoj tragediji Srba. "Krajina" je potresna, istinita, zavetna pesma, otkinuta iz srca ("Jer što vidim sad bolje da ne vidim... Jer što šane smrt, a zapiše ruka / samo je majka svetija od toga").

"Posle svega" je jetka satira pisana u dobroj tradiciji naše satirične poezije razvijene na epigramskim ubodima. Pomenimo ovde, primera radi, satirične pesme Vojislava Ilića i Milete Jakšića — mada je spisak naših pesnika koji su se vraćali ovom žanru, zapravo, beskonačan. Grujičićeva pesma raspolaže umnim uvidima: Sveže mekinje bučnog parlamenta / zbrčkane stručio s lažima sa letka / daju pomije retkog izuzetka / gde na kraju sve zavisi od metka.

Sonetni venac "Cvast" vraća se polju na kojem se Grujičić, do sada, najviše pokazao: ljubavi. Ali, kao i uvek, ljubavnu tematiku Grujičić drži samo kao polazište: uvek želi da kaže nešto više o stvarima koje nisu jedino "stvar ljubavi". Četvrti i osmi sonet uključuju u venac i mistični doživljaj zavičaja ("Lepo je kad se gledamo u oči"), deveti se seća Branka Radičevića i Mine Karadžić, povlačeći sudbinske paralele sa onim što se događa pesniku i njegovoj dragani, a deseti počinje ovim prelepim katrenom: Kad nam se duše vezuju u zene, / a sa kolenom dotakne se ruka, / da li se negde, kraj pučine, stene / grle sa valom duže od trenutka?

"Duže od trenutka", to je dobar ishod. Najbolje Grujičićeve pesme na to mogu računati. Što se samog umeća Grujičićevog tiče, on u gospodstvo vezanog stiha unosi svežu leksiku koja miriše na "kajmak i blato". Njegov jezik kao da je "eksplodirao". Nema više nepesničkih reči, sve ulazi u životno iskustvo pretočeno u pesmu. Kao da je sa tim iskustvom otišlo i nešto prilepljene kože.

I kada se sabere ono što je dosad ispevao, i posebno ako se ima u vidu da je pesnik sada u zrelim pesničkim godinama, da se videti da srpska poezija u Nenadu Grujičiću ima samosvojan glas.

Vladimir Jagličić, 1996.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20cvasti.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 10:28:42 pm
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Cvast


LjUBAVNA SKASKA

Štošta sam znao, ali nisam ovo
— da će me šmizla (kočoprcno jare)
prevesti žednog preko pitke bare,
izmišljotina čije svako slovo
vrcalo mi med kroz sazvežđe novo
u pometen um i na rane stare.
 
Behu to tako neke cake stare
na koje pade čak i čudo ovo
što se pesnikom zove (ništa novo!)
pa se naivno, ko žrtveno jare,
ispeći dalo na varavo slovo
koketne male iz prigradske bare.
 
Šta je to mogla žabica iz bare
da zakrekeće iz kajdanke stare,
a da ni notu, baš ni jedno slovo,
ne prepoznah, jer (pazi sad i ovo!):
u život mi, vaj, uskočilo jare
đavolje šare — čudovište novo.
 
Prosečna cura — ništa bogzna novo,
osmeh joj cveta ko lokvanj sred bare,
dok se šepuri umilno je jare,
na trenutke iz bečke škole stare,
a kad seje laž, tad uradi ovo:
Raširi oko i proguta slovo!
 
Zalud sam držo uvodno joj slovo
da u životu uvek ima novo
iskustvo koje nije kao ovo.
Ona bi na to opet u kal bare
— do grla u bljuz lagarije stare
žitke ko nož za nedoklano jare.
 
Izvoza me skroz to bez duše jare:
Ni dlaku kike što liči na slovo
nemam da čupnem sa te lije stare,
niti da dodam svraki perce novo,
jer sam kao som u rastinju bare
progutao mam kojim pišem ovo.
 
Tako sve ovo — što zamesi jare
u mulju bare — nije mrtvo slovo,
već nešto novo iz čitanke stare.
 

KRAJINA

Propevaću, zar? A prošao je zbeg
ko u teškom snu. I Krajina tuži.
Niz brda i dolje popanuo sneg.
 
Krajiški je dan nezamisliv, duži.
Tu lunjaju vuk i ovan zajedno.
Već se topi smet, moja duša juži.
 
Zapevaću: Oj — ma i ne progledo,
jer što vidim sad bolje da ne vidim:
Kraj puste kuće manito govedo,
 
skunjen šarov pas ko da me se stidi,
ukraj mrtav đed i polomljen mu štap,
nad šumom nebo guši se, ja bridim,
 
suzno je veče progoreo uštap.
Tica Banija guknu preko svoda,
a Lika srna za oblak odluta,
 
medved Kordun bdi iz sazvežđa svoga.
O, da je srce veliko kao xin
ne bi se njime nastaniti mogla
 
tuga kojom me u zoru budi Knin
— žrtveno jagnje ljubljeno od Boga.
 
Propevao sam, da, kao pravi sin,
 
to je amanet i moja zaloga.
Jer što šane smrt, a zapiše ruka,
samo je majka svetija od toga.
 
A uz horizont — sestra Banja Luka!
 

TAJNI DAH
 
Po krovu stare kuće sipi sneg.
Sam mi se Gospod time kazuje,
jer kroza nj sam i onaj nežni breg
 
u daljini što prima pahulje.
I grančica sam, tu, na prozoru,
obeljena skroz — pa nadahnjuje.
 
O, da li ću sam čekati zoru
u belini toj što najavljuje
jedan novi san u mom obzoru
 
čiji tajni dah već uspavljuje?
 

SLUČAJ
 
Trag je na snegu doneo mi žal.
Stigao neko žurno al kasno.
O, iznad krova purpuran je val!
 
Pade na pružen jezik mi slasno
pahulja jedna: ceo slučaj s njom.
Trepavice se sklopiše glasno.
 
U nevreme — da — sevnu mali grom.
 

BELI EHO
 
O, veju snezi, predeli mirišu,
i borja tuže u noći od svile,
plaha je duša dok je vetri sišu
 
i raznose bol u tajane sile.
Srebrni brezi, mesec — kugla daha,
kurjak se glasi: još snevaju vile.
 
I ništa više tu ne daje znaka
da će se ikad izmeniti slika
ove večnosti usred belog mraka.
 
Trgnem se tako od sopstvenog lika,
a pored žbunja pod belim ćubama,
i budan zviznem — da se od ćurlika
 
stušti ka meni eho u grudvama.
 

S PRAGA

Suvomrazica i par gavranova
na vrhu hrasta bez ikakvog lista.
Tek graktaj jedan nad predelom snova!
 
Kraj bunara zvek čija kanta blista.
A iz majke dah dok izvlači vodu:
Prospe se i kap — njena suza čista.
 
Iznad kuće dim svija se u rolnu.
Pritisnuo breg s onu stranu puta.
Komšija s praga nosi dušu bonu.
 
Krajina je to učarana, pusta...
Kad li eno sad neko otud peva!?
I moja se tu otvaraju usta.
 
Prhnuo je par u sredi podneva.
 

ČVOR
 
Šta li to struji urvinama mojim
niz bele sapi progorelog jutra
iz budnoga sna što se deli, troji?
 
Da l to novi dan (takozvano sutra)
prikrada se već u časove jadne
suncem što škiljka ko goblenska mustra?
 
Ote se prizrak (ko grana da pade!)
i tresnu uz sen moju ili tvoju?
Od čudesa tog na jeziku sladne.
 
Smešane muze u prisoju poju:
čula su mi čvor Gordijev pred seču.
Sav damaram u slatkom nespokoju.
 
Tajanstven zračak ili moćni nečuj?
 

NA SVETOG ILIJU

Eno se k'o ćaća šepuri na zboru,
raspiruje vatru sa ražnjem u volu.
 
Vruće meso kida — već oran za tuču,
veseli u kolu ojkači jauču.
 
Litrenjača usta zaliva odozgo,
šljivovica pusta zacariće mozgom.
 
Pogledajder oči: uskomešan mutljag,
vilen preza kome da iseče burag.
 
U gaju, pod hrastom, je l' zastala snaša,
među noge leti ispijena flaša.
 
Ako iko išta prigovori loli:
dvojica su već se nožima izboli.
 
Ilindan zagrmi preko kolske pesme,
obrisati krvcu niko nikom ne sme.
 

PROSLOV
 
Samo koliko zaborav vlada mnom
— toliko nisi u meni, jedina,
koliko seni tuđe haraju snom
 
— toliko mira nemam ja, predivna.
Ljubavi, baš sve s tobom ću iznova,
sve bole, dane, sunca iz dubina,
 
s tobom ću mladom, opet iz osnova,
niz vale žića nositi katarku.
Ovo su reči iz Božjeg proslova
 
u kom ni jedna ne poznaje varku,
ovde se želja pretvara u sreću
što ljubim, večan, na svome zalasku.
 
Dragano, ti znaš, za tobom umreću,
i kao leptir, od cveta do cveta,
privodeći let, iz praha počeću
 
da opevam svet — ko pravi poeta.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 10:37:47 pm
*
Čistac
Nenad Grujičić


O ČISTACU

Daroviti, obrazovani i ostvareni pesnici izdašni su u svim oblicima simbolike, pa i u onim primerima koji mogu da budu zahvalni retorički povodi za koncizna kritička određenja. Tako, već prvim stihom u preglednom pesničkom izboru knjige Čistac (a taj stih glasi: Olovka je kao žena), Nenad Grujičić nam olakšava da izdvojimo i naglasimo osnovne motivske niti njegovih tekstova. Zaista, pesništvo i ljubav — najšire uzeti, i kao nagon za duboko ličnim iskazivanjem i kao izrazito pozitivna energija — dominantne su i prepoznatljive okosnice jednog uistinu bogatog stvaralačkog mozaika.

Grujičić je ušao u poeziju kao autor konciznog iskaza, neusiljene meditativnosti i setnog odnosa prema svetu. Već je u mladalačkim pesmama (zbirke Maternji jezik, Linije na dlanu) saopštavao o životu koji se rasuo i koji se neprekidno rasparčava u detalje i prizore, o naslućivanju (s prizvukom priželjkivanja) izgubljene celovitosti iz koje je proizašla naša anemična stvarnost. Pevao je o novim motivima i novim, često grotesknim pojmovnim katalozima, o sudaru čoveka sa sopstvenim strepnjama, o svekolikim pritiscima na intimu i na personalitet. Čak i kontrastiranje života i poezije, doživljenog i estetički oblikovanog, stvarnosti i umetnosti, pojavljuje se (knjige Vrvež i Carska namiguša) sa senkom suštinski izmenjene egzistencije, buntom čoveka koji odbija da u atomskom rovu, metaforičkoj negaciji duhovnosti i civilizacije, čita Bibliju, oličenje duhovnosti i temelj civilizacije.

Znao je Grujičić, pesnik kultivisane poetičke samodiscipline, da, umesto lamentiranja nad pojavama planetarnih ogrešenja o autentičnost i punoću života, među prizorima konkretizovane oporosti nasluti naše prostorne, istorijske i mentalne koordinate. Umesto u malograđanskom licemerju, tehničkim napravama i urbanoj razdrobljenosti, atak na humanitet nalazio je (zbirka Jadac) u ideološkim i političkim podvalama, u zamkama i zabludama, u manipulacijama i torturama.

A najnovije pesničke zbirke pokazale su visoke domašaje semantičke fleksibilnosti, uz to su se priklonile omamljivim zadatostima soneta, sonetnog venca i skupine sonetnih venaca. U Pustoj sreći, tri sonetna venca, spletena u celinu knjige, poseduju sva dobra svojstva i sve znane nam specifičnosti pređašnjeg grujičićevog pevanja: neprekidno oscilovanje između uzvišenog i svakidašnjeg, osluškivanje simboličnog i univerzalnog u banalnom i elaističnom, sklonost efektnim paradoksima, izuzetno poznavanje najdelikatnijih melodijskih i metričkih nijansi. Ljubav, poezija i život ključne su teme ove melanholične i eterične pesničke knjige. A u zbirkama Log i Cvast pesnik na originalan način artikuliše, i uspeva da nam prenese, fasciniranost prirodom, lepotom, mladošću, jezikom, zavičajem, posebno svoju fasciniranost stihom. I ovde Grujičić potvrđuje da je uvek prepoznatljiv, samosvojan i nov. On neprekidno proširuje tematske obuhvatnosti i obogaćuje pesnička sredstva.

Ovaj poetski izbor ubedljivo pokazuje da je Grujičić pesnik jezičke suptilnosti i melodijskih virtuoznosti, pesnik formiranog profila — uvek nov, a svoj.

Čedomir Mirković, 1998.   više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20cistacu.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 10:39:09 pm
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Čistac


CVAST
 
I
 
Meteš me kao prašinu sa zvezda
i veješ kroz noć, u daleke snove:
budim se ubran sa grane Bogove
gde žari se cvast sonetnih sazvežđa.
 
Tu za me ima još dovoljno mesta
da rime zlatim, dahom, sasvim nove,
u pogledu tvom, a u kojem plove
lunine mene u tajni odbleska.
 
Ljubavi moja, u čar se otvaram:
Prolećno sunce u granju se mresti,
no u jesen već ja leto obaram
 
i sneg se topi, gle, od te prelesti.
Vreme je ništa, stih — brzina ultra,
ali sačuvaj zamahe za sutra.
 

II
 
Ali sačuvaj zamahe za sutra:
Banuće svetlost iza škripe noći,
i celo polje što u medu pluta
odlepiće se i od zemlje poći
 
u sunčev ćilim, nad gajem, u zeni,
u dalek napev, u vreme bez goda,
u bruju sfera kad bol ozeleni
u danu što se otkida od svoda.
 
Takvim se skladom kiti Jevanđelje,
čaroban utuk na sve što napisah,
para detinjstva u cvetu nedelje,
 
sestrinih ruku oko srca stisak.
I zato velim, plav u krošnji duda:
Rano je zavek omajati jutra.


III
 
Rano je zavek omajati jutra
i s tugom belu gaziti godinu
misleći da sve na pola je puta
u tartanj palo, u ludu nigdinu.
 
Magla u dolu, i lug sav zavijen
u čemerni klik zloslutnica tica:
Zar me je i to pohodilo diljem?
Ili mi je krv bila nesanica?
 
Ah, opšta mesta, o, liriko pusta,
u sonetu mom i vas grli kutak
u kom se rođen porađa rasnutak
 
ljubavnog peva, uz rub apsoluta,
gde pojcu vrlom, koji tobož ne zna,
ima i dana kad sve nije bezdan.
 

IV
 
Ima i dana kad sve nije bezdan,
kad se milina planinama meri:
Krajina moja — onako s večeri,
kad grune kolo ko predivna neman
 
i sevne pucanj u zavetu drevan,
a duša ječi, grlata, treperi,
pa rakijski mig što nirvanu meri,
i dečak nevin za pogibelj spreman.
 
Detinjstvo šarno u venac ti eklam,
evo i skidam kapicu sa žira
da zviznem vetru, čiju narav imam,
 
da kosu tvoju zamrsi iz hira
i pevne tiho, mazeći te, snevan:
Ja sam ti opet pristigao nezvan.
 

V
 
Ja sam ti opet pristigao nezvan
u jutro što se ko balada roni,
ljubavi cela, glavu mi nasloni
na nevidljiv slap što se vije nežan.
 
Al — trepti oko, žiga rame: gležanj,
levo pa desno uvo ničim zvoni!
Tvoje slutnje, da, iz mlečne iskoni
damaraju mnom kao snova svežanj.
 
Ništa to nije, to su mile gajde,
najlepše sile ozona u raju:
takni me, stvori, u muziku, hajde,
 
moje se strune dögom razgaraju.
Sve mi se nešto po beskraju luta,
a, kao, nisam nadahnuta mustra.
 

VI
 
A, kao, nisam nadahnuta mustra
i tobož sve je od običnog kova,
sve ovo što se porađa iznova
u glavi koja nedođijom pluta.
 
Ovo je, vidim, raskrsnica puta
na kojoj dreždi čeljade iz snova
i gleda kud bi, kraj kojih plotova,
skokom u carstvo večno da odluta.
 
Na stranu šala — neće biti tako,
sonet je pečat i isprava putna
svakome ko se uljudi, dakako,
 
i čitucne ga barem dva-tri puta,
jer, ne greši i ne varaj se, brajko,
behar je cvao duboko unutra
 

VII
 
Behar je cvao duboko unutra,
u srcu gde se pepelila tuga,
gde reči behu naplavine čuda
u akrostihu koji složi sudba.
 
Ime Marija (koju Gospod voli)
dato na kušnju u sonetnom vitlu:
ram za molitvu kada demon skoli
napuklu dušu u gresima situ.
 
Samo jurodiv mogao je jezik
razviti tajnu vidovitog dara
u Bogu što se presipao velik
 
u mene sitnog i smešnoga raba.
Marija — ime: Ojuženi nektar
aortom što se peni kao pehar.
 

VIII
 
Aortom što se peni kao pehar
niče mi bilje i leči u huju:
Promiče selen, za njim ceo ševar,
eno ga burjan obgrlio dunju.
 
Ruzmarin, nana, pa vilina kosa,
stidak i ruta, metvica i kleka,
božur sa jovom, i vinova loza,
gorun i lala, seme iz duleka.
 
Vidarski spisak: krug se njime teče,
zavičaj kunja u kobnoj mirnoći,
uz reku Sanu puže mlado veče,
 
hrašće doziva jele u samoći,
a breze bele smolom zene kreče:
Lepo je kad se gledamo u oči.
 
IX
 
Lepo je kad se gledamo u oči,
a pun se mesec u njima premešta
— pa zanemimo ćuteći koješta:
kucavica se u grlu zakoči.
 
Javlja se Dunav: baulja iz mraka,
svom se težinom stere podno Fruške,
ej, karlovačke popucuju puške
u berbi grožđa iz Đačkog rastanka.
 
Mina i Branko — leptiri bez krila,
pupoljci prvi, bez cvata i loga,
ogledala dva što su se razbila
 
ne spojivši lik jedan do drugoga.
Ova se slika sama sobom prene
kad nam se duše vezuju u zene.

 
X
 
Kad nam se duše vezuju u zene,
a sa kolenom dotakne se ruka,
da li se negde, kraj pučine, stene
grle sa valom duže od trenutka?
 
I da li talas ispod bele pene
odnosi oblik kamenog belutka
u dubine dna, sve do samog vrutka
gde izvire san, žive uspomene?
 
Pa zar je valom zaključana tajna
za smrtne oči koje darom vole,
i gde su ključi te vekovne škole
 
za koju kažu: Ah, ta osećanja!
Ko misli drukče, ostaće da blene
osmehom tihim što prikriva sene.
 

XI
 
Osmehom tihim što prikriva sene
javljaš se i ko lik Bogorodice
i promičeš kroz ljude, netremice,
što i ne slute lice svete žene.
 
Al ti još nisi razumela ljubav,
ne mogu reći hoćeš li i kako,
jedno znam: pesnik u svetu, go, gubav,
prepoznao te — sonetom dotako.
 
Od kada s tobom pesnik postah slavan,
javlja mi se glas da pesmu ne novčim,
da nikad tebi neću biti ravan,
 
jer mi ti u dar kroz Boga uskoči.
Šta je tu je — da: Sonetni karavan
valova novih čija huka toči...
 

XII
 
Valova novih (čija huka toči)
ima i biće ko dragog kamenja!
O, pesmo mila, hajde razuroči
vradžbinama od teških uspomena:
 
Sunce za goru — da otera moru,
zemljica zinu i vetar uginu,
ni moru mosta — a ni steni mozga,
u izvore huk, u hudu glavu muk.
 
Šta li su snovi? Bajke? Gatke? Čini?
U kojoj boji pesnik mirno spava?
Opet ti, pesmo, zapovedam: Čini
 
da mi se čista u svet javi glava!
Ja ću te miti, kao telo žene,
opojnim rujem iz srčane pene.
 

XIII
 
Opojnim rujem iz srčane pene
pesništvo slavim i manifest dajem:
Umetnost stiha plamti tvojim sjajem
i nema za nju granice i cene.
 
Zanat se uči pismom ruke verne,
zaliskom srca, bez trika i graje.
A šta starije: kokoš ili jaje (?)
— to neka mere bene postmoderne.
 
Venac, na primer, sonetima zidan,
zvonik je visok sa kojega puca
vidik pun čuda i volšebnih moći
 
kojima ljute rane opet vidam
gledajuć sunce sa toga vrhunca,
jedinu tebe koja Bogom kroči.
 

XIV
 
Jedinu tebe (koja Bogom kroči)
opevam silno, na prestolu čula,
sve mimo tebe — od karata kula,
samo kroz tebe ja srmom optočim
 
besmisao sav i samotne noći
kad nadahnuću pandan jeste nula
iz koje hitam u boje zumbula:
maternji jezik, a u tvoje oči.
 
Sumrak pada siv na reku, na goru,
otac stiže živ na horex-motoru,
prepukao god, pala šljiva s grane,
 
izginuo rod niz krajiške strane.
Bog sreću dao iz nebeskog bezdna:
meteš me kao prašinu sa zvezda.
 

XV
 
Meteš me kao prašinu sa zvezda,
Ali sačuvaj zamahe za sutra,
Rano je zavek omajati jutra,
Ima i dana kad sve nije bezdan.
 
Ja sam ti opet pristigao nezvan,
A, kao, nisam nadahnuta mustra:
Behar je cvao duboko, unutra,
Aortom što se peni kao pehar.
 
Lepo je kad se gledamo u oči,
Kad nam se duše vezuju u zene
Osmehom tihim što prikriva sene
 
Valova novih čija huka toči
Opojnim rujem, iz srčane pene,
Jedinu tebe koja Bogom kroči.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 10:49:00 pm
*
Snovilje
Nenad Grujičić


O SNOVILJU

Dve su osnovne teme "Snovilja", zbirke pesama plodnog i sve prisutnijeg u srpskoj poeziji Nenada Grujičića: ljubav i pesma. Elementarna, snažna kao lavina, iskazana bujicom reči, koje, opet, adekvatno prate i ovaplođuju osećanje što nezadrživo buja u pesniku. Ova ljubav čini sadržinu jednog života, i obnavlja se, kako pesnik peva, "u prizvanoj muzici sveta" i učvorena je "u klinču dva radosna srca"

što plivaju u svetlosti kao zazivi
između svakog slova u ovoj pesmi.


Kao što se vidi, i u ljubavnoj ekstazi pesniku je u srcu i na jeziku — pesma; sve se životno, pa i ljubav, sliva u pesmu i pesmom iskazuje; pesma je, za ovog pesnika, ono što je jednako životu, što je široko kao život i što je iskreno i nepatvoreno kao život. Uopšte, Grujičićevo pevanje je zapravo apologija i proslava pesme, ali one pesme koja proizlazi iz pravog, iskonskog doživljaja, u čemu nema laži ni prenemaganja, što kao elementarna snaga proizlazi iz najvitalnijih izvora. U Grujičićevom sistemu vrednosti tu elementarnu vitalnu snagu ima još samo ljubav, preciznije voljena žena o kojoj u pesmi Lotos u ogledalu kaže: "ti, dragano moja ozvezdana... ti koja i kad odlaziš ostaješ...".

kad god bi nestala na tren, na dan i duže,
uvek bi ostala i zaspala
u meni koji te čeka i kad si tu.


Jaka strana Grujičićeva pevanja je ironija pa i sarkazam. Da nije ironije, njegova ponesena i egzaltirana privrženost pesmi bila bi patetična a njegova ljubavna osećanja bila bi na izvestan način demode. Ali, Grujičić je pesnik sav u savremenosti, u onim tokovima misli i modernog senzibiliteta koji za jednu od svojih primarnih osobina ima samokontrolu. On je koliko elementaran, toliko i racionalan, a u krajnjoj liniji samokritičan. On se gnuša lažipevaca, neiskrenih i naduvenih pesnika koji pevaju pevanja radi i koji, da bi bili interesantni, govore o suvišnosti poezije i predstavljaju sebe kao mislioce i mudrace; oni ne veruju u nadahnuće, u prave izvore poezije, u pesnike nepatvorene i izvorne. I zato, u završnoj pesmi naslovljenoj O stihu, ne bez ironije i izvesnog odstojanja, izbegavajući patetiku, Grujičić peva, ne bez izvesne gordosti i polemičke ustreptalosti, ali i samoironije:

Ja znam šta stih može, jedan stih, jedini,
šta sve on otvara i kako mu prići,
kakvu buku stvara u nemoj tišini,
koliko bolova u njemu se ceri,
kol'ko dugo beše pljusnut u prašini!?


Grujičić veruje u pesmu, u reč, u ljudsku akciju izraženu kroz pesmu; ona je univerzalni jezik kojim se iskazuje sve što spada u ljudski domen ali pesma nije za obožavanje već visoki cilj kome treba težiti da bi se ostvarila ljudska komunikacija.

Grujičićeva pesnička plodnost može se objasniti prostom činjenicom da je poezija za njega i izvor ljudskosti, i potvrda da se živi, i sredstvo da se iskaže ljubav prema ženi i odnos prema životu. Za Grujičića, koji punim plućima živi život, poezija je način da se čovek u potpunosti iskaže.

Nikolaj Timčenko, 1999.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20snovilju.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 10:50:07 pm
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Snovilje


BRID

Samo ti,
beskraju moj nežni,
oduvek samo ti,
tugo u odzivima,
samo ti možeš da me rodiš
i odninaš na nuli,
užarena lednino u spasu oberučke,
na kraju duše tajno bisera,
ti lakonoga nirvano,
oproštaj si u zanosu,
ali boliš,
i nema te uvek,
kao kiša potapaš mušice
na cveću oka mog zaspalog
u moru nektara,
samo ti, pohoto,
pokazuješ plameno zubalo u sumrak,
a ništa o tome ne znaš,
i bridiš.
 
Ništa,
kraljice izbira,
ni žig što ostavljaš ne prepoznaješ,
a blediš i nestaješ u dronjcima munja,
u belim minđušama oblaka,
u muzici sa terasa,
samo ti, vrela kupino,
u purpurnom dimu nad kazanima,
u lepim zabitima gde med
ključa pod crvenim krošnjama,
ali ti o tome ništa ne znaš.
 
Ništa je sve
i tu se dodirujemo.
Ko isplače suzu ljuticu
— evo mu dan,
ko radosnicu
— evo mu noć.
Samo ti, pobuno moja,
mokra košuljo na vetru,
samo ti zriš u nevreme,
na mraznoj suvrelici,
u porezanoj noći irvasa,
u tuđim zavičajima,
samo ti,
ti i ti,
leleku moj na padinama,
zgužvano snoplje sunca
u maglama na mome licu razmračenom,
u pesmi nad gajevima.
 

VAJ
 
Opoj mi dušu, majko,
eno je na vrh koca,
oboje nas će taj što
ubi i našeg oca.
 
Opoj mi srce, sestro,
streljano povrh sela,
što se kao povesmo
rasprelo u anđela.
 
Opoj me, mrtvi oče,
tobom kojega nema,
mnome još predak joče
sve i do askurđela.
 
Deset kolena naših
opoj mi, oče mrtvi,
deset legendi strašnih
rođenih posle smrti.
 
Opoj nas, velji Bože,
vasceli narod kleti:
zar nas ni ti ne možeš
molitvom vaznijeti?
 
Gospode Bože, opoj,
nesreću opoj srpsku,
daruj nam, Bože, spokoj:
pod vodom barem trsku!
 

NENAD

Ulovljen zenom oka tvoga,
vratih se u se, u divan dan,
pesma je našla vrata Boga
u gledu što je nenadan val.
 
Vratih se u se, u divan dan:
more se peni, davi se sprud
u gledu što je nenadan val,
s tobom bez pesme ja nemam kud.
 
More se peni, davi se sprud,
ti plivaš kao molitvom čtec,
s tobom bez pesme ja nemam kud
u ovoj igri k’o ludi žrec.
 
Ti plivaš kao molitvom čtec,
puniš mi dušu muzikom sna,
u ovoj igri k’o ludi žrec
klati se mesec sa morskog dna.
 
Puniš mi dušu muzikom sna,
volim te prosto — u tri sloga,
klati se mesec sa morskog dna
ulovljen zenom oka tvoga.
 

MAĐIJA
 
Dopevati tvoju lepotu bi bilo
isto što i dugi raščiniti boje,
ali eto kušam — pa ma šta se zbilo,
da ukradem urok iz mađije tvoje.
 
Isto što i dugi raščiniti boje,
tako ću kroza te ja nedriti reči
da ukradem urok iz mađije tvoje:
da postaneš čista — melem što sve leči.
 
Tako ću kroza te ja nedriti reči,
iako daleko od mene ćeš biti,
da postaneš čista — melem što sve leči
dok se borim za te na pretankoj niti.
 
Iako daleko od mene ćeš biti,
tvoj osmeh i oči — ko kesteni vrući,
dok se borim za te na pretankoj niti,
meni tek u rimu zauvek će ući.
 

EDENSKI VRT
 
Zar zbog sitnice, ljubavi edenska,
zar zbog gluposti koja ni to nije,
zar zbog trepeta što se nevin vije,
zar zbog ludosti koja je nebeska?
 
Zar da na pragu zaigra nam mečka,
zar da sujeta svu milost popije,
zar da nam snagu tuđa nemoć rije,
zar da se život razbije ko zvečka?
 
I zar u oči puna šaka peska,
zar iza leđa: Ko se zadnji smije...
i zar otrov iz medonosnog vrêska?
 
Zar nam već dosta dosad bilo nije,
zar nam se sreća ne stvori iz bleska,
i zar zajedno nije bezbolnije?
 

DODIR
 
Otišla si na jug, sa severa, naglo,
kao ptica koju tera ledna tuča,
ostala je tvoja poruka, o, maglo,
da za našu ljubav ipak nema ključa.
 
Neka trepne Gospod u tvom milom hodu
i neka se more rastoči u boje
kada tvoje telo takne hladnu vodu:
možda ćemo tako taći se oboje.
 

GENIJE
 
Tog genija trebaće
čuvati za nedaće.
 
Ovu ludu, pobogu,
zgaziti k'o stonogu.
 
Genija ti pripazi
da tajnu ne isplazi.
 
Od budale hvataj štos:
biće trista od jutros.
 
Titraj jajca geniju,
izvućićeš premiju.
 
Očice ti ispale,
kloni se te budale.
 
S genijem pokaži se
— pa to danas traži se.
 
Udomiti kojega?
Čija slava doveka?
 
Od jednog do drugoga
samo korak, zaboga!
 

VILJE
 
Usnila me luda vila
da ispijam zlatni pehar
i u vlasti pjanih sila
prelazim iz sna u nesan,
 
u raspetu nedođiju
izmeđ' vilja i života
gde se duše u obilju
sjajakaju od grehota,
 
gde su zvuci nevid-zvona,
a mirisi svlak nebesa,
gde reč nije rana bona,
 
već kite se svud čudesa:
Dva-tri sunca i prestona
ruka Božja, netelesna.
 

GOLUB I ZMIJA
 
Ne boj se ljudskih podvala,
one će zakratko sjati,
ovde je druga obala,
odavde božansko čati.
 
Ne boj se tuđe sujete:
i ona slepilo ima,
i mržnja čak dok truje te
ostani čist u mislima.
 
Ne boj se brze promene:
ni one što izlaz nema,
jer svet se očas okrene
 
i sve bude kako treba.
Ma kako život ćarlij'o,
ne boj se, golube-zmijo!


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 11:08:54 pm
*
Živa duša
Nenad Grujičić


O ŽIVOJ DUŠI

"Živa duša" je nova knjiga Nenada Grujičića, pjesnika i esejiste, književnog kritičara i antologičara, vrsnog i polemičara i analitičara, sastavljena od tri sonetna vijenca: Dušo, Dušak, Poezija i ciklusa raznoobličnih pjesničkih štiva, od minijatura do poema. Na oko sto stranica ove najpjevnije knjige koja mi se u ovom zlodobu otvarala, Nenad Grujičić je opjevavao svoju dušu, vodeći razgovor sa dušom, tako i sa poezijom i zavičajem. Ovo je prava knjiga izliznica duše, da iskrenija ne postoji u srpskom jeziku, u kojoj svaka riječ pjeva i služi muzičnosti Grujičićevih parnasovsko pjevnih jedanaesteraca i dvanaesteraca, tako da izgleda da je Grujičić svaku svoju poemu, minijaturu i svaki sonet prvo otpjevao svojim milozvučnim i moćnim glasom, kojim pjeva svoje čuvene narodske ojkače, pa ih po svom pjevu tek onda zapisao. Tako je i Milan Rakić prvo melodije svojih pjesama iskušao na klaviru, za kojim je bio meštar, pričao mi je moj profesor čuveni besjednik Raško Dimitrijević, kako je u njihovoj kući u Beogradu, ulica Dva bela goluba, Milan Rakić za klavir "sedao i svoje pesme osluškivao u njinim već unapred stvorenim melodijama", pa ih onda pretakao u riječi, tek onda Kad srce zapišti, ("Kad srce zapišti, misao je kriva").

Pjesnik Nenad Grujičić je majstor sonetnog pjevanja. Objavio je dosad osam sonetnih vijenaca, samo u "Živoj duši" su tri. "Sonet je pehar", kaže Grujičić, i razvija onako svoju spiralu o sonetu: "Sonet je pehar u obliku krune, napunjen ambrozijom života i snova, a obrubljen je božanskim smaragdima muzike i jezika, uvek u novoj ulozi i snazi". Grujičić pjeva i kada govori o prozaičnim pojavama u svakidašnjici, sav je struna i spirala iz koje melodijaju raznovrsne melodije srpskog jezika.

U "Živoj duši" Grujičićevoj pored soneta, triptiha sonetnih vijenaca, imamo pjesama i poema slobodnih stihova, još i tercina, a sve su pjevne kao i njegovi ronsarski soneti. U prividno romantičnim Grujičićevim sonetima susrećemo se sa dvopjevom protivurječnih stavova, suprotnih poetičkih škola — modernizma i postmodernizma. Grujičić priznaje da pripada postmodernističkom intervalu i kaže: "Postmodernizam posmatram kao temporalnu kategoriju i hronološku fusnotu s kraja ovog milenijuma. Međutim, s kreativnog stanovišta postmodernizam vidim kao virtuelni podsticaj potreban salijerijevskim nesrećnicima čiji talenat varira oko nule. Postmodernizam je privremeni egzibicionizam demonske opsesije samim sobom. On će uskoro, definitivno i zvanično postati jedna od tri nule koje nam donosi milenijumska dvojka, simbol suprotnosti, sukoba i pada".

Momir Vojvodić, 2000.   više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20zivoj%20dusi.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 11:11:32 pm
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Živa duša


MAJKA
 
Sine,
izađi na terasu
i prislušaj
razgovor tica:
To naiđe!
 
Ja se izvinjavam,
ja moram slušati,
sine.


NIČICE

Uskovitlana vodo,
pod krošnjama Dunava,
dragu si mi na vetru odnela,
u ponor pala s njom.
 
Pretamna vodo rata,
kud hučiš i nosiš
usplamtelo srce srne?

Odatle, evo, stižem
u suzama — i množim
tvoj vir.
 
Vodo,
nad mostovima,
digni me na ruke moje drage,
vrati u izvor njen.
 

TEK
 
Tek toliko
tek da se nađe
tek malčice
tek da se vidi
tek slučajno
tek šta bude
tek tako
tek tek
tek
 

U NOVOSADSKOJ GORI ZVUKOVA
 
Pesmo, ti možeš
pokrenuti sve iz ničeg,
u snu zatalasati nâd,
u jeziku napraviti red.
Ratna dugo ponad Dunava,
ti kalemiš srce i strah u veru,
raščetvoruješ mrak
i svetlu daješ dah,
mesiš reč u nadahnuću
kao dete psića u travi,
grohotom ceptiš nad likom
u parčetu stakla što ima
oblik štikle smrti.
Pesmo, ti goriš i dojiš,
rađaš izvan vremena,
nausnicom rose
slavujem zalivaš bol.
Pesmo, hvalim te,
jer ratove tuliš
i promene podižeš u vreme,
vetar na rogove jelenâ,
moj dar u muziku sveta što je lud.
Pesmo mladih jagoda
u orbiti zore,
ti imenuješ duše na stratištima
kao trešnje u krošnjama.
Sluškinjo nad slugama,
među laserski osvetljenim ciljevima,
ničice te ispisujem
u novosadskoj gori zvukova.
Pesmo, ti letiš kao pelud
s trepavice na laticu,
kao dečje oko s labuda na brezu
pored jezera u parku,
kao suvo lišće
na tesnim bulevarima i trgovima,
u pomrčini demonskih tonova,
a uvek u životu i pobedi,
pesmo, zaslugo velike ljubavi.
 

OČEVI MOTORI
 
U Bosanskom Novom, onomad, carina:
otac kupi motor — zdrava olupina.
 
Iz Nemačke: Horex, crne boje sprava,
prikolica uz nju — u brzini strava!
 
Brekće k'o dva zmaja, vuče na vrh brda,
otac niz bogaze u daljinu vrda.
 
Ilovača žuta točkove ovija
dok otac Horexom zvučni zid probija.
 
Pasti sa motora — pa to nije greda,
ali tome otac ne da se i ne da.
 
Na zboru, kraj crkve, pijanih trepuša,
na motoru otac slalom kroz gaj kuša.
 
Svet u čudu gleda gde se smiče hrašće,
a taman pomisliš: udario, pašće.
 
Jednom pokraj kuće minu stara kajla,
projuri k'o metak — pukla ručna sajla!
 
Kako zaustavi, pitaj dragog Boga,
kad pred veče eto kući čitavoga!
 
Horex ode drugom, zameni ga Ilo,
marka kakve nigde u kraju ne bilo.
 
Pa slalomi opet, skokovi i čuda,
osta glava živa, vesela i luda.
 
A i ovaj točak, kako mu već dođe,
ode niz drumove, u rđano gvožđe.
 
Za kućne potrebe, sad već smiren, jao,
otac kupi Tomos — posla ga sam đavo.
 
Na tom motorčiću, kunem ti sudbinu,
zapeo ivičnjak i — otac poginu.
 

PEVANIJA

Sa pira se zorom vraćaju pevači,
pred kućom jednoga još se dugovlači.
 
Svud okolo tiho, spava Srbadija,
ali ćaća mora svoje da iskija.
 
Na kući se treskom otvaraju vrata:
Diž’ se, crna ženo, evo tebi jata!
 
Suđenica iskri probuđena s nogu:
Dobro došli jutros, hvala dragom Bogu!
 
I već krčka kava za pijana usta:
za nezvane goste mati stoput usta.
 
U umornoj pesmi zabele se zubi,
tu i mater peva ili ćaća — ubi.
 
A ako bi, bleda, zanemela, jadna,
razbi ćaća luster u trista komada.
 
I deca kroz prozor u sneg — beži, bosi,
a majci što osta, ti, Bože, pomozi!
 

O NERIMOVANOM "SONETU"

Teško lažnjaku kojem đavo ne da
da mu se sonet u rimu upreda,
kuku brbljalu što pesmu istresa
u četrnaest raštimanih versa.
 
Jao lajavcu bez stida i reda
kojem muzika u strofe ne seda,
lele rafalu mršavih uvreda
na račun forme čiji zakon ne zna.
 
Sonet je zvono izabranog reda
u kojem stisi zlate se odreda,
on je pesniku carski čukundeda
 
kojega ljube darovita čeda.
Zato — rimuj ga, ne boj se ozleda,
sonet je kruna, pesnička pobeda.
 

IHA!
 
Šta rekoh — rekoh: tako cari pesma!
Ljubav ili smrt — resile mi sestre.
Da li grešio i patio? — Jesam!
I još koješta — al' se reći ne sme.
 
Buljuk čudesa palio mi sreću,
naliven hâjem bežao u strofe.
A o tome tek ništa reći neću,
jer nisam pozvan da brboram, bome.
 
Buji mi, paji, čedo iz nigdine,
lilaj se, lilaj, u snima izbivaj,
jeziku rastu vali i hridine.
 
Spavaj mi, slovce, na početku stiha,
nek' u nirvani zaljulja se smiraj:
Biće života, biće dana, iha!
 

TRNORUŽ

Gde li sve samotan ja s ružom ne venuh?
I koliko puta pre vremena uzbrah
laticu iz snova što živeše trenut?
 
I koje li grehe u pesmu ne stumbah?
Ruža ili trnak? Tu se simbol vrti.
Žena ili zmija? (Jer jabuku ubrah.)
 
A ljubeći potom doticah se smrti
kao vita duga nad liticom sveta,
uvek jednom nogom na graničnoj crti.
 
Evo pa i sada dok tercina cveta,
ružo iz detinjstva od magle i sunca,
u novoj sam rimi opet stara meta.
 
Čak i ako bol me ne džarne s vrhunca!


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 11:24:58 pm
*
I otac i mati
Nenad Grujičić


O OCU I MATERI

Nenad Grujičić je danas u naponu pjesničke snage, stvaralac koji neprekidno ispisuje nove i nove pjesme, tekstove o poeziji, kako klasika tako i svojih savremenika, cijenjen kao vrstan versifikator i znalac gotovo svih klasičnih, ali i, podjednako, modernih poetskih obrazaca i slobodnog stiha, autor nekoliko zbirki koje su doživjele više ponovljenih izdanja i, ne kao posljednja riječ ovog opisa koji pokušava u jednoj rečenici reći što više, autor mnogih pjesama koje zaslužuju mjesto u najstrožim antologijskim izborima savremene srpske poezije. Ovaj pjesnik koji je život posvetio i udesio prema zahtjevima svoje najveće ljubavi, poezije, objavio je i jedan izbor iz svoje lirike, koji je ubrzo "zastario", jer su objavljene nove dvije zbirke stihova. Uz izabrane  pjesme izašao je  i relevantan izbor kritičkih tekstova o Grujičićevoj poeziji, što sve potvrđuje da je riječ o značajnom stvaraocu.

Najnoviji izbor Grujičićeve poezije, posvećen ocu i majci, potvrđuje razuđenost njegovog pjesničkog interesovanja ne više i ne samo u formalnom nego i u sadržajnom smislu. On je, koliko nam je poznato, do danas jedini pjesnik koji je u jednoj zbirci objedinio pjesme o oba roditelja, ne ističući, dakle, samo jednog, što je obično do sada bio slučaj. Za pjesnike je, uglavnom, značajnija majka. Poznato je, na primjer, da je Jaroslav Sajfert, češki nobelovac, isticao da su za njegovo pjesničko stvaralaštvo značajne tri teme: djetinjstvo, majka i smrt. Za Grujičića su značajni: djetinjstvo, roditelji, život i — jezik. Sad putujem kroz carstvo/ u kojem jezik pandan je životu — pjeva pjesnik. Djetinjstvo je simbol nevinosti, stanje koje prethodi grijehu, dakle, edensko stanje.

Stavljajući u naslov izbora svoje poezije riječi i otac i mati, Nenad Grujičić je označio i na ovakav, naizgled formalan, način, osnov svoje poetike, njenu  utemeljenost i njeno stablo, poeziju kao alfu i omegu jezika, ali i živu acosijaciju na Boga Oca i Majku Božju. Sa psihoanalitičke tačke, otac, pored ostalog, simbol je posjedovanja, dominacije i vrline, koji upućuje na osjećaj odsutnosti, nedostatka i praznine, ali i spontanog oduševljenja, organizovane, mudre i pravedne transcedentalne svjetlosti koja se može prihvatiti samo uzajamnom ljubavlju u odrasloj dobi, dakle, u potpunosti ostvariti u pjesničkom činu (djelu) kao vrsti kreativnog erosa. Otac je biće koje želimo postati ili se s njim izjednačiti. Majka je, pak, prvotni oblik koji doživljavamo kao iskustvo anime, odnosno, nesvjesnog. Ona je totalitet svih arhetipova, ali tako što konkretna ličnost majke nadjačava arhetip majke. Ona je sigurnost utočišta, nežnosti, topline i hrane. Međutim, u njoj su život i smrt u večnom saodnosu. Sa božanskog stanovišta, majka je duhovni princip izražen u ženskom obliku.

Iako bi se moglo reći da je u pitanju samo jedan dio poetskog opredjeljenja, pažljiv čitalac Grujičićeve poezije lako će uočiti da je veoma teško razgraničiti ostale pjesme od onih kojima su pečat dali temeljni porodični i ljudski pojmovi — i otac i majka. Gdjegdje se susreće i sestra, ali je više riječ o svojevrsnim motivskim vezama sa narodnim rapsodom čije pjevanje Grujičić osluškuje i koje u leksici, pa ponekad i u melodici,  zazvoni i u njegovim  stihovima, mada se i konkretna sestra može iščitati u onim pjesmama koje su prebogate detaljima svakodnevnog života i kojima pjesnik često posvećuje posebnu pažnju.

Prva zbirka označila je Grujičićev pjesnički dug — jezik koji je maternji, ali sigurno i očinji, jer je riječ o dvama jezicima, govornom i pjevanom. Prva Grujičićeva knjiga, Maternji jezik, pokazuje da je mladi pjesnik bio savršeno svjestan avanture u koju kreće, ali i nešto više od toga, potrebe da već na početku svog puta izvrši inventarisanje osnovnog pjesničkog alata. Kasnije će se pjesnik vratiti izvornom, rodnom prostoru svoje pjesme, da bi odatle pokupio antejsku snagu za visoke uzlete. Tako je i komponovao ovaj izbor iz svog bogatog opusa, kroz cikluse Krušna mrva, Zavičajni grohot, Žabar, Krajina, Udes, Uostalom, Bestidnice, Svetlica, Putanja i O, ti dani. Vidimo taj lanac prizora i pojmova, taj plot kojim ograđuje svoj zabran i, detaljima koji vrcaju životnošću, brani od ništavila ovog svijeta.

Već u prvoj pjesmi ovog izbora, Pesma iza brda, on smješta svoje junake u autentičan prostor, u krajišku avliju, u rodnu kuću, odakle će se likom izviti u svijet, odakle stižu pozivi na život. U pjesmi, majku doživljavamo kao antičku heroinu koja stoji u dvorištu kraj bunara, gdje je najlepša. Potom slijedi nekoliko stihova koji su, sami za sebe, božanski glas čiste poezije: Kapi se prospu iz vedra/ i dođu  za njom u kuću./ Nad stolom — duga./ Od jedne šare spravlja se supa./ Pokraj činije — još dve dugine boje:/ Rumeno pečenje i čokanj!/ Kao na žanrslici, u ovoj pjesmi vidimo pozornicu i protagoniste, i ne samo da sve to vidimo, nego i čujemo: Otac nedeljom čisti pištolj,/ sinoć je bio na piru./ Miriše veselje iz oprljene cevi./ Neko će lupnuti o prozor/ i brzo nestati./ Tad mi se javlja glas./ Sa zalogajem u grlu odlazim u voćnjak./ Rano cveće nadahnjuje/ na razgovor s nepoznatim.

Izdaleka, ali prisno, dopiru do nas jeka i huk života, kojima se puni lirski subjekt što odlazi u voćnjak, gdje ga cveće nadahnjuje. U stvari, tog dječaka  cvijeće zaista  nadahnjuje, ali  tek pošto su ga porodični prizori ispunili smislom. Cvijeće je, "apstrakcija", klasični prizor, ali majka u dvorištu kraj bunara, u kuhinji kraj stola, otac koji čisti pištolj — to je  iznad rečenoga cvijeća, jer, zapravo, to je istinsko cvijeće poezije same. Sa savršenim pjesničkim osjećanjem, Grujičić poseže za pravim slikama i pravim riječima. On spaja zemaljsko i nebesko, folklorno odjednom prestaje biti samo to i postaje izvorno pjesničko i moderno, univerzalno uzeto iz lektire i snova.

Grujičić na osoben način daje jednu porodičnu dramu, priču o našoj krajiškoj svijesti i ambivalentnosti, majčinoj porodičnoj snazi, temelju opstanka, očevoj violentnoj prirodi, sprezi erosa i  tanatosa, njegovoj vjernosti kućnom pragu, ali i potrebi da se izmiče porodičnim okovima, da se utekne od čamotinje proleterske palanke, da se srce pusti da luta brdima poput Odiseja. Tim se prizorima kalio dječak kroz strah i ljubav, vjeru i razočarenje, prozirnost i tamu. On nam sada, posljedično, daje taj totalitet u kome sve vidi i zna, a ni za koga se ne opredeljuje, nikoga ni za šta ne optužuje — umjetnost je, poput života, iznad svega. Nije riječ o mimesisu, nego o stvaranju iz djetinjih snova i uspomena, dakle, o srčici poezije same.

Grujičić se bavi onim mitskim slikama koje se nisu mijenjale hiljadama godina i, sve do jedne, govore o čovjekovom odnosu prema onom što ga je i učinilo čovjekom — o stvaralaštvu. A na tom planu svi se oblici kreacije izjednačavaju i moguće ih je upoređivati, i u svakom pojedinačno, vidjeti sve ostale u njihovoj ukupnosti, i obrnuto. Otac i majka, u pjesmi Neora, koji iščekuju kišu da bi, kasnije, radeći zajedno pružili svom dječaku mitski prizor porodice i kroz njega opravdali njeno postojanje, prenose se iz pjesme u pjesmu, bilo da je u pitanju individualni ili kolektivni posao: Majka cimne dvaput ašov u dubinu/ i prevrne glatku sisu zemlje./ Nije svaka kiša za sejanje./ Ako stalno pada — neora./ Ona malo gušća od rosulje — ta!/ (...) I svi pričaju da je najlepše/ kad otac i majka rade zajedno./ Tad je život jak./ A krompir brzo procveta.

Grujičićeva majka ima sve vrline tijane žene, njoj i nije dato da bude nemirna, već naprotiv — tiha i duhovna, dovitljiva ko pitoma kućna lija, u dosluhu sa prirodom kao u minijaturi Majka: Sine,/ izađi na terasu/ i prislušaj/ razgovor tica:/ To naiđe!// Ja se izvinjavam,/ ja moram slušati,/ sine. Otac se, pak, premeće iz stiha u stih u naporu da dokuči svoj smisao, da istraži prostor koji mu je Višnja milost podarila u času začeća i potom rođenja. To je razlog s kojeg Grujičićev otac govori o suštinama. Nije lako ni prihvatiti ga do kraja, ni razumjeti, ali svijet je tako udešen, pun tajni. To je dječakovo životno opterećenje i dragocjeno punjenje iz koga će, u budućnosti, nastati pjesma. Vidimo sasvim jasno tu uzročno-posljedičnu vezu o kojoj nam može samo pjesnik da svjedoči: Iza vrata pojaviće se otac./ Sada veseličast i obavljenog posla./ Mirno će oprati ruke/ i lice isprskati./ Kao da ništa nije bilo/ noć će zaposesti naša srca.

Raniji pjesnički izbor pod naslovom Čistac, Grujičić je počeo pjesmom Predskazanje, a završio Kacom. U oba slučaja riječ je o promišljenom odabiru. Prva pjesma uvodi čitaoca u pjesnikov univerzum: U devetoj godini/ pisao sam o pčeli i cvetu./ Moja majka naglas je/ čitala pesmu i plakala./ Posle sam često uzimao/ olovku i započinjao isto (...) Rađalo se nešto nalik na ljubav. Završna pesma, pak, zaključuje njegovo pjesničko iskustvo dajući suštinu poetike kroz sliku oca koji pravi kacu. Dječak mu pomaže i odmaže, smeta i koristi, čas udivljen, čas nezainteresovan za nešto što bi se moglo smatrati krajnje trivijalnim zanatskim poslom svakog tesara. Ali nije tako. Niti je svakom stolaru poznata tajna pravljenja prave kace, niti je svakom dječaku dano da o tome svjedoči — u oba slučaja radi se o sudbinskoj predodređenosti. Mora da postoji ta sprega da bi jednom u budućnosti nastala pjesma te snage, te nosive konstrukcije: Golim rukama obruč se ne drži/ dok se čekićem tuče./ Bar staru čarapu na dlan!/ O, što je lepo slušati zveku/ i gledati oca kako levom/ rukom okreće obruč,/ a desnom razmekšava mu obod!
               
Tu su svi elementi Grujičićevog svijeta — djetinjstvo, otac, majka, zvukovi, lektira. Otac pravi kacu, majka u kući radi svoj posao, svijet diše oko njih u svoj svojoj veličanstvenosti. Ali dječak mora da bude usredsređen na posao, ne smije podići glavu čuje li iznad reke jato čavki. Tek kasnije on će se osloboditi odnosa majstor — pomoćnik i pobjeći u kuću da čita: Nad  knjigom mezim šljive iz čaše/ u koju mogu stati tri./ Zaboravim oca/ dok obla kacu kao oborenu zver. Kada se vrati, vidjeće očevo umijeće, kacu koju majstor privodi kraju. Ovdje je ključni trenutak pjesme, mjesto gdje se javlja pjesnikov glas, koji, poput zakonodavca, opisuje završne radove, postavljanje kružnog dna bez koga je kaca nešto drugo. Preciznost je data kao iz majstorskog priručnika i to još više izdiže kacu u nebeski prostor pjesme: Duplom testericom veličine šake,/ čiji su zubići razmaknuti/ za debljinu malog prsta,/ klečeći dubi žleb za dno./ U kružnu brazdu stavlja/ testo pa suvi rogoz./ Dno se u komadima uglavljuje/ u malo razlabavljenu kacu./ Kad legne — pesma./ Udri po obručevima. Velika tajna stvaranja tu je redukovana na uputstvo onome koji je rođen da bude majstor — zbijaj, hoblaj, utori, budi ozbiljan u svom poslu, ne previdi ništa! Te su slike toliko moćne da bacaju svjetlost na sve što je pjesnik stvorio, na njegovu majstorsku radionicu iz koje je proizišao novi, autentični pjesnički svijet: otac, majka, kuća, dvorište, ali i žena, otadžbina... Kao i u slučaju oca, kome majka prigovoara da i ovaj posao/ pogođen je budzašto, Grujičić sigurno zna odgovor i na sličan prigovor upućen pjesnicima danas (ali i u svim vremenima u kojima su radili budzašto): Skupljam talašiku/ i znam očev odgovor. Odgovor je ustrojstvo vaseljene kojoj pripada i sámo pjesničko djelo sa svojim zakonitostima, ma koliko sve to izgledalo virtuelno — kako bi rekli kompjuteristi.
     
Kaca je temeljna Grujičićeva pjesma i jedna od najboljih pjesama savremene srpske poezije. Ona, govoreći hajdegerovski, imenuje biće umjetničkog čina kao sebe u djelo štavljenje, ili, andrićevski, tkanje u kojem se djelo jednako zbija na tkačkom razboju, na slikarskom platnu, u književnikovoj rečenici ili u kaci koju stvara ex nihilo Grujičićev otac. Kasnije, u sonetu XI iz venca Dušo, Grujičić će reći: Majstor što kacom svemir obdelava,/ ojkač iz Bosne, gospodin baraba.

U ključne pjesme ovog izbora ulazi, svakako, i Nedelja. I u njoj su dva glavna lika Grujičićeve poezije: i otac i majka, vezani čistom i jednostavnom ljubavlju. Pjesnik o tome pjeva kao o prostoru izgubljene sreće, dalekih slika djetinjstva, svijeta koga nema, možda jedinog idealnog života koji on zna. Sve ostalo su prolaznost i smeće ovog svijeta, takvog kakav jeste — jedini. Ulazeći u suptilni prostor zavičajne kuće (fantazme, jezika), pjesnik se ponovo nalazi između oca i majke, u složenom odnosu divljenja i sažaljenja, oponašanja i ljubomore: Oblači se lično otac, na svadbu će — da zapeva./ Mati skače, džep prišiva, maramicu meko svija./ Ćaća viče: Brže, brže, desna, leva, desna, leva!/  Majka končić crn udeva ko pitoma kućna lija. Praslike porodične hijerarhije kao izvora stvaralačke patnje (lijepe bolesti) tu se vraćaju u srezanom stihu kojim vlada majstor (pjesnik, onaj koji poput oca stvara promišljeno djelo — kacu koja će da traje):  Dodaj pištolj, crna ženo, za cipele gde je krema?/ Pocupkuje Ravijojla, u pokretu sva se mreška.

Način na koji Grujičić predočava oca, koji je već sam po sebi ličnost iz poezije, ne, dakle, onaj koji ulazi u poeziju, najbolje se vidi u ciklusu Žabar, gdje je otac dat u naizgled ponižavajućem poslu hvatanja žaba, on koji je pjevač nad pjevačima, majstor nad majstorima, on koji je ljubitelj motora i brzine, on koji izmiče porodici što bi htjela, sui generis, da ga zarobi i zaustavi. Takva jedna gotovo mitska figura, ovdje je spuštena u život u punoj svojoj ogoljenosti, ali i plemenitosti, uzvišenosti, u djelo koje je samo za sebe, ovdje pročitano, naprosto poezija: Na obali otac pali/ karbitušu  lampu/ i prinosi vodi./ Kružnicom plamena zahvaćen/ svemir zvučnih mehurova/ utihne naglo/ i žabe buljave blenu u nj./ Otac uzima,/ kao krofne sa tacne,/ jednu po jednu:/ travnjaču,/ vremenjaču,/ onda baburaču,/ pa jednu bez imena./ Bere u korpu/ koliko mu drago. Odjednom čitalac osjeća vrijeme, prostor i poetski subjekt kao oličenje poetičkog obrasca do kojeg se može doći samo dugim  pjesničkim  drilom  i, potom, zaboravljanjem svega naučenog. Grujičiću je to izvanredno uspjelo. Kroz njega svijet se pjeva sam, svijet djetinjstva, majke, oca, zemlje i maternjeg jezika.

U vencu Cvast, u nekolikim sonetima, pjesnik je antejski vezan za svoju Krajinu koja u njemu damara i odjekuje, zvoni i ječi, grlata, treperi, dok on detinjstvo šarno u venac ekla. To je majčinski glas, to eklanje, ali  tu su svi njegovi  glasovi, sav rod, svi zemljaci, sve što je ikada bilo čuto, viđeno ili usanjano. Pjevanje kao vidanje teške rane zvane život: Vidarski spisak: krug se njime teče,/ zavičaj kunja u kobnoj mirnoći,/ uz reku Sanu puže mlado veče,/ hrašće doziva jele u samoći,/ a breze bele smolom zene  kreče. Na te zavičajne slike dolaze nove, drugog zavičaja, istog jezika, od vremena autorove književne inauguracije, slike Vuka, Mine i Branka i Đačkog rastanka, potom Laze, da bi se u luku, vratio kući, ocu koji stiže živ na horexmotoru, u teško veče krajiške izgibije. U pjesmi Krajina, Grujičić pjeva: Tica Banija guknu  preko  svoda,/ a Lika srna za oblak odluta,/ medved Kordun bdi iz sazvežđa svoga./ O, da je srce veliko ko xin/ ne bi se njime nastaniti mogla/ tuga kojom me u zoru budi Knin/ — žrtveno jagnje ljubljeno od Boga./ Propevao sam, da, kao pravi sin,/ to je amanet i moja zaloga./ Jer što šane smrt, a zapiše ruka,/ samo je majka svetija od toga./ A uz horizont — sestra Banja Luka!

Grujičićeva leksika kreće se u širokom rasponu od zavičajnog govora (maternjeg jezika) do jezika (neo)urbanih prostora naših naglo naraslih gradova koji to još postali nisu. Tu se jezikom vrši posredovanje, transakcija, premještanje mentaliteta, tu se u jeziku sklapaju faustovske pogodbe sa boljim životom koji nikada doći neće. Pjesnik je, rekli bismo, zapisničar tih nagodbi i on o tome svjedoči do posljednjeg daha. On nije nikakav demijurg starog tipa, nikakav sibilski prorok Nostradamusovih zagonetki — već, i jedino, svjedok i advokat savremenog srpskog jezika, ali ne lingvistički ograničene spoznaje, nego u punoj njegovoj životnosti. Slijedeći jasnu misao o odgovornosti  pjesnika za izrečeno, Grujičić svoj jezik ne kastrira i time ne cenzuriše život. Jezik u Grujičićevim stihovima naprosto kipti od siline, iz svih njegovih pora izbija živi život: ničega tu nema bajatog, ni već viđenog, ma koliko forma bila "sputavajuća", kao u pjesmi Ćilim-nebo: Vreli katran, prese, valjci — zavičajna renesansa,/ pola kuće, cvrči trava: tako hoće inženjeri,/ šiba cesta, šušte pare: zaigrajmo preferansa/ — ta moraju ludovati u baraci proleteri!// Smrtni dani, apsurd raja, uštrojeni protestanti,/ ćilim-nebo nad poljupcem, stručak cveća u benzinu,/ na đubrištu sirotinja, za šalterom intriganti,/ Karenjina kuva čorbu, Petrunjela u kazinu.// Nigde moćnih vitamina, ideala ni za leka,/ suva rebra, oči drežde, trbuh kičmu oblizuje,/ Božja ruka dotiče me u molitvi izdaleka,/ ćaća pijan, mater suzi, munja tajnu ispisuje.

Tu se pjesnik priklanja konceptu umjetnosti kao disciplini kroz koju će da progovore unutrašnji naboj, zanos i jezička energija — fantazmagorično poneseni iz dječaštva (prostor stvarnog jezičkog zavičaja). Upravo se ta jezička energija ne mijenja, ona je i dalje u punoj svojoj šarolikoj ljepoti svakodnevnih riječi od kojih je taj život i satkan: Na zemljici, pred dućanom, namiguju barabnni:/ svaki cevči svoju rosu iz čokanja od pet para,/ provincijska carevina uspomene svoje slini./ O, rakijo, džigerušo, ti kojom se život čara!

Svijet koji se ovdje konstituiše  jeste onaj očev, oko koga se okreće lokalni kosmos, koji ima nečeg vergilijevski prisnog i čarobnog. Kao u večnim Georgikama, strofa pjesme Zavičajni grohot pokazuje sav svoj ljudski smisao: Sanjam plevu, šilo, jaram, zastavice, prvomajske,/ proletere na biciklu i fabričke kolutove/ koksnog dima pred oluju, ispečeni ćerpič, daske,/ skislu maglu, kartonprozor, očev pištolj i prutove. Sve je, dakle, tu, krajnje jasno i precizno, nezaboravne slike djetinjstva, građa od koje su sastavljeni snovi — poezija koja diše kao svježe ispečen hljeb.

U pjesmi Krušna mrva, koja je jedina izvan dosadašnjih knjiga, dakle, nova u ovom izboru, data je slika lirske fantastike, prizor spravljanja hljeba iz ničeg, a što je, opet po snazi doživljaja, sama esencija poezije: Kraj bunara mati/ mesi hleb iz ničeg./ Lepe ruke gnječe/ nevidljivo testo./ Tek kada nam gladna/ srca užagre,/ krušna se mrva vidi (...) Iznad gaja sevne munja/ i prevrne u ustima/ slatke zalogaje. I tako, što bi kazao pjesnik, u jedanaestercu soneta Dub: Detinjstvo pada u snovne otkose!

Elementarnom pjesniku poezija je i otac i majka, sudbina bez koje teško je govoriti o majstoru u jeziku. U ovom izboru, kao i kroz sve prethodne knjige, provijava izražena autopoetička svijest Nenada Grujičića. Još u svojoj prvoj, poznatoj i u širem kontekstu, knjizi, Maternji jezik, mlađani pjesnik će zrelo zapjevati o inspiraciji koja oplemenjuje ranim sjećanjima: Ona žestoko gori/ i oplakuje da kada sam prvi put/ uzeo olovku/ i nacrtao kosu liniju/ ali liniju što prolazi kroz srce/ i nastavlja se do porođajnog mjesta/ ili zamke za sve one/ koji razmišljaju/ o putešestviju/ kroz nejasne predjele/ i vradžbine pjesme/ što se kao u snu/ iznenada ukazuju. U svome prvencu, Grujičić, svjestan prevage talenta za lirsko u odnosu na svijet, znao je upitati: Oče/ zašto si me pravio/ kad nisi znao/ i nisi mogao/ pravilno/ da me rasporediš? Kasnije će ukrstiti disovska i miljkovićevska, a na osoben svoj način, pitanja o pesmi i smrti, o oniričkom i stvarnom: Sve što opevam ono peva mene:/ To li je zakon od kog zebe srce?/ Ključaonica žive vaseljene/ koja u oku nastanjuje mrce. Poezija, dakle, sijeva u svim pravcima, ona izbavlja i liječi pjesnički subjekt, ali ga opsjeda i traži sve. Grujičić je pravi virtuoz da sabere sve silnice divnog čuda pjesničkog govora i tako ovlada bićem pjesme koja, gotovo uvijek, ima i glavu i rep. A to je, odista, rijetkost u savremenoj srpskoj poeziji.

Knjiga I otac i mati predstavlja nam Grujičića znanog i neznanog, otvorenog i skrivenog, nudeći dio njegovog opusa osvijetljenog novom svjetlošću, jer riječ je o pjesniku duboko ukorijenjenom u jezik i duh naroda, ali, istovremeno, i o savremenom pjesniku koji snažno, iznad pomodnosti, drži i ubrzava svoj uvijek inovantni poetički korak, što povodljivi pjesnici i kritičari tek treba da nauče. Pravi pjesnik je uvijek pobjednik.

Ranko Risojević, 2003.   više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20ocu%20i%20materi.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 07, 2012, 11:58:45 pm
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
I otac i mati


KRUŠNA MRVA

Kraj bunara mati
mesi hleb iz ničeg.
Lepe ruke gnječe
nevidljivo testo.
Tek kada nam gladna
srca užagre,
krušna se mrva vidi.
Iza planine,
s tek pokrivene kuće,
visok u zoru dolazi
otac i peva.
Za pojasem
cev pištolja isparava.
Na grudima prekrštene
dve košulje bele.
Na ramenu slomljen ražanj
s pola pečenice.
Promukao ćaća zâri.
Mater sklanja
pun čokanj u senku,
i na svetlu,
kraj hladnog pečenja,
seče vruće šnite.
Otac zorli spava.
Iznad gaja sevne munja
i prevrne u ustima
slatke zalogaje.
 

O, TI DANI
 
Ček' još malo... da se prisetim i onog
što me, kao dete, mamilo u grehe,
da se setim vrbe — pada bosonogog,
 
pa groma u zimu ispod bele strehe
kad me šćućurenog omilova munja,
i kad mišljah da ću na vekova veke
 
sijati u licu ko s prozora dunja.
Dečaštvo u Bosni, na obali reke,
pubertetskom cvašću još se mnome šunja.
 
Ispisane tintom, a s ružom od fleke,
listam danas strofe iz sveščice masne,
tu su još i dve tri pocepane teke
 
sa krdom pesama (ne baš sasvim jasne!).
No, sad kada čitam stihove, na primer,
o hrastovoj žili pokraj pasje šape,
 
čist dvanaesterac ispisao dilber
čijem glagoljanju klanjahu se klape
što im u zubima — smrskan žilet ''silver''.
 
O, za tim danima nove pesme vape!
 

OBRNUTA
 
Još se nisam rodio.
U majčinom drobu imam vrućicu.
 
Čim se rodim
znaću šta ću.
Ne da mene majka.
 
Procvetaću kadli-tadli.
Ispiliti jednim okom.
A tek drugim:
rodiću se obrnuto!
 
Svet je uzak,
al poširok.
Taman za sve:
tamna sveza.
 

UNATRAŽAK
 
Daleki preci, njine seni,
i ono malo na trpezi
hleba i vina nalik mezi,
predeli lepi, pustošeni.
 
Ruže što gore: rat do rata,
šapa odozgo po tlu džara,
stoleće kao suknju para
tragični galop zlatnog ata.
 
Pojmo u plaču, do nebesa,
evo nam deca groba traže
i prizivaju sto čudesa
 
na kapijama mrtve straže.
Preci u magli: zvirka zračak
sunašca belog, unatražak.
 

UDES
 
Iako često
zagledan u nebo
otac nikad nije naglas
rekao šta oseća
i vidi
niti je ikad
slovce svoje nepismeno
na papir stavio.
 
Ti koji drukčije postupaš
jednom ga upita:
Otkud li tolike zvezde?
 
On te ne pogleda
već odlazeći reče
da se o takvim stvarima
pošteno može
samo uz dobru rakiju
pričati.
 

IZ STARE SVESKE
 
Nestala reka — sneg je po dnu,
jedan se život pita gde je,
predeo javljen u davnom snu
govori da propalo sve je.
 
Jedan se život pita gde je,
iz sveske stare, iz svaštare,
govori da propalo sve je:
gomjenički vir i maštanje.
 
Iz sveske stare, iz svaštare,
najednom grne Prijedor moj,
gomjenički vir i maštanje:
lile razgara ojkački poj.
 
Najednom grne Prijedor moj,
otključan prizor i dalek put,
lile razgara ojkački poj:
očeva usna i stršljen ljut.
 
Otključan prizor i dalek put,
u psovci mater, sunce i kru',
očeva usna i stršljen ljut,
nestala reka — sneg je po dnu.
 

IDILA
 
Ne svetle pendžeri
bosanskih kabarea,
ne cijuču vratanca krčmica.
 
Nestale su sestre čarapuše,
strip-curice,
ubojiti proleteri:
kauboji i tarzani.
Nisu ni u Nemačkoj.
 
Iščilila kilogramska ljubav.
 
Pršte ćorci i čokanji,
seva čakija pobratima,
stegla magla rosulja.
 
Sad niz puste drumove
babo ćaću,
ćaća babu
preslišava gde je pogrešio.
 

SLUT
 
Igra mi oko, daleko, opasno,
treperi sve do ludog nespokoja,
levo pa desno, avaj, majko moja,
oko nevidno — usnuti ga lasno.
 
Miga mi ono, i kuša, sablasno,
okce krmeljno — guja iz prisoja,
magično, suzno, i duginih boja,
treće i sedmo, okašce bezglasno.
 
Kroz oblak štreca, i ko munja svetli,
oko nezvano, na zalasku dana.
Pesmo jedina, slutnju mi ometi
 
i ne daj da se, iza paravana,
negde u noći, iznad bele svesti,
rascveta grana očinjih nirvana.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 01:47:52 am
*
Mleč
Nenad Grujičić


O MLEČI

Do sada je raznim povodima, najviše u tematskom izboru, predstavljana poezije ovog pesnika, ali je "Mleč" najopširnija i najneobičnija Grujičićeva poetska biografija, jer je pesme kompoziciono uredio po Vukovoj azbuci, tako da je novi, neobičan kontekst, moćan da nam iz estetski neobičnog ugla predstavi svu raznovrsnost pesnikovog dugododišnjeg stvaranja.

Već je ljubiteljima naše savremene poezije poznato kako lirski govor Nenada Grujičića izvire iz blagoironičnog, ali počesto i satiričnog pogleda na svet, čija forma afirmiše svoje klasične obrasce. Zato je s vremena na vreme Grujičić bio meta frustriranih kritičara i lažnih postmodernista koji su se obrušavali na njegovu poeziju.

No, Grujičić je u svojim esejima, oštro i argumentovano, branio usvojeno pevanje od neobrazložnih i zluradih ocena. Već je svima jasno da je ovaj poeta osnovnoj lirskoj tradiciji našeg pesništva pridodao mnogo svežih lirskih deonica, svojim pesničkim senzibilitetom i teorijskim znanjem otkrio nove formalne i izražajne mogućnosti stražilovske žile kucavice.

Ako je u nekoliko najreprezentativnijih primera naše poezije 20. veka primećena, umetnički utemeljena, a time i najsvrsishodnija afirmacija folklorne podloge našeg pesništva, onda su stihovi Nenada Grujičića najnovija potvrda trajnosti te podloge u savremenom srpskom pesništvu.

Naš pesnik ide i danje u zahvatanju svakodnevice, ali oprezno, nesklon pretencioznim eksperimentima pomodne osrednjosti.

Snažan zamah lirske energije Grujičiću je uvek donosio spontanost i svežinu izraza. Ispoljavajući unutrašnji sklad ritma, emocije i semantike, Grujičić ispisuje skokovite, ciklične trenutke života. Razgranatom evokacijom na integritet čoveka i prirode, brani sebe i svet od zloslutnog pada, ispraznosti i besciljnosti življenja. Otuda se i može bolje razumeti i ironijski stav koji je imanentan većini Grujičićevih pesama.

Krećući se od čisto intimističkih, porodičnih, ljubavnih (počesto i erotskih), preko rodoljubivih, čisto autopoetičkih i deskriptivnih motiva, pesnik uspeva da lirsku pređu očisti od svake jezičke pleve. U retko čistoj sublimaciji jezičkog tkanja, široko se trasira lirski prostor. To je po rečima samog pesnika ples u negvama, gde se igra maestralno, bez napora i ozleda.

"Ples u negvama" podrazumeva disciplinu u građenju stiha, stvaranje klasične pesničke forme (soneta na primer), a da novostvorena stihovna tvorevina ne bude eklektična, već spontani lirski izraz, prirodno smešten u odabrani okvir.

Priznajemo da je to izuzetno težak zadatak kojeg Grujičić srećno rešava, tako da na svim nivoima pesma deluje autentično:

Kad sonet diše tad se vrlo lako/ može kroz staze i bogaze vrta/ u kojem nema više trta-mrta/ onom ko misli da stih može svako/ ko iglu bosti u jezičko platno./ Sonet je centar, i granična crta:/ To znadu pojci što su im utrta/ pravila stara u daru, naravno./ Obgrle rimu u oba katrena/ pa im četiri puta zvoni slavno./ Slično urade sa parom terceta/ i polje bude stvoreno disajno/ kroz koje, evo, uz finiš kupleta/ carski poeta šeta trijumfalno ("Natuknica", str. 144).

Grujičić ima vrednih pesama kojima iskazuje svoja poetička načela. "Mleč" se pridružuje onom lirskom govoru koji u inspiraciji oseća Božju supstancu, darovanu samo odabranim stvaraocima. Zato se s pravom Grujičić može svrstati među pesnike orfejske svesti, dakako i stvaraoce čiji se lirski preobražaji dešavaju u magnovenju stvaralačkog trenutka, ali gde se i dosežu krajnje granice harmonije u večnosti.

U karakteristično obimnom predstavljanju lirskog sveta Nenada Grujičića, primetni su, sem vertikalnih koordinata nacionalne pesničke tradicije, i pobočni, najvećma uticaji francuskih simbolista i parnasovaca. Tu se u kultu forme i pesničke slike prepoznaju artificijalnost u snažnoj estetizaciji motiva ("Labud", "Mađija", "Okajnica"...), ali i kondenzovani simbolički znakovi, moćni da lirskom apstrakcijom oblikuju esencijalno bi­će poezije. Ali to nije sve. U evropskim uticajima vidljiva je Petrarkina lirska žica (sonet, evolutivni raspon ljubavnih emocija), marinističko nasleđe, ali i neoromantičarska poetika, pogotovo u skokovitim emotivnim amplitudama. Igrivost njegovog stiha, aluzije i metafore upotrebljenog jezika, pokazuju da je Grujičić redak primer pesnika dvostrukog identiteta: Orfeja i učenog pesnika (poeta doctus), budući da mu je izraz briljantan, virtuozna forma.

Međutim u "Mleči" se Grujičić predstavlja i kao pesnik slobodnog stiha. Nenametljiv unutrašnji ritam koji se postvaruje spontanošću nadahnuća i ovde zadržava grujičićevsku melodiju, suštinu pesnikovog lirskog identiteta.

"Mleč" umetnički utemeljeno otkriva pesničku umnoženost tema i motiva, raznovrsnog kreatora lirskih formi u dinamičnom smenjivanju tradicije i modernosti. Niti anahrono tradicionalna, niti hipermoderna, poezija Nenada Grujičića se širi srednjim putem, epicentrom savremene srpske lirike.

Živko Malešević     više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20mleci.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 01:58:29 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Mleč


ŽABAR
 
1
 
Ima reči
koje nisu samo reči.
Reći žabar mome ocu,
u kraju gde jata
riba cvetaju
kao sazvežđa na zemlji,
značilo je ubiti ga
u srcu,
naterati bruku
u nos
kao oluju s planine
u cvast.


2
 
Bolje je da
opsuješ najmilije,
pa i žive
u mrtve presvučeš:
otac će uzvratiti
triput,
psovkama doliti sunce i
— nikom ništa.
Ali
jesi li ga nazvao
žabarem
ili čuo da je neko
negde
jednom
izustio tu žalosnu reč
pa je ti preneo,
nije ti bilo stanka
na zemlji.
 

3
 
Zbog te reči,
ako bi je i u snu izgovorio,
otac bi se
i sa samim sobom
potukao:
Jednom je bubnuo brbljivog Janka
što je zavirujući ženama
pod suknju
viknuo žabar
ocu na biciklu;
drugi put ćudljivog Mehmeda
što je u ponoć,
u dnu bašte,
misleći da je otac,
pijanog Momčila,
davio;
nekoć i veselog Rajka
(Šta ono viri iz mladog meseca?):
ovaj pogledao
pa zube skupljao
u travi.
 

4
 
Od Gomjenice do Saničana
osipa se letnji sumrak
srebrom mladih šarana
što iskaču iz vode
kao živa nadahnuća
u potrazi za granicom svetova.
Preko mora i dolina
svetski žabari
dovukli od pruća korpe
s poklopcima.
Otac uzeo stotinu i
— eto stovarišta od dvorišta!
Kako koju napuni žabama,
sutradan kreket putuje u Rim.
Naša je kuća osvitala
rujem žablje pevanije.
Rugala se i luda Duda.
 

5
 
A lov na žabe — ovako:
Krene se leti
kasno noću
do bara sred šuma.
Okolo virkaju vile
i curka mesečev kljun.
Krekeće veliko količestvo žaba.
Horovi se razležu
pod zemljom do neba.
Na obali otac pali
karbitušu lampu
i prinosi vodi.
Kružnicom plamena zahvaćen
svemir zvučnih mehurova
utihne naglo
i žabe buljavo blenu.
Kao krofne sa tacne,
otac uzima
jednu po jednu:
travnjaču,
vremenjaču,
onda baburaču,
pa jednu bez imena.
Bere u korpu
koliko mu drago.
 

6
 
Očeva svetlost
veća je na vodi
kad mesec
zađe za oblak
što liči na žapca.
Večnost tukne
na dečji strah
i sve je naježeno
kao odnekud
sastavljen san
iz kojeg udišem čudo.
Kadi me takav čas.
 

7
 
Kad god izvadi
žabu iz vode
otac malo isturi
pa pomeri
levo-desno
donju vilicu.
Mokrom rukom
dotakne i nos.
Zadovoljan šmrkne.
Zaboravi sina što treperi
kao lokvanj
na malom talasu.
 

8
 
Nikad
ne dodirnuh
beli stomak žabe.
Samo sam se divio
očevoj volji.
Na ručkovima nedeljom,
uz janjetinu i rakiju,
prigledao sam mu velike šake
bez palca na levoj:
odrezala mašina u avgustu,
u dvorištu pod žalosnom vrbom,
u ritualu oko nove kace
kad se svaki pravi majstor
zanese kao pesnik u jeziku
i zaboravi da je
od krvi i mesa
sve dok se na tlu,
pored nogu,
ne zakoprca
tek odsečen prst,
u piljevini.
 

9
 
Posao sa žabama bio i prošao,
a otac se na asfaltu
u Rakelićima,
pavši s motora,
sa životom rastao.
Mnogi je komšija na sahrani
na vrhu jezika
zaustio onu opasnu reč.
Ona bi se s jabučicom u grlu
popela do rizika da ću je
i neizgovorenu
prepoznati u očima.
Tako se za sva vremena
zakočila između
glasa i vida.
 

10
 
Italija i dalje jede žabe.
A duh moga oca
koji nikad ne okusi
zeleni batak
diriguje nevidljivom horu
što se čuje
ponekad posle kiše.
Tad ribari zbacuju
vrbe s leđa,
a pesma češlja
decu u čamcu.
 

11

Neka cvataju
žabe u noćima
i neka se kreket
sa lavežom dalekih pasa
razleže po krajiškim
dolama i brdima,
u pustim snovima i dušama,
pod oblacima i zvezdama,
na ovome svetu što jeste i nije,
što dolazi i prolazi
kao peteljke na granama,
i tek ponekad,
u izabranom danu,
ukaže se
u jednoj jedinoj reči,
zaustavi u grlu,
pozlati i venča
s pesmom nad pesmama.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 02:00:39 am
*
Svetlost i zvuci
Nenad Grujičić


O SVETLOSTI I ZVUCIMA

Vek koji smo 2001. prebacili preko ramena bio je prepun iznenađenja prejakih i za najsnažnije duševne konstrukcije. Pesnik o čijoj je knjizi reč rođen je na samom početku druge polovine XX veka (1954). Ako uzmemo izvesna psihološko-sociološka načela kao osnove za opise decenija koje su protekle u drugoj polovini tog veka, moglo bi se i ovako opisati to vreme: Pedesete godine bejahu — prekretničke, šezdesete — vedre, sedamdesete — dramatične, osamdesete — očajne, devedesete — agonične. Prva decenija novog milenijuma prepuna je neizvesnosti, ali u prirodi je čoveka da se nada boljem i izvesnijem vremenu.

U ovako redukovanom opisu, datom oznakama proteklih decenija odvijao se i životni i pesnički luk našeg pesnika. U knjizi izabrane poezije, "Svetlost i zvuci", u pesmi Unatražak pesnik kaže: Daleki preci, njine seni,/ i ono malo na trpezi/ hleba i vina nalik mezi,/ predeli lepi, pustošeni.// Ruže što gore: rat do rata,/ šapa odozgo po tlu džara,/ stoleće kao suknju para/ tragični galop zlatnog âta// Pojmo u plaču, do nebesa,/ evo nam deca groba traže/ i prizivaju sto čudesa/ na kapijama mrtve straže.// Preci u magli: zvirka zračak/ sunašca belog, unatražak. U ciglo jednom sonetu dat je sažetak veka čiji nas kraj opominje i na zloću onog ”milosrdnog anđela” i na pretke koji iz dijahronijske dubine vremena brinu i naše sinhronične brige!

Nenada Grujičića, pesnika, pratio sam od njegove knjige Maternji jezik (1978), do ove najnovije izabranih i novih pesama, u štampanom nizu, Svetlost i zvuci, za koju je dobio prestižnu nagradu Skender Kulenović. Sudeći prema spektralnom grananju njegove imaginacije i radu ukupnog opažajnog registra za stvarnost, moglo bi se reći onako kako je Ranko Risojević u svom izvrsnom predgovoru za knjigu Iotacimati napisao: "Odjednom čitalac osjeća vrijeme, prostor i poetski subjekt kao oličenje poetičkog obrasca do kojeg se može doći samo dugim pjesničkim drilom i, potom, zaboravljanjem svega naučenog". U vidiku te poezije su majka, otac, detinjstvo, zavičaj, zemlja.

Nenad Grujičić verno i predano voli svoju Krajinu, svoj zavičaj i ima u svom pamćenju širok registar onog što zagreva dušu kad joj je potrebno grejanje. U knjizi Svetlost i zvuci ima i prekrasna pesma Krušna mrva u kojoj je slikan hleb iz imaginacije: Kraj bunara mati/ mesi hleb iz ničeg.../ Iznad gaja sevne munja/ i prevrne u ustima/ slatke zalogaje.

U takvim i srodnim slikama možemo da osetimo ono što Isidora Sekulić zove "siromaško gospodarstvo". Reči u pesmi su tako složene da iole probuđen čitalac može da oseti kako se taj željeni hleb "uspravlja" prema nebu. Drugim rečima, pesnik zna ono retko znanje da pojedinačno dovede u vidik opšteg a da se ni jednog trena ne briše značaj pojedinačnog u tom savezu pojedinačno-opšte. To jednostavno upućuje na misao da je u takvom tkanju pesme imaginacija učinila svoje, stavivši do znanja da pojedinost u poeziji nije samo na zemlji i kad se jasno vidi njeno zemno poreklo. Verizam Nenada Grujičića nije tu radi verizma već radi puta u svetlost simbola. Verizam u sonetu čak i ne može biti to što mu ime nalaže da bude. Artistička krila koja mu daju oblik ne dopuštaju samo kretanje po zemlji i u rasponu, govoreno artiljerijskim jezikom: zemlja-zemlja. Stara poslovica o ptici koja i na zemlji pokazuje da ima krila i ovde govori o duhu poezije. Potvrde radi navešćemo pesmu Tajni dah: Po krovu stare kuće sipi sneg./ Sam mi se Gospod time kazuje,/ jer kroza nj sam i onaj nežni breg// u daljini što prima pahulje./ I grančica sam, tu, na prozoru,/ obeljena skroz — pa nadahnjuje.// O, da li ću sam čekati zoru/ u belini toj što najavljuje/ jedan novi san u mom obzoru/ čiji tajni dah već uspavljuje?

Po našem osećanju tu je već nešto od bitnosti Grujičićevog artizma koji rafinovano spaja (veristički) detalj i tajanstvo koje ga obavija, ostavljajući duhu probuđenog čitaoca misao čiji je i kakav taj novi san, čiji i kakav je tajni dah koji uspavljuje nežnom tišinom snega. Živa sugestija koja ostaje od tog tajnog daha beline opire se, u duhu, svakom svođenju na žanr-sličice, ili na opojnost "belkanta". Ono učenje na iskustvu, senzacija i misli, o kojem je govorio pesnik Risojević, disciplina, dril, dali su po nama ubedljive rezultate u celini poezije Nenada Grujičića.

Recimo u ovom sažetom preletu nad osobenostima te poezije i ovo: verizam i artizam u toj poeziji nisu potisnuli u stranu osećanje za problemska težišna pitanja vremena koja je pesnik sa nama prošao poslednjih pet decenija. Njegova poezija otkriva i svojevrsnu duhovnu simpatiju za sve što čovek gradi, za dar i polet konstrukcije (ovde su dragocene pesme Kaca, Žabar, Pokrivanje kuće) koja je svojevrsna pohvala rukama koje grade stvarnu i imaginarnu kacu; tu žabar biva onaj koji prodajom žaba produžuje život i tu se, naročito u poemi Pokrivanje kuće, iskazuje svojevrsni mitski ritual činjenicom da je došlo do pokrivanja kuće; ta kuća je i delo i bedem za buduću odbranu života.

Lirski akordi pesnika, kako ih je nazvala Dušica Potić u pogovoru za ovu knjigu, primaju u sebe i satirične akcente, naročito u pesmama Svetski prepev i S kraja i s početka, koje katkad daju pesmi i sarkastičan ton, slikajući staze i bogaze jednog dosta rovašnog života koji  živimo kao svoj. Ko zna — i to je moguće — možda će nekad neko pisati studiju sa poređenjem Dis — Nenad Grujičić, satiričnih pesama Naši dani i pomenutih S kraja i s početka i Svetski prepev, u kojoj Grujičić neće mnogo uzmicati svojim Svetskim prepevom i S kraja i s početka.

Meni lično bliska su nastojanja ovog pesnika da svojim pesmama o zemlji i ljudima sa kojima smo u ovom dobu oživi, reaktualizuje u našem vremenu potrebu za etičkom kulturom, za zrelom odgovornošću pojedinaca prema imenicama otac, mati, zavičaj, rôd, misao o zemlji. Naravno, tim pre što su ti pojmovi u njegovom pesništvu lišeni didaktičkog, prožeti životnošću koja nije ni politička ni sociotvorna u dnevnom smislu reči, već dolazi sa izvora potrebe da se o svetu i njegovim iskušenjima govori srčano i autentično.

Miroslav Egerić, 2006.   više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20svetlosti.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 02:20:34 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Svetlost i zvuci


POKRIVANJE KUĆE
 
U veseloj vrevi, iz ruke u ruku,
talasa u vis prepečeni crijep,
na očevid neba i zemlje podiže se novo šljeme,
tek odsječena ljeskova na vrhu kuće grana
okićena peškirima i košuljama zarnim,
na krovnom rogu pod oblakom raskoračen
otac-vikalo vijori sa darovima,
i rakija-majka dignuta u svod:
o, potkozarski šljivici
u litrenjačama sa komušom!
 
Kad Draže vikne — cio kraj zatiša.
 
"Oj, komšije, kumovi i prijatelji,
čujte i počujte,
evo ga Mitar Šiljeg iz Gomjeniice
pokriva svoj dom,
pomog'o mu Gospod Bog,
rodila pšenica bjelica
i sitna dječica..."
 
Topi se grlo u podnevnom suncu,
sirotinjska stižu uzdarja draga:
eno pečeno prase pentra se u nebesa,
kištra piva — i ona iskošena plovi na grede,
vezeni rupci — krila paganskih čuda,
berićet slijeće na kuću.
 
"Evo Momčilo Banjac iz Orlovače
donio peškir od sedam metara,
kraja mu nema..."
 
A ubrus — ni do lakta.
 
"Trivun Turudija iz Baltinih Bara
tri košulje zlatom izvezene
na dar komši svome..."
 
A ono — košuljica bijela.
 
Mravinja svijet oko novih duvara,
djeca se jagme sa starijima ko će veće
žuljeve na dlanovima izlinjati,
smijeh prekriva mili bol,
dupla se i troji teret iz šake u šaku,
babe se miješaju sa curama:
krezubo oko mlado zasvjetluca.
 
...Jaoj, moja šezdeset i koja,
nit' i' brojim nit' se mlađe bojim...

 
Iz Becnerovog gaja —
dva vrana gavrana nadlijeću čudeso,
sa suvog hrastovog šiljka treći
izviđa na jedno pa na drugo oko,
zrakne i kopcu kljun
u elipsi nad rajskim predjelom,
u daljini pada potok
na rasklimani mlinski točak,
gle, žabica na mokrom škrljku!
Jate se legende i skaske,
oblačići nad Kozarom prolaze kroz
zarđalu gvozdenu kariku — trag potopa
na vrhu Mačkovog kamena uz koji negda
bijaše vezano brodovlje na moru,
nečije dijete boso trči preko strnjike,
bride tabani u zuju pčela iz Hamzinog tuka,
golubi-gaćani mjerkaju događaj.
 
"Čujte i počujete,
evo Markan Bundalo
donio šporet iz daleke Njemačke..."
 
Kad tamo — a ono rešo sa dvije male ringle.
 
Kresne duga devetka,
za njom jači parabelum,
onda — nešto slabije:
ovo je pištolj-plašljivac
— prepoznaje neko —
kuc-puc, kuc-puc: eno ga prikiva dasku!
Oho-hooo, čuje se odasvud, ihi-hiii,
kupe djeca vruće ča’ure.
 
...Puška moja i u njojzi meci,
 to su moji u godini sveci...

 
Štrecaju srca, nadimlju se prsa,
ženska muškoj, ova ruci do sebe,
bez prestanka crijep za crijepom dodaje,
mućka se pletenka tomašičke šljivovice:
da li brlja, jà li prepečenica,
nije važno, nek' je ima, nek’ se dvoji,
neka raste i vaznosi na krov,
na sunce, za sreću.
 
"Evo Mileva Kecman iz Jutrogošte,
na radost svima,
donijela tri tuke pečene..."
 
Kad ono — pile iz živice.
 
...U mog dragog livada na glasu,
 sve do podne kokoši popasu...

 
I dok si trepnuo, kuća pokrivena:
miruju fijat iz Usoraca i mečka iz Berlina,
priljubili staklene njuške
fićo iz Stratinjske i pežo iz Pariza,
motorčina horeks i motorić tomos
obostrance naslonjeni na orah,
aj, s bicikla spade lanac:
neko sa nj skoči pa pravo u promaju prozora
da objesi čuturu o letvu nad glavom,
zulufe, eno, pustilo ničije kopile.
 
...Mala moja, brkovi ti crni,
de i' malo k'o baja zavrni...


Hiljade čavki prelijeće gaj
— nečiji na jesen svatovi!
Ori se slikama rujni komad postojbine,
rječica Jasenovača gudi u planini,
nalakćen na lótre
ne ispušta rakiju zbunjeni Nijemac,
namašćenih trepavica licka flašu
i germanska suđenica iz Svodne.
vikalo za malo da padne — silazi krakat,
s koljena čisti trag cigle,
gazda mu nešto na uvo šušori,
bljesnu zubi — jednog nema!
 
...Kućo moja bagremova pruća,
popiće te baja do svanuća...

 
U lijevu stranu kvasa staro kozarsko kolo:
hvataju se raširene u ukrštaj ruke,
otac prvači, kum i kuma polažu:
ona, grlata, treperi, dodaje k’o muško,
uzrio u piću, uzvraća domaćinov brat,
uza nj vikalov prijašin iz Omarske,
viđaj đeda! — proklecava momačka koljena,
gega u šeširu Šàra Štrbac
što i na sahranama za punim stolom zapjeva,
šareni zvuci stopljeni u jedno,
iz mutnog zametka kola —
sve bistriji i bistriji rojevi riječi,
uskaču Oljača i Drljača,
za njima k’o vjetar Jelača, Srnača i Suvača,
tiskaju se Puvača, Rebrača i Kuvača,
ne daju se zadihani Ujača i Garača,
teče lijek zavičaja,
raste medna pjevanija,
lizne goli život k'o poskok na jàri.

...Pala magla preko Kostajnice,
a vedrina iznad Dobrljina...

 
Kolo brzâ i pamet preuzima,
glasovi složeni k’o datumi u kalendaru,
starac-sàgrma iz Marićke otmjeno se ači,
gleda ga štucovani brčić iz Brekinje,
svi izmijenjeni u licu —
sa sudbinskim oj oko ušiju,
podignuti na vješala pjevačke nirvane:
nema smrti bez suđena dana.

...Nema kola do mene sokola,
ni igranja do moga pjevanja...

 
A pjesnik na Paležu onomad reče:
Nekoliko djevojaka sučelice kolovođama,
zapjevima sa usamljenog pletiva,
sa bistrog perila,
sa jastuka nesanice,
prožmaraju kolo mutnim ljubavnim trepetom.
 
...Tijo pjevam, tijo se uvijam,
tijo dragog u srce ubijam...

 
Ni malter u cipelama,
ni munje sa Sane,
ni paščad na japiji,
ništa ne razgoni ojkaču,
dugo se mijesi kolo,
nema sile da pjesma umine:
sjemenjača, korjenjača,
kalemača, maternjača...
 
...Pjevaj, mala, usta ti otpala
kad si meni barabi dopala...

 
Dišu stolovi puni pite i pečenja,
isparavaju ljevače, kovrtuše, savijače,
mrijeste se mekuše, gužvare i zvrkuše,
posestrime-gibanice puhću,
od kolskog bruja čokanjima rastu krilca,
zinula da pjeva iz Crne Doline
i praseća glava s jabukom u zubima,
nad njom ratnik iz Strigove bez noge se krsti,
okruglasti kolačići i kiflice s marmeladom
u inju šećera šuruju,
paprika-rόga čeka nezasita usta,
napinju se zatvorene pléte žestine:
devet jezika govori stara šljivovica,
izlizana od veselja pljòska iz Piskavice
— i ona bi da poleti!
 
...Usta moja od uva do uva,
ko će vama namjesiti kruva...


Kurúza sa tri kore — tinja,
gordi se zlaćani kajmak,
meki sirevi za ćapćanje spremni,
miriše od zimus turšija-carica u bojama dúge,
o, ženske ruke, šta li ne spremiste sve,
umršen kupus-ribánac kipi u činiji,
na srijedi stola utuljena pogača — načeta,
u malom zemljotresu pune gajbe pod stolom cvokoću,
jagnjetina ubrana sa miljakovačkih proplanaka
vrela u tanjirima lebdi,
so i sirće vrebaju slatki zalogaj,
udesno pljôšte se torte sa prelivom sirupa,
sunčevinom zalivena salata u bokoru,
bijeli luk — crni, papričica ljuta,
sve nanovo cvjeta, rađa,
sve okrilaćuje — s kolom da se u visine vine!
 
...Stani, kolo, krvavu ti nanu,
zape šešir o šljivovu granu...

 
Pljusak iz vedra neba ubacuje stolove
i graju u prazne zidine:
pazi, sejo, da žlica ne spa'ne,
pridrži, brale, kvrgušu,
ne daj, sine, da rakija line!
Svi pod dragi krov:
snajica snaši tobož kašljući s ramena sklanja
nevidljivu dlaku: ajoj, sestro mila,
sad i suva grla nazdravljaju,
cakle zenice u prostoru bez vremena,
tu pijucka Milka Rasavčanka,
prijašin iz Pejića zubima k'o klješta
otvara zelenu flašu piva
i treska pjenu između nogu:
"Evo ti, ja ga osunati" — pa do dna iskapi spas,
blento ćapi parče iz tepsije
pa ga zali tuđom mučenicom,
sit gladnom ne vjeruje,
zazubice rastu k'o šobot leda po krovu.
 
...Kupus, krompir i vruća slanina,
od to troje nema ogrizina...


Djeca nanovo rođena
(i ona iz dubičkog zbjega — kojih nema),
anđeoski ćarlijaju, prste oblizuju,
svako svakom na askurđela liči,
bijesni preci krote se u pečenici,
jelo je vóđekā najbolji eglen,
snaše vrckaju, majke tihuju,
dodajder viljušku, nema je,
eto je kraj noge, pala je!
 
...Daj rakije, popiće je brko,
makar brko od rakije crk'o...

 
Vikalo i dvojica iz Čirkin-polja
— još ispod streje,
ćulaju ledenu krupu veličine oraja,
ne da im se od pjevanije rastati.

...Moj kolega, do mene si prvi,
svoje ću ti natočiti krvi...

 
Žagri soba,
ikone na zidu bez maltera banu pa nestanu,
grešne se duše komešaju,
duvanski dim žmara po ogriscima
i kostima na stolu i uokolo,
pjesma će u tom tužna-radosna,
iz grla Dražinog promuklog:
i gorkača i medvača,
i svjetlača i mrakača,
i posnjača i masnjača,
i blatnjača i nebnjača,
i zvjezdača i krstača.
 
...Kad ja umrem i kad me ponesu,
 reci, mila, da si moja bila...

 
Puče vedrina:
nanovo kolo kadi svježi dom,
u bijelim pantalama frajlinski se ritne
viždrača Persa iz Dortmunda,
braća Jugovići iz Busnova
pjetlovski zastružu nogom
pa niz brčinu namignu guzatoj Staki iz Knežice,
ona vihorom iz suknje zanese i lijevo i desno,
svaki joj pokret bedevijski silan i lijep,
nema stida ni čekanja,
svi ponosni i važni, jedini i jedincati,
kao ljuta boljka razmota se kolo
u zmijoliki rukopis tijela.

...Oj, barabo, ko ti kuću čuva,
vjetar duva pa mi kuću čuva....

 
A pjesnik sa Paleža kaže:
Pokreti se kližu
kao na zejtinu u zglobovima,
podlaktice se traže i nalaze sa dojkama,
djevojke i mlade udovice
zaostaju lijevom nogom
pa se kao tobož s toga iskošavaju
muškarcima iza sebe —
kao da im se podmještaju.
 
...Vidi ti se po očima, mala,
da se ne bi puno otimala...

 
Pjevanija rastjeruje demone iz sela,
blâži u srcu i cvjeta dolinom u brda,
munje-svjetlice učvorene zâre
u krošnjama sa pristiglim jabukama,
odnekud povede Stojan iz Rakelića:

...Mala moja kad prokvoca tvoja,
oj, djevojko, dagaj dušo moja...

 
Posuvraćenih očiju, odlutao bogzna kud,
u gizdavom okretu uzvraća Ljuban iz Jelovca:

...Nasadi je na dva jaja moja,
oj, djevojka, dragaj dušo moja...

 
Biće nove djece,
vrele supe i života,
biće šećera i soli, proljeća i zime,
biće radosnica i ljutica suzâ,
i odlazaka u svijet biće
 i povrataka u Prijedor biće.

...Sitno pjevam, daleko se čuje,
ima l' iko da mi se raduje...

 
Kapaju zviježđa s okićenog oca,
sa ramena vise rupci i košulje,
na ražnju — glava i rep krmčeta,
jedan čarom izvezni cvijet na peškiru,
izgaravljen, skriva vrelu cijev za kaišem.
 
...Nešto čiča zgunjgur'o u gunju,
 pištoljčinu k'o božiju munju...


Pod mladim mjesecom,
bez igdje ikoga svoga,
vikalo — sad već sa onoga svijeta,
kukurikne kao oroz,
lane k'o pas
i rikne kao bàk.
Zanijemi dô, zora se spusti
i život iz kamena krene.
 
...Biće svega samo naske neće,
ko će sa mnom, neka odma' kreće...

 
Snom načeta lica ljube se i razilaze,
otac i dvojica (i jedan sa strane što uči)
suču preostalo plamenje ojkače.
Troglavo grlo u nirvani tepa.
 
...Evo dođe da zapjevam vóđe,
kod ovoga doma poštenoga,
evo sada pa opet nekada,
oj, djevojko, dragaj dušo moja!


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 02:21:04 am
*
Šajkaški soneti
Nenad Grujičić


O ŠAJKAŠKIM SONETIMA

Impresivna je stvaralačka energija i bibliografija Nenada Grujičića. Njemu se posrećilo da posjeduje u tvoračkom saglasju i punoj funkcionalnosti sve bitne elemente, koji su neophodni književnoj umjetnosti: talenat, misaono-emocionalnu širinu, snažnu imaginaciju, jezičku raskoš, stvaralačku inventivnost, književno-teorijsko znanje, smisao za mjeru, kontinuirane stvaralačke impulse i radnu energiju.

Veliki je prostor Grujičićevih književnih interesovanja, ali, on je, prevashodno pjesnik, mag poetske riječi, majstor u umjetničkoj izvedbi pjesme. Iz pera Nenada Grujičića nastao je osoben poetski mikro-kosmos, zaronjen u stvarnosnu zbilju, zanjihan imaginacijom, obasjan jezikom, očuđen pjesnikovom ljubavlju prema stihu i osiguran njegovim povjerenjem u moć riječi.

Grujičićeva poezija je svojim živim krvotokom vezana za život kao svoje prirodno, nekrivotvoreno doživljajno izvorište. Materijal za umjetničku obradu pronalazi i u izvanjskom svijetu i u samom sebi, na onim kotama, gdje se širi vidik, zgušnjava misao, prečišćava emocija i riječ priprema za plameni prasak stiha.

I u knjizi Šajkaški soneti, kao u prethodnim Grujičićevim pjesničkim knjigama, umjetnička zbilja modeluje se po principu stvarnosne zbilje. Stvarnosne činjenice preselile su se u sjećanje. Pjesnik se spušta strmim stepenicama vremena u svoje rano djetinjstvo, u vojvođansko naselje Šajkaš, gdje su rasute njegove prve uspomene. One sjajkaju kroz gustu maglu zaborava kao komadići izlomljenih staklenih klikera.

Grujičić u poetizovane autobiografske zapise okuplja sjećanja na nekoliko prvih godina svog života. Svijest o trošnosti i prolaznosti života podstiče ga da pjesmom otme od proždrljivog vremena makar ono što još postoji u njegovoj memorijskoj kartici kao podatak o identitetu i autentični otisak djetinjstva na mapi duše.

Riječ je najvjerniji čovjekov prijatelj, najsigurniji saveznik i najpouzdaniji svjedok. Njen ključ za vrijeme ne može da zarđa ako ga umjetnik vješto provuče kroz svoje srce i razum i namijeni životu kao poeziju. Ono što je povjereno poeziji na čuvanje, produžava svoj život u novom obliku i rađa se s budućnošću. Pjesnik je toga svjestan. U sonete pakuje dragocjenosti ranog djetinjstva. Pjesmom priča i pričom pjeva, bez patetike, bez pregrejanih osjećanja, bez prenaglašene liričnosti, — tiho, kao da vraća dug djetinjoj bezbrigi, igrama, roditeljima, komšijama i vremenu, — svemu što je u njegovoj duši posijalo sjeme poezije.

Iako su predlošci pjesničkih slika, kako sam pjesnik kaže — fantazmogorična omaglica detinjstva — on je uspio da pjesničku sliku učini bistrom i izoštrenog do privida autentične faktografije. Zaveden magijom riječi, čitalac upoznaje šest godina života Grujičićevih u Pančevu i Šajkašu, Saznaje kako se živjelo u to vrijeme, kako se radilo, gradilo, bolovalo, radovalo, svadbovalo — u šta se vjerovalo, od čega se strahovalo. Upoznaje narodne običaje, navike i različite ljudske karaktere. Neprekidno je pred njim i jedan dječak što začuđeno gleda kako se ispred njega vrti šaren nesaznajan svijet.

Grujičić je u stalnom dosluhu sa svojim lirskim dvojnikom. On ne dozvoljava da istina izmigolji iz njegove pjesme čak ni onda kad mu pjesmotvorni princip zahtijeva igru riječi, metaforička presvlačenja, metarsku preciznost soneta. Opredjeljujući se za sonet kao izuzetno zahtjevnu pjesničku formu, Grujičić ulaže značajan kreativni napor kako bi postigao ono svečano pulsiranje soneta koje u epicentar duše šalje iscjeliteljsku energiju.

Knjiga Šajkaški soneti komponovana je od uvodne pjesme (Uvodna), sedam unutrašnjim tematskim srodstvom vezanih, ciklusa (Dolazak, Milošte, Prikaze,Purnjaci, Svečarske, Šajkaški krajišnici, Odlazak) i završne pjesme (Završna). Iza poezije slijede kratki zapisi i objašnjenja pjesama pod naslovom Sećanja pre vremena kao i Beleška o piscu. Ovim proznim dodatkom Grujičić omogućava svojim čitaocima jednostavniju i prisniju komunikaciju s poezijom. Šajkaški soneti zaslužuju iskrenu čitalačku pažnju. Toplina i neposrednost kojom zrače, ne trebaju posebnog tumača.

Radmila Popović, 2009.    više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20sajkaskoj.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 02:30:00 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Šajkaški soneti


MOBA
 
Od ugarske cigle iz temelja starog,
Roditelji prave kuću u Šajkašu,
Ne može se drukče, za crep treba zalog,
U daljini neko peva na salašu.
 
Krajiška bratija pripomaže ćaći
Da podigne kuću za nekol'ko dana,
Za grede i vrata drvo će se naći,
Svi hukću u znoju, talasa se hrana.
 
Tu se mota dečak, a godine sitne,
U šaci mu klešta, klikeri i nitne,
Majstoriše nešto, i on bi da radi,
 
Al' zape za ciglu, pa čelom — na letvu
U kojoj bi ekser kog mati izvadi
Iz glave što nosi zavičajnu kletvu.
 

U RAVNICI
 
Dudovi šajkaški, jedno stablo krivo,
Proleterskim šorom pelene i cucle,
Topovi od blata, sve se čuje živo,
Umazana usta, u šakama sunce.

Svud okolo kuće naseljene, švapske,
Veselje iz Bosne stiglo preko Drine,
Na novom se krovu prikivaju daske,
Od životne jare duša će da pline.
 
Perica čavrlja, Pištika se smeje,
I Vojica sipa malo svog klibera,
Družinu klapaca prijateljstvo greje.
 
Prepodnevne čase razbi puc klikera:
Neko uze staklo okrnjene kugle
I stavi u usta da isproba zube.
 

PRILIKA

Ispod krošnje lipe ona je prenela
Stolicu na sunce i prelepo lice
Okrenula k nebu. Zatim preko čela
Peludnim prstima (gledah netremice!)
 
Ispisala tajnu o prisustvu svome
Na ovome svetu. U tom tamne oči
— šajkaški kesteni — krenuše da lome
Ritam moga srca što bi da iskoči
 
U njezino krilo (aoj, kakva zgoda!).
Otkad pesma mnome nadljubavno vlada,
Znam, ovaj će sonet kao grana ploda
 
Dugo da miriše u knjigama, mada
Ništa neće moći da zameni sliku
Što u nadahnuću dade mi priliku.
 

ŠURENJE
 
Tek preklano prase u koritu leži,
I na njega komšo vrelu vodu sipa,
Čekinja se crna trenutkom naježi,
Skoči kezme živo, cirkuski se đipa.
 
Ukoso dvorištem u krug bega ono,
Za njim hita otac, hvata rep i vuče,
Skiči prase trkom, krklja nedoklano,
A mirno groktalo — koliko još juče.
 
Priskoči komšija, oboriše krme,
Nanovo ga kolju, i krv lipti nova,
Dečakovim telom crna slika trne:

Zar se tako stiže do životnih snova?
U koritu — prase, smiriše se bure,
Iz vrućih lonaca opet krme šure.

 
DOBOŠAR
 
Mastan stari šešir, štucovani brčić,
Za meštane lenje stigle nove vesti:
Sutra ćemo šorom svi za sofru sesti,
Našu Ružu ženi školovani Grčić.
 
Svatovi će biti s tri harmonikaša
Iz Čuruga, Kaća i slavnog Nadalja,
Iz Deronja stiže devet tamburaša,
Mèd gostima biće i vojnih medalja.
 
Budisava, Kovilj, Lok i Gospođinci,
Đurđevo i Žabalj, Titel, Gardinovci,
Vilovo, Mošorin, tà cela Šajkaška
 
Na svadbu će doći, jer cura je naška,
Gde dudovi rastu, najlepša u kraju,
To bi svi za sutra morali da znaju!
 

JEKTIKA
 
Iz Krajine sinje pristigli junaci
Kočićevskog bunta i nabreklih pluća,
Kakva li ih sudba u ravnicu baci
Da im tuđom osta naseljena kuća.
 
Panonska košava napirila glave,
U katastar stali beskrajni atari,
Jektika se zače iz peska, iz trave,
I polako vlagom poče da krvari.
 
I mlado i staro od sušice vene,
Okruni se pola sirotoga sveta,
Pobaciše mnoge pred porođaj žene,

Ostaše najjači, oni od kamena,
Čije oko seva, i peni se vena,
Pesma gde se gnezdi, večita i kleta.
 

ŠEŠIRSKA
 
U slavnoj Šajkaškoj Krajišnika ima,
Šljivovica greje s raspevane usne,
Pevanija ruji — sve u slapovima,
U srcima zemnim množi se i gusne.
 
Nema raja, čujem, bez svog zavičaja,
Dudovim sokakom roni davorija,
S bećarcem se krsti ojkan iz mog kraja,
Oranicom crnom dvostih novi klija.
 
Svatovi se grozde, trepetljika cepti,
Vilovo i Čurug u prazničnoj cvasti,
Kolo kâsom titra, kuma kumu leti,

Beli svàt iz plòske ljutom munjom časti.
I Pelagić cupka, a s njim i Ruvarac,
U ojkaču spleten šeširski bećarac.
 

IZBEGLICE
 
          Ne znaju kuće gde odoše ljudi,
          Nit pozna jutro one koje budi.

                       (Branko Miljković)

Bačeni ravnici na burnu brežinu,
Pesmu s kućnog praga platili životom,
Dolazak ovamo imao težinu:
Sve drukčije bilo i ostalo potom.
 
Ovo malo veka što im kosti hladi
Pričini se katkad vrelinom za navek,
Čovek iz rukava zadnji adut vadi:
Zavičaj je ovde iako je dalek!
 
O, noći i dani u šajkaškoj zbilji,
Od naboja kućo u mirisu blata,
Mesečino gorka, snove uozbilji
 
Da me ne ponesu k tebi crna jata.
Smrtna željo moja, vrati me do praga
Gde se na uviru rascvetava snaga!
 

PUTOVANJE

U vozu za Bosnu — prepunog kupea:
Torbe, kofer, kese, kartonske kutije,
Tu i flaša brlje kiselog bukea,
Dudovaču otac ostavio nije.
 
Pod Kozarom piti šljivovicu vruću
Kad kolo izludi, pevanija grune...
Zbog toga je otac i prodao kuću,
Uvek tako bilo — kako njemu dune.
 
U vozu kroz noćcu drmusaju stakla,
Majka širi hranu, svetli bundevara,
Nečija pod nogom cigaréta pakla.
 
U drugom kupeu ljulja dugmetara;
To neko u vojsku ispraćao sina,
Na šinama osta sinja Vojvodina.
 

TAČKA

Na mestu gde beše u Šajkašu kuća,
Nikla čudom tuđa. Izbeglički talas
Iz Sanskoga Mosta, iz ratnog bespuća,
Tu nađe adresu, pusti koren za spas.

Nestade kapija od fržavog hrasta:
Rasklimana brava, iskrivljene daske,
U begu od smrti novi prag tu nasta,
I na uglu klinci već igraju basket.
 
O, zbrisani trazi nedeljnih ručkova,
Oppevani časi podizanja doma,
Mirisi iz bašte veselih tučkova,
 
Na ovome svetu sve ide do loma.
Ako je sve — bilo, možda će i — biti,
Opet će mi pesmu pesma naseliti.

 
SEME

Gle, tračak u dobu, uspomene stoje,
Nad Dunavom ptice ka mostu se roje.
Čovek (ao, majko), silazi u vreme,
U glavi mu naslov — lirikino seme!
 
Eno ga i Kovilj: poeta i senka,
Ni haljinu nema Lakanova Lenka.
U daljini Bosna i čudo iz rata,
I dete sa ranom: Gde li je moj tata?
 
A zvezde posvuda, i Eros se šunja:
Tu mačak i mačka s pozom pokraj žbunja.
O, nemoj me, sliko, ti za jezik vući,
 
Jer moraću opet u srce ti ući.
Život li je večno prekratak, zar, ipak,
hoće — i bez mene, al' evo mu šipak!


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 02:32:35 am
*
Darovi
Nenad Grujičić


O DAROVIMA

U savremenom svetu, na žalost, sve je manje mesta za igru i lepotu, sve manje tišine u kojoj bi čovek mogao pažljivije oslušnuti sebe i druge — toliko propuštenih tajanstvenih pokreta i sudbinskih melodija. U takvom svetu ni poezija nema baš mnogo šansi da se istinski razmahne, nema za nju odgovarajućeg poligona ili bar skloništa. Ponekad, naravno, imamo priliku da pozdravimo i nekog njenog istinskog posvećenika, kao sada Nenada Grujičića, jednog od retkih stvaralaca i graditelja u jeziku koji na izolaciju nikako ne pristaju. Naprotiv, Grujičić svoje raskošne lirske darove već više decenija kao da troši bez obzira na svakodnevicu, rasipa ih preko nje i njenih prozaičnih peripetija, pokušavajući da dokaže smisao i funkcionalnost poezije — u svim mogućim okolnostima. Otuda, naravno, izuzetna tematska raznovrsnost njegovog lirskog registra, i priličan broj knjiga kojima nam se ovaj pesnik obraća, tako da bi se zaista moglo govoriti o jednoj vrsti promišljene popularizacije kojoj Grujičić izlazi u susret dok stvara svoje pesme, a ponekad i čitave zbirke pesama.

Pa ipak, kad ovo kažem, ne zaboravljam da je ova poezija dobrim delom namenjena sladokuscima. Ona od svog čitaoca zahteva ne samo izuzetan lirski rafinman, ne samo veoma razvijen prirodan sluh, nego i vrlo konkretna znanja o lirskoj tradiciji. U njoj se prepliću odjeci različitih čitanja, uvek je tu zapretano neko suptilno ukrštanje s lektirom, a istovremeno ne prestaje da treperi neponovljiva autobiografska struna, prenapregnuta porodičnim, zavičajnim i nacionalnim refleksima.

Visoki rang Grujičićevog pesništva potvrđen je nagradama i priznanjima kritike, i tu iz književnog ugla nema ništa sporno. Opšti problem poezije danas  je u tome što je naš javni književni ugao veoma ograničen, što je izolovan od šire društvene zajednice i njenih omiljenih vokabulara, što je neopozivo marginalan, pa onda i najkvalitetniji učinci onoga što se u tom uglu zbiva ostaju po strani i nema ih tamo gde su još i te kako potrebni, tamo gde poezija još ima posla — nema ih u našim svakodnevnim životima.

Još od svoje izvanredne prve knjige, Maternji jezik, Grujičić jeste baštinik i nastavljač naše ponajbolje lirske tradicije, sa blagim prizvukom hermetičnosti, koja ne teži površnim efektima. U njegovom slučaju, međutim, sasvim je vidljivo i čujno rafinovanje već utvrđene lirske dikcije, koja dopire iz daleka. I kao što obično biva kad se dostigne odgovarajuća tonska visina, duga stvaralačka putanja našeg pesnika sažeta je i koncentrisana u veoma osoben i prepoznatljiv lirski glas, tako da uvek možemo reći: evo Nenada Grujičića, ovde vibrira njegov jedinstveni poetski nerv!

Grujičić ima jednu ranu pesmu s naslovom Razlaganje živog bića, i ona počinje zanimljivim pitanjem: "Ne bi trebalo valjda da branim ovo što pišem?" Ova pesma je iz prve knjige, iz one delikatne ispitivačke pozicije kad se o pesništvu razmišlja otprilike kao kad se spremate na dug put, pa se osvrćete oko sebe i prikupljate ono što je neopozivo vaše, kad očigledno postoji potreba da branite integritet i suverenost, da se živo biće pesme zaštiti od razlaganja. Iako i sâm kritičar, Grujičić odavno gaji izvesnu rezervu prema kritici i kritičarima, i ona jeste opravdana. Nema sumnje da je kritička analiza poetskog stvaralaštva uvek neka vrsta naknadne pameti. A osim pameti, u njoj do izražaja dolazi po definiciji manje autentična, izvedena senzibilnost. I pri tom — uvek imate osećaj da se analizom nešto kvari i povređuje, da se nešto sporedno nameće, a nešto bitno izostaje. Međutim, taj hendikep je neizbežan, naročito kad imamo posla s lirikom koja — nešto slobodnije rečeno — ni sebe do kraja "ne poznaje". Koja jeste svesna svoje snage, ali joj ne određuje unapred pravce rasprostiranja. Koja se stalno komeša i menja, koja radosno isprobava različite intonacije i registre, ne pristaje da bude konačno imenovana. Takva je lirika Nenada Grujičića.

Njegov stih je najčešće potpuno izbrušen i uravnotežen, gotovo sve knjige poseduju izuzetnu formalnu snagu i ujednačenost. U njima se isprobavaju najrazličitija zvučna i ritmička saglasja, i tu naš pesnik zaista podseća na muzičkog klesara koji uživa u kombinacijama, vodeći računa o značenju, koje nije uvek samo po sebi izvor radosti. Naprotiv, koliko god razigran, pesnik je istovremeno svestan "uzaludnosti" svog uzvišenog posla. Ta rezignacija je manje više opšte mesto, s tim što je ovde majstorski izvedena, baš u zanatskom smislu — kad na malom prostoru stiha ili diskretne rime, identifikujemo mnoga vitalna sazvučja. 

Čovek mora da se raduje ovakvom majstorstvu, i mogao bi iz njega da izvede poneki optimistički zaključak o našoj savremenoj poeziji. Iz tih sudara, naime, rađaju se rezervni kapaciteti  hrabrosti, snage i lepote — koje su nam neophodne za svakodnevno održanje u kritičnim trenucima. Čini mi se da upravo tu vrstu dragocene vitalnosti svojom stalnom brigom o jeziku neguje i Nenad Grujičić. Naime, u današnje vreme, srpski pesnički jezik nije baš svež i čist, nema onu gipkost i prirodnost kojom su vladali naši ne tako davni preci. Dučić je, recimo, savršeno upravljao savitljivim materijalom srpskog jezika koji pada u prirodnim kapljama i slapovima, pa i kad bi podražavao strane uzore, osećalo se bogatstvo i sloboda pokreta u vlastitom jeziku. Kasnije se to menja. Reči se upotrebljavaju sa mnogo više psihološke tendencije, javlja se čak izvesno ''neprijateljstvo'' prema stihu, kao da je on smetnja ili samo uzgredan oslonac. Međutim, kod naših ponajboljih pesnika vaskrsava upravo ono što se može zvati volja za formu ili volja za stih, i to je onda celovit i prepoznatljiv jezički stav, koji ne možemo pobrkati sa okolnim korisnicima istih jezičkih mogućnosti. To je ono karakteristično "zvučno telo" po čijem podrhtavanju odmah znate: ovo je autentična lirika!

Grujičić strogo vodi računa da sačuva nasleđenu snagu i muzikalnost, da ih oslobodi i razigra u svakoj mogućoj prilici. Veoma je značajan i efektan njegov stalni dosluh sa narodnom i folklornom inspiracijom, sa njenim fatalnim ritmovima i slikovitošću koja je ponekad evocirana majstorskim odabirom jedne jedine fraze ili, čak, jedne moćne reči, dovodeći u direktan kontakt najudaljenije tonalitete, večno i trošno, uzvišeno i trivijalno, sirovo životno i transcedentno.

Povodom svog bavljenja ojkačom, vekovnom srpskom pevanijom u dinarskim prostorima, Grujičić zapisuje: "Ne može svako da peva ojkaču, detinjstvo mora biti ugrađeno u tu zvukovnu struju, u spoj zemlje i neba. Zvučni veo ojkače oživljava reči, spira sa njih ustajalu memlu negovora, ponekad poseduje i neki daleki liturgijski odjek na narodni način. U ojkači isprana reč dobija na svojoj elementarnosti."

Opet ću citirati jedan njegov mali zapis. "Možda i ne znam šta je pesma, ali me ona uči tome." Imamo, dakle, proces učenja, oslanjamo se na doživljaj i na intuiciju, jer su to pravi izvori stvaralaštva, a znanje dolazi kasnije, samo po sebi, ako je već nekome stalo da se ovaj proces dovrši. Svakom novom pesničkom knjigom Grujičić pokazuje da je taj živi stvaralački proces suštinski beskonačan, da njegova inspiracija nema čvrsto fiksirane granice, ni vremenske ni prostorne, jer pesnik krstari i luta po svom ranom sećanju kao da je ono što ga tamo čeka potpuno živo, i kao da je deo sadašnjosti. Tačnije rečeno, on ga oživljava, pesma ga vaskrsava i čini delom sadašnjosti.

Evo još jednog malog autopoetičkog uputstva: "Ima stvari i pojava/ o kojima niko nikad ne peva/ a one su takođe pesme/ jer same sebe pevaju/ ne čekajući mene i meni slične." Sad, kad su se već pojavili i Šajkaški soneti, najnovija Grujičićeva pesnička knjiga, čini mi se da bolje znamo na šta je Nenad mislio kad je to zapisao. Ne do kraja, ali bolje. Dakle: koje su to stvari i pojave o kojima niko nikad ne peva, a one su takođe pesme, jer same sebe pevaju? Ili, drukčije formulisano: šta nam se to ovde javlja iznenada, kod Nenada?

Pre odgovora, hteo bih još jednom da naglasim svežinu, vitalnost i provokativnost njegovog ukupnog književnog delovanja. Sam njegov pristup pisanju i pevanju podrazumeva skoro demonstrativnu romantičarsku notu, za koju ponekad pomislimo da je iščezla iz naše savremene poezije. Ali ovde se baš na tome insistira: ne postoji nešto što je savremeno, ako ono (svojom poetskom snagom) nije u stanju da prizove večnost. U protivnom, ono je samo pomodno, banalno, onda se izneverava poetska misija u koju Grujičić veruje i koja ga vodi. Isto tako, i zbog toga, tekst kod Grujičića nikada nije samo tekst, već globalno akustičko-egzistencijalno polazište: tekst je doživljaj i neponovljivi životni trag. Ako nemate na umu i u sluhu tu neprekidnu unutrašnju vitalnost, taj pozitivni životni ritam koji pulsira u njegovoj raskošnoj leksici, onda ste u opasnosti da vaše tumačenje sasvim promaši cilj.

Pominjana je više puta i njegova opčinjenost "trivijalnim" aspektima stvarnosti — tzv. prljavi realizam, vrlo često praćen reskim socio-političkim invektivama, ali ne da bi se ti aspekti afirmisali ili izložili poruzi, nego da bi na fonu neobuzdanog karikiranja još jednom zablistao moćni refleks iskonskog pevanja, Grujičiću toliko svojstven i drag. Naime, taj gorko-ironični impuls praćen je izrazitim jezičkim hedonizmom, očiglednim i čujnim uživanjem u konstrukciji sočnih fraza, sa efektnim poentiranjem na malom prostoru, da bi značenje i zvuk postali jedno, kao što su bili i na početku.

U Grujičićevom pevanju takozvani zavičajni registar bio je stalno aktivan, toliko da bismo mogli reći da ovaj pesnik (osim što "radi na sluh") poseduje i šesto čulo zavičaja. (U Bosanskoj Krajini, znamo, pevanje je deo života, odbrana od mukotrpnih talasa stvarnosti i istorije. Krajišnik peva i kad mu se plače, on peva i kad umire.) I uvek se tu javlja još jedna fina ambivalencija: vrlo jake emocije, čežnja, tuga i korota, a sa druge strane — precizno i surovo markiranje ovoga do čega smo došli, do ovog deprimirajućeg, sudbinskog kvara. Recimo, ni priroda ni ljudi se tu ne javljaju u nekakvoj idiličnoj čistoti i netaknutosti — nego je sve izbrazdano tzv. civilizacijom, sa izvanrednim ironijskim efektima. Semantika uzvišenog meša se sa semantikom "niskog" — do nerazlikovanja, u čitavom nizu komično-dirljivih scena. Primera ima mnogo, bezbroj prizora i evokacija za koje ne možete ustanoviti gde tačno pripadaju, a jesu očaravajući.

Sad smo u Šajkaškim sonetima konačno dobili i pregršt sećanja ("prekucanih iz tankih svesaka sa vertikalnom crvenkastom linijom") studenta iz "radničke barake kod tetke Milene, tik uz nasip Dunav-Tisa-Dunav" — jedna mala lirska biografija. U propratnom tekstu za Šajkaške sonete Grujičić kaže: "Trudim se da se prisetim prvog dana, inicijalnog trena kada sam postao svestan da postojim."

On, dakle, pokušava da pronađe samo ishodište, prvi dan, trenutak konstituisanja ličnosti, subjekta koji govori u prvom licu. I to je izvanredno težak zadatak, praktično nerešiv, ali se njegovim postavljanjem možda i nehotice pogađa sama suština budućeg pevanja. Jedan nemački filozof kaže da u ljudskom životu autobiografska nit puca čim se dovoljno namota prema njegovim počecima. Postoji, dakle, skrivenost početka, postoji jedno konstitutivno slepilo. Životnu knjigu ne možemo prelistati unazad, da vidimo odakle nadolaze reči i rečenice, nego je to lebdenje puno slutnje, magloviti osećaj koji obavija sve sa čim se graniči. "Kao što voda prati svaki oblik vaze" — sugeriše Sloterdijk, a mislim da baš istu stvar, povodom soneta, kaže i Nenad Grujičić. "Kao što pehar nikad nije naliven istim vinom, i nikad doslovno u istoj prilici, i kao što oko punog kondira uvek igraju nove slike i zvukovi, novi ljudi i događaji, tako i sadržaji, uvek sveži i iznenadni, naseljavaju prividno istu pesničku formu."

Onaj koji tako unatrag prelistava rane znake svojih početaka — taj u istinskom smislu reči uvek počinje iznova. On razmotava i dopunjava živi pergament. Naoko — nemoguća misija, ali pesnik, pravi pesnik, ne može da se zaustavi. On mora da bdi i traga za ranim znacima — da bi ponovo otvorio svet.

Želidrag Nikčević


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 02:41:08 am
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Darovi


NEDIRAK
 

Ljubičica, tis, krasuljak,
pirevina, grab, metvica,
borovnica, vid, šipurak,
mahovina, hrast, pšenica.
 
Kumanika, zob, tatula,
devesilje, kim, nedirak,
tetivika, bob, mušmula,
trandavilje, krin, kopitnjak.
 
Stravna trava, cer, češljika,
debelica, ruj, imela,
šustna trava, slez, smrdljika,
 
lazarica, dud, košćela,
omorika, nar, kovilje,
perunika, čkalj, bosilje.
 

DUŠA
 
Kako hoćeš, dušo, ionako kliker
duginih si boja što se kreće kao
munja nove pesme — vidoviti biser.
 
Kako hoćeš, dušo, možda nisam znao
da prepoznam tvoje silaske u tamu,
možda nisam hteo da priznam pakao.
 
Kako hoćeš, dušo, mogu ja i dramu
odigrati s tobom kao svetski dilber,
mogu da te prosim kao tuđu damu.
 
Kako hoćeš, dušo, ionako kliker
duginih si boja što se kreće kao
munja ove pesme — moga dara biser.
 
Kako hoćeš, dušo, da ti kažem pravo!
 

KOKETA
 
Za stih dajem sve — lupila je šmizla
i zavodnički namestila kosu
prstima čije nokte je izgrizla.
 
Onda je palcem takla me po nosu
i bistrim okom začkiljila vitka:
Koketa što se ko pirinač prosu!
 
Zatim bi nogom tankom kao pritka
ples oko mene začela u transu
glumeći sreću glavnog dobitnika.
 
I poljubac mi dade u avansu
za ono što će naposletku pasti
kao karta na kartu u pasjansu.
 
Al iznenada (može l se to kasti),
otvori siva vrata i namignu,
niz stepenice (o, moje propasti!)
 
silazeći tek porub suknje dignu.
 

KOŠULJA
 
Žena je uvek na početku lepa
kao čarapa netom obuvena.
Reči od milja na po puta tepa
 
radosna što je muški obljubljena.
Zatim se, sita, naglo iskolači
i počne kao zmija nagažena
 
sa lica pravu košulju da svlači.
 

NAPOSE
 
Ako si pesnik i bandit — kako se
busao vrli Fransoa (de) Vijon,
hoćeš li moći sa sobom, napose,
svesti račune ko kralj ili pion?
 
Ako si pesnik i bandit — kako se
dičio sušti Radojko Drainac,
hoćeš li moći ludila nanose
skriti u tami čiji si ljubimac?
 
Čuvaj se glave i svojih stihova,
ne diži larmu na svevišnje reči,
kad god uzmogneš kloni se trikova:
 
Piši ko dete što osmehom leči.
Spasavaj što se spasiti još može,
sačuvaj za grob komad zdrave kože.
 

KOMPAS
 
O, pesme moje, zlato u baštini,
novo je jutro uvek skuplje od vas
molitava što ste jedini mi spas
od grehova u svagdanjoj taštini.
 
Pesnik se bori u zemnoj prašini
da ne izgubi međ ljudima kompas
i trlja oči, i laje kao pas,
dajući prilog opštoj nemaštini.
 
Preoran hodam kroz godišnja doba
i plevim dane pišući sonete:
Kome se sviđa — neka isto proba.
 
Tu jedan savet ne bi bio štete:
Lepša je rosa na zrnevlju grozda
nego u pesmi, o, ne budi dete!
 

NATUKNICA
 
Kad sonet diše tad se vrlo lako
može kroz staze i bogaze vrta
u kojem nema više trta-mrta
onom ko misli da stih može svako
 
ko iglu bosti u jezičko platno.
Sonet je centar i — granična crta:
To znadu pojci što su im utrta
pravila stara u daru, naravno.
 
Obgrle rimu u oba katrena
pa im četiri puta zvoni slavno.
Slično urade sa parom terceta
 
i polje bude stvoreno disajno
kroz koje, evo, uz finiš kupleta
carski poeta šeta trijumfalno.
 

DEVOJAČKE NONE
 
Sve vas ja ljubim, prisojkinje mile,
jer trazi vaši moje su stanice,
bez vas ne mogu ko bez nesanice
u pesmama zvonkolike rime.
 
O, šetnje gromne (Nijagarin slive!),
ronim u vaše koketne zdelice
što lete lake ko prah s nadlanice
u oči moje klete, jurodive.
 
Splićite, trujte starog poletarca,
sveže i bele, u kiši — pečurke,
evo me robom što kevće sa lanca
 
igrajući se sa gazdama žmurke.
Neka je slava ruci što vas glanca
razgoneći smrt — Turke na buljuke.
 

ODSUTNI PROSTORI
 
Ako bih rekao bilo šta,
možda bi to ličilo
na moje prve pesme
ili njihove seni
što spiraju grlo
od izlišnih reči.
 
Ako bih prećutao bilo šta,
možda bi to podsećalo
na rane grehe
i njihovu oljuštenu iznutricu
u kojoj duša, sve manja,
skriva ogromno zlato.
 
Ako bih zapevao bez povoda,
možda bi to neko i razumeo,
kriknuo ubog,
umesto mene,
na stazi od senki vremena
što sipaju vlati neba.
 
Ako bih te zavoleo,
opet i namah,
verujući da tome je čas,
šta li bi se rasprelo
u obnovi ljubavi
koja nas pohodi
u dane kad niko ne može
da prepozna svoj lik?


NEČIST
 
Čistim se, čistim...
mnogo li treba zlata
da prekrijem puste škrge?
 
Čistim se, majko, čistim...
u visinama nezasluženim,
gorak i leden, aoj!
 
Čistim se... puten,
u slivovima reči,
zločestih paćenica krvi.
 
Čistim se... hudo,
guta me svaki zamah,
troši beli zvuk.
 
Čistim se, čistim...
o, srećo nad srećama!
 

PEPEL KRUGA
 
Smatrah da pesma sve je,
i udova reč
na svetu.

Gola se vika
razleže dolama
i deca vežu šiblje.
 
Ko ostari,
videće gavrana
na vrhu stoletnih gajeva
gde pesma zvoni
u munjama.
 
Smatrah da stih sve je,
krilo sam reči
u punini kruga.
 
Bela je tama nestala,
gorom je nikao pepel.
 
Ko se ponovo rodi,
lak će ga oluj uzeti
i okatog nebu nutkati
do sudnjeg mlaza svetlosti.
 

ŠUŠANJ DUŠE
 
Oduvek srma
u špiljama reči,
vreli udarac
po nakovnju svetla.

Šta videh,
i opipah,
čime se ogrnuh u beskraju,
dušo?
 
Gle,
dan se otvara kao orah
i zri pesma niotkud.

Nebo zbira
krivulje mozga
i lipti zapaljena rima.
 
Na rubu spojenih obala
čudo bez imena.
 
Mladi vetar razglašava suton
i blaga reč pada na šumu
niz reku iz raja.
 
To šušanj duše
vrhuni dečji bol,
star da stariji ne može biti.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 08, 2012, 02:55:44 am
*
Vijadukt
Nenad Grujičić


O VIJADUKTU

Vija-dukt. Čudna, neobična reč. I nije naša. Tvrda je, odsečna, latinska (via ductus = put + vođenje), neprikosonovena i — sama. U srpskom jeziku to "vija'' kao da sija, kao da se izvija, kao da je duga čivija, ali ne vijuga, nego onako pravo negde napred hoće, s vijaduktom, resko i žestoko, s naglašenom dinamikom da se zabija i — nad nečim nadvija. A onda — "dukt" tvrdo, završno, bespogovorno. Sve je zaustavljeno, nema dalje, zakopčano nekim petent-dugmetom. Pukne "kt" i ostavi prazninu za sobom. Naredna reč mora malo da se udalji od ove koja puca ili štuca tim svojim okončanjem između dva caktava praska. Oba glasa, i "k" i "t", što se dodiruju i štekću jedno kraj drugog bez pauze, kao da puckaju tim dodirom, u nespojivom spoju, i štrecaju dvema odvojenim kratkim prskalicama.

Vijadukt naoko nije poetska reč kao što to nije ni, na primer, produkt. Vijadukt jeste produkt našeg zdravorazumskog "dva i dva su četiri" plod stvarnosti, nešto logično, izračunato, visoko, čak elegantno raskriljeno preko kotline, kao kad letne galeb iz mašte i zaledi svoj trag; tu se vijadukt raskrili.

Ali ovde je reč o preduzeću, o firmi, o onoj grupi ljudi koja vijadukt pravi, koja gospodari njegovim poetskim izgledom na nepoetskoj reči koja iz nekog razloga hoće namerno da ga promoviše i imenuje. Preduzeće — i to iz Zagreba. Stiglo u krajišku, srpsku pustolinu, još dalekih, prošlovekovnih, šesdesetih godina, duktovano, da put postavi i da ga u nedođin upravi.

Pola imena vijadukt — poezija, druga polovina — njena negacija. Silnija negacija nego poetika. I, eto, tu je legla, tu se na neki svoj zagonetan način protegla, od tog izazova hoće da živi, na toj disharmoniji hoće da raskrili svoj poetski let i da tako načini rizični, izazovni prelet ova Grujičićeva najnovija knjiga.

Vijadukt je odneo i razneo narod, Grujičić ga vratio. Je li tu tajna misao autora ili samo poetska promisao. Da se zna, da se naslikano pamti. Sve je ovde veliki poetski dar (i — panađur). Kao da je u stubove vijadukta uklesan i liže ih, podmazuje, pali i kad naroda više nema i kad ga "ne mere biti".

Ovo je pezija bivanja, živovanja, viđevanja, leksičkih šarengaća, krajiških opasača i ojkača, slava i gozbi, kockanja i umiranja, ljubavi i igara, besa i vresa, i — trajanja. Sve se tu sakupilo, sve u vir pesme umetnulo, sve u blic-krig reči savilo, sve oplemenilo, od prolaznosti očistilo, u pamćenje uskopistilo i traje i laje, i u inat — ne nestaje.

Neće da kaže šta ga čupa iz nedara pamćenja, iz detinjih snova i viđenja. Bivanja ga utemeljuju, brane i hrane od vijaduktovanih presa i prtina pomoću kojih je prebačen, kako to kod nas nažalost često biva, sa praga bivanja, preko praga pamćenja — da kao svaki epos podseća da traje i — ne nestaje.

Vijadukt nije samo simbol. Simbol naznačuje, otkriva, upućuje na nešto, vezuje, povezuje stvari, predmete, pojave, ličnosti, događaje. On unosi asocijativnu slobodu među njima, spirit, mogućnost da se u nekoj tački spoje ili dodiruju ili zbližavaju. Simbol je širina, on je sve i ne mora da bude ništa. Kažeš simbol i kao da si rekao čovek. Kakav, koji, na koga liči, šta ga čini da se iz čopora razlikuje?

Vijadukt jeste simbol, ali je ovde, u ovoj knjizi, pre svega i iznad svega znak, pečat, tačka sugreba čak. Da, da, sugreba. Šta je sugreb? Mesto na koje kad stanete nailazi bolest, nevolja, nesreća, začaran neki prostor koji naš narod izbegava, obeležava, pazi na njega, obilazi ga i straši se, pravi od njega plašilo, legendu. To je sugreb.

I, sad, zašto sugreb, zašto znak, pečat, nešto što je važno, odsudno, presudno, usudno. U ovoj knjizi sem toga što je naslovljena tom rečju, ničega nema što je njegova slika i prilika. Vijadukt je tu stváran samo na koricama knjige, lep, primamljiv s mnogim lukovima i kao neka geometrijski upriličena, kamenita stonoga pruža se pravim, ravnim leđima okrenut nebu preko neke dubodoline da spoji dve strane nekog krajolika. Rekao sam, o vijaduktu u knjizi nema ni reči.

Ali, to nije baš sasvim tako. Tu se, u fusnoti, na prvoj strani, ispod naslova VIJADUKT, veli da je to firma iz Zagreba, ne most, nego firma koja je šesdesetih godina prošloga veka pravila asfaltni put u tom krajiškom kraju, pesnikovom drugom ili prvom zavičaju. Ako gledate gde je pesnik rođen, to nije prvi njegov zavičaj. Ali ako čitate ovu knjigu vidimo da jeste. Dakle firma, došla, bila i otišla. Ime ostalo, narod nestao.

Pesnik je u tri poeme ove knjige ("Vijadukt", "Pokrivanje kuće", "Žabar") naslikao taj nestali, svoj svet. Vratio se čak tamo daleko, u vremenu, da evocira detinjstvo, i baš u ta vremena kad je firma Vijadukt iz Zagreba pravila taj put, u tom njegovom kraju. I taj život, nepatvoreni, krajiški tvrd, "sirov", kao u nekoj poetskoj vršalici pesnik zagrabio i suljnuo njim u ovu poetičku svaštarnicu, kao na kakvom vašaru.

Hrupnuo čupav i začudan taj život, kao strašilo u naš današnji poetski trenutak, kad pesma sve to neće, nego susreće neke bezlične teme i ljude, zavezuje plastiku zamki oko čoveka gde zuji metafizička apstrakcija usamljenosti. Ta tzv. poezija glavinja nekakvu izgubljenost, vuče za sobom neke reči, što praznije i proznije to postmodernije, i ostavlja prazan i pust trag za sobom. Kao da se u ovom vremenu zagubila i obezličila kod nekih. Niti se čudi ičemu, niti se zabezeknula ičim. A začuditi se i zabezeknuti jeste drama, pokret, doživljaj, život. To se prosto danas zagasilo u književnosti, kao osećaj, kao ritam, kao melodika, kao poetska slika i prilika. Možda je naše vreme zaslužilo takav beživotni govor. Otuda mu se, možda, naš pesnik na svoj način, osoben, suprotstvalja i ruga.

I, eto, dve zagonetke, prve dve kad je ova knjiga u pitanju. A ima ih, iaoko je knjiga relativno obimom nevelika, koliko god umete da vidite i otkrijete. Zagrebačka firma, a onda još vijadukt u kraju u kome više toga naroda i nema. Zar vam se ne čini da je ovim razapeta golema asocijativna pređa što nas lovi u zamku istorije i stradanja? Pazite, vijadukt u krajiškim predelima je najavio uzurpatora, kao što je most na Drini utemeljio okupatora. Možda ga čak, da budemo razboriti, nije najavio, nego samo naknadnim događajima označio, obeležio kao mesto sugreba, kao sudbinu, kao okoliš, kao onu "kuću na drumu" Tanasija Mladenovića, ili ''kuću na sred druma'' Vaska Pope, kao napetost po prirodi stvari, pa time i opasnost, i neizvesnost, i dramu.

Taj svet koji se vraća, koji se traži, koji se nameće u pamćenju, zavičajnom, neće direktno, ali hoće poetskim posredstvom da kaže, i ne samo da kaže, nego da izvrši određeni zavet, žal, kako hoćete, za jednim svetom koji je nestao, proteran, uništen, pošto mi je taj vijadukt, obmanjujući ga tetošenjem, u samoj stvari utro put bez povratka.

Ali varate se ako pomislite da ova poezija hoće tu. Ona neće da se meša u istorijske i dnevno-političke poslove. Nikako i ničim. Ona je iznad toga. Nadvremena, a u vremenu. Ona slika vidljivo i nevidljivo, i to čini veoma vešto i znalački. Svejedno što taj svet nahrupljuje u gomilama i povorkama pred našim očima. Pesnik ga slika pomoću detalja, malih znakova i prizora, skraćenih odlika, osmuđenih prilika, mnogih anonimnih likova i njihovih u letu uhvaćenih tragova, kroz posao, opstanak, dokolicu, igranje, pevanje i kartanje, kroz iznuđena i "kurentna" radnička zanimanja, ženidbe, udadbe pa i smrti. Tako stigne i vest da se taj i taj ("mlinar Uroš") utopio u reci, kako to već biva, kako je suđeno u svakodnevnom bitisanju. I mnogo toga još.

Samo, tog sveta više nema. I tu se mi za sve ovo vezujemo i u svemu tome moramo, kako znamo i umemo, da se snalazimo. Tog sveta nema. A bivao je, i videćete kad knjigu pročitate kakav je slikovit i naočit i radan i poletan i pitoreskan taj svet. Sa prirodnim vekovnim pravom da takav bude i bez vijadukta i s njim. Ali je nestao. I nestaće svaki ako se oko novih vijadukata, današnjih, napadnih, drugih i drugačije nazvanih vijaduktova, ovaj narod ne opasulji i na pravi, drugačiji način od zla ne odbrani. A to, ponavljam, kazuje kontekst, a ne ova poezija, daleko od nje nezavisan kontekst u kome je ona, ta poezija, prinuđena, kažnjena čak, da živi, i biva, i traje, i peva.

A nešto, opet, utemeljuje, i ne samo što utemeljuje, nego inspiriše i sa sobom barabari ovaj Grujičićev krajiški trenutak i govor. To su u poemama na momente ugrađene krajiške pesme ojkače, doskočice, rozgače, poskočice, potresalice, ojkani i ojkalice, grohotalice, vikalice i rugalice nikle tokom vekova — da mame, pokazuju, slikaju dramu života. I ne samo one. Već i, dodajmo i to, svaka pesma u naslovnoj poemi ''Vijadukt'' nekim sevdalinskim stihom završava, označavajući i tako bosanski krajiški abijent. Poetsko se meša, ravna, jedno iz drugoga izvire, jedno drugo hrabri i, što je najvažnije, slaže i meša u beskraju vremena i sudbina.

Pesnik je knjigu ispisao jezikom slikovitim, svežim, rečitim, arhaično zvučnim i sočnim, šarenoliko bučnim, kakav nismo često sretali na našoj današnjoj pesničkoj sceni. Možda ovakav, koliko znam, nikad. Taj jezik traži posebnu priču.

Pesnik se u ovim poemama sa narodom povezuje, iz njega niče, njemu se obraća i vraća, i s njim biva i postaje — narodan. Svejedno što tog naroda ni tamo ni u našem savremenom modernom pevanju više nema (palanka, veli umni Radomir Konstantinović, previđajući da je ona pre Fema Femić, nego Ljubomir Micić), ali će ga na ovaj način, kad tad, i tamo i ovde, i svuda, ipak biti. Ova poezija pokazuje da je zapamćen taj narod i da je zbog toga, kao što je to bilo oduvek, kad ga mit uzme u naručje, neuništiv. Naš narod veli — daće Bog, svejedno što do sada, kad smo mi u pitanju, i nije bilo naročite darežljivosti. Elem, daće Bog!

Dragoljub Stojadinović, 2011.   više »»» (http://www.nenad.brankovokolo.org/o%20knjigama%20poezije/o%20vijaduktu.php)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 10, 2012, 01:09:43 pm
*
Izbor iz poezije Nenada Grujičića
Vijadukt


VIJADUKT
 
1.

U Becnerovom gaju na prečac porezano hrašće:
Zbogom hrsak žirova iz ralja puštene kezmadi!
Preko rijeke vrane grakom maste sinji predio.
Kozara bridi u sisama oblaka iz negdanjeg mora.
Koliko je Prijedor polje dugo, široko...


2.
 
U mirisne godove Gomjenice
hrupio zagrebački Vijadukt,
preduzeće za asfalt i beton.
Veliko spremanje Potkozarja:
orê se žáge i blànje, čekić za bràdvom kliče,
ekseri do rđe gredama piju vlagu.
Brzo sklepane barake — mravinjaci za radnike.
Prvi u kraju crno-bijeli televizor.
Pristigli makedonski vozači
sa naperenom zelenkastom njuškom kamiona.
Noći su pune veselih zvijezda i zvukova.
Zahrkala silesija proletera.
Otpozdravlja mirisima dunje
ljuta mjesečina nad Krajinom.
Niz polje idu, babo, sejmeni...


3.

Palo s neba odjeljenje rudnika Ljubija.
Od Prijedora do Tomašice
gradi se asfaltni put.
Vijuga vrela cesta poput
ptice koja nisko leti.
Dani su u milosti dempera i buldožera,
mašine brste kućišta i krčevine:
površinski kop željeza vrjedniji od zlata.
Crvena prašina iz majdanskih peći
pada na ostatke raja.
Zvijeri, male i velike,
zamakle u šume Striborove.
Ni zmijâ oko ambara
— velika šapa odradila svoje.
Bosonoga djeca na asfaltu u ranama.
Aj, s boka udaren džipom krvari konj u jarku!
O, iščezla cvasti na oglodanim brdima,
o, pucketavi voćnjaci u šporetima, zimskim!
Moj zumbule što si uvenuo...


4.

Jedno dvorište i dalje u lijepim
vonjevima piljevine i talašike:
iz dana u dan zdiždućući
otac pravi bure za buretom!
Svakim udarcem čekića,
grozd varnicâ na nakovanj pada.
U burencetu boje stršljena mlada rakija zri.
Srebre se obručevi od nevidljivog zujanja.
Greškom zasađena u dvorištu,
žalosna vrba, već viša od krova,
žilom-alom podiže kuću mic po mic.
Kanta nafte na panj posječene nemani
i opušak-svitac iz usta zadimljenih, potom.
Djevojka sokolu zulum učinila...


5.

Trbuvom za kruvom Rafajlo iz Šumadije
pijucka brlju sa Lazarkinog tronošca.
Vješt u sjedenju na petama
Sveto cicija cucla izgriženu muštiklu.
A eglen — od grudnjaka i svitnjaka
do Kastra i Gagarina.
Na mršavim Dječakovim prsima Če Gevara — živ.
Alkoholni čučolozi odmahuju čokanjima
na Dječakov kasetofon iz kojeg biju Dorsi.
Na biciklu bez blatobrana pogrbljeni Mujo:
Vrbas voda nosila jablana...


6.

Svakog prvog u mjesecu
do Vijadukta domile maheri-kartaroši.
Po satovima i prstenju na šakama
sa dugačkim noktom na malom prstu
vidi se koliku paru vrte.
Lako namame radničke žuljeve
sa platama u mahunastim kesama.
Prevaranti među sobom prvo raspomame igru,
kobajagi jedan naveliko uzima im novac.
Tri prevrnute karte — nečastive munje
plaze se po marami na travi.
Izbečeni sezonci upiru ko djeca:
Ova će biti crvena, plaćam ja?!
Deder, baja, prevrni pravu, nađider herc,
ove su dvije, vidiš, crne!
Ova je, ona je, pred očima se manta,
okreneš bilo koju, nikad tvoja,
— ceri se tamni tref?!
Jozo nogom udara na kartu — ova je crvena,
i vadi iz prsluka zadnji dinar.
A bubanj beskraja u glavi
ukaza na rupcu crnu djetelinu
i okrenu ledinu ka nebu.
Sirotinjska nada u grlu zasuši jadom.
O, nepročitani bukvari,
o, nesavladane tablice množenja,
gdje li ste, gdje li sada?
Snijeg pade na behar, na voće...


7.

Makedonka Lenka, žena Vangelova,
nagna Dječaka u plač dok udivljeno
gledajući tek pupale piliće
kraj bunara zacikta:
Pilcite, pilcite!
Oh, nepoznat jezik u svili djetinjstva,
iznenadni strah od prelijepe neznanke
u bijelim štiklama,
sa češljevima u zlatnoj punđi!
A Vangel — mjesečar na rukama po tarabama,
ulazi u bunar i broji ugašena zviježđa.
Ohriđanka — odana vlat ljubavi,
bez riječi mu pridržava sjenku i šapuće.
On urlikne i vrati se u krevet.
Kao da ništa nije bilo,
jutro ga nosi na kòp.
Svjetlica smrti džarne
s trafo-stanice pokraj puta u sokaku.
Sva u srđi ljubomore,
na sred ceste Lenka začikava život:
presreće Vangelov kamion,
izvlači iz kabine zgužvane radodajke,
s jednom pa s trećom noktima se kida.
U najlon-čarapama na crtu,
napirlitana Joka s grimasom okate kuje
uzvraća nogom u sisu.
Dave se strašno i smiješno.
pred đacima u prolazu s kajdankama i tekama
u torbama na uplašenim leđima.
O, potrgane mini-suknje u ružama,
o, ženska koso počupana u vrisci
na ćuprijskim brinama i jazovima!
Oj, djevojko, đinđo moja...


8.

(Razbacane kike po travi
slutile da će na Ohridskom jezeru,
kadli-tadli u čamcu,
luda do crne džigerice,
Lenka sasuti živu sodu Vangelu u oči.
Doakala sudbini pa na robiju deset godina.
Zatvorska pisma stizala
Dječakovoj majci u Gomjenicu:
Vangel slijep na putu,
bježeći od piska auta,
otfikario nos na ćošak.
Sin supicu srče u domu za siročad.
Mòre, soko pije voda na Vardarot...)


9.

Ilija iz Tramošnje i Mejo iz Ćele
uporno kušaju sreću s kartom koje nema.
Oslabljeni do balčaka, bez pare,
kisnu jedan drugome u lice.
Kljucka ono malo snage od jutros,
a djetlić pripomaže s graba.
Smlaćeni u magnovenju odlaze praznih duša.
Na prvoj krivini, izduvanih guma,
biciklu-krntiji spade nepodmazan lanac,
psujući namjestiše,
pa ka udžericama —
do čeljadi slijepljenog stomaka uz kičmu.
Vjetrić na klempavim ušima – utjeha za sve.
Ima vode i krompjera —
nekako će do sljedeće đavolije s kartama.
Ah, meraka u večeri rane...


10.

U Ilinkinoj kući motaju se dvojica.
Pije se brlja iz fišeka novčanice.
Sjevne žensko koljeno
i lane bijesno muško.
Gdje li će je smotati koji?
Djeca nad čitankom vide sve.
U susjednom sobičku
krevetu ispadaju čivije.
Srdo moja, ne srdi se na me...


11.

Šljagu najbolje igra Đurađ.
Karte se daju ozdo iz špila,
desnom rukom sa lijevog dlana:
dvije do tri, rijetko četvrta:
ako je zbir devet, kaže se šljaga!
Tad si najjači, tebi ulog.
Na snijegu tragovi tronoge mačke.
Šljagi je sličan ajnc,
sabira se do dvadeset jedan.
Obje igre poturaju brzu oštricu promjene.
Slično hoda ubrzana Stana
koju pijani Ristan,
kako se vratio iz Austrije,
tuče svaki dan.
Uložio u karte gastarbajterske pare,
a onda — i japiju za kuću iz snova,
pa niklovani pištolj iz pojasa,
— neće li dalje? —
i srebrni lančić oko vrata,
i vjenčani prsten s Milevom,
sve do svitnjaka, do zlatnog očnjaka,
askurđele moj!
Sa visokog suvarka švraka kljunom crta
a repom sjenči događaj.
Dva godišnja doba zamakoše slikom.
Naučivši od Đure da vara,
Dječak neopaženo podvuče kartu,
u iskrici tanjoj od sekunde vidi joj broj,
loša li je — dadne je,
dobra li je — čuva za sebe i
klizne je nazad malim prstom,
Ristanovo lice — gavranovo krilo:
Tropa, izgubi sve!
Đavolja dobit planu Dječakovom utrobom
i napuči grijeh na obrazu.
Spazivši suzu u Rankovim očima,
nanovo rođen Dječak odgurnu novac i nakit.
O, katarzo u podvizima ranim,
o, istino u nemuštim čulima!
Lagan ko tica,
Ristan donese bostan iz piljarnice preko puta,
rasječe ga i zagrli Dječaka s kriškom u rukama.
Zbogom da si karto i prevaro,
zbogom srećo i nesrećo,
nikad više,
nikad više!
Aj, otkako je Banjaluka postala...


12.

Tomo ekonomista ganja tuđe runje.
A žena mu Ljeposava — špiclov,
ljubomornija od Lenke Makedonke.
Evo je u busiji na tavanu Dječakove kuće.
Prevarom Tomislav dođe s posla na kavu:
traži ga tobož neki čovjek.
Zadihan donese vijest
da se utopio mlinar Uroš,
gurnu ga rječni duh pod vodenični kamen!
(Ruka nedjeljama mahala iz šipražja na ušću.)
Ljeposava s tavana klepnu poklopcem
i skoči na Tomu, za njom nož —
od poda drškom pravo u šaku!
Ona zamahnu, on je uhvati za ruku,
privuče i poljubi ćapćavo.
Ljeposava zaplaka, opsova mu majku
i prihvati varnice s vrha usana.
Kroz prozorčić pramen podneva
obli dvoje u zmijskom zagrljaju.
Onomadne u petak u podne...


13.

U krug se vrti šaka
s kuglicom od tvrdog tijesta.
Kipi prelest u dušama sezonaca.
Joj, da vidiš mokri potkošulj!
Na ivičnjaku — tri prazne škatulje šibice.
Pod jednu, pa pod drugu i pod treću
stavlja Drago umrljanu lopticu tijesta.
Gdje li je, braćo?
Moja je! — gazi Aziz škatulju
i daje crvenu stotku.
Prevrće kutiju — prazna?!
Gdje nesta, bem joj somun?! — gužva kapu i stenje.
Evo je u ovoj, podiže varalica škatulju
podalje od Azizove cipele i krene nanovo.
Šibicarski vrtlog raspinje naivne oči,
guta i krošnje jasike pored puta.
Zadnja se parica toči.
Ima li ko duvan?
Zvuci kotline umnoženi u saz bola.
A cigar razgara jedino plućno krilo.
Demonska igra lipti.
Obrve ukoso kupe znoj i žmarce.
Kad sve uzme, lopovčina bez srca
sa još dvojicom nestane u zavijutku nirvane.
Obale podignu rječicu
i vežu u čvorove gromljavine.
Pred stradalnima otvara se more.
Žarko sunce što si zakasnilo...


14.

Sestre Vlašićke, nimfe u virovima,
najljepše u skoku sa vodenica.
Gle, luk i strijela — šofer u vrbaku s jednom.
Vijenac riba iz zamućenog ušća
odnosi veselnik Aco:
sinoć je u Zelenac zabacio
kanât za soma što noću izlazi
na obalu da pase livadu.
Djeca pritrčavaju
i pipaju velike škrge.
Aco i sin mu Milutin,
jedan za drugim u mjesec dana,
stradaše na motorima ispred svoje kuće.
Stojanka iz dvorišta
gledala brata gdje kao kometa
izlijeće iz krivine
i zabija se u kamion.
Svjetlost sa rijeke povukla se u šljunkare
među kosture iz bronzanog doba,
a sestra u suzama, na ogradi,
čekala brata i oca sa jutarnjim suncem.
Tamna noći tamna li si...


15.

I na sasušenim lokvanjima
karte traže dobre glumce.
U kreketavim jarugama
pokerska hajdučija na djelu!
Biti slab u kartama,
a ponuditi veliki novac — u tome je snaga:
da se drugi uplaši tvoje maske i odustane.
Nadimkom Naser,Sredo je najmlađi,
ali zna igru, mnoge je starmalo prevario.
Brzo pakuje karte i još brže dijeli.
Svako mustru svoga štosa njeguje.
Ljubljanski student,
Boris se žmirkavo smješka,
igra kao rendžer,
zvižducka rokenrol.
Ljuban — na pošteno pa šta bude.
Batan dugo uvlači cigaretu, još sporije
iz nosa i uveta, gle, ispušta kovrdže dima.
Topan zdipi kartu, bude gužve, ne zna drukčije.
Braća Dragić imaju kljunast tik na ustima,
uzdahnu, ne zna se koji napući stomak i dušne.
Pogledi se gužvaju i mrse.
Ko se prije otvaranja karata nakašlje — gubi.
Mnogo puta Dječak bješe dasa:
Na tvojih sto — još dvjesta.
Tišina džarnuta ćurlikom Ćire
sa austrougarskih uskih šina od Grmeča.
Petsto i još sto, dragi moj!
Evo tebi iljada, pa se pokaži!
Divlja patka zapirlita iz vodenih cvjetova.
Drhtava ruka s trilingom kečeva
grabi kamaru para,
ali je hvata treća:
Ful sam sedmica, rođo!
O, prividu sreće u šušnju novca
do sljedeće diobe masnog špila,
o zrako grča na podočnjaku gubitnika!
Vihor ružu niz polje tjeraše...


16.

Fudbalsko prvenstvo svijeta u Čileu.
Među barakama, s brkom i pô,
čuvar Špiro razgoni djecu:
marš odatle —
ne da im s večeri u Vijadukt.
A televizijski prijenos utakmice:
Jugoslavija — Urugvaj 2. juna 1962.
Naerile se želje s vratovima.
Sudija Galba iz Čehoslovačke.
U našoj reprezentaciji:
Šoškić, Durković, Jusufi,
Radaković, Marković, Popović,
Melić, Šekularac, Jerković,
Galić i Skoblar.
Sladak li je život, oče!
Podriguje napuvana menza.
Radnici glancaju stomake.
Tu su i šefovi sa ženama.
Miriše svemir očiju
na oglodane koske i kiselu papriku.
Unutra ne možeš nikako:
samo izvana, s druge strane, kroz prozor,
na vrhovima prstiju — da gledneš,
dok ne naleti brkati Špirit.
Tad dvojica-trojica magarećih godina
upadaju s vrata u buljuk izbuljenih radosnika.
Ekran snježi i zuji kao rendgen.
Jozo čačkalicom grebe krastu
iznad svrnute čarape.
Jugoslavija kreće sa centra.
Oh, šta s loptom radi Šekularac!
Vidi je, sokole, iza leđa ona za njim trči,
a onda preko kičme i glave,
kao repom dobačena — pravo ispred njega,
o, Bože jedini, veliki li si!
Lopta kroz noge sluđenom beku,
ali osta nula — nula.
Urugvajci uzvraćaju napad.
Tajac u menzi klati žarulju bez lustera.
Glasne se sova.
A onda Kabrera u devetnaestom minutu:
jedan — nula za Urugvaj!
Uuuuuuu:
ledeni kapci smrtnika
nad praznim tanjirima.
Opet naši — s centra.
Još jedan pa drugi
Šekijev dribling iz bajke,
dodaje Skoblaru, ovaj ko viti bor u trku.
Iz zvučnika unjkavo lijep spikerov glas:
jedan — jedan, dvadeset šesti minut!
Stolovi krckaju, jedan prevrnut,
srča pod nogama cvjeta,
rakija-seja muti mraz ekrana.
Ni pet minuta —
a Galić već sitnim vezom do mreže:
dva — jedan, ne vjeruje niko!
Zubima otvorene gajbe piva.
Pjeni zemlja od derneka.
Špiro čepovima gađa gomjeničku djecu
što pužu pod stolovima
između nanula i papuča,
migolje i nestaju u šipražju koljena.
Pun mjesec ušetao s drugim poluvremenom:
od Alvareza preko Sasie do Gonzalesa,
zaustavlja ga Jusufi,
dugi for do Melića,
lopta-luna od Peveza — u korner.
Nabacuje Radaković — Jerković glavom
u četredeset devetom minutu: tri — jedan!
Zijevnu lajsna s poda,
ote se žujanu mater...
I tako osta do kraja.
Aplaudira i Špirkan koji ne zna šta je penal.
Sutra će Euzebio, a — tek Pele,
sa našima iz noći u noć
čarati snove ižđikalih grgutavaca:
hiljadarkom Šekularac glanca cokule.
Ljeto nad Vijaduktom zasadilo novu mjesečinu.
Bosno moja, divna, mila, lijepa, gizdava...


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 10, 2012, 08:47:59 pm
**

ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE NENADA GRUJIČIĆA


Ove godine Brankovo kolo svečano obeležava 165. godišnjicu objavljivanja prve knjige pesama Branka Radičevića u Beču, pored ostalog i osobenim stvaralačkim poduhvatom — Antologijom srpske poezije (1847—2000). Knjiga o kojoj je večeras reč, kako se u njenom pogovoru navodi, nastoji da pokaže beskrajnu lepotu poezije u srpskom jeziku i da istakne svu njenu raskoš u periodu od jednog i pô veka — praćenjem putanje eksplozije pesničkog jezika. Autor antologije, kao što je poznato, jeste pesnik, pisac, kritičar, esejista i polemičar, Nenad Grujičić, dakle, svestran književni stvaralac, uz to dugogodišnji predsednik Brankovog kola. Autor je tridesetak knjiga — ponajviše pesničkih, ali i knjiga drugačijeg žanrovskog određenja.

U bogatoj bibliografiji Nenada Grujičića, koja broji oko 1500 jedinica, čak 270 odnosi se na njegovu zastupljenost u antologijama. Dakle, i on sam jeste pesnik koji se visoko pozicionira u antologijskim izborima i koji je pritom, sastavljajući antologiju srpske poezije, izbegao uvrštavanje svojih pesama. Svojevremeno, Grujičić je napisao monografiju o Branku Radičeviću: Branko — pesnik mladosti, koja je do sada imala četiri izdanja u tiražu preko 20 000 primeraka. Priredivši antologiju srpske poezije "od Branka naovamo", on je na svojevrstan način, po drugi put, omogućio razmenu darova između njega i Brankovog kola, odnosno Branka i njega.

Tokom 20. veka pojavilo se više od sedamdeset antologija srpske poezije — različitih po korpusu uvrštenih pesama, kriterijumima na osnovu kojih su sastavljane, kompozicionoj oblikovanosti, tematskoj usmerenosti i drugim pojedinostima koje utiču na oblikovanje cvetnika. Do početka 2009. godine, kako se u predgovoru ove antologije navodi, u nas se pojavilo 2148 različitih antologija, zbornika, almanaha, hrestomatija, panorama, izbora i sličnih projekata. Ova antologija je posve osobena, umnogome i svojim visoko postavljenim zahtevima — antologičar ne skriva ambiciju da revalorizuje postojeću mapu i koordinate srpske poezije, te primeni nov pristup sastavljajući pesnički cvetnik.
 
*
 
Antologija srpske poezije, kao što je i u naslovu istaknuto, obuhvata period od 1847. do 2000. godine. Godina 1847. od izuzetnog je značaja za srpski jezik, poeziju i kulturu, poznata kao godina Vukove pobede, godina kojom su okončana višedecenijska zalaganja za upotrebu srpskog narodnog jezika u književnosti. Te godine pojavile su se u Beču Pesme Branka Radičevića, Gorski vijenac Petra II Petrovića Njegoša, a potom je na srpskom jeziku štampan Stari zavjet u prevodu Vuka Stefanovića Karadžića i filološka rasprava Rat za srpski jezik i pravopis Đure Daničića. Antologija započinje upravo poezijom Branka Radičevića. Tome ima više razloga, o kojima će biti reči u opsežnijim pogledima na ovu značajnu knjigu.
 
Sa distancom od dvanaest godina, period koji je antologijom obuhvaćen — stotinu pedeset i tri godine — priređivač u pogovoru knjige ističe kao "interval punog životnog zamaha i razvoja srpske poezije, (kao) vreme velikog i ubrzanog zrenja, istorijskih i kulturnih turbulencija, revolucija i ratova, padova i podizanja, poniženja i pobeda."
 
Ističući poeziju Branka Radičevića na inicijalno mesto u antologiji, moglo bi se očekivati da je reč o knjizi koja prati stražilovsku liniju pevanja. Međutim, to nije slučaj. Ipak, ta linija, kako se navodi u pogovoru, jeste "aorta ovog cvetničkog krvotoka", u koji ulaze i "druge raznolike struje i kapilari srpske poezije, mnogi visovi i vihorovi, neslućeni vrtlozi i virovi pesničkog jezika, kao i zatišja i zamirja, bonace i oaze". Tako, ova antologija pokazuje širinu i lepotu srpskog jezika ostvarenog u najrazličitijim pesničkim rešenjima, u slobodnom i vezanom stihu, u raznovrsnim formama i oblicima, u nepreglednom mnoštvu tematskih i motivskih polja, u dionizijskom i apolonijskom tonu, u kreativnim moćima poezije.
 
*

Antologija srpske poezije (1847—2000) na makroplanu sačinjena je iz tri krupne celine — predgovora, poezije 290 zastupljenih pesnika i završnih priređivačevih napomena. Predgovor predstavlja jedanaest esejističkih tekstova.

1. Od toga, osam tekstova tematski je vezano za poeziju, o čemu svedoče i naslovi — O pesničkoj reči, O besmrtnosti poezije, O poeziji i duši, O talentu i grehu, O poeziji, vremenu i smrti, O čitanosti poezije, O slobodnom stihu, O slobodnom i vezanom stihu, i o još ponečem, pri čemu biva jasno da ih je napisala, pre svega, pesnička ličnost.
 
2. Druga celina predgovora ima naziv O antologijama i u njoj se kritičkim uvidima pravi osvrt na važne antologije srpske poezije — antologiju Bogdana Popovića, Zorana Mišića, Miodraga Pavlovića, Vladimira Jagličića, Milosava Šutića, Miroslava Egerića i Andreja Bazilevskog, ali u kratkim crtama, i na nekolike antologije iz najnovijeg vremena o kojima je priređivač u našim listovima i časopisima opširnije i, mahom, polemički pisao.

Neke znamenite antologije pojavile su se pre više od pola stoleća, te biva poželjno "revalorizovati njihove koordinate i svest iskazanu u predgovorima, pridodati sveža zapažanja stasala kroz proces zrenja pesničkog jezika u Srba, i uopšte. Za nama je višedecenijski period koji je iznedrio primere vrhunske poezije i to se mora poštovati", navodi se u predgovoru, uz isticanje da je poezija "najmoćniji deo srpske književnosti".

3. Treća celina predgovora naslovljena je sledećim rečima: O Branku i pesnicima romantizma. Među romantičarima Branko ima izuzetnu poziciju u ovoj cvetničkoj knjizi, iz razumljivih razloga — privilegovanu.

4. Četvrta celina predgovora ima naziv O pesnicima dvadesetog veka. Poezija novog doba, tokom kojeg je, kako se u pogovoru navodi, "kulminisao razvoj maternjeg jezika u značenju", predstavlja najznatniji deo antologije i prvenstveno je unošenjem i odabiranjem pesama ovoga doba primenjen nov pristup, koji menja poziciju pojedinih antologijskih pesnika, a uz to ističe nova ili zaboravljena imena, čija poezija nikada na takav način nije tretirana.
 
Antologija obuhvata ukupni korpus srpskog jezika — poeziju ekavskog i ijekavskog izgovora. Priređivač, koji je i sam autor poezije na oba izgovora, navodi da je ekavsko/ijekavsko obilje privilegija jednoga jezika, visoka kreativna mogućnost za dosezanje iznenađujuće raznovrsnih krasota, navodeći Njegoševe reči: "Lepo, ljepo, lipo i lijepo,/ belo, bjelo, bilo i bijelo,/ listići su jednoga cvijeta,/ u isti se pupolj odnjihali."

*
 
Jedno od najvažnijih pitanja koje se povodom svake antologije postavlja jeste sledeće: Koji su pesnici u njoj zastupljeni?, a zatim i: Po kojim je kriterijumima ona sastavljana? Odgovori na ova pitanja nalaze se u završnim napomenama Antologije.
 
Priređivač navodi sledeće: Prednost su imali pesnici kontinuiteta, "autori koji su trajali i traju kroz vreme, pesnici — sa istim ili pojačanim stvaralačkim intenzitetom, u stalnoj potrebi da se menjaju i podižu lestvicu pesničkog dometa i slobode". Uzete su u obzir "pesme koje izazivaju snažan doživljaj, pesme vidljive kreativne vitalnosti, pesme iz kojih izbija životna posvećenost talentu što peva, pesme koje teže obolu savršenstva ili već poseduju puninu kruga ostvarenosti, pesme detalja sa univerzalnim silnicama koje se obraćaju i današnjem čoveku (ali i onom u budućnosti), pesme koje bi da pobegnu iz memle zatvorenih prostora i navika, pesme nastale na principu jezičke igre u svim pravcima, pesme koje predstavljaju duševno iznenađenje i vrh umetničke tvorbe u ma kojem poetičkom obrascu."

Ukoliko bi se tražio kratak manifest po kojem se rukovodio Nenad Grujičić, onda je to, pored ostalog, sentenca pesnika Ezre Paunda koja glasi: Pesnik s početka piše, a docnije peva. U ovoj antologiji prednost imaju pesnici koji su propevali u srpskom jeziku, kojima je jedinstvo muzike i značenja u jeziku dostiglo kreativni maksimum.

Gde god je bilo ostvarivo i u skladu sa određenim kriterijumima, pesniku su uvrštene pesme i u slobodnom i u vezanom stihu. U Napomenama je otkrivena još jedna osobena pojedinost: "jedna dobra pesma u opusu autora nije dovoljan uslov da bi pesnik bio zastupljen u ovoj antologiji. Da bi jedna pesma ušla, opus toga pesnika mora sadržavati najmanje dve izvrsne pesme. (...) Tako će zastupljena pesma reći da pesnik ima još poezije koja zaslužuje pažnju — najmanje još jednu — da se njegovo delo ne iscrpljuje niti završava jednom jedinom. Ulaskom u antologiju sa jednom pesmom, pesnik je preporučen za nova čitanja i analize; priređivač, dakle, podrazumeva da zastupljeni pesnik ima još celina u kojima se ogleda uvrštena pesma." Dalje se navodi sledeće: izostali su "autori čije pretenciozno stihoklepstvo ne zna za maternju melodiju stiha", nije mogao biti uvršten "pesnički govor iz druge ili treće ruke", tj. "kopija pevanja lišena ličnog pečata", "tvorevine bez individualne siluete dara".
 
"Jedan od priređivačevih orijentira", takođe otkriveno u Napomenama, "bila je i čuvena heraklitovska sintagma pevanje i mišljenje, docnije impregnirana viđenjima Helderlina, Ničea i Hajdegera, uz istovetni naslov eseja našega Svetozara Markovića, sintagma koja odavno predstavlja manifest u malom. U primerima umnožavanja stranica ove antologije, to izgleda ovako: prednost imaju pesnici čije se stvaralaštvo zasniva na pevanju, zatim autori čije pesme predstavljaju sintezu pevanja i mišljenja, odnosno, mišljenja i pevanja." Dakle, u antologiju nisu ušli tekstovi zasnovani na goloj i pesnički nefunkcionalnoj refleksivnosti. Ipak, misaonoj poeziji bilo je mesta i u ovome cvetniku, ali, kako se navodi, samo ako je "impregnirana odjekom zvuka koji sintetiše dionizijsko i apolonijsko", odnosno, ako pesnik, po rečima Miloša Crnjanskog, ume dati "tačnu sliku misli što spiritualnije" — jer, bez kosmoloških i apokaliptičkih vizija koje bi poeziju učinile metafizičkom, teško je govoriti o bogatoj misaonosti.

Među koricama ove antologije mesto je dobila i poezija pesnika koji dosad nisu slovili kao antologijski — bilo da njihovo pesničko delo nije primećivano ili je iz predrasuda ili nedovoljne obaveštenosti zapostavljano. Najizrazitiji primer jeste poezija Petra Milosavljevića, koja nije zastupljena ni u jednoj antologiji srpske poezije — priređivač, odabirajući njegove pesme, nastoji da objasni "specifičan slučaj antologijskog pesnika".

Kao što je tokom prošlogodišnjeg Brankovog kola otkriveno, među pesnicima druge polovine dvadesetoga veka našli su se i kantautori i pesnici rokenrola, pripadnici savremene muzičke scene. Ta smela odluka doneta je, kako antologičar navodi, sa namerom da se pomere koordinate antologija srpske poezije, relativizuju pogledi na kojima su slični projekti zasnovani, te da se dâ zamah pesničkom duhu i slobodi, što je već učinjeno i u drugim većim kulturama. Takođe, ističe se da je i pesnikinjama dato šire prisustvo, što u mnogim antologijama nije bio slučaj.

Na pitanje da li u ovoj antologiji postoji jedan jedini pesnik koji je brojem pesama privilegovan, kao što je to bio slučaj sa poezijom Jovana Dučića u antologiji Bogdana Popovića ili pesmama Vaska Pope u antologiji Miodraga Pavlovića, odgovor glasi — ne, nema. U ovoj antologiji postoji više tzv. privilegovanih pesnika, ukupno sedam, kojima je uvršten maksimalni broj od — deset pesama. To su: Branko Radičević, Laza Kostić, Vojislav Ilić, Vladislav Petković Dis, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski i Stevan Raičković. Ipak, svaka je zastupljena pesma, po ubeđenju priređivača — antologijska. Otuda se ova antologija može posmatrati i kao antologija pesnika, odnosno, prema pomenutim kriterijumima, najboljih njihovih pesama, izvan opšte odrednice koju nazivamo poezijom. Sasvim je očigledno da je priređivač duboko probdeo nad pesničkim opusima i, snažno koncentrisan, birao pesme koje su ušle u Antologiju, pesme koje izazivaju visoko čitalačko uzbuđenje i snažan doživljaj.

Ovo je knjiga o kojoj će se mnogo govoriti, ali pre svega — knjiga koja se radosno i iznova lista i čita, stalnim uzdizanjem do novih pesničkih vrhunaca, kojima nikada nema kraja. Razlog tome sadržan je u rečima kojima se Antologija i završava: "Sve što se pojavilo kao reč u najviše značenja, kao istinska poezija bez sumnje u povod nastanka, sve što poseduje otisak originalnog i neponovljivog, pevanog i doživljenog, sve što je najavilo neuništivi prosev duha u maternjem jeziku i ostvarilo se kao mera talenta u erosu pevanja, stalo je i pristalo u ovu antologiju."
 
Marija Sloboda
 
(Tekst izrečen na promociji na 41. Brankovom kolu, 7. septembra, 2012.)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 10, 2012, 08:57:14 pm
*

NENAD GRUJIČIĆ — Zastupljen u antologijama


001. Život i san / Nenad Grujičić. — Izbor: "Dvadeset mlađih srpskih pesnika" priredili Predrag Marković i Rajko Lukač.
       U: Pitanja. — ISSN 0351-1936. — God. 11, br. ¾ (1979), str. 72.
 
002. Njegovo veličanstvo / Nenad Grujičić. - Izbor: "Dvadeset mlađih srpskih pesnika" priredili Predrag Marković i Rajko Lukač.
       U: Pitanja. — ISSN 0351-1936. — God. 11, br. ¾ (1979), str. 72.
 
003. Prevodilački rad / Nenad Grujičić. — Izbor: "Dvadeset mlađih srpskih pesnika" priredili Predrag Marković i Rajko Lukač.
       U: Pitanja. — ISSN 0351—1936. — God. 11, br. ¾ (1979), str. 72.
 
004. Tobogan-lavirint / Nenad Grujičić. — Izbor: "Dvadeset mlađih srpskih pesnika" priredili Predrag Marković i Rajko Lukač.
       U: Pitanja. — ISSN 0351-1936. — God. 11, br. ¾ (1979), str. 72.
 
005. Генерално спремање / Ненад Грујичић. — Сепарат "Панорама млађе српске поезије" / избор Никола Вујчић.
       У: Зора. — Год. 5, бр. 11 (март 1984), стр. 4.
 
006. Једно и друго / Ненад Грујичић. — Сепарат "Панорама млађе српске поезије" / избор Никола Вујчић.
       У: Зора. — Год. 5, бр. 11 (март 1984), стр. 4.
 
007. На обалама балканских речица / Ненад Грујичић. — Сепарат "Панорама млађе српске поезије" / избор Никола Вујчић.
       У: Зора. — Год. 5, бр. 11 (март 1984), стр. 4.
 
008. Сос / Ненад Грујичић.
       У: Кључеви : из новијег песништва у Југославији : 1968-1984 / избор Јовица Аћин. — Вршац :
       Књижевна општина, 1984. — Стр. 117—118.
 
009. Klima / Nenad Grujičić.
       U: Šum Vavilona : (kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije) / [priredili] Mihajlo Pantić, Vasa Pavković. —
       Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988. — Str. 386—387.
 
010. Muncǎ de traducǎtor / Nenad Grujičić.
       U: Arhipelagul dantelat : antologia tinerilor poeţi din Serbia / [selecţia versurilor de] Mariana Dan, Miljurko Vukadinović ;   
       [traducerea versurilor aparţine Marianei Dan-Mijović ; desene de Florin Pucǎ]. — Panciova : Lumina, 1988. — Str. 92—93.
 
011. Muncǎ de traducǎtor / Nenad Grujičić.. — Zajed. stv. nasl.: Arhipelagul dantelat / [selecţia versurilor de] Mariana Dan,
       Miljurko Vukadinović ; [traducerea versurilor aparţine Marianei Dan-Mijović].
       U: Lumina. — ISSN 0350-4174. — God. 42, br. 10—12 (1988), str. 88—89.

012. Olovka / Nenad Grujičić.
       U: Šum Vavilona : (kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije) / [priredili] Mihajlo Pantić, Vasa Pavković. —
       Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988. — Str. 383.

013. Prevodilački rad / Nenad Grujičić.
       U: Šum Vavilona : (kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije) / [priredili] Mihajlo Pantić, Vasa Pavković. —
       Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988. — Str. 384—385.

014. Traiectoria / Nenad Grujičić.
       U: Arhipelagul dantelat : antologia tinerilor poeţi din Serbia / [selecţia versurilor de] Mariana Dan, Miljurko Vukadinović ;
       [traducerea versurilor aparţine Marianei Dan-Mijović ; desene de Florin Pucǎ]. — Panciova : Lumina, 1988. — Str. 92.

015. Traiectoria / Nenad Grujičić. — Zajed. stv. nasl.: Arhipelagul dantelat / [selecţia versurilor de] Mariana Dan, Miljurko Vukadinović ;
       [traducerea versurilor aparţine Marianei Dan-Mijović].
       U: Lumina. — ISSN 0350-4174. — God. 42, br. 10—12 (1988), str. 88.

016. Knjiga / Nenad Grujičić.
       U: Zvuci i komešanja : pesmovnik ("antologija") novijeg pesništva u Srbiji : 87 pesnika / [priredio] Miljurko Vukadinović. —
       [1. izd.]. — Beograd : Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989. — Str. 141.

017. Pletivo / Nenad Grujičić.
       U: Zvuci i komešanja : pesmovnik ("antologija") novijeg pesništva u Srbiji : 87 pesnika / [priredio] Miljurko Vukadinović. —
       [1. izd.]. — Beograd : Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989. — Str. 140.

018. Sos / Nenad Grujičić.
       U: Zvuci i komešanja : pesmovnik ("antologija") novijeg pesništva u Srbiji : 87 pesnika / [priredio] Miljurko Vukadinović. —
       [1. izd.]. — Beograd : Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989. — Str. 140—141.

019. Bestidnica / Nenad Grujičić.
       U: Antologija : savremeno pesništvo u Vojvodini : 1945—1990. / [priredio] Selimir Radulović. — Novi Sad :
       Književna zajednica Novog Sada, 1990. — Str. 190—191.

020. Devetogodišnjak / Nenad Grujičić.
       U: Majka : 100 pesama o majci / priredio Raša Perić. — Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1990. — Str. 141.

021. Krvavi gest / Nenad Grujičić.
       U: Antologija : savremeno pesništvo u Vojvodini : 1945-1990. / [priredio] Selimir Radulović. — Novi Sad :
       Književna zajednica Novog Sada, 1990. — Str. 190.

022. Везане слике / Ненад Грујичић.
       У: Модерно српско пјесништво : велика књига модерне српске поезије — од Костића и Илића до данас /
       [приредио] Стеван Тонтић. — Сарајево : Свјетлост, 1991. — Стр. 976

023. [Moj lik] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

024. [Muva u ćošku] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

025. Ореол на прагу / Ненад Грујичић.
       У: Модерно српско пјесништво : велика књига модерне српске поезије — од Костића и Илића до данас /
       [приредио] Стеван Тонтић. — Сарајево : Свјетлост, 1991. — Стр. 975.

026. [Prašina na putu] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

027. [Pred noć ribe] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

028. Раздрљено крило / Ненад Грујичић.
       У: Модерно српско пјесништво : велика књига модерне српске поезије — од Костића и Илића до данас /
       [приредио] Стеван Тонтић. — Сарајево : Свјетлост, 1991. — Стр. 977.

029. [Sat bez kazaljki] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

030. [Starica podvezuje] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

031. [U kutiji] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

032. [Čovjek češlja dijete] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

033. Ореол на прагу / Ненад Грујичић.
       У: Трг пјесника 1991 / [уредник Радомир Уљаревић]. — Подгорица : Октоих, 1992. — Стр. 77.

034. Језик матерњи / Ненад Грујичић.
       У: Осама на тргу / избор и предговор Гојко Божовић. — Подгорица : Октоих, 1993. — Стр. 64—65.

035. Облачна рука / Ненад Грујичић.
       У: Осама на тргу / избор и предговор Гојко Божовић. — Подгорица : Октоих, 1993. — Стр. 62—63.

036. Плетиво / Ненад Грујичић.
       У: Осама на тргу / избор и предговор Гојко Божовић. — Подгорица : Октоих, 1993. — Стр. 61.

037. Ода најлон-кеси / Ненад Грујичић.
       У: Питање живота  : екологија у поезији савремених новосадских песника : антологија /
       [приредили] Андреј Живор, Драган Матовић. — Нови Сад : Градска библиотека, 1994. — Стр. 81—82.

038. A Pencil = Оловка / Nenad Grujičić ;  translated by Gordana Platiša.
       U: Serbian literary magazine. — ISSN 0354-7027. — No. 1—2 (january-april 1995), str. 343.

039. Life and Dream = Живот и сан / Nenad Grujičić ;  translated by Gordana Platiša.
       U: Serbian literary magazine. — ISSN 0354-7027. — No. 1—2 (january-april 1995), str. 342.

040. Недеља / Ненад Грујичић.
       У: Седми дан : недеља у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Вршац : Заједница аутора Угао, 1995. — Стр. 62.

041. The Light and Sounds = Светлост и звуци / Nenad Grujičić ; translated by Gordana Platiša.
       U: Serbian literary magazine. — ISSN 0354-7027. — No. 1—2 (january-april 1995), str. 343.

042. Žalm / Nenad Grujičić.
       U: Nekonečný modravý kruh : antologie srbské moderní poezie / sestavili a údaje o autorech napsali Ljubiša Đidić a Ivan Dorovský ;
       přeložili Otto František Babler, Dagmar Dorovská, Ivan Dorovský, Dušan Glombíček a Jindřich Uher ; předmluvu napsal
       Ivan Dorovský ; doslov Ljubiša Đidić ; obálku navrhla a ilustrovala Dagmar Dorovská. — [1. vyd.]. — Brno : Masarykova univerzita :
       Společnost přátel jižních Slovanů v České republice, 1996. — Str. 212.

043. Недеља / Ненад Грујичић.
       У: Чекајући повратак Дучићев : Дучићеве вечери поезије, Требиње '94 и '95 / [приредили] Спасоје Албијанић, Коча
       Говедарица. — Требиње : Дучићеве вечери поезије ; Пале : Српска штампа, 1996. — Стр. 229.

044. Třpytka / Nenad Grujičić.
        U: Nekonečný modravý kruh : antologie srbské moderní poezie / sestavili a údaje o autorech napsali Ljubiša Đidić
        a Ivan Dorovský ; přeložili Otto František Babler, Dagmar Dorovská, Ivan Dorovský, Dušan Glombíček a Jindřich Uher ;
        předmluvu napsal Ivan Dorovský ; doslov Ljubiša Đidić ; obálku navrhla a ilustrovala Dagmar Dorovská. - [1. vyd.]. —
        Brno : Masarykova univerzita : Společnost přátel jižních Slovanů v České republice, 1996. — Str. 212.

045. Унатражак / Ненад Грујичић.
        У: Словар о одшелнику : од материног тролудака до стоглава : антологија поетске речи [о мени]. Св. 2 /
        [приредио и ликовно опремио] Милић од Мачве. - Београд : Милићево здање на Звездари "Кула на седам ветрова" :
        Задужбина Милића од Мачве, 1996. — Стр. 469.

046. Божји банкет / Ненад Грујичић.
        У: Преноћен живот : антологија боемске поезије / приредили Ратко Чолаковић, Драгомир Ћулафић ;
        [графике и цртежи Богдан Кршић]. — Београд : Interpress, 1997. - (Посебна издања / [Интерпрес, Београд] /
        Interpress). — Стр. 216.

047. Грех / Ненад Грујичић.
        У: Велика тајна : од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја / [приредио] Перо Зубац ; [вињете Марко Панић]. —
        Београд : БМГ, 1997. — Стр. 297.

048. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Велика тајна : од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја / [приредио] Перо Зубац ; [вињете Марко Панић]. —
        Београд : БМГ, 1997. — Стр. 295.

049. Жижак / Ненад Грујичић.
        У: Велика тајна : од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја / [приредио] Перо Зубац ; [вињете Марко Панић]. —
        Београд : БМГ, 1997. — Стр. 296.

050. Знаци / Ненад Грујичић.
        У: Почетак песме : избор из савремене југословенске поезије / приредио Ласло Блашковић. — Нови Сад :
        ИНГ комерц, 1997. — Стр. 83.

051. Песма иза брда / Ненад Грујичић.
        У: Бескрајни плави круг : антологија модерног српског песништва : 1945—1995 / [приредио] Љубиша Ђидић. —
        [1. изд.]. — Београд : Апостроф, 1997. — Стр. 275—276.

052. Светлост и звуци / Ненад Грујичић.
        У: Бескрајни плави круг : антологија модерног српског песништва : 1945—1995 / [приредио] Љубиша Ђидић. —
        [1. изд.]. — Београд : Апостроф, 1997. — Стр. 275.

053. Тишина / Ненад Грујичић.
        У: Бескрајни плави круг : антологија модерног српског песништва : 1945-1995 / [приредио] Љубиша Ђидић. —
        [1. изд.]. — Београд : Апостроф, 1997. — Стр. 276.

054. Гар / Ненад Грујичић.
        У: Када будемо трава : антологија новијег српског песништва / [приредио] Владимир Јагличић. —
        Врбас : Слово, 1998. — Стр. 244.

055. Год / Ненад Грујичић.
        У: Када будемо трава : антологија новијег српског песништва / [приредио] Владимир Јагличић. —
        Врбас : Слово, 1998. — Стр. 245.

056. Знаци / Ненад Грујичић.
        У: Када будемо трава : антологија новијег српског песништва / [приредио] Владимир Јагличић. —
        Врбас : Слово, 1998. — Стр. 243.

057. Лелуј / Ненад Грујичић.
        У: Када будемо трава : антологија новијег српског песништва / [приредио] Владимир Јагличић. —
        Врбас : Слово, 1998. — Стр. 242.

058. На коленима / Ненад Грујичић.
        У: 111 љубавних песама / [приредио] Недељко Попадић ; [превели Коља Мићевић... и др.]. —
        Београд : Дечја литература, 1998. — Стр. 180—181.

059. Питаш мајку / Ненад Грујичић.
        У: Песме о мајци : антологија песама о мајци / [приредио] Бранислав Бојић. — 1. изд. —
        Београд : Агро еко, 1998. — Стр. 451.

060. Жижак / Ненад Грујичић.
        У:  Унирексова књига љубавне поезије / [приредили] Слободан Милић, Будимир Фатић ;
        [предговор Драгомир Брајковић]. — Београд : ЈУ Унирекс МБ ; Подгорица : Унирекс, 1999. — Стр. 261.

061. Једначина љубави и смрти / Ненад Грујичић.
        У: Клетва : Србија, пролеће 1999 : песме / приредио Мома Димић. — Београд :
        Удружење књижевника Србије, 1999. — Стр. 97—98.

062. Sestina lirica / Nenad Grujičić.
        У: Алманах. — ISSN 1450-6165. - 1999, стр. 200—201.
        Надређени ств. насл.: Из српске љубавне поезије / [приредио] Стојан Бербер.

063. Белези / Ненад Грујичић ; [препев] (Паскал Гилевски).
        У: Српската поезија во XIX и XX век / составиле Гане Тодоровски, Паскал Гилевски ;
        [автори на препевите Гане Тодоровски ... и др.]. — Скопје : Матица македонска, 2000. — Стр. 437.

064. Божји банкет / Ненад Грујичић.
        У: Несебичан музеј : антологија поезије : 1938—2000 / [приредио] Мирослав Лукић. — 2. прегледано и
        допуњено изд. — Београд : Мобаров институт пишчевих издања ; Раброво : Заветине, 2000. — Стр. 151—152.

065. Епифанија / Ненад Грујичић.
        У: Несебичан музеј : антологија поезије : 1938—2000 / [приредио] Мирослав Лукић. — 2. прегледано и
        допуњено изд. — Београд : Мобаров институт пишчевих издања ; Раброво : Заветине, 2000. — Стр. 152.

066. Једначина љубави и смрти / Ненад Грујичић.
        У: Рањено пролеће : анти НАТО песме / [уредник Рале Нишавић]. — Нови Сад : Бистрица, 2000. — Стр. 26—28.

067. Деветогодишњак / Ненад Грујичић.
        У: Орфејеве двојнице : самоизабрани цветник савремене српске поезије / приредио и поговор написао
        Павле Живанов ; [цртежи Милан Петров]. — Нови Сад : Прометеј : Градска библиотека, 2001. — Стр. 51.

068. Жижак / Ненад Грујичић.
        У: Црно једро ветра : антологија савремених сонетних венаца / [приредио] Љубислав Милићевић. —
        Бијело Поље : Одзиви, 2001. — Стр. 41—48. Сонетни венац.

069. Једначина љубави и смрти / Ненад Грујичић.
        У: Споменица Новосађана : 78 дана рата и страдања / [приредио] Ђорђе Рандељ ;
        [фотографије Бранислав Лучић]. — Novi Sad : SAN, 2001. — Стр. 64—66.

070. Kompas / Nenad Grujičić.
        U: Sto godina, sto pesnika : Vojvodina XX vek : [antologija] / priredio Milan Živanović. —
        Novi Sad : Aurora, 2001. — Str. 328.

071. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Орфејеве двојнице : самоизабрани цветник савремене српске поезије / приредио и поговор написао
        Павле Живанов ; [цртежи Милан Петров]. — Нови Сад : Прометеј : Градска библиотека, 2001. — Стр. 49.

072. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Још љубити могу : зборник српске љубавне лирике : (XIX и XX вијек) / саставио Горан Максимовић ;
        [илустрације Ерна Јакубовић-Лангурић]. — Бања Лука : Романов ; Београд : Бард-фин, 2002. —
        ISBN 99938-702-1-8. — Стр.  456.

073. Душа и вода / Ненад Грујичић.
        У: Лирика воде : изабране песме о водама / [приредио] Милан С. Косовић. — Београд :
        Интерпринт, 2002. — Стр. 402.

074. [Мува у ћошку] / Ненад Грујичић.
        У: Јутро припада птицама : југословенско хаику песништво. Т. 1, (А—И) / изабрали и приредили
        Љиљана Марковић, Милијан Деспотовић, Александра Вранеш ; [илустрације Весна Фурунџић]. —
        Београд : Центар за Источну Азију Филолошког факултета, 2002. — Стр. 129.

075. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Антологија модерне српске лирике : (1920-1995) / [приредио] Милослав Шутић. — Београд :
        Чигоја штампа, 2002. — Стр. 222.

076. [Пыль на дороге] / Ненад Грујичић.
        У: Снежинки одуванчика : югославское хайку / составители Лиляна Маркович, Милиян Деспотович, Александра Вранеш ;
        перевод с сербского Александар Шево ; [илустрације Весна Фурунџић]. — Белград :
        Центр Восточной Азии Филологического факультета, 2002. — Стр. 33.

077. [Прашина на путу] / Ненад Грујичић.
        У: Јутро припада птицама : југословенско хаику песништво. Т. 1, (А—И) / изабрали и приредили Љиљана Марковић,
        Милијан Деспотовић, Александра Вранеш ; [илустрације Весна Фурунџић]. — Београд :
        Центар за Источну Азију Филолошког факултета, 2002. — Стр. 129.

078. [Пред ноћ рибе] / Ненад Грујичић.
        У: Јутро припада птицама : југословенско хаику песништво. Т. 1, (А—И) / изабрали и приредили Љиљана Марковић,
       Милијан Деспотовић, Александра Вранеш ; [илустрације Весна Фурунџић]. —
       Београд : Центар за Источну Азију Филолошког факултета, 2002. — Стр. 129.

079. Sestina lirica / Nenad Grujičić.
        У: Српска љубавна поезија : антологија / [приредио] Стојан Бербер. — Сомбор : Учитељски факултет ;
        Нови Сад : Прометеј, 2002. — Стр. 243—244.

080. Чегар / Ненад Грујичић.
        У: Сретењске зоре : из(а)бране песме посвећене Првом српском устанку / приредио Душан Чоловић. —
        Београд : Теаграф, 2002. — Стр. 224.

081. Богородица Савинска / Ненад Грујичић.
        У: Српска поетска плетеница / сабрао Дејан Томић. — Нови Сад : Прометеј, 2003. — Стр. 52.

082. Вај / Ненад Грујичић.
        У: Српска поетска плетеница / сабрао Дејан Томић. — Нови Сад : Прометеј, 2003. — Стр. 52—53.

083. Дарвинова шала / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 150.

084. Кибицерска / Ненад Грујичић. — Специјално изд. часописа "Крајина". — Год. 3, бр. 7 (јесен 2003).
        У: 64 поља књижевности / [приредио] Миленко Стојичић. — Бања Лука : Крајина, 2003. — Стр. 116.

085. Моћ која није / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 147.

086. На дохват душе / Ненад Грујичић.
        У: Стражилово Црњанског : песници / приредио Лука Хајдуковић. — Нови Сад : Alfagraf, 2003. — Стр. 103—106.

087. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 152.

088. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Српска поетска плетеница / сабрао Дејан Томић. — Нови Сад : Прометеј, 2003. — Стр. 52.

089. Неко ми узе реч / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 151.

090. Песма иза брда / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 153.

091. Плетиво / Ненад Грујичић.
        У: Тело у телу : антологија српске еротске поезије / приредио Душан Стојковић, 2003. —
        Младеновац : Гео, 2003. — Стр. 180.

092. Преводилачки рад / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 148—149.

093. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Озарења : антологија 255 српских песника / избор и предговор Милутин Лујо Данојлић. — 1. изд. —
        Београд : М. Данојлић, 2004. — Стр. 616.

094. Крајина / Ненад Грујичић.
        У: Напукло звоно : збирка песама србских [!] песника / [приредио Милован Вујовић]. —
        Нови Сад : Фонд за помоћ Србима "Тома Максимовић", 2004. —  Стр. 13.

095. Млеч / Ненад Грујичић.
        У: Озарења : антологија 255 српских песника / избор и предговор Милутин Лујо Данојлић. — 1. изд. —
       Београд : М. Данојлић, 2004. — Стр. 616.

096. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Напукло звоно : збирка песама србских [!] песника / [приредио Милован Вујовић]. —
        Нови Сад : Фонд за помоћ Србима "Тома Максимовић", 2004. —  Стр. 12.

097. A song from beyond the hill / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 201—202.

098. Вај / Ненад Грујичић.
        У: Пред дверима : српска молитвена поезија / приредио Верољуб Вукашиновић. — 1. изд. —
        Чачак : Легенда, 2005. — Стр. 198—199.

099. Везане сенке / Ненад Грујичић.
        У: Зборник српске књижевности. Књ. 4. Део 2 / [приредио] Светозар Марков. —
        Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2005. — Стр. 391.

100. Даворија / Ненад Грујичић.
        У: Небесница : свети у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Пожаревац : Епархија браничевска ;
        Петровац на Млави : Културно-просветни центар, 2005. — Стр. 242—243.

101. Lumina şi sunetele / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. – Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 204—205.

102. Ореол на прагу / Ненад Грујичић.
        У: Зборник српске књижевности. Књ. 4. Део 2 / [приредио] Светозар Марков. — Темишвар :
        Савез Срба у Румунији, 2005. — Стр. 391.

103. Песма иза брда / Ненад Грујичић.
        У: Српске антејске песме / изабрао Петар Жебељан. - Београд : Графички атеље Богдановић, 2005. — Стр. 279.

104. Semne / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
       2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
       Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 203—204.

105. Sings / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 203.

106. Cântecul de dincolo de colină / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 202—203.

107. Creionul / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 205.

108. Tăcere / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 204.

109. А? / Ненад Грујичић; [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 879.

110. Апсолутак / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. - Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 435—436.

111. Беглец  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 883.

112. Белое эхо  / Ненад Грујичић ;  [перевод Г. Климовой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 887.

113. Боевая стойка  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 880.

114. Боязнь  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 886.

115. Брехт на Балканах  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 879—880.

116. Бумеранг  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Куприянова]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 885—886.

117. Взгляд назад  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. - Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 887—888.

118. Винопија / Ненад Грујичић.
        У: Здравица : вино у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Петровац на Млави :
        Културно-просветни центар, 2006. — Стр. 200.

119. Вой  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 898.

120. Волчья пасть  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 890.

121. Вдохновение  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 897.

122. Всезнайка  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 876.

123. Голубь и змея  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Куприянова]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 895—896.

124. Даль  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 892—895.

125. До-явь  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 889—890.

126. Дуб  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 884.

127. Душа : (фрагмент)  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 889.

128. Душа и вода  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 877.

129. Его величество  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 875.

130. Это старость, молодой человек  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.:
        На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 880—881.

131. Жизнь и сон  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 873—874.

132. Знаешь ли?  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 891—892.

133. Из старой тетради  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 896—897.

134. Избыток  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 891.

135. Испытание  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 882—883.

136. Исповедь  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Куприянова]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 881—882.

137. Яв' песни  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 896.

138. Как быть  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 897—898.

139. Каца / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 438—440.

140. Книга  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 878—879.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 13, 2012, 02:23:31 pm
*
nastavak


141. Коб / Ненад Грујичић.
        У: Друмови су наша отаџбина : српских пјесника тамног појања глас о сеобама, изгнанству, избјеглиштву и
        осталим несрећама бездомничким / избор и предговор Небојша Деветак. — 1. изд. — Источно Сарајево :
        Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. — Стр. 238.

142. Крајина / Ненад Грујичић.
        У: Друмови су наша отаџбина : српских пјесника тамног појања глас о сеобама, изгнанству, избјеглиштву и
        осталим несрећама бездомничким / избор и предговор Небојша Деветак. — 1. изд. — Источно Сарајево :
        Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. — Стр. 238.

143. Крајина / Ненад Грујичић.
        У: Књига над Бањалуком / [приредио] Миленко Стојичић. — Бања Лука : Удружење књижевника Српске,
        Подружница, 2006. — Стр. 238.

144. Крушна мрва / Ненад Грујичић.
        У: Чесница : хлеб у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Петровац на Млави :
        Културно-просветни центар, 2006. — Стр. 178—179.

145. Лабуд / Ненад Грујичић.
        У: Антологија новије српске поезије : осамдесете године, двадесети век / [приредио] Миливоје Пајовић. —
        Београд : Граматик, 2006. — Стр. 48.

146. Лабуд / Ненад Грујичић.
        У: Пластична планета : књижевно-еколошка читанка / изабрао и саставио Милан Р. Марковић. —
        Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. — Стр. 344.

147. Lagana pesma / Nenad Grujičić.
        U: Nebolomstvo : panorama srpskog pesništva kraja XX veka / [priredila] Bojana Stojanović Pantović. —
        Zagreb : Hrvatsko društvo pisaca : Durieux, 2006. — Str. 135.

148. Лампада : (фрагмент)  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 882.

149. Легкие стишки  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 881.

150. Манифест / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 440—441.

151. Милпој / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 436—437.

152. Mleč / Nenad Grujičić.
        U: Nebolomstvo : panorama srpskog pesništva kraja XX veka / [priredila] Bojana Stojanović Pantović. —
        Zagreb : Hrvatsko društvo pisaca : Durieux, 2006. — Str. 135—136.

153. Моћ која није / Ненад Грујичић.
        У: Антологија новије српске поезије : осамдесете године, двадесети век / [приредио] Миливоје Пајовић. —
        Београд : Граматик, 2006. — Стр. 49—50.

154. На поправку  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 888—889.

155. Не открывайте двери ночью / Ненад Грујичић ; [перевод М. Карасëвой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
       У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
       Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 881.

156. Ненад / Ненад Грујичић.
        У: Антологија новије српске поезије : осамдесете године, двадесети век / [приредио] Миливоје Пајовић. —
        Београд : Граматик, 2006. — Стр. 48—49.

157. Неко ми узе реч / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 434.

158. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 436.

159. Ненасытный голод  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 885.

160. Ничком  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 891.

161. О дружбе  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 878.

162. Одно-единственное слово / Ненад Грујичић ; [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 875.

163. Пес  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 877.

164. Пехар / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 440.

165. Плод  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 885.

166. Повсюду ложь / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 873.

167. Поэзия : (фрагмент)  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. - Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 895.

168. Поезија има своје људе / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 433.

169. Прогулка  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Куприянова]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 884.

170. Рабочий день  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 874.

171. Разбитое зеркало  / Ненад Грујичић ;  [перевод] А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 880.

172. С прага / Ненад Грујичић.
        У: Тамно срце : српске елегије / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Нови Сад : Венцловић, 2006. — Стр. 358.

173. Снег / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 879.

174. Собачья жизнь / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 886—887.

175. Странствие  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 874—875.

176. Судьба  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 878.

177. Судьба  / Ненад Грујичић ;  [перевод М. Карасëвой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 883—884.

178. Тайна  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 877.

179. Тишина  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Широкова]. - Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 887.

180. Tišina / Nenad Grujičić.
        U: Nebolomstvo : panorama srpskog pesništva kraja XX veka / [priredila] Bojana Stojanović Pantović. —
        Zagreb : Hrvatsko društvo pisaca : Durieux, 2006. — Str. 136.

181. Туга / Ненад Грујичић.
        У: Тамно срце : српске елегије / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Нови Сад : Венцловић, 2006. — Стр. 359.

182. Узел  / Ненад Грујичић ;  [перевод М. Карасëвой]. - Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 888.

183. Чергар / Ненад Грујичић.
        Антологија новије српске поезије : осамдесете године, двадесети век / [приредио] Миливоје Пајовић. —
        Београд : Граматик, 2006. — Стр. 47.

184. О самоубицама / Ненад Грујичић.
        У: Граматика смрти — прироци : антологија песама о самоубиству и самоубицама / [приредио] Душан Стојковић. —
        Београд : Библиотека града Београда ; Младеновац : Шумадијске метафоре : Библиотека
        "Деспот Стефан Лазаревић", 2007. — Стр. 417.

185. Голуб / Ненад Грујичић.
        У: Јато : птице у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Костолац : Клуб љубитеља књиге "Мајдан",
        2008. — Стр. 264.

186. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Антологија српског песништва : XIX—XX век /  приредио Мирослав Егерић. — Нови Сад : Orpheus, 2008. —
        Стр. 385—386.

187. Крајина / Ненад Грујичић.
        У: Антологија српског песништва : XIX—XX век /  приредио Мирослав Егерић. — Нови Сад : Orpheus, 2008. —
        Стр. 385—386.

188. Лабуд / Ненад Грујичић.
        У: Јато : птице у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Костолац : Клуб љубитеља књиге "Мајдан",
        2008. — Стр. 265.

189. Leluj / Nenad Grujičić.
        U: Sanjaš li : ljubavna poezija za laku noć / priredio Nenad Novaković. — (2. dopunjeno i izmijenjeno izd.). —
        Banja Luka : Besjeda ; Beograd : Ars libri, 2008. — Str. 223.

190. Млеч / Ненад Грујичић.
        У: Антологија српског песништва : XIX—XX век /  приредио Мирослав Егерић. — Нови Сад : Orpheus, 2008. — Стр. 388.

191. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Антологија српског песништва : XIX-XX век /  приредио Мирослав Егерић. — Нови Сад : Orpheus, 2008. — Стр. 387.

192. Бројаница / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 269.

193. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Позлата живота : антологија српске љубавне поезије / саставио и предговор написао Милутин Лујо Данојлић. —
        Београд : Књижевни атеље МЛД, 2009. — Стр. 282.

194. Коб / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 255.

195. Лабуд / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768-2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 162.

196. Млади пензионер / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 530.

197. Млеч / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 163.

198. Недирак / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. —
        Београд : Службени глас, 2009. — Стр. 268.

199. Незгода / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 533.

200. О неримованом "сонету" / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд : Службени глас, 2009. —
        Стр. 212.

201. Пехар / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768-2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 211.

202. Повратак / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 532—533.

203. Путовање / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 532.

204. Сремски Карловци / Ненад Грујичић.
        У: Српски Сион : песници о Карловцима, Стражилову и Бранку / [приредио] Раша Перић. — Сремски Карловци :
        Карловачка уметничка радионица, 2009. — Стр. 89.

205. У равници / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 530—531.

206. У риту / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 531.

207. А?  / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 864.

208. Бегунац / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 867—868.

209. Бели ехо / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 872.

210. Бело / Ненад Грујичић. - Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 885.

211. Богородица Савинска / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 884—885.

212. Бољитак / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 873.

213. Братска рука / Ненад Грујичић.
        У: Споменица Бранислава Петровића / [приредио] Слободан Стојадиновић. Београд : Беоштампа, 2010. —
        (Библиотека Савременик / [Беоштампа]. Едиција Од злата јабука). — ISBN 978-86-84815-17-2. — Стр. 131.

214. Брехт на Балкану / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 864.

215. Брид / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 887—888.

216. Бумеранг / Ненад Грујичић. - Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 870.

217. Вај / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 881—882.

218. Винопија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 889.

219. Вучја губица / Ненад Грујичић. - Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 874—875.

220. Голуб и змија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 879.

221. Даворија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 882—883.

222. Даљина / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 876—878.

223. Додир / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 885.

224. Дојава / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 874.

225. Достатак / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 875.

226. Душа и вода / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 862.

227. Душо / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 873.

228. Живот и сан / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 859.

229. Жижак / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 867.

230. Зебња / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 871.

231. Знаш ли? / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 876.

232. Избеглице / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 892.

233. Из старе свеске / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 880.

234. Исповест / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 866.

235. Иха / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 885—886.

236. Једна једина ријеч / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 860—861.

237. Јектика / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 890—891.

238. Књига / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 863—864.

239. Коринђаши / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
       У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
       Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 890.

240. Крајина / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 883.

241. Кушња / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 867.

242. Лагана песма  / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 866.

243. Лажара / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 870.

244. Љубавна скаска / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 886.

245. Мађија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 887.

246. Машћење јаја / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 889.

247. Надахнуће / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 880—881.

248. На Светог Илију / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 883—884.

249. Наук / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 881.

250. Недеља / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 882.

251. Његово величанство / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 861.

252. Ничице / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 875.

253. О дружењу / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 863.

254. Пас / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. – Стр. 862.

255. Пасји живот / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 871.

256. Певанија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 884.

257. Песмин јав / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 879—880.

258. Плод / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 869.

259. Поезија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 879.

260. Положај за напад / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 865.

261. Прилика / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 892—893.

262. Путовање [Пут којим идем...] / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 860.

263. Путовање [У возу за Босну — препуног купеа...] / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 891.

264. Радно вријеме / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 859—860.

265. Разбијено огледало / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 865.

266. Свезналац / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 861—862.

267. Семе / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 891.

268. Сита глад / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 869—870.

269. Снег / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 864.

270. С прага / Ненад Грујичић.
        У: Кућа у српској поезији / приредио Радиша Драгићевић. — Београд : Књижевно друштво "Свети Сава", 2010. —
        (Библиотека Наслеђа). — Стр. 43.

271. Старачке године, младићу / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 865.

272. Судбина / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 863.

273. Тајна / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 862—863.

274. Тачка / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 892.

275. Тишина / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 871—872.

276. Трноруж / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. — 
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 887.

277. Ћилим-небо / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 866.

278. Унатражак / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 872.

279. Чвор / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 872—873.

280. Шеширска / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак = На поправку.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 890.


Selektivna bibliografija Nenada Grujičića iznosi preko hiljadu jedinica od ukupno 1444. Ovaj deo bibliografije se odnosi na zastupljenost u antologijama i iznosi 280 jedinica.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Maj 24, 2012, 11:06:23 pm
*

SAOPŠTENJE POVODOM NAGRADE "PJESMA NAD PJESMAMA"


Devetu godinu zaredom ''Klub umjetničkih duša'' dodjeljuje prestižnu nagradu ''Pjesma nad pjesmama'', nazvanu po poznatoj starozavjetnoj ljubavnoj pjesničkoj tvorevini.

Ovogodišnji laureat nagrade ''Pjesma nad pjesmama'' je ugledni pjesnik Nenad Grujičić. Nagrada se dodeljuje za opus njegove ljubavne poezije i time za doprinos razvoju savremenog srpskog pjesništva. Odluku je jednoglasno donio žiri u sastavu: Radmilo V. Radovanović, predsednik, Biljana Ćelić i Slobodan Ćoćkalo. Među dosadašnjim laureataima su Dragan Jovanović Danilov, Anđelko Anušić, Stevka Kozić Preradović i drugi.

Svečano uručenje nagrade ''Pjesma nad pjesmama'' biće 12. februara u oviru poznate pjesničke manifestacije ''Kluba umjetničkih duša'' u Mrkonjić Gradu.


OBRAZLOŽENJE

Istaknuti književnik Nenad Grujičić autor je jedanaest pjesničkih knjiga i pet izbora poezije, od kojih su neke doživjele više izdanja. Prije svega pjesnik, ali i prozni pisac, esejista, polemičar, kritičar i antologičar, Nenad Grujičić je zauzeo visoko mjesto u savremenoj srpskoj književnosti. Njegovo originalno stvaralaštvo plijeni artističkim ljepotama, životnošću i uvjerljivošću obilja tema i motiva.

O Grujičićevom pjesništvu dosad su pisali najeminentniji kritičari i pjesnici: Slavko Gordić, Miroslav Egerić, Jovan Delić, Bogdan A. Popović, Draško Ređep, Pavle Popović, Čedomir Mirković, Miodrag Perišić, Nikolaj Timčenko, Mihajlo Pantić, Zlatko Krasni, Ivan Negrišorac, Dušica Potić, Želidrag Nikčević, Milivoj Nenin, Vladimir Kopicl, Saša Radojčić, Miloš Petrović, Dragoljub Stojadinović, Vujica Rešin Tucić, Ranko Risojević, Selimir Radulović, Mileta Aćimović Ivkov, Momčilo Popadić, Živko Maletić, Vladimir Jagličić, Milica Jeftimijević Lilić, Nenad Šaponja, Branko Brđanin Bajović, Laslo Blašković, Hadži Dragan Todorović, Radmila Popović, Mirko Vuković, Predrag Bjelošević, Damir Malešev, Momir Vojvodić, Dejan Tadić, Milenko Stojičić, Radomir D. Mitrić, Zoran M. Mandić i drugi.

Ljubavna poezija Nenada Grujičića, zastupljena u brojnim antologijama, proizišla je iz životnog iskustva dovedenog do univerzalnog. S puno nadahnutog pjesničkog sluha i stvaralačkog umijeća, Nenad Grujičić pretače u ljubavne pjesme osobenu dubinu talenta, rijetke boje i zvukove jezika.

Posebno se izdvajaju četiri sonetna vijenca (Žižak, Vihor, Tajac i Cvast) posvećena Mariji Balkovoj, od kojih tri čine knjigu Pusta sreća, koja se u beogradskoj Prosveti pojavila prije šesnaest godina. Knjiga je doživjela tri izdanja i ovjenčana nagradom ''Milan Rakić'' za knjigu godine. Sonetni vijenci Nenada Grujičića su svojevrsne himne ljubavi u maternjem jeziku.
 
Zlatko Krasni je za Pustu sreću napisao da je ona ''bedeker kroz neobičnu građevinu-čardak, u jednom čudesnom svetu kuda se stiže preko praga od rđe i žeženog zlata, u svetu koji je pun lavirintskih prolaza i tajnih prostranstava, pregrada i nadzidanih svodova, unutrašnjih spiralnih stepenica, vrtložnih dimnjaka, uzidanih voltova, slučajnih niša, pokretnih zidova, dvostrukih podova i ogledala pred kojima se vodi noćni razgovor sa senkama i opsenama, prozora koji gledaju unutra, vrata koja koja se odjednom jedna za drugima otvaraju, ključaonica kroz koje se nazire ozvezdano nebo ili plavetnilo koje gori sledstveno ključnom stihu: jer let je formula za zakon padanja''.

Nenad Grujičić je napisao deset sonetnih vijenaca na ljubavne i druge teme, koji redovno posjeduju akrostih od imena ili pojave. U spoju sa temom zemne i božanske ljubavi, kroz Grujičićeve sonete svijetle prizori krajiškog i šajkaškog zavičajnog miljea, kućnog praga i etnosa, djetinjstva i poezije kao vječitih motiva.

Ljubavni soneti, tercine, katreni, distisi i mješoviti stihovi nalaze se i u Grujičićevim knjigama Log, Snovilje i Živa duša. Jednako u slobodnom kao i u vezanom stihu, Grujičić blistavo iskazuje doživljaj ljubavi u ogledalu dvostruke slike ljudske prirode. On opjevava liniju gdje se u svakodnevnom dodiruju sonarno i lunarno, anđeosko i demonsko, oduševljenje i iskušenje. U Grujičićevoj poeziji, primjetio je Čedomir Mirković, postoji ''neprekidno oscilovanje između uzvišenog i svakodnevnog, naslućivanje simboličnog i univerzalnog u banalnom i oporom, sklonost efektnim paradoksima, izuzezno poznavanje najdelikatnijih melodijskih i semantičkih suptilnosti''.

Lice i naličje zemne ljubavi na poseban način je izraženo u sonetnom vijencu Dušak u kojem je predočena drama rastakanja ljubavne idile. Skoro veristička priča o jadnoj dragoj gdje pjesnik ironizuje sopstvenu predanost ljubavi i bodlerovski slika svoje cvijeće zla, poetizujući jedno novo iskustvo ljubavi kao varke.
 
U sonetnom vijencu Beleg, kao predložak pjesničkom dijalogu sa tradicijom, Grujičić koristi stih Laze Kostića (Kajan ti ljubim prečiste skute) iz čuvene pjesme Santa Marija della Salute, čime ulazi i intertekstualnu dimenziju pjevanja. Slično stvaralačko natpjevavanje Grujičić izvodi i u dijalogu sa Milošem Crnjanskim, Draganom Kolundžijom, Slobodanom Rakitićem i drugima.

Potpunu novinu Nenad Grujičić je donio napisavši dva ljubavna vijenca tercina (Vilinske tercine i Treće krilo). Kao pjesničke forme, vijenci tercina su bili nepoznati prije pojave ovog pjesnika.

Nenad Grujičić je poznat i po antologijskoj pjesmi Ljubavna skaska, koja je napisana u rijetkoj formi italijanske književnosti, koja se zove velika sestina ili sestina lirika. Vrcava, duhovita i autoironična, Grujičićeva sestina zvoni od bogatog rimarijuma i povezanih značenja. Ovaj pjesnik inovantan je i u poetskoj formi malajski pantum, koja se može pronaći kod francuskih pjesnika. U toj formi, zapažene su Grujičićeve pjesme Mađija i Nenad.

Pjesničke forme iz svjetske literature Grujičić majstorski ''popunjava'' srpskim jezikom pokazujući tako snagu, moć i ljepotu maternje melodije riječi.

U Grujičićevoj poeziji u slobodnom stihu, pored pjesama Na kolenima, Znaci i drugih, uočen je i ljubavni cuklus Nadohat duše, koji započinje i razvija se stihovima: Neizreciva promeno... predivni slive čula... samo ti, pobuno moja. Ranko Risojević piše da je taj ciklus ''sačinjen od četiri pjesme i da se odmah doima kao Grujičićeva Pjesma nad pjesmama, zazivanje promjene koja prerasta u zazivanje ljubavi, dvojstvo čulnosti i duhovnosti, ispunjenje sna i ostvarenje nade, jednom riječju — inkarnacija Erosa.''

Nikolaj Timčenko o Grujičićevoj ljubavnoj poeziji kaže: ''U ljubavnoj ekstazi pesniku je u srcu i na jeziku — pesma; sve se životno, pa i ljubav, sliva u pesmu i pesmom iskazuje; pesma je, za ovog pesnika, ono što je jednako životu, što je široko kao život i što je iskreno i nepatvoreno kao život. Uopšte, Grujičićevo pevanje je zapravo apologija i proslava pesme, ali one pesme koja proizlazi iz pravog, iskonskog doživljaja, u čemu nema laži ni prenemaganja, što kao elementarna snaga proizlazi iz najvitalnijih izvora. U Grujičićevom sistemu vrednosti tu elementarnu vitalnu snagu ima još samo ljubav, preciznije — voljena žena.''

Ljubavna poezija Nenada Grujičića, rijetka na savremenoj srpskoj sceni, dakle, sazdana je od bogatog i suptilnog lirskog materijala koji aktivira najtananiji duhovni nerv i potrebu za stalnim obnavljanjem snažnog čitalačkog doživljaja i posvećeničkog duhovnog odnosa prema ''jeziku nad jezicima''.

Predsjednik žirija
Radmilo V. Radovanović
25. januar 2010.       


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 02, 2012, 02:01:21 am
*

PROMOCIJA KNJIGE MILOŠA JEVTIĆA "ŽIVI ZVUCI NENADA GRUJIČIĆA"

Titel: Proteklog utorka (23. decembra) u Plavoj sali Opštinskog suda u Titelu, u organizaciji Narodne biblioteke ''Stojan Trumić'', održana je promocija knjige autora Miloša Jevtića ''Živi zvuci Nenada Grujičića''.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_i_Milos_Jevtic.png)


Ovo je Jevtićeva 179 knjiga u Kolekciji ''Odgovori'' u kojoj su razgovori vođeni s književnikom Nenadom Grujičićem tokom 2008. godine.

U pozdravnoj besedi direktor Biblioteke Dušanka Buvač istakla je da je Miloš Jevtić, naš uvaženi novinar i publicista, 30 godina vodio emisiju ''Gost'' Drugog programa Radio Beograda u kojoj je gostovalo oko 900 sagovornika, najuglednijih umetnika, naučnika i inteklektualaca. Emisije su se sastojale od tri tematska dela: životne biografije gosta, profesionalne biografije i odgovora na najrazličitija pitanja aktuelnog trenutka u kome sagovornik živi. Radio je najbrži medij, ali ne ostavlja trag, a da se to ne dogodi, Jevtić već 20 godina svoje razgovore objavljuje u Kolekciji ''Odgovori''. Ova Kolekcija je na 51. međunarodnom sajmu knjiga proglašena za najbolju ediciju. O knjzi su govorili: Ivan Negrišorac, Lazar Čurčić, Miloš Jevtić i Nenad Grijučić.

Prema rečima Ivana Negrišorca, knjige Miloša Jevtića imaju ogroman značaj za našu kulturu jer su mnogi njegovi ugledni sagovornici kroz razgovore često iznosili one stavove koje u običnim intervjuima ne bi kazali. To su često dragocene stvari za proučavanje i razumevanje pojedinih stvaralaca. Knjige Miloša Jevtića su prava riznica ovakvih dragocenosti. U knjizi ''Živi zvuci Nenada grujičića'' veoma je lepo vidljiv razvojni put ovog pesnika i prozaiste kroz pažljivo dozirana pitanja o temama koje autor želi da sazna. Čitajući ovu knjigu, jasno se vidi da književnik Grujičić na vrlo zanimljiv način neguje svest o dvostrukom zavičaju. Njegov primarni zavičaj je Krajina, iako tamo nije rođen, iz koje je poneo najveće duhovno bogatstvo, ali i Vojvodina, u kojoj je rođen (Pančevo) i proveo svoje najranije detinjstvo (Šajkaš). On pronalazi suštinsku vezu između Krajine i Šajkaške, jer su Šajkaši bili vojnici-graničari kao i Krajišnici. Sve je to lepo opevao u ''Šajkaškim sonetima''.
 
Lazar Čurčić je govorio o slušanju radija u Titelu sa mnogo zanimljivih i nepoznatih istorijskih činjenica. Bilo je u Titelu mnogo intelektualaca, činovnika, zanatlija i bogatih poljoprivrednika, kako Srba tako i Nemaca, koji su redovno slušali radio i bili veoma dobro obavešteni o događajima u svetu i kod nas. Godine 1935. ili 1936. iz Titela je za beogradski radio uživo prenošen koncert pevačkog društva ''Gusle'' povodom 60-godišnjeg jubileja iz sale hotela ''Anker''. I u kući Čurčića redovno se slušao radio od sredine XX veka. Veoma su bile cenjene i slušane emisije koje je vodio Miloš Jevtić.

Nenad Grujičić je titelskoj publici poklonio nekoliko svojih soneta, a za poeziju je rekao da je i mlada i stara, jer pesnici pevaju o vremenu koje je bilo, koje je sada i koje će biti. Istakao je da je sa Milošem Jevtićem bilo zadovoljstvo raditi jer ga nije sputavao ni u pitanjima ni u odgovorima. Mogao je dovoljno da otvori dušu da bi čitaoci saznali njegove stavove i dileme kako bi bolje razumeli njegovo delo.

Miloš Jevtić je prvi put u Titelu i, kako kaže, pomalo je iznenađen ambijentom jer je svuda imao promocije, ali nigde i nikada u Sudu. Nije želeo da govori o svojoj knjizi jer su sagovornici sve kazali, ali je zato predložio da galerija slika u Titelu nosi ime ''Stojan Trumić'', a biblioteka da dobije ime po Lazaru Čurčiću.

Nikola D. Turajlić | 25.12.2008. | Ravnica (http://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-1902/Promocija-knjige-Milo%C5%A1a-Jevti%C4%87a-%E2%80%9E%C5%BDivi-zvuci-Nenada-Gruji%C4%8Di%C4%87a%E2%80%9C.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 02, 2012, 02:10:02 am
*

NENAD GRUJIČIĆ



(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_rad_Olje_Ivanjicki.jpg)


Portret Pesnika, rad Olje Ivanjicki


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 02, 2012, 02:32:31 am
*
NENAD GRUJIČIĆ
književnik, dugogodišnji direktor "Brankovog kola"


NIKAD NE IZDATI SVOJ TALENAT

Moje rano detinjstvo obeležile su seobe. Rođen sam u Pančevu, tu boravio svega tri meseca, a onda su usledile selidbe sa kratkim boravcima u Zemunu, Padinskoj Skeli, Sibnici, Staroj Pazovi i, napokon, u Šajkašu kod Novog Sada, gde su roditelji napravili lepu kuću.

Tu se, četiri godine mlađa rodila moja sestra Nada. U Šajkašu smo boravili do moje šeste godine. Šajkaš pamtim po dudovima, belim i crnim. Jedan dud beše krivog stabla, mi, deca, smo se trkom penjali na njega — priseća se Nenad Grujičić.

Godinu dana pred polazak u školu, otac Draško je odlučio da proda kuću i sa porodicom se vrati u Prijedor, mesto njegovog i zavičaja njegove majke.

— Sećam se tog pakovanja i putovanja. Komšije su nas ispratile u velikom broju, sa suzama, a izvesna baka Strinica dala mi je beli dvodinar. U vozu, u kupeu punom stvari, pamtim kad je ušao kondukter i tražio putne karte. Otac je dugo tražio po džepovima: nikako da nađe. Već očajan, pa i sa psovkama, premetao je unutrašnje i vanjske džepove, novčanik, zapitkivao majku, mi, deca, gledali uplašeni. Kondukter je otišao, rekavši da će se vratiti kasnije. I samo što je otišao, otac, prenoseći osmeh na nas, pronašao je putne karte u zadnjem džepu pantalona.
     
— Kao sasvim mali, jednog sam jutra nestao u beskraju kukuruzišta. Očajni roditelji tražili su me ceo dan, zavirivali u bunare, tuđe ambare, u suzama zapitkivali da li je iko video dečaka od dve godine. Već izgubivši nadu, i očajni, našli su me u predvečerje u dubini nečijeg kukuruzišta udaljenog par kilometara, kako čučeći, birkam travke i nešto sam sa sobom razgovaram.

— U Prijedoru, sišavši jutrom iz voza, uputili smo se kraj jednog parka gde sam na peskovitoj stazi video s leđa dečaka mojih godina u plavoj trenerci kako nešto crta drvenim štapićem. Viknuo sam: Momo! Dečak se nije okreno. Shvatio sam, sa razlivenim bolom u grudima, da smo otputovali jako daleko i da taj dečak nije moj komšija Momo iz Šajkaša sa kojim sam se igrao klikera, grudvao se i od svinjskog mehura pravio loptu.

— U predgrađu Prijedora, u Gomjenici, otac i majka Stoja prave kuću. Iz Šajkaša se ubrzo doselio i deda po majci, Dragan, koji je, zajedno sa još dve porodice, Mitrovićima i Damjanovićima prodao kuću i vratio se u Bosansku krajinu. S dedom je bila i blaga baka Todora, ujaci Zdravko i Stojan, različiti po svemu. Svi su oni bili žedni zavičajnog plavetnila podno Kozare, mirisnog vazduha i običaja, naših. Nisu mogli bez svog kraja.

BOJE I MIRISI DETINJSTVA

— Moj otac je bio veliki majstor i pevač. Pravio je rukama sve što oči vide: ograde, vrata, razne stvari potrebne za kuću, a naročito je bio poznat po kacama i buradima. Pomagao sam mu, ali uvek gledao da "šmugnem" u kuću i čitam.

— Leti sam slatko mezio šljive iz čaše u koju mogu stati tri. Tako mi je čitanje bilo slađe. Zimi, pekmez od šljiva. Majka je spremala bogatu zimnicu. U dvorištu se s jeseni pušilo od krčkanja i mirisa, svetlih lica i životnog obilja.

— Otac je odlično pevao ojkaču, bio poznat po tome, bez njega nije moglo da se zametne staro kozarsko kolo. Vredan majstor — pet dana u nedelji, a onda vikend — na svadbama i u ritualima narodnih običaja, gde se peva i veseli. A ja već uveliko roker: Bitlsi, Rolingstonsi, Juraja Hip, Cepelin, sve me to ponelo, duga mi kosa (u školi hoće da me ošišaju, ja ne dam), uske farmerice "vranglerke", špicaste crne cipele, adolescent koji baš ne razume očevu pevaniju. Tek kasnije, probudiće se u meni genski nerv.

KLJUČNE ULOGE OCA I MAJKE

Ojkača je jako stara, vekovna pesma, koja ima svoje specifičnosti pri izvođenju. Ne može svako da je peva. Kad bi neko, na piru, na primer, prišao pevačkoj grupi u kojoj je otac Nenada Grujičića vodio ojkaču i pokušao da peva, ukoliko nije bio velemajstor te pevanije, otac ga je, pevajući, odgurivao da ne kvari pesmu.
     
— Talenat traži stalna usavršavanja, uvažavanje rezultata prethodnika, poštovanje tradicije, ali i moć prepoznavanja istinskih vrednosti na aktuelnoj umetničkoj i životnoj sceni, kao i sposobnopst izbegavanja trošenja vremena na površne eksperimente koji žive jednu sezonu ili kraće. Mera i mir u stvaralačkom biću jesu važni aspekti trajanja na dužu stazu. Talenat je Božji beleg u čoveku, i obrnuto.

— Otac je bio, kao "vikalo", pozivan i na pokrivanja novih kuća. Bio je onaj što se penje na krov te podignute kuće bez crepa. Komšije bi odozdo, iz ruke u ruku, dodavale crepove, a on bi iz sveg grla, da svi čuju, najavljivao i, o leskovu granu na vrhu krova, vešao darove pristigle za radost i berićet domaćina koji podiže novo "šljeme". Uvek je uveličavao po nekoliko puta vrednost poklona da bi tako nova kuća sa porodicom bila srećnija. Na primer, ako je peškir dug jedan metar, otac je gromoglasno, obično rimujući, saopštavao da peškir ima pet metara. Ili, ako na dar dođe litar rakije prepečenice, otac je govorio da je stigla pletenka od deset litara. Otac se zorom vraćao kući sa poklonima kao nagradom, sa jednom ili dve nove košulje, sa pečenjem i raznim đakonijama.

Eliksir (http://www.artifico.net/_offline_/eliksir/broj_389/licno.htm) Magazin za vaše zdravlje


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 02, 2012, 02:57:26 am
*

VIŠI SPRATOVI POEZIJE NENADA GRUJIČIĆA

Bez obzira na forme i oblike, nastojim da ostanem to što jesam, da moj pesnički jezik bude neponovljiv i svež. — Jadan li je pesnik koji nikada nije napisao ljubavnu pesmu

Srpska književna zadruga, u uglednoj biblioteci "Atlas", upravo je objavila knjigu izabranih i novih pesama Nenada Grujičića "Svetlost i zvuci". Zbirka ima dva ciklusa: "Beli versi" (pesme u slobodnom stihu) i "Zvona rime" (vezani stih). Nenad Grujičić (1954), pesnik, esejista, kritičar, rasni polemičar, direktor Brankovog kola u Sremskim Karlovcima, autor je dvadesetak knjiga i dobitnik desetak prestižnih nagrada. Izbor za knjigu sačinio je sam pesnik, a nadahnut pogovor napisala Dušica Potić.

Pišete pesme i slobodnim i vezanim stihom. Koji Vam je postupak draži?

■ Knjigu sam podelio u dva kruga da bih eksplicitno ukazao na dve obale jezika između kojih protiče poezija. I jedan i drugi postupak podjednako su mi dragi. Smatram velikom privilegijom ovladavanje obema plimama pesničkog jezika. U stvari, i slobodan i vezan stih moraju biti, pored ostaloga, zasnovani na muzici slike i jezika. Bez muzikalnosti, pesma je mrtva, tad je to jezik koji ne peva, koji zaudara ustajalošću, lešina lešine. U rasponu od vizantijske i naše srednjovekovne duhovne poezije preko mrkaljevske, brankovske, koderovske i kostićevske strune pevanja pa sve do, dučićevskih, disovskih i nastasijevićevskih lirskih zaziva, te miljkovićevskih, popinskih i desankinskih svetova, uvek je muzika bila i ostala odlika bez koje nema pravog stvaralačkog pečata bez obzira da li je slobodan ili vezan stih u pitanju.

Okušali ste se u raznim pesničkim formama, ali ste uvek pratili jednu — svoju liniju?

■ Sad ste mi dali veliki kompliment. Zahvaljujem. Pesnik bez svoje mustre pevanja, naravno, i nije autor. Bitno je prepoznati i nikad ne izdati u sebi prirođeni zdenac originalnosti bez obzira na razna iskušenja i nasrtaje kreštavih kompilatora književnosti i nedarovitih pantomimičara jezika koji se stide lirike i svog porekla. Volim srpskim jezikom da naseljavam svetske pesničke forme (sonet, sestina lirika, tercina, malajski pantum...). Tu su velika stvaralačka uznesenja i lepote, tu se plode viši spratovi poezije i jezika. Dakle, bez obzira na forme i oblike, nastojim da ostanem to što jesam, da moj pesnički jezik bude neponovljiv i svež.

Motivski, Vaše pesme su raznovrsne, no katkad se oslanjaju i na narodnu tradiciju?

■ Pesnik bez maternjeg jezika je niko i ništa. Tu je sav radosni svemir stvaranja. Upravo zato, pesnik je više od ma kojeg drugog umetnika "osuđen" na specifični ukus i boju majčinog mleka jezika, na njegovu korensku munju koja ga umiva i određuje, pre svega, nacionalno, a time i univerzalno, jer i srpski jezik bokori u vrtu raznih miomirisa reči, u ružičnjaku inih jezika. Svaki jezik je svoj na svome. Tako i pesnik. Ukoliko pisac toga nije svestan, njegova poezija će izbledeti, nestati poput talasa na vodi posle udarca štapom. U najboljem slučaju, takva mutavština može da se nađe tek u irelevantnim fusnotama kakvoga eksperimentarijuma, a nikako i nikad u visovima nacionalnog duha što je konačni cilj svakoga pesnika.

Pored urbanih i socijalnih tema, u Vašoj poeziji i zavičaj zauzima važno mesto?

■ Šta može pesnik bez fantazmagoričnih slika sa kućnog praga? Ništa. Može samo da se snobovski nagrđuje i šepuri, da izigrava kvazipojca u nekakvom drugom i tuđem iskustvu, u stranom miljeu i duhu. Zavičaj je epicentralna tačka kosmosa za svakog istinskog pesnika. Jer, ma gde da se pesnik rodi, uvek je to mesto najvažnija koordinata na zemaljskoj kugli. Dakle, poštujem tuđe zavičaje i veselim se poeziji iznikloj na zrnu lokalnog. Poezija je laserski moćan medijum koji zalazi i u nevidljive pore života. Što sitnija i autentičnija zavičajna slika, to veći i bogatiji rezultat pesničkog jezika. U mojoj knjizi nalazi se nova poema, "Pokrivanje kuće", koja je upravo rođeni zavičajni univerzum, nesvakidašnji ritual zemaljskoga kućenja oblivenog svetlošću i zvucima neba. Tu se i jezik uposlio do učaranog pijanstva.

Da, i ranije ste više svojih pesama posvetili roditeljima: ocu i majci. Oni su simboli obnavljanja života, ali i stvaranja?

■ Roditelji su sudbinski realizovan čvor muškog i ženskog principa iz kojeg je, ne do kraja njihovim znanjem i voljom, nastao nov život. Transmisiona uloga roditelja u biološkom procesu nastavljanja istokrvne loze i roda ima svoj zemaljski interval u koje se odigravaju za pesnika najvažnije čulne senzacije. To bogoliko sabiranje porodice u pčelinjaku ljubavi jeste, u isti mah, i bolna i radosna sila. Posle ranih godina provedenih u čudesnoj panonskoj ravnici, bitne pubertetske i adolescentske godine sam proživeo u krajiškom miljeu. Tu sam se nadisao modrih šljivika i jutarnjih omaglica na rečicama i ribnjacima, razrogačen naslušao ojkačkih ditiramba i kola, okadio cvrkutima i graktajima rajskih ptica sa podkozarskih hrastova, borova i jela. Otuda su mi neke pesme i knjige ispisane ijekavicom, druge, pak, ekavicom. Još jedno bogatstvo dvostrukosti.

Ljubav i žena, naravno, neizbežna su tema za pravog pesnika?

■ Ženski i muški princip su u stalnom zemaljskom nadgornjavanju i prožimanju. Ima tu i nebeskog udesa. Anđeosko i demonsko su u osnovi odnosa muškarac — žena. Nema sumnje da je to najdelikatnija pesnička tema, ali time i najodgovornija, jer razotkriva folirante i mrgude kojima, u stvari, i nije do poezije. Jadan li je pesnik koji nikad nije napisao ljubavnu pesmu. Na to nas opominje biblijska "Pesma nad pesmama". U mnoštvu tzv. antologija ljubavnog pesništva, koje se prave zarad brzog ćara, često se nađu i pesnici koji, ma koliko to paradoksalno zvučalo, nikad nisu napisali nijednu ljubavnu pesmu. To je tek problem koji zaslužuje posebnu analizu.

U nekim pesmama koristite humor, satiru, pa i grotesku. Ovo današnje vreme se, izgleda, jedino na taj način može opevati?

■ Nije poezija sipljivo kašljucanje u slinavu maramu iskustva i dara. Poezija je i više od literature, ona leči na kašičicu od čamotinje duha. Pesma svet posmatra iz iskošenog ugla, brz o uočava bolesne i konkavne izbočine života, nakrkani drob ljudske gluposti i ledenog nehaja, naduvanu zavist trenutka i razroku sujetu zemne prolaznosti, ogrehovljene prištove sebičluka i besa. Živimo u vremenu kad laž plazi jezičinu pravde, kad pravda bez slobode guši božanski princip ljudske i nacionalne opstojnosti i stvaranja. Tu je pesnički jezik mila majka književnosti i života, najmoćnije sredstvo demistifikovanja stradalne čovekove osionosti i gordosti.

Zoran Radisavljević | Politika 27.08.2005. | Knjiga info (http://www.knjigainfo.com/index.php?gde=@http%3A//www.knjigainfo.com/pls/sasa/bip.tekstovi_o_autoru%3Ftip%3D14%26pid%3D3692@)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 02, 2012, 03:10:38 am
*
NENAD GRUJIČIĆ:


PISCU NAGRADA NE MOŽE NIŠTA NI ODUZETI NI DODATI

Među nama piscima se tačno zna kome je gdje mjesto i tu, spram vremena koje dolazi, nagrada ne može ništa ni oduzeti ni dodati, rekao Grujičić

Sve vrijeme svog književnog rada sam pisao priče, onako u potaji, ali sam se razvijao, prije svega, kao pjesnik. Poezija je najviši oblik pismenosti i najdublja potvrda književnog talenta. Iz žanra pjesništva nije teško preći i u drugi, naravno, nikad se ne odričući poezije kao kraljice literature.
 
Tako sam paralelno pisao i eseje i kritike, i polemike i oglede — kaže u intervju za "Glas Srpske" književnik Nenad Grujičić, istaknuti srpski pjesnik koji je nakon brojnih knjiga poezije nedavno objavio prvu knjigu pripovjedaka "Priče iz potaje", u izdanju novosadskog "Prometeja".
 
U Vašim pričama bavite se slikanjem muškog i ženskog principa, njihovim prožimanjem i razlikama?

■ Pokušao sam da predočim lepezu ženskih karaktera, likova koji su u isti mah svakodnevni i nestvarni. Spram romantizovane ljepote, koja nije isključena kao oblik sreće, ono što se događa na relaciji muško-žensko često je ambivalentno, u rukavicama, u maskama, nagonsko i sudbinski paradoksalno. Najmanja sitnica može da potpuno promijeni dugo crtanu mapu intime ili takozvane ljubavi.
 
Spram anđeoske slike zaljubljenosti postoji i demonska, ona sila koja izobražava ljepotu prvine, radosnog ulaska u neizvjesno. Ta linija promjene, naglog prelaska u suprotno, u tamu, poslije svjetla, intrigirala me je kao pisca i pomogla da naslikam likove, na primjer, operske pjevačice u "romansi" sa nadriljekarom...
 
U drugom dijelu knjige donosite razne likove iz marginalnih kutaka života, dajući im sjaj univerzalnog, ali ironično otvarate i Pandorinu kutiju nekih pitanja iz književnih i dnevnopolitičkih tokova?
 
■ Ne postoji čovjek na ovom svijetu koji nije literarno zanimljiv.
 
Stvar je samo u stilsko jezičkoj ekvilibristici, talentu i vještini pisca da naslika karakter, sudbinu i kontekst. Moji likovi su mahom iz života, ali im je pridodata aura nestvarnog, nečeg iščašenog u najljepšem smislu riječi. Književni i umjetnički život su, takođe, prostor za istraživanja svake vrste. Tu vrvi od namćorastih tipova i umišljenih "spomenika koji hodaju", snobova i karikaturalnih pajsera, psihotičnih vagabunda i polupismenih pecaroša vječnosti.
 
Dobitnik ste brojnih nagrada. Danas su one preplavile našu književnu scenu, kako se uopšte možemo odnositi prema laureatima i nagrađenim knjigama?
 
■ Nema sumnje da ima dosta uglednih nagrada, veoma prestižnih i sa tradicijom, nagrada koje je velika čast dobiti. Takve nagrade daju priliku da laureat javno progovori i kaže ono što možda u drugoj prilici ne bi mogao. S druge strane, književni život nije odvojen od ukupnih društvenih i civilizacijskih turbulencija. Mnoge nagrade su nagrizene svakovrsnim manipulacijama. I u toj sferi života, dakle, postoje razne deformacije i prividi, površnosti i zablude. Međutim, među nama piscima se tačno zna kome je gdje mjesto i tu, spram vremena koje dolazi, nagrada ne može ništa ni oduzeti ni dodati.


VLAST
 
■ Nevjerovatno je koliko vlast bolesno izmjenjuje i uništava zdravo jezgro ličnosti. U priči "Pupak" predočio sam jednog nadmenog vlastodršca iz balkanskih prostora i silesiju jadnih mu visokih savjetnika što pužu i šene kao štenad oko njega. "Love, a ulovljeni", rekao bi Momčilo Nastasijević — istakao je Grujičić.

Neda Simić - Žerajić | 14.02.2008. | Glas Srpske (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Nenad-Grujicic-pisacu-nagrada-ne-moze-nista-ni-oduzeti-ni-dodati/lat/6176.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 02, 2012, 03:47:44 am
*
KNJIŽEVNIK NENAD GRUJIČIĆ:


PJESNIK DEŽURNO BOŽANSTVO

Dobitniku prestižnih nagrada, kao što su Brankova nagrada Matice srpske, Vukova nagrada, "Milan Rakić", Kondir Kosovke devojke, Pečat varoši sremskokarlovačke, "Skender Kulenović", Kočićevo pero, Stražilovo, "Lazar Vučković", Šušnjar i druge, Nenadu Grujičiću nedavno je pripala i ugledna nagrada "Pavle Marković Adamov", koju dodjeljuju Karlovački kulturni centar (žiri Milovan Vitezović, Pero Zubac i akademik Radomir Ivanović, predsjednik), za ukupni književni opus i doprinos razvoju savremene poezije. Uskoro u izdanju "Orfeusa" iz Novog Sada pojaviće se izabrane i nove pjesme Nenada Grujičića pod naslovom "Darovi".

GLAS: Među dosadašnjim dobitnicima nagrade "Pavle Marković Adamov" bili su Dejan Medaković, Aleksandar Tišma, Boško Petrović, Duško Trifunović, Raša Livada, Vida Ognjenović, Ivan Gađanski, Jovica Aćin i drugi. Kako doživljavate ovo visoko priznanje?
 
GRUJIČIĆ: Nagrade su uvek svetlost sa osobenom nijansom izvora iz kojeg ističu. Izuzetno mi je draga ova nagrada, s obzirom na to da je Pavle Marković Adamov (1855—1907) bio osnivač i celu deceniju urednik lista "Brankovo kolo" u Sremskim Karlovcima. Ovaj poznati list izlazio je od 1895. do 1914. godine. Imam privilegiju da danas vodim instituciju "Brankovo kolo" koja nastavlja veliku tradiciju.
 
GLAS: U čemu je osobenost Pavla Markovića Adamova u kontekstu srpske književnosti i kulture?
 
GRUJIČIĆ: Adamov je antologijski pisac, pripovedač. pesnik, kritičar, esejista, prevodilac, publicista i novinar. Školovao se u Pragu, Gracu i Beču, četvrt veka bio profesor čuvene Karlovačke gimnazije. Nekoliki jaki istorijski udari i nezaceljen diskontinuitet naše kulture u dvadesetom veku doprineli su da Adamov padne u privremeni zasenak. Ova neponovljiva ličnost je od ogromnog značaja za srpsku kulturu, nesvakidašnja sudbina sa impresivnom biografijom i delom.
 
GLAS: Sremski Karlovci su u to vrijeme imali osobenu i snažnu kulturnu atmosferu. U čemu je Adamovljeva zasluga za održavanje kulturnog procvata Sremskih Karlovaca?
 
GRUJIČIĆ: U uticajnom listu "Brankovo kolo", Adamov je okupljao pisce iz svih srpskih i južnoslovenskih krajeva, objavljivao prevode sa evropskih jezika. U njegovu su kuću na poznate sedeljke dolazili Stevan Sremac, Simo Matavulj, Bora Stanković, Branislav Nušić, Janko Veselinović, Veljko Petrović i drugi. Sremčev "Pop Ćira i pop Spira" i Stankovićeva "Koštana" svetlo dana su ugledali upravo u "Brankovom kolu". Adamov je zaslužan za kult Branka Radičevića, on je bio na čelu odbora za prenos zemnih Brankovih ostataka iz Beča na Stražilovo 1883. godine. Napisao je mnoštvo članaka o tome, detaljno naslikao prenos i atmosferu toga doba. Pavle Marković Adamov je bio veliki individualac, živeo je za književnost. U izlazak lista "Brankovo kolo" uložio je očev imetak. Klonio se dnevne politike, njenih prelivoda i nagovarača. Bio je obrazovan i talentovan čovek sa misijom i vizijom.
 
GLAS: Odnos tradicije i savremenosti oduvijek je bio važan stvaralački beočug. Pitanje slobodnog i vezanog stiha i dalje je aktuelno?
 
GRUJIČIĆ: Pisac ne može da postoji bez maternjeg jezika kao osnovnog medijuma, pesnik pogotovo. Maternja melodija jezika jeste glavna boja talenta koji pledira za spisateljski rezultat. I slobodan i vezan stih podrazumevaju originalan stvaralački pečat. Međutim, slobodan stih je u poslednjih sto godina "proizveo" dosta nepesnika, onih jurišnika na polje stvaralačke slobode koji su, naprasno se odričući vezanog stiha, bez ikakvih ustupaka i ograničenja ispisali hrpe piljevine. U mnogim slučajevima, pisati danas slobodan stih, isto je što igrati tenis bez mrežice. Dakle, metrička orkestracija stiha podrazumeva visoko podignutu i zategnutu meru talenta i zanata.
 
GLAS: Agresivnim prodorom novih medija i digitalne tehnologije govori se o takozvanom kraju književnosti i poezije. Kako gledate na to?
 
GRUJIČIĆ: Uopšte nisam uznemiren. Često se nasmejem na to. O tome govore netalenti i brzi prodavci svoga Ja. Oni idolopoklonički pužu pred svakom novotarijom vremena i neumereno joj se dive. Ne dotiče me uspaničena skepsa nekih mojih savremenika. Slična se prašina digla pre sto godina pojavom filma naspram pozorišta, pa se teatar nastavio razvijati i umnožavati svoje kreativne krugove i potencijale. Sad se, eto čuda, govori, u stvari, o velikoj krizi filma spram televizije, a pozorište nesmetano nastavlja svoj život. Tako je i sa poezijom, koja će uvek postojati kao najviši oblik književne umetnosti. O talentu je, dakle, reč, božanskom belegu u čoveku, njemu ne smeta internetski transport teksta, naprotiv. Bez poezije nema erosa sveta, nema kreativnih sloboda i čarolija. Ona je izmislila i domaštala sva svetska čuda i dostignuća. Pesnik je dežurno božanstvo naše civilizacije, brani je od plesnive samoživosti i propasti.


PROZA
 
GLAS: Imate roman u rukopisu? Objavili ste nedavno i knjigu priča? Šta je pjesniku proza?
 
GRUJIČIĆ: Pesnik lako može da piše i druge žanrove, to mu je po prirodi i širini talenta dato. Ne znam slučaj da je prozni pisac posle dve-tri svoje prve knjige, napisao knjigu pesama. Odavno pišem oglede, eseje i kritiku, pa sam naprosto u tu količinu teksta uneo beletrističke valere života i tako su nastale moje knjige proze. Završio sam roman koji bi trebalo da se pojavi do beogradskog Sajma knjiga.

Dejan Vujanić | 30.05.2009. | Glas Srpske (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Knjizevnik-Nenad-Grujicic-Pjesnik-dezurno-bozanstvo/lat/22773.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 02, 2012, 02:20:40 pm
*
NENAD GRUJIČIĆ:


DODIR KRAJIŠKOG I ŠAJKAŠKOG SENZIBILITETA

Ljepota lokalnog ogleda se u kreativnom dosezanju univerzalnog.

Sve na ovome svijetu ima svoje mjesto i sudbinski zadatak. Tako i naša baština njedri svoju boju u beskrajnoj dugi planetarnih vrijednosti. Vjerujem u moć opstanka talenta kao božanskog principa, kako kod pojedinca, tako i kod čitavih naroda. Ovo je za "Glas Srpske" rekao književnik Nenad Grujičić, čija najnovija knjiga "Šajkaški soneti" privlači pažnju čitalačke publike, ali i književne kritike.

GLAS: Nedavno je povodom Vaše nove knjige "Šajkaški soneti" Televizija Vojvodine snimila dokumentarno-umjetničku emisiju "Šajkaške milošte" koju će uskoro emitovati i Radio-televizija Republike Srpske?

GRUJIČIĆ: Da, u Šajkašu, mjestu nadomak Novog Sada, u kojem sam živio do svoje šeste godine, snimljena je emisija koja predočava sliku dodira dinarskog i panonskog mentaliteta, krajiškog i šajkaškog senzibiliteta. Bila je to prilika da se podsjetim dolaska i odlaska iz ovog čarobnog mjesta moje najranije mladosti.  
 
GLAS: Jezik pamti, pa su riječi "krajišnik" i "šajkaš" po nečemu komplementarne?
 
GRUJIČIĆ: I krajišnik i šajkaš jesu graničari. Ta graničarska linija naše naravi jeste ključna supstanca srpskog bića. Na potezu od petsto kilometara, od Krajine do Šajkaške, nalazi se velika istorijska priča graničara. Moje rano djetinjstvo tek je dio seoba koje nas nikad nisu mimoilazile. Što bi rekao Miloš Crnjanski: "Smrti nema, seoba ima." Dolaskom mojih roditelja u Vojvodinu poslije Drugog svjetskog rata, mnogim selidbama potom, te odlaskom iz Šajkaša u Prijedor, a onda mojim povratkom u panonsku ravnicu, data je arhetipska slika jednog dijela sudbine našeg naroda. I novije seobe povodom ratnih stradanja imaju sličnu putanju.
 
GLAS: Uradili ste i nekoliko televizijskih dokumetarno-umjetničkih emisija na temu krajiške ojkače. Najnovija je, takođe, emitovana na RTRS-u, a prije toga na Televiziji Beograd i Televiziji Novi Sad. Nisu li ojkača i bećarac isto što i krajišnik i šajkaš?
 
GRUJIČIĆ: Nova jednosatna emisija "Ojkača, lirska pozlata krajiške duše" donosi i moju poeziju, ali i snimke sa terena, iz Potkozarja, kao i slike sa promocija u Matici srpskoj u Novom Sadu i Etnografskom muzeju u Beogradu. Da, krajišnik i šajkaš su u životnoj simbiozi kao i ojkača i bećarac, ili, pak, šljiva i dud, odnosno, šljivovica i dudovača. I jedna i druga emisija, bolje reći dokumentarno-umjetnički filmovi, veoma se gledani, bilo je mnogo repriza i satelitskih emitovanja. To nije beznačajno u vremenu opskurnih estradnih medija i dnevnopolitičkog vašarišta.
 
GLAS: Korijenske vrijednosti su u opasnosti da iščeznu u naletu globalizma?
 
GRUJIČIĆ: Ne vjerujem. Svaki globalizam sanja o "zlatnom dobu" na Zemlji. Međutim, svaka hilijastička ideja bila je utopija o hiljadugodišnjem carstvu. Uvijek bi se u takvom zamešateljstvu javljao neki grozomorni Veliki inkvizitor kao vrhunac tog nerealnog sna, a onda, po pravilu istorijske ravnoteže, rasulo i pad imperije.  
 
  
OBLAST
 
Šajkaška oblast obuhvata 14 mjesta između Dunava i Tise: Kovilj, Titel, Žabalj, Lok, Gardinovci, Đurđevo, Budisava, Nadalj i druga. U Kovilju je rođen Laza Kostić, a u Šajkašu veliki srpski slikar Dimitrije Avramović, oba romantičari.
 
  
* * * * *
 
GRANIČARSKA LINIJA naše naravi jeste ključna supstanca srpskog bića
 
* * * * *
 
SVAKI GLOBALIZAM sanja o "zlatnom dobu" na Zemlji
 
* * * * *
 
Moje rano djetinjstvo tek je dio seoba koje nas nikad nisu mimoilazile. Što bi rekao Miloš Crnjanski: "Smrti nema, seoba ima", kazao Grujičić

Dejan Vujančić | 06.08.2008 | Glas Srpske (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Nenad-Grujicic-Dodir-krajiskog-i-sajkaskog-senzibiliteta/lat/9752.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 08, 2012, 01:47:13 am
*

SONET JE CARSKA FORMA

Postoje brojne predrasude na našoj tranzicionoj književnoj sceni o pesnicima koji pišu prozu, ističe pesnik Nenad Grujičić

Nenad Grujičić (1954), pesnik, pripovedač, romanopisac, esejista, antologičar, vrsni polemičar, dobio je nedavno nagradu "Pjesma nad pjesmama", koja se dodeljuje za opus ljubavne poezije i doprinos razvoju srpskog pesništva, a nešto pre toga nagradu "Pavle Marković Adamov", priznanje za ukupno stvaralaštvo. U poslednje vreme pojavilo se nekoliko novih Grujičićevih knjiga: "Šajkaški soneti" (zbirka pesama), "Darovi" (izabrane pesme), "Priče iz potaje" (knjiga priča), "Muža duša" (roman), "Živi zvuci Nenada Grujičića" (razgovor sa Milošem Jevtićem).

Nagrada "Pjesma nad pjesmama", koju dodeljuje Klub umjetničkih duša iz Mrkonjić Grada, pripala mu je za opus ljubavne poezije. U epicentru ljubavnog kruga Grujičićevog pesništva nalaze se četiri sonetna venca posvećena Mariji Balkovoj čije je ime u akrostihovima. Tri venca (četvrti se zove "Cvast") čine knjigu "Pusta sreća" koja se pojavila 1994. godine u beogradskoj "Prosveti".

Ova knjiga imala je čudesan put, odmah je bila napadnuta, a potom su usledili potpuno drugačiji osvrti. "Pusta sreća" je doživela tri izdanja i bila ovenčana nagradom "Milan Rakić" za knjigu godine.

Starozavetna "Pjesma nad pjesmama", podseća Grujičić, ima stih: "Jer ljubav je jaka kao smrt". To je slika neugasle ljudske žudnje i uzvišenog bola, vatra telesne čulnosti smrtnog bića u stalnoj potrazi za svojom androginskom polovinom.

Šta je poezija danas, pitamo pesnika?

■ Poezija je oduvek jezik nad jezicima. Kroz milenijume duha, ona je najviši oblik govora na maternjem jeziku, nadahnuti snop naročito uvezanih reči. Poezija pledira za doživljaj bez ostatka, za nervnu percepciju maternje melodije u značenju. Ona se ukazuje kad se ruka ježi, a krvotok menja ritam u naponu emocije što treperi u oreolu pesme — ističe Grujičić.

Nagrada "Pavle Marković Adamov" pripala mu je za ukupni opus i doprinos razvoju savremene srpske poezije. Osobito mu je draga, kaže, jer nosi ime osnivača i prvog urednika čuvenog lista "Brankovo kolo" koji je izlazio u Sremskim Karlovcima od 1895. do 1914. godine. Njegov sukob sa Skerlićem doneo je posledice koje, srećom, nisu ostale za sva vremena.

■ Videvši pre neki dan ulicu sa imenom Paje Markovića Adamova u Novom Sadu, shvatio sam da je nadživeo trzavice i jazove svoje epohe — kaže Grujičić.

Najranije detinjstvo Grujičić je proveo u Šajkašu, a mnogo godina kasnije objavljena je knjiga "Šajkaški soneti".

Knjiga "Šajkaški soneti", objašnjava, nastala je kao energija lucida intervalla najranijeg detinjstva provedenog u ravničarskom Šajkašu pre povratka, u šestoj godini, u Prijedor, violentni zavičaj svojih roditelja.

■ Sonet je carska forma koja ima vekovne kapacitete da u sebe primi fantazme ranih godina i ovenča ih zvonkolikim slikama i značenjima. Reči šajkaš i krajišnik znače isto — graničar — kaže pesnik.

Knjiga "Priče iz potaje" umnoženi je odjek njegove davno napisane priče "Žive bolesti", koja je dobila nagradu novosadskog "Dnevnika", koju mu je 1982. godine dodelio žiri sa Aleksandrom Tišmom na čelu. Pesnici lako, smatra Grujičić, mogu da pišu i druge žanrove. Pesnici su danas kod nas, na primer, najbolji esejisti i kritičari. To je privilegija za jednu književnost, pogotovo za srpsku koja se nedri u relativno malom jeziku.

Nenad Grujičić, oštar na jeziku, u stalnom je "dijalogu" sa kritičarima: "Postoje brojne predrasude na našoj tranzicionoj književnoj sceni o pesnicima koji pišu prozu. Mnogo je zagušen i konzervativan u znatnom delu tzv. kritički establišment koji nema više svoju delatnu funkciju kao prethodnih decenija, zaglavio se u prežvakanim teorijskim i metodološkim aparaturama, a i ne snalazi se u prodoru drugih medija i žanrova. Otuda, pesnički talenat ima velike zadatke na uspostavljanju ravnoteže između dela i primaoca, starog i novog. Kad dobro sagledamo sudbinske puteve istinskih autora kroz vreme, poezija je oduvek sudila kritici, pa se i danas taj čin ukazuje kao mera za meru svih stvari".

Zoran Radisavljević | 23.03.2010. | Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sonet-je-carska-forma.lt.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jun 11, 2012, 12:46:04 am
*
NENAD GRUJIČIĆ:


EKSPLOZIJA PESNIČKIH VREDNOSTI

Sremski Karlovci — Jubilarno 40. "Brankovo kolo", koje se u Sremskim Karlovcima i Stražilovu — mestima važnih za život velikog pesnika Branka Radičevića — otvara danas i traje do 19. septembra, okupiće veliki broj najznačajnijih imena srpske književne, odnosno pesničke scene. Kroz deset dana podno Stražilova carevaće svet stihova i lirike, sve u spomen besmrtnog Branka, a o festivalu, programu, ali i književnosti i poeziji danas, u intervjuu za "Pravdu" govori direktor "Brankovog kola" i književnik Nenad Grujičić.

Ovogodišnji program "Brankovog kola" više je nego zanimljiv i pun izneneđenja, pogotovo program "Srpski pesnici dvadesetog veka", među koje su ubrojani i Branimir Džoni Štulić, Bora Đorđević i Milan Mladenović.

■ Trideset različitih programa čine 40. "Brankovo kolo". Ovogodišnjim projektom "Sto srpskih pesnika dvadesetog veka" želimo da ukažemo na nesvakidašnje bogatstvo i lepotu srpskog pesništva u minulom veku. Neverovatan je kreativni zamah i stepen razvoja srpske poezije u tom stoleću, pojava čudnovatih i brojnih pesničkih sudbina i talenata. Kao priređivač takve antologije osećao sam, pre svega, veliku odgovornost prema širokoj lepezi raznovrsnih pesničkih darova u zlatnim presecima maternjeg jezika. Ova antologija relativizuje okamenjene i farisejski žgarave izbore poezije, nadmene i licemerne lenjivce — sastavljače antologija, koji svoju "veličinu" vide u nezdravom eliminisanju živih talenata i u sužavanju bogate i božanskim nektarom boja i zvukova natopljene slike srpskog pesničkog jezika. Mene je zanimala eksplozija istinskih pesničkih vrednosti, ne implozivni suicidni blef poništavanja pesničkih imena. Na našoj književnoj sceni ipak postoji grana razuma iz zdravog korena srpskog bića, grana čiste pameti, koja lako prepoznaje zduhačke prevare i mutljavine. Antologija "Brankovog kola" će doneti na svetlo dana i zaboravljene i sklonjene pesnike, naše savremenike, o koje su se mnogi ogrešili.

Miting poezije na Stražilovu ove godine je, čini se, najbrojniji, tu su uglavnom mladi pesnici, autori "Brankovog kola"?

■ Odlazak na rajsko Stražilovo, do Brankovog groba i natrag, do njegovog spomenika u podnožju, predstavlja istinsko pesničko hodočašće. To je dan mlade energije, bez obzira na godine autora, dan inicijacijske vrline i radosti što postojimo kao ljudi sa dušama koje pevaju. Bez Stražilova, bez srpskog Parnasa, naša kulturna scena bila bi siromašnija, pesnički obezglavljena.

Da li je poezija danas dovoljno prisutna u kulturi i stvarnosti? Koji je odnos institucija i države prema pesnicima, pogotovo prema talentovanim mladim ljudima koji traže svoju šansu?

■ U državnim institucijama i upravama za kulturu, osim retkih izuzetaka, rade ljudi koji nemaju nikakvu sponu sa poezijom, književnošću i umetnošću, nikakav beleg kulturnog stvaralaštva. Na takva mesta došli su obezličeni likovi iz stranačkih loža i kreveta. Često, sticajem volšebnih okolnosti, susrećem se sa nepismenim osobama u centrima za kulturu, u državnim ustanovama i odeljenjima koja bi trebalo da prate, vrednuju i materijalno podržavaju darovite i sposobne ljude, naročito mlade. Naš ambijent je ispreturan, na površinu su isplivali panjevi.

Mogu li kultura i vrhunske vrednosti opstati u vreme siromaštva i dekadencije koje suvereno vladaju?

■ Pesnici u svim vremenima imaju svoju šansu i pogled. Ona fraza "čemu pesnici u oskudnim vremenima" ima dvostruko, Janusovo lice. Upravo takvo vreme, kakvo vi navodite, predstavlja izazov za velike umetnike. Ali, trebalo bi da predstavlja izazov i za državu, za njene mehanizme negovanja i održavanja vrhunskih talenata. Kada bih bio ministar kulture, znao bih šta da sugerišem državi sa praktične strane. Naša kulturna scena ima ogromne potencijale, ali veliki teret nerazumevanja upravo od takozvanog establišmenta. Ona je okružena i podlokana medijskim kičom i šundom, tabloidnim mrcvarenjem nacije od strane upravo te, kobajagi, dnevnopolitičke elite i tragikomičnih estradnih puvala.

Srećko Milovanović


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_Pravda_2011.jpg)

 
POZIV NA SABORNOST SRBA

■ Kao kulturni amblem, "Brankovo kolo" postoji još od 1895. godine. Ono je punih 20 godina postojalo kao čuveni list za književnost, pouku i zabavu u Sremskim Karlovcima, na čelu sa piscem i intelektualcem Pavlom Markovićem Adamovom, osnivačem i prvim urednikom "Brankovog kola". On je, inače, bio najzaslužniji Srbin za prenos zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo 1883. godine. U čuvenom Radičevićevom "Đačkom rastanku" nalazi se deo nazvan "Brankovo kolo", koji poziva na sabornost Srba iz svih krajeva na Balkanu. Iz svih ovih razloga iz dubine tradicije, i ne samo zato, četiri decenije novog "Brankovog kola" jesu staza pune afirmacije, odgovornosti i negovanja naše zlatne duhovne i pesničke baštine, koju nazivamo stražilovskom — kaže Nenad Grujičić.

Pravda (http://www.pravda.rs/2011/09/08/nenad-grujicic-eksplozija-pesnickih-vrednosti/) | 08.09.2011.


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jul 17, 2012, 12:03:24 pm
*
NENAD GRUJIČIĆ:


ČUDA IZ DETINJSTVA U VIJADUKTU

Sajam knjiga pokazuje, u svojim najboljim primjerima, da postoje ljudi sa osobenim talentima koji brane božanski princip postojanja. Naravno, i među piscima žive demonski i utvarni duhovi, crni kao Kerberova pećina. Ipak, mjera svemu je talenat i njegovo ostvarenje u maternjem jeziku.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik Nenad Grujičić, čija se knjiga "Vijadukt" ovih dana pojavila u izdanju  "Prometeja", a promovisana u petak na Sajmu knjiga u Beogradu.
 
Uskoro će se u izdanju Kulturnog centra Novog Sada pojaviti i Grujičićeva prozna knjiga "Priče za romane".
 
GLAS: Živimo u čudnom vremenu. S jedne strane — pjesnici, pisci i čitaoci, pozitivna atmosfera i radosna lica na Sajmu knjiga, a s druge, kod nas i u svijetu, ekonomski kriza, stalne vijesti o nesrećama, prirodnim nepogodama i ratovima. Kakvim smo mi to svjetovima okruženi?
 
GRUJIČIĆ:  Oduvijek se čovječanstvo kretalo između raja i pakla, dobra i zla, sreće i nesreće. Živimo u vremenu gdje se sve to bolje i brže vidi. Sve se ubrzava medijima i umnožava internetskim čudom i digitalnom tehnologijom. Ono što je bilo nezamislivo, postalo je "normalno". Ulicom hodaju ljudi koji sami sa sobom razgovaraju, a neki drugi, pak, sjede u stanovima i preko ekrana vode tzv. ljubav, ne treba im niko. Praznina je zavladala ljudskim dušama. Ogrehovljeno tijelo je postalo udaljena rupčaga bez dna. Popunjava se bludom, alkoholom i drogom. Čovječanstvo je kao nikad postalo gladno slika smrti i ništavila, mediji se takmiče ko će plasirati stravičnije snimke, na primjer, slike užasnog kraja i smrti Gadafija. Virtuelno je postalo stvarnosno. Danas postoje planetarni izvođači smrti, njih plaćaju velike korporacije i magnati. Spektakl smrti doji ljudsku psihu. Takvi sistemi i prizori do kraja raščovječuju ljudsko biće, padamo u najdublji ponor grijeha.
 
GLAS: Ima li tome kraja? Kakva je pozicija pjesnika i pisaca u takvom apokaliptičnom vremenu?
 
GRUJIČIĆ: Sudeći po svemu što opažamo, svijet se približava tački velike promjene. Vjerujem da je to civilizacijski oblik preumljenja, presvlačenje košulje smisla postojanja. Okovan materijalističkim rezonom, čovjek ne vidi takvu metamorfozu, ali ona se osjeća u vazduhu. U tom kontekstu poezija je djevica, uzvišena sestra duhovnog smisla i izlaza. Ona je i golubica i zmija, ultrasvijest o čovjekovoj ambivalentnoj prirodi i nesavršenstvu. Poezija je moć duha i jezika da o racionalnim stvarima progovori "nemogućim" slikama. Njen najviši domet je u biblijski intoniranom jeziku. Ona će se otjelotvoriti u oblik ljudskog života vrijedan poštovanja i radosti.
 
GLAS: Objavili ste 25 naslova. Poslije knjige "Priče iz potaje" i romana "Muža duša", koje su takođe, uz "Šajkaške sonete", izašle posljednjih godina u "Prometeju", pojavila se i Vaša knjiga poema "Vijadukt"?

GRUJIČIĆ: Pisac, pogotovo pjesnik, cijelog života ostaje vezan za arkadijske slike djetinjstva. One su čistilište za potonje sile života, koje nas napadaju raznim iskušenjima i grijesima. Knjiga "Vijadukt" je sačinjena iz tri poeme koje uzimaju Gomjenicu kao glavni prostor odigravanja divnih čuda. Izgradnja asfaltnog puta od Prijedora do Tomašice, početak rada novog rudnika koji će raseliti čitav kraj, zatim nesvakidašnji krajiški ritual pokrivanja kuće, životno pozorište darivanja i pjevanja u Potkozarju, te bajkoliki lov na žabe u šumskim barama zavičaja, predstavljaju neponovljive trenutke jedne rane mladosti koja je sve to udivljeno posmatrala i ubrzano disala. Napisao sam tri poeme u slobodnom stihu i pokušao da vratim ovaj oblik pjevanja u svoju stvaralačku radionicu, ali i na srpsku pjesničku scenu.
 

NAGRADE

Nenad Grujičić je dobitnik petnaestak prestižnih nagrada među kojima su i "Brankova" nagrada, "Vukova" nagrada, "Milan Rakić", "Skender Kulenović", "Pečat varoši sremskokarlovačke", "Kondir kosovke devojke", "Stražilovo", "Šušnjar", "Pjesma nad pjesmama", "Kočićevo pero", "Lazar Vučković"...

Neda Simić - Žerajić | 28.10.2011. | Glas Srpske (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Nenad-Grujicic-Cuda-iz-djetinjstva-u-Vijaduktu/lat/65447.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Avgust 30, 2012, 11:56:56 pm
*
NENAD GRUJIČIĆ:


BEĆARAC JE SRPSKA BAŠTINA

Nema prisvajanja tuđeg. Naše je da ne odustajemo od svoje kulturne baštine, jer bismo se smrtno ogrešili "na veke vekova" prema potomcima i precima. Ma koliko paradoksalno zvučalo, Hrvatska je ne svojom željom, izvan svoga cilja, dosta "uradila" i za nas, kada je kod UNESCO-a nominovala bećarac i nijemo kolo kao svoju baštinu, osvetlila je i promovisala elemente nematerijalne baštine koji su po svemu i srpski.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" ugledni književnik Nenad Grujičić, koji se u svom stvaralaštvu mnogo bavio ojkačom, kao autentičnom vrijednošću kraja iz kojeg potiče.

GLAS: Kako komentarišete podatak da je, poslije ojkače, UNESCO krajem prošle godine zaštitio i bećarac i nijemo kolo, ali kao kulturnu baštinu Hrvata?

GRUJIČIĆ: Na Balkanu u okviru istog jezika (kojeg po Miroslavu Krleži Hrvati zovu hrvatskim, a Srbi srpskim), nije preporučljivo sebično prisvajati duhovne i kulturne tvorevine. Naravno, sve tri navedene pojave nematerijalnog kulturnog blaga pripadaju i Srbima. UNESCO omogućava da različite države predlažu istu pojavu. U tom pogledu najprirodnije bi na Balkanu bilo da su Srbija i Hrvatska zajednički predložile bećarac, odnosno, obe ove države zajedno sa Republikom Srpskom — ojkaču i gluvo kolo.

GLAS: Danas je aktuelna priča o prisvajanju tuđeg i otimanju kulturne baštine?

GRUJIČIĆ: To je uglavnom posledica dnevnopolitičkih tenzija, tektonskih poremećaja i ustanovljenja novih državnih granica na Balkanu. Ovako kako je dosad urađeno, sve liči na neku vrstu ratnog plena i otimačinu koja povodom triju elemenata nematerijalne kulturne baštine, u stvari, predstavlja hrvatske autogolove, jer Srbija i BiH (Republika Srpska) u svakom trenutku mogu pridodati svoje nominacije za ove iste fenomene. To UNESCO i preporučuje.
 
GLAS: Koji su naši sljedeći potezi i da li se tu konkretno išta može popraviti?
 
GRUJIČIĆ: Naš problem je danas u tome što Srbija i Republika Srpska do sada ništa nisu nominovale UNESCO-u iz sfere nematerijalne kulturne baštine. Srbija je u poslednje vreme podosta uradila na organizovanju ovih poslova da se konačno krene sa nominacijama, ali se nedavno ispostavilo da Srbija nema zakon u kojem se pominje pojam "nematerijalno kulturno nasleđe". Bez tog zakona cela naša procedura prema UNESCO-u pada u vodu.
 
GLAS: Vi ste autor poznate knjige, studije i antologije "Ojkača", koja je do sada imala pet izdanja. Pisali ste i o bećarcu i kolu. Kako da pokažemo svijetu da ojkača, bećarac i nijemo kolo vuku korijene iz naših krajeva?
 
GRUJIČIĆ: Entoni Kraus, predstavnik UNESCO-a u Veneciji, kaže da mnogi kulturni fenomeni žive daleko od mesta gde su nastali, pa se stoga mogu nominovati za liste svetske baštine ma gde se izvodili. Život to pokazuje i dokazuje svakodnevno. Ojkaču u Vojvodini pevaju mnoge generacije, počev od seoba posle Prvog svetskog rata, pa Drugog i — konačno posle ovog trećeg građanskog koji je stvorio velike izbegličke kolone iz krajiških predela ka Srbiji. Glamočko gluvo (nijemo) kolo, tako, osim na zavičajnoj lokaciji, izvodi se danas uveliko i u Vojvodini (Srbiji). Sve tri elementa srpske baštine, dakle, izvode se vekovima u BiH (Republici Srpskoj), Hrvatskoj i, dabome, u Srbiji. U Vojvodini žive paralelno i bećarac i ojkača.
 
GLAS: Da li Vi lično kao afirmisan autor možete učiniti nešto da srpska kulturna baština u pomenutim elementima ne bude definitivno preoteta?
 
GRUJIČIĆ: Delimično sam uključen u razgovore na tu temu u Srbiji i Republici Srpskoj. Predložio sam Srbiji ojkaču za upis u Nacionalni registar, a zatim čim dođe trenutak i za nominovanje za Reprezentativnu listu UNESCO-a. Predložio sam, takođe, Republici Srpskoj dve pojave, ojkaču i staro kozarsko kolo, koje je izuzetna vrednost srpske baštine. O tome sam razgovarao sa Irenom Soldat-Vujanović, pomoćnicom ministra za kulturu RS. O ovoj temi treba i dalje da se razgovara na najvišem republičkom nivou, jer su u pitanju jako važni korenski elementi kojima se prepoznaje i pokazuje identitet i kontinuitet srpskog kulturnog bića. Republika Srpska je tu u prednosti, jer se na njenom terenu primarno izvode ove pojave.
 

GENEZA

GLAS: U kojim se izvorima najbolje može upoznati bećarac i otkriti njegova geneza?
 
GRUJIČIĆ: Antologija "Bećarac" akademika Mladena Leskovca donosi podatke o korenskoj pripadnosti bećarca Sremu, Bačkoj i Banatu. Zatim, antologija istog imena Stevana Bugarskog, objavljena u Bukureštu, govori o bećarcu koji pevaju Srbi u Rumuniji. Dakle, povodom zajedničkog nominovanja UNESCO-u, može se priključiti i Rumunija. Znači, bećarac se ne peva samo u Baranji i Slavoniji.

Aleksandra Rajković | 05.02.2012 | Glas Srpske (http://www.glassrpske.com/kultura/knjizevnost/Nenad-Grujicic-Becarac-je-srpska-bastina/lat/70023.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Septembar 07, 2012, 03:10:03 am
*

KRAJIŠKO DUHOVNO BLAGO

Ojkača upisana u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

Ovih dana, ojkača je zvanično upisana u prvi Nacionalni registar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Pored ojkače, među dvadeset sedam elemenata duhovne baštine, nalaze i krsna slava, đurđevdanski obred i molitva, vranjansko pevanje, zlatiborsko pevanje "iz vika", pevanje uz gusle, gajde, pirotsko ćilimarstvo i dugo. Tim povodom, u Etnografskom muzeju u Beogradu osnovan je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, koji će pored ostalog imati zadatak da štiti i ojkaču.

Odlukom Nacionalne komisije i Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, ojkača je, kao poetsko-muzička, to jest, poetsko-vokalna tvorevina Srba Krajišnika–Dinaraca u Srbiji, ušla u prvi u nas napravljen Nacionalni registar NKN. Ovo je značajno iz više razloga, ponajpre što se time etablira srpska krajiško-dinarska baština kao svojina države Srbije, čime se ona obavezuje da institucionalno neguje i čuva ovo duhovno blago. Time se zaceljuje onaj vekovni bol silnih seoba, migracija, zbegova i kolonizacija, a povodom pohara, izgibija i ratova koji su kao po pravilu zahvatali prekodrinske lepe predele i pomerali stotine hiljada živih srpskih duša na balkanskom prostoru. Ulaskom ojkače u nacionalni registar NKN Srbije, krajiška baština se oslobađa apatridne pozicije "ni na nebu ni na zemlji".

Zatim, s obzirom na to da je Hrvatska prisvojila ojkanje, posebno važna dimenzija upisa ojkače u Nacionalni registar Srbije, jeste verifikacija ovog fenomena kao srpskog elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa na Balkanu. Poznato je da je hrvatska država proglasila ojkanje kao svoju baštinu, ne pominjući Srbe Krajišnike koji vekovima baštine ovaj prepoznatljivi oblik svoga identiteta na terenu Hrvatske. Kao tobož samo njihovo, Hrvati su nominovali ojkanje za svetsku baštinu na listi Uneska.

Ojkača pripada i srpskom etnosu u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, konkretno — u Bosanskoj Krajini. Nema sumnje da će, posle odluke Srbije da verifikuje ojkaču danas kao deo svog nematerijalnog kulturnog nasleđa, Republika Srpska, odnosno Bosna i Hercegovina, morati što pre da etabliraju ovaj element i kao deo svoje baštine, to jest, da ga institucionalno zaštite i time osnaže ukupnu poziciju srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa na Balkanu. A to znači, uz argumentovan i realan uticaj — konkretan proboj ka listama Uneska.

U radu na knjizi "Ojkača" (pet izdanja), na terenu, fascinirale su me svežina i starina ojkače u isti mah, njena sposobnost da se prilagođava vremenu i regeneriše, uvek zadržavajući miris i boju svoga korena.

Ojkača je vekovna osobenost po kojoj se prepoznaje jedan veliki duhovni talas srpskog naroda. Neprolaznom lepotom ojkačkog zvuka i viteškim nadmetanjem glasova, zameće se lepa kavga ojkačkih grupa u starom kozarskom kolu, na primer. Melodijski raspon ojkače oživljava reči, spira sa njih ustajalu memlu negovora, a ponekad sadrži i neki daleki liturgijski odjek na narodni način.

Ojkači deseterački dvostih je priča za sebe. Dovitljivost, šeretluk i barabluk, a onda istinoljubivost i iskrenost, na krilima karakteroloških crta i mentaliteta, donose istinsku umetničku vrednost koja se neprekidno obnavlja i traje. I kad je najvrletniji, lascivan ili erotski, taj dvostih je dobronameran, on hita da obraduje, da spase od čamotinje duha, da nahrani radošću gladnu dušu. A raspon tema je širok i neuhvatljiv, od lirskog i nežnog preko sirovo životnog do transcendentnog, a sve na duhovit i zdrav način, bez kompleksa i predrasuda. Nikom se tu ne klanja i ne robuje, sve je u prasku slobode i razbijanja puritanskog stida, a u razletu misli i srca, racija i lucidnosti.

Evo jedne ojkače iz Kočićevog vremena: Teško časti kad robuje vlasti,/ tuđoj vlasti u vr'jeme propasti. Aktuelna i svevremena pesma, kao da je nastala u našem istorijskom trenutku. A onda lepeza antologijskih primera ojkače: Rodi, majko, još jednog ko mene/ pa ćeš imat' dvije uspomene. //Vidiš, dragi, onaj čopor zv'jezda,/ tako sam ti maramu izvezla. //Nema mala livade u gaju/ đe se tvoja leđa ne poznaju. // U mog lole kuća nasred gore,/ pa mu lišće pada na prozore. //Drino vodo, žubora ti tvoga,/ nemoj biti međa roda moga.

Nenad Grujičić | 12.07.2012. | Politika (http://www.glassrpske.com/kultura/knjizevnost/Nenad-Grujicic-Becarac-je-srpska-bastina/lat/70023.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Septembar 18, 2012, 09:35:55 pm
*

"BRANKOVO KOLO" JE BREND SRPSKE KULTURNE SCENE

Beograd — Tradicionalna pesnička manifestacija "Brankovo kolo", 41. po redu, počeće u petak 7. septembra u najstarijoj srpskoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima, besedom o Branku Radičeviću koju će ove godine govoriti pesnik Ivan Negrišorac. Do 17. septembra, zajedno sa pesnicima, smenjivaće se dramski i muzički umetnici, filozofi i duhovnici u četrdeset različitih programa, a glavna tema je nematerijalna kulturna baština. Akcenat je stavljen i na "Antologiju srpske poezije (1847—2000)" koju je priredio Nenad Grujučić, direktor "Brankovog kola", o čemu govori u intervjuu za "Pravdu".


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_Pravda_2012.png)


"Brankovo kolo" ove godine ima bogat i raznovrstan sadržaj. Najavili ste čak 40 programa. Šta biste posebno istakli kao karakteristiku 41. pesničke manifestacije?

■ "Brankovo kolo" će i ove godine pokazati da je pravi brend na srpskoj kulturnoj sceni, festival koji je davno nadišao lokalne granice i postao poznat u ovom delu Evrope i šire. I dalje će osnova "Brankovog kola" biti osvetljavanje korenskih duhovnih silnica u spoju sa savremenim plodovima poezije i umetnosti. "Brankovo kolo" će pokazati nanovo svoju kreativnu neprikosnovenost, razliku i moć trajanja na javnoj kulturnoj sceni koja, inače, boluje od pomodnih i brzo potrošivih senzacija oličenih u "gutačima magle i vatre". Nema sumnje da će dolazak brojnih gostiju pred našu publiku, i medijski odjek stražilovskih, karlovačkih i novosadskih sadržaja, predstavljati reprezentativnu duhovnu meru i trijumf našeg kulturnog podneblja.

Poseban osvrt stavljate ove godine na nematerijalno kulturno nasleđe. Koliko su Srbi zapravo u današnje vreme svesni bogatstva svoje kulturne baštine i nasleđa i koliku pažnju im posvećuju?

■ Centralna tema 41. "Brankovog kola" glasi "Nematerijalna kulturna baština", gde će iz dana u dan biti predstavljeni sadržaji od vitalnog značaja za predstavljanje, očuvanje i afirmaciju srpske kulturne baštine i njene nominacije na Reprezentativnu listu i Listu ugroženih vrednosti Uneska. Biće osvetljeni neki elementi baštine upisani (i neupisani) u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Biće polemika i oko toga što nam susedi "pozajmljuju" i "prisvajaju" kulturnu baštinu i pri Unesku je beleže kao svoju?

■ Poseban osvrt biće dat na delove baštine koji su od strane naših suseda (Hrvatska) bezobzirno, kao vrsta ratnog plena, prigrabljeni kao njihovi (ojkanje, bećarac, gluvo kolo), a poznato je da takvi sadržaji na Balkanu pripadaju srpskoj kulturi, koji su se vekovima prenosili s kolena na koleno. Srpsku krajišku (dinarsku) duhovnost danas baštine u Srbiji (Vojvodini) izbeglice iz tih krajeva. Na 41. "Brankovom kolu" biće obezbeđen naučni pristup i obrada elemenata nematerijalne kulturne baštine oličene, na primer, u guslama, bećarcu i ojkači, guslama, te srpskom običaju iz Dalmacije "Čuvari Hristovog groba". Biće prikazani i izvedeni različiti oblici pevanja i običaja. U Matici srpskoj priredićemo Okrugli sto na temu "Srpsko usmeno poetsko nasleđe Vojne krajine (u zapisima od 18. do 20. veka)".

Da li postoji način da se institucionalno odupremo otimanju srpskog blaga i šta nam je tu činiti?

■ Formiran je prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđe Srbije pri Ministarstvu kulture. Tu je upisano 27 elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa. Naša država napokon mora zakonski utemeljiti pojam "nematerijalna kulturna baština" kako bi postojali konkretni mehanizmi za put ka Unesku i etabliranje našeg nasleđa na listama svetskih vrednosti. Mora se više poraditi na javnom osvetljavanju i predočavanju svega što predstavlja specifičnu srpsku kulturnu baštinu, pogotovo one aspekte kojima preti zatiranje. Veliki diskontinuiteti u srpskoj kulturi koji su u nastali posle Prvog i Drugog svetskog rata, te u najnovije vreme građanskih sukoba na Balkanu, stvorili su duboke jazove gde su se praktično ugasili primeri najviših vrednosti.

Pretpostavljam da ste iz iste potrebe, očuvanja srpske poezije, sačinili "Antologiju srpske poezije (1847—2000)". Šta sve antologija obuhvata u ovom vremenskom periodu?

■ U rasponu od jednog i po veka, od Branka Radičevića do Dejana Aleksića, na 980 strana, antologija obuhvata 290 pesnika različitih poetika, stilova i obrazaca. Vek i po — in­ter­val pu­nog ži­vot­nog za­ma­ha i raz­vo­ja srp­ske po­e­zi­je, vre­me ve­li­kog i ubr­za­nog zre­nja, isto­rij­skih i kul­tur­nih tur­bu­len­ci­ja, re­vo­lu­ci­ja i ra­to­va, pa­do­va i po­di­za­nja, po­ni­že­nja i po­be­da. Prednost da uđu u antologiju imali su pesnici koji na svom stvaralačkom putu "nisu samo pisali", već su "vidljivo i originalno propevali" u medijumu maternjeg jezika. Ona želi da postavi nove kriterijume i standarde, da relativizuje pozicije nekih autora, koje su stečene u ideološki ozvučenim vremenima ili inercijski preslikavane iz decenije u deceniju. Antologija poštuje oba krila srpskoga jezika, ekavski i ijekavski izgovor, izbegavajući na taj način da bude samo srbijanska, već, pre svega — srpska.

Šta ste uspeli da pokažete ovom antologijom? Šta su vam bili orijentiri i kriterijumi za odabir pesama?

■ Po­ka­za­o sam ši­ri­nu i le­po­tu srp­skog je­zi­ka raz­bo­ko­re­nog u naj­ra­zli­či­ti­jim pe­snič­kim re­še­nji­ma, u slobod­nom i ve­za­nom sti­hu, u ra­zno­vr­snim for­ma­ma i ob­li­ci­ma, u ne­pre­gled­nom mno­štvu te­mat­skih i mo­tiv­skih po­lja, u di­o­ni­zijskom i apo­lo­nij­skom to­nu, u kre­a­tiv­nim ču­di­ma i mo­ći­ma po­e­zi­je, u da­ro­vima ko­ji su se sud­bin­ski na­šli u ma­ter­njem je­zi­ku. Uzi­ma­o sam pe­sme ko­je iza­zi­va­ju sna­žan i neponovljiv do­ži­vljaj, pe­sme vi­dlji­ve kre­a­tiv­ne vi­tal­no­sti, pe­sme iz ko­jih iz­bi­ja ži­vot­na po­sve­će­nost ta­len­tu što pe­va. Po­seb­nu pa­žnju obra­ti­o sam na sa­vre­me­ni­ke ko­ji su na­pu­sti­li ovaj svet. Kad pe­snik umre, pe­sme se pod­mla­de. To je mo­me­nat kad pe­sme istin­ski po­či­nju da ži­ve. Po­sle fi­zič­ke smr­ti pe­sni­ka, po­e­zi­ja ne nad­ži­vlja­va sa­mo auto­ra, već i sva­kog pri­re­đi­va­ča an­to­lo­gi­je. Bez fi­zič­ki pri­sut­nog auto­ra, ja­vlja se etič­ki mo­me­nat od­go­vor­no­sti kod tre­nut­no ži­vih. Este­tič­ki ostva­re­no de­lo u vre­me­nu mo­ra bi­ti vred­no­va­no sve­šću ko­ja pod­ra­zu­me­va mo­ral­ni aspekt. Dru­štve­ne, obra­zov­no-prosvet­ne i kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je, esnaf­ska udru­že­nja i aso­ci­ja­ci­je, struč­ni po­je­din­ci i lič­no­sti od ugle­da, svi sno­se od­go­vor­nost za ži­vot de­la po­sle smr­ti auto­ra. Zatim, nisam iz­i­gra­va­o fa­ri­sej­skog ni­hi­li­stu što u manj­ku pe­snikâ vi­de to­bo­žnji kva­li­tet an­to­lo­gi­je. Na­o­pa­ka oso­bi­na da se ras­koš svo­di is­pod cr­te mi­ni­mu­ma, da se utu­lju­ju i gu­še pe­snič­ke vred­no­sti u ime pri­re­đi­va­če­ve mušičave "ge­ni­jal­no­sti", tra­je de­ce­ni­ja­ma na srp­skoj knji­žev­noj sce­ni, pred­sta­vlja prak­su s ko­jom na­po­kon tre­ba ras­ki­nu­ti. Jer, le­po­ta ne zna za gra­ni­cu, zna za do­me­te.

Deo antologije posvećen je zaboravljenim ili nepravično skrajnutim, dosad neprimećenim pesnicima. Podsetite nas na neke od njih?

■ Tu su izvrsne pesme Petra Milosavljevića, kojeg poznajemo pre svega kao teoretičara i istoričara književnosti. Ili pak soneti Borislava Milića, zatim poezija Gojka Janjuševića i Pavla Popovića.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Knjige_casopisi/Nenad_Grujicic_-_Antologija_srpske_poezije_Pravda_2012.jpg)


Napravili ste distancu od dvanaest godina. Kako ste se odredili prema našem vremenu koje je izgubilo karakteristike humanog?

■ Svet u ko­jem ži­vi­mo bo­lu­je od le­njo­sti i za­bo­ra­va, nar­ci­so­id­nog uz­di­za­nja i pre­te­ri­va­nja, be­sa i pre­le­sti sva­ke vr­ste. Mno­go vre­me­na pro­tek­ne dok ne pre­sta­nu dnev­ne igre i sa­pli­ta­nja, su­je­te i za­vi­sti — re­dov­ni pra­ti­o­ci pro­ce­sa etabli­ra­nja pe­snič­ke lič­no­sti i de­la. Vre­men­ska dis­tan­ca naj­bo­lji je lek, za­šti­ta od ak­tu­el­ne ta­šti­ne. Kad su u pi­ta­nju oči­gled­ne pe­snič­ke vred­no­sti, ne­ma­mo pra­vo na ti­ši­nu i de­men­ci­ju. Mo­ra­mo po­ka­za­ti zdra­vo­ra­zum­ski od­nos pre­ma va­tri ta­len­ta ko­ji plamti u ma­ter­njem je­zi­ku. Tu je po­e­zi­ja ne­u­ni­šti­vi du­hov­ni prin­cip ko­ji tra­ži da is­pu­ni­mo du­go­ve pre­ma pe­va­nju kao sud­bi­ni.

D. Đokić | 06.11.2012. | Правда (http://www.pravda.rs/2012/09/06/brankovo-kolo-je-brend-srpske-kulturne-scene/)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Septembar 24, 2012, 12:27:01 am
*

VODIČ KROZ BOGASTVO JEZIKA

Nenad Grujičić, direktor "Brankovog kola", priredio antologiju srpske poezije od 1847. do 2000. godine. U izboru je znatna pažnja posvećena pesnikinjama, a uvršteni su i eks-Ju rokeri

Napisana ili izgovorena, ćutana ili pevana, pesnička reč je svetlost živog duha. U epifanijskom blesku pesme, reči se brzinom svetlosti lančano vežu u nizove slika koje nisu od ovog sveta, ali mu pripadaju. Pesnici su posvećenici reči, monasi maternjeg jezika. Poezija je gornja amplituda tvoračkog principa osvojenog u jeziku.

Ovim rečima Nenad Grujičić uvodi u kapitalnu Antologiju srpske poezije koju je sastavio i objavio u "Brankovom kolu", povodom 165. godišnjice izlaska prve knjige pesama Branka Radičevića u Beču.

Knjiga u luksuznom povezu i na skoro 1.000 strana donosi izbor srpskih pesnika i njihovih pesama u periodu od 1847. do 2000. godine, a na čelo je stao Radičević sa svojom pesmom "Molitva". U ovom izboru znatna pažnja posvećena je pesnikinjama, jer je, po rečima priređivača, neprihvatljivo da se u antologijama koje obuhvataju period od stotinu godina nalaze samo jedna ili dve poetese.

■ "To je poniženje ženske pesničke populacija, i žene uopšte, ukidanje ravnopravnog delovanja talenta u istom jeziku. To se događalo u kilavim primerima antologija koje su srpsku poeziju tretirale kao mušku stvar", — ističe Grujičić.

Najnovija antologija srpske poezije prihvatila je i jednu vrstu kreativnog rizika — da se između njenih korica prvi put nađu pesnici koji dosad nisu slovili kao antologijski. Jednostavno, oni koji do sada nisu primećivani niti je uopšte tretirano njihovo pesničko poslanje kao bitno.

U knjizi se našlo i nekoliko pisaca koji su se u potpunosti ostvarili kao prozaisti. Njima se, po Grujičićevim rečima, poezija bila ukazala kao urođeni refleks bića, prenesen na specifičan način na njihovo ukupno delo, čime je ono steklo veliku književnu snagu. To su ponajpre Petar Kočić, Ivo Andrić i Branko Ćopić, koji se retko nalaze u pesničkim antologijama. Ova antologija obuhvata ukupni korpus srpskog jezika, ekavski i ijekavski izgovor, pesničku dijasporu u realnom smislu reči.

Čitaoci, naročito oni iz mlađe garde, sa oduševljenjem će prihvatiti mišljenje priređivača da u srpske pesnike druge polovine dvadesetog veka spadaju i neki kantautori i pesnici rokenrola, akteri savremene muzičke scene gde tekst ponekad igra presudnu umetničku ulogu. Tako su se ovde našli Arsen Dedić, Đorđe Balašević, Branimir - Džoni Štulić, Bora Đorđević, Momčilo Bajagić Bajaga, Milan Mladenović i Slobodan Tišma. Među pesnicima koji nisu kantautori, ali su namenski pisali i za rokere, ili nose amblem bit-poezije (ali su i pesnici "redovnog" književnog diskursa) našli su se i Duško Trifunović, Radoman Kanjevac i Zvonko Karanović. Uvrštavanjem u antologiju nekoliko pesnika ove provenijencije, čije pojedine pesme krasi istinski poetski nerv, demistifikujemo uveliko etablirane, namrgođene (i sopstvene) zablude — poručuje Grujičić.


BEZ DILEME

Na pitanje zašto smo uvrstili Arsena Dedića ili Branimira Štulića, obojicu iz Hrvatske, odgovaramo da smo na isti način u antologiju uneli i Grigora Viteza, Momčila Popadića ili Milana Milišića, a da ne govorimo o Petru Preradoviću, Medi Puciću i Mirku Koroliji. Na primer, Arsen Dedić rođen je u srpskoj porodici u Šibeniku... Ime dobio po Arseniju III Čarnojeviću... — objašnjava Grujičić u pogovoru.

B. Đorđević | 16.09.2012. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html%3A397213-Vodic-kroz-bogatstvo-jezika)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Oktobar 13, 2012, 04:00:07 pm
*

POEZIJA JE VIDOVITI EROS JEZIKA

"Antologiju srpske poezije (1847—2000)", Nenada Grujičića, objavilo je Brankovo kolo

U izdanju Brankovog kola, pojavila se obimna "Antologija srpske poezije (1847—2000)", Nenada Grujičića, — od Branka Radičevića do Dejana Aleksića. U raspon od jednog i po veka, Grujičić je uneo 290 pesnika, uzimajući za kamen-temeljac Radičevićevu prvu knjigu objavljenu u Beču 1847. godine. Ta godina je, inače, poznata po velikom značaju za razvoj srpskog jezika, poezije i književnosti.

Govoreći o ovoj antologiji, Mihajlo Pantić je istakao: "Antologija Nenada Grujičića je jedna od onih koje se u kritici smatraju integralnim. Ona obuhvata srpsko pesništvo od proseva moderne svesti u srpskoj pesničkoj imaginaciji do dana današnjeg i predočava širinu i bogatstvo svega onoga što je ta imaginacija kroz vekove uspela da nam dâ".

■ S obzirom na to da smo relativno mali jezik i narod, vodio sam računa da sve što je impregnirano istinskim talentom uđe u antologiju. Izbegao sam opasnu i lenju praksu sublimisanja i eliminisanja pesama i pesnika samo zato što tako izgledaju neke druge uticajne antologije. Sa praksom kopiranja antologija objavljenih pre pola stoleća, napokon treba prekinuti. Nužan je metod uvažavanja eksplozije pesničkih vrednosti, i ja sam to uradio, unoseći sveže poglede i nove kriterijume — kaže Nenad Grujičić.

U antologiji se, osim Branka Radičevića nalaze pesnici: Petar Petrović Njegoš, Petar Preradović, Jovan Sundečić, Đura Jakšić, Zmaj, Laza Kostić, Jovan Grčić Milenko, Vojislav Ilić, Aleksa Šantić, Mileta Jakšić, Jovan Dučić, Milan Rakić, Svetislav Stefanović, Sima Pandurović, Dis, Milutin Bojić, Veljko Petrović, Mirko Korolija, Stanislav Vinaver, Milutin Bojić, Miloš Crnjanski, Rade Drainac, Momčilo Nastasijević…

Poseban značaj Grujičić je dao drugoj polovini dvadesetog veka: Milan Dedinac, Risto Ratković, Desimir Blagojević, Oskar Davičo, Skender Kulenović, Dušan Kostić, Vasko Popa, Risto Tošović, Branko V. Radičević, Miodrag Pavlović, Miroslav Antić, Stevan Raičković, Božidar Timotijević, Ivan V. Lalić, Duško Trifunović, Jovan Hristić, Branko Miljković, Lazar Vučković, Borislav Radović, Branislav Petrović, Krstivoje Ilić, Matija Bećković, Dragan Kolundžija, Slobodan Rakitić, Ranko Risojević, Rajko Petrov Nogo, Pero Zubac, Đuro Damjanović, Stevan Tontić, Slavomir Gvozdenović, Milan Nenadić, Rajko Petrov Nogo, Vojislav Despotov, Duško Novaković, Milosav Tešić, Ivan Negrišorac, Vladimir Jagličić, Dragoslav Dedović…

■ Poezija je vidoviti eros jezika. A jezik bez nadahnuća i nije poezija. Uzimao sam pesme koje izazivaju snažan emotivni doživljaj, pesme vidljive kreativne vitalnosti, pesme iz kojih izbija životna posvećenost talentu što peva, pesme koje teže krugovima savršenstva, pesme detalja sa univerzalnim silnicama što dotiču današnjeg čoveka (ali i onog u budućnosti), pesme koje beže iz memle zatvorenih navika svake vrste, pesme nastale na principu jezičke igre u svim pravcima, pesme koje predstavljaju duševno iznenađenje u jeziku — ističe Grujičić.

U antologiji je i četrdesetak pesnikinja: Milica Stojadinović Srpkinja, Draga Dimitrijević Dejanović, Danica Marković, Jela Spiridonović Savić, Anica Savić Rebac, Desanka Maksimović, Dara Sekulić, Mirjana Stefanović, Darinka Jevrić, Stevka Kozić Preradović, Tanja Kragujević, Ljubica Miletić, Draginja Urošević, Radmila Lazić, Zlata Kocić, Mirjana Božin, Dragana Kragulj, Jelena Lengold, Ana Ristović, Milena Marković, Jelena Radovanović, Tanja Stupar Trifunović, Jelena Aleksić…

■ Neprihvatljivo je da se u antologijama koje obuhvataju period od stotinu i više godina nalaze samo jedna ili dve poetese, to je ponižavanje ženske pesničke populacije, i žene uopšte, ukidanje ravnopravnog delovanja talenata u istom jezika — naglašava Grujičić.

U antologiji je i nekoliko kantautora i pesnika rekonrola: Đorđe Balašević, Milan Mladenović, Branimir Štulić… U antologiji su i pesnicima koji su, iz raznih razloga, izostavljani u sličnim projektima srpske poezije: Gojko Janjušević, Pavle Popović, Vujica Rešin Tucić, Borislav Milić, Đuro Damjanović, Miodrag Stanisavljević, Boro Kapetanović, Jovo Marić, Predrag Bjelošević, Miodrag Tripković, Ilija Lakušić, Mišo Avdalović… Posebno iznenađenje su pesme Petra Milosavljevića, poznatog teoretičara književnosti, filologa i kritičara.

■ Ukazala mi se idealna prilika da uvedem pesnike koji su nekorektno i bez objašnjenja izostavljani iz antologija ukupne srpske poezije. Podjednako sam tretirao ekavsko i ijekavko krilo srpskoga jezika. Unosio sam pesnike koji ne samo da pišu tekstove već pre svega one koji su propevali u maternjem jeziku. Ovi drugi su privilegovani u mojoj antologiji, jer prava poezija se upravo po spoju melodijske supstance i značenja reči razlikuje od proze. Zaobišao sam tvorevine koje nisu ostvarene u jedinstvu forme i sadržaja, zatim, namrgođeno mudroslovlje i farisejsku nadmenost beživotnog duha, odnosno autore u salijerijevskom hendikepu nepostojanja talenta — objašnjava Grujičić.

Pitamo Grujičića da li je, kada je završio antologiju, shvatio da je neke pesnike neopravdano izostavio.

■ Naravno, bilo je nekoliko mlađih, vrsnih pesnika, čije pesme zaslužuju pažnju, ali ih nisam mogao uključiti, jer su im se prve knjige pojavile posle dvehiljadite godine. Takav je, na primer, talentovani Radomir D. Mitrić iz Banjaluke, kojem se odličan prvenac pojavio 2004. godine. Njihovo pesničko prisustvo u maternjem jeziku time nije ugroženo. Kad dođe vreme, kad nastupi neka nova distanca, oni će naći svoje mesto u ovoj ili sličnim antologijama, a neki će i sami, verujemo, sačiniti svoje cvetnike srpske poezije — kaže Nenad Grujičić.


PPEDSTAVLJANJE U RIMSKOJ DVORANI

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, danas u podne, "Antologiju srpske poezije (1847—2000)", Nenada Grujičića, predstaviće: Dragoljub Stojadinović, Slavica Garonja Radovanac, Marija Sloboda, Ružica Sokić, Verica Nikolić, Boško Petrov, Slobodan Rakitić, Krstivoje Ilić, Duško Novaković, Milena Marković i autor — Nenad Grujičić.

Zoran Radisavljević | 12.10.2012. | Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Poezija-je-vidoviti-eros-jezika.lt.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Oktobar 29, 2012, 04:09:09 pm
*

NENAD GRUJIČIĆ — POEZIJA JE SVJETLOST MATERNJEG JEZIKA

U Srbiji neki antologičari ne vide ukupnu mapu srpskog pjesničkog jezika. Često takve antologije srpske poezije obuhvataju samo pjesnike iz Srbije.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_Glas_Srpske_2012.png)


Postoji jedna novija antologija u tri toma koja obuhvata isti period kao i moja, a u kojoj se nalaze samo dva prekodrinska srpska pjesnika. Ili, pak, "zlatna" antologija koja obuhvata stotinu godina srpske poezije, a nema nijednog pjesnika iz ijekavskog prekodrinskog miljea. To je nedopustivo.
 
Rekao je ovo za "Glas Srpske" književnik i direktor "Brankovog kola" Nenad Grujičić, koji je priredio "Antologiju srpske poezije (1847—2000)".
 
Prvi put u jednoj ozbiljnoj antologiji srpske poezije, koja obuhvata vijek i po razvoja, našlo se čak dvadeset šest srpskih pjesnika iz BiH i Republike Srpske.
 
■ Nisam više mogao podnositi i gledati takvu nepravdu i sljepoću da nema pjesnika iz Srpske u antologijama srpske poezije. Ravnopravno tretiram ekavsko i ijekavsko krilo srpskog pjesničkog jezika. Prekodrinski srpski pjesnici zaslužuju punu pažnju i primat. Eto, na primjer, oni redovno nastupaju na "Brankovom kolu", a mnogi su dobitnici naših nagrada "Stražilovo" i "Pečat varoši sremskokarlovačke". "Brankovo kolo" je objavilo dvadeset knjiga mlađih pjesnika iz Republike Srpske — kaže Grujičić.
 
Priređivač nove "Antologije" i sam je zastupljen u raznim antologijama kroz decenije rada. Ali u ovu novu nije uvrstio nijednu svoju pjesmu.
 
■ Smatrao sam to mjerom mjere. Nema potrebe da još i svoje pjesme uvrštavam u antologiju čiji predgovor i pogovor (napomene) lično potpisujem. Po frekventnosti pojedinih mojih zastupljenih pjesama u raznim antologijama, mogao sam lako da odredim koliko pjesama i koje pjesme da uđu u najnoviju antologiju. Ali, kao što nikad nisam kao pjesnik nastupio na "Brankovom kolu", na čijem sam čelu, iz sličnog principa sam postupio i povodom sopstvene antologije. Sa šaljivije tačke gledano, tako mi je lakše da objasnim i umirim kolege pjesnike koji se nisu našli u mojoj antologiji — kazao je Grujičić.
 
Ističe da ova kapitalna antologija govori o snazi pjesničke riječi kroz vrijeme, ali i da pokazuje kako srpska književnost ima darovite pjesnike.
 
■ Poezija je civilizacijski duhovni supstrat jednog naroda, dokaz o nepropadljivosti naših života i smisla svijeta. Kao relativno mali narod i jezik, nemamo pravo da improvizujemo svoj odnos prema vrhunskoj poeziji. Ona je najupečatljivija i najvjerodostojnija svjetlost u maternjem jeziku. Upravo pojedinci, koji (i sami po sebi) predstavljaju institucije, nemaju pravo da vještački sublimišu raskošno bogatstvo srpske poezije kroz vijekove, kao što im ne pripada da zanemaruju i sklanjaju u stranu talentovane pjesnike koji su sudbinski propjevali u maternjem jeziku — smatra Grujičić.
 
Specifičnost "Antologije" koju je Grujičić priredio ogleda se i u činjenici da se prvi put u antologiji srpske poezije našlo trideset pet pjesnikinja, ali i nekoliko kantautora i rokenrol pjesnika.
 
■ I jedno i drugo smatram prirodnim i nužnim oblikom sazrijevanja stručne svijesti o srpskoj poeziji. Bila mi je data rijetka prilika, i ja je nisam htio propustiti. Nedopustivo je da pjesnikinje budu tretirane kao zona sekundarnih književnih stvaralaca. Zaista postoje, i tu nema nikakve dileme, desetine izvrsnih pjesnikinja u srpskom jeziku toga intervala. A što se tiče ovog drugog iznenađenja, o kojem mnogi pričaju, smatrao sam da je "ojužilo" u našoj stvarnosti i da napokon treba da postupimo kao druge, relativno veće kulture, koje su već etablirale svoje rokenrol pjesnike i kantautore u očigledne književne vrijednosti — naglašava Grujičić.
 

STVARALAČKI ZAMAH
 
■ "Antologiju" sam sačinio lakokrilo i radosno, u čistom zamahu stvaralačkog erosa. Znao sam tačno šta hoću. Nisam osjećao rudarski napor u istraživanju i sklapanju antologije. Sve mi je bilo pri ruci. A najbolji odgovor na neke postojeće antologije jeste princip — antologija na antologiju! Sve drugo su usputne packe i komentari. Otuda, potrebno je studiozno i nadahnuto prići ovakvom poslu, sačiniti antologijski projekat koji će biti pandan prethodnima, u kreativnoj želji da budu nadmašeni. Sve mi je bilo naklonjeno u izradi ove antologije, koja nije bila ničim ograničena — kaže Nenad Grujičić.

Aleksandra Madžar | 24.11.2012 | Glas Srpske (http://www.glassrpske.com/kultura/knjizevnost/Nenad-Grujicic-Poezija-je-svjetlost-maternjeg-jezika/101063.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Novembar 23, 2012, 10:16:29 pm
*
NENAD GRUJIČIĆ, PESNIK I KNJIŽEVNI KRITIČAR — U "ANTOLOGIJI SRPSKE POEZIJE"
NAŠLO SE ČAK 26 SAVREMENIH PESNIKA


ODABRAO TALENTE KOJI PEVAJU

Pesnik i književni kritičar Nenad Grujičić, koji je pre nekoliko dana u Banjaluci promovisao svoje kapitalno delo "Antologija srpske poezije", kaže da je posebno zadovoljan što se među izabranih 290 autora, čiji su stihovi našli mesto u njegovoj antologiji, po prvi put nalazi i veliki broj savremenih srpskih pesnika sa prostora Republike Srpske.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_Press_online_2012.png)


Ističući da su pesnici iz RS s punim pravom zaslužili da se nađu u novoj Antologiji srpske poezije kojom je obuhvaćeno srpsko pesničko stvaralaštvo u poslednjih 150 godina, Grujičić u razgovoru za Press RS kaže da je svoje kapitalno književno delo "pripremao celog života".

U vašoj "Antologiji srpske poezije" našlo se 290 pesnika, počevši od Branka Radičevića pa sve do Dejana Aleksića.

■ Upravo tako. Međutim, važno je istaći da se po prvi put u jednoj važnoj antologiji ukupne srpske poezije našlo čak 26 savremenih pesnika iz Bosne i Hercegovine, odnosno iz Republike Srpske.

Ko su odabrani pesnici iz RS?

■ To su Duško Trifunović, Dara Sekulić, Vladimir Nastić, Velimir Milošević, Ranko Preradović, Stevan Tontić, Stevka Kozić Preradović, Đuro Damjanović, Branko Čučak, Zoran Kostić, Todor Dutina, Slobodan Blagojević, Dušan Praća, Ranko Sladojević, Goran Simić, Boro Kapetanović, Predrag Bjelošević, Anđelko Anušić, Draga Kragulj, Dejan Gutalj, Branko Brđanin Bajović, Ljupko Račić, Mirko Vuković, Željko Pržulj, Tanja Stupar Trifunović i Aleksandra Čvorović.

Šta vas je opredelilo da ovih 26 autora uvrstite u "besmrtnike" srpske poezije?

■ Pesnici preko Drine zaslužuju punu pažnju i pripada im široka prilika da uđu u antologiju ukupne srpske poezije. Moj napor se ogledao i u stvaralačkoj činjenici da su talenti u ijekavskom izgovoru ravnopravni, a u nečemu, potpuno specifični i muzikalniji, naspram ekavske lepote srpskog jezika.

Kako ste se određivali prema onima koji su zaboravljeni i onima koji misle da su "nezamenjivi"?

■ Drago mi je da sam bio u prilici da ukažem na obilje pesničkih darova koji su tu oko nas, živi i neuništivi, a zaobiđeni samoživošću književne i društvene birokratije. S druge strane, nije me ubedilo ničije takozvano značajno prisustvo na pesničkoj sceni, ako ono nije ovaploćeno istinskim talentom koji peva. U antologiju nisu ušli autori koje vanknjiževni razlozi drže na sceni, kao ni oni kojima drugi doteruju i uređuju pesme.

Koliko dugo ste pripremali ovu bogatu antologiju?

■ Ovu antologiju sam pripremao tokom celog književnog života. Ima mnogo razloga da je to baš tako. Znao sam kakvu želim napraviti antologiju, nisam imao nedoumice oko toga. Bilo je važno da prepoznam u pesničkom tekstu živu maternju melodiju u univerzalnom značenju reči, bez koje nijedan pesnik ne može da stvori autentično delo. Dakle, tražio sam vrhunske stihove u kojima su pesnici propevali na božanskoj struni talenta. Srpski jezik poseduje izvanredne pesničke karakteristike koje već u primordijalnoj supstanci reči nose žar neponovljivog.


SNAGA POEZIJE

U čemu je snaga poezije i pesnika danas?

■ Poezija nije kula od slonove kosti, niti stakleno zvono patetike. Ona isključuje amaterski pristup maternjem jeziku i nije hobi. To su najniži aspekti poimanja pesničkog govora. Poezija je najviši oblik duševne pismenosti, gromadni trag živog ljudskog postojanja u svetu. Ona relativizuje malograđanski oblik materijalističke svesti i demistifikuje dnevno-politički vašar taštine. Pesnik ne sme da oblači šarenu partijsku košulju, jer će ga ona odvesti do amoralnosti i mržnje. Vrhunska poezija garantuje večitost imena pesnika i jezika kojem pripada. Nije slučajno da u svim gradovima sveta, imena ulica, škola i ustanova najviše pripadaju pesnicima i piscima.

Boris Knežević | 25.11.2012 | Press online (http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/27716/Odabrao%20talente%20koji%20pevaju.html?message=ok)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Januar 03, 2013, 01:39:18 pm
*
SA NENADOM GRUJIČIĆEM POVODOM NJEGOVE "ANTOLOGIJE SRPSKE POEZIJE"
 

BESCJEN BLAGO MATERNJEG JEZIKA

Ova antologija obuhvata interval od jednog i pô vijeka, preciznije, period od sto pedeset tri godine (1847—2000) i u njoj se nalazi 290 pesnika — od Branka Radičevića do Dejana Aleksića



(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Nenad_Grujicic_Magazin_Ekstra_2012.jpg)


Pred sam početak 41. Brankovog kola, u izdanju ove poznate institucije, prije nešto više od dva mjeseca, pojavilo se Vaše djelo ''Antologija srpske poezije (1847—2000)''. Čime ste se motivisali i rukovodili stvarajući ovu kapitalnu knjigu?
 
■ Osećala se potreba za jednom antologijom srpske poezije koja će, u dubljem vremenskom rasponu, uzeti u obzir ukupnu mapu našeg jezika i pesništva. Tinjala je velika potreba za ozbiljnom antologijom koja će ravnopravno tretirati pesničke talente s obe strane Drine, i šire. To je jedan od razloga kojima sam se rukovodio. Moja antologija obuhvata vek i pô razvoja srpske poezije, počevši od 1847. godine koja je od prvorazrednog značaja za rođenje i razvoj čistoga srpskog jezika u književnosti. Te godine u Beču, pojavila se, pored ostaloga, prva knjiga pesama Branka Radičevića.
 
Kao pjesnik, kritičar i esejista stekli ste, kroz nekoliko decenija živog prisustva na književnoj sceni, ozbiljne uvide u srpsku poeziju? Šta znači naći se u vašoj antologiji?

■ Rekoh, ova antologija obuhvata interval od jednog i pô stoleća, preciznijije, period od sto pedeset tri godine (1847—2000). U njoj se nalazi desta devedeset pesnika — od Branka Radičevića do Dejana Aleksića. Nije isto praviti antologiju srpske poezije od Drugog svetskog rata naovamo, ili ovu moju koja kreće iz sredine devetnaestog veka. To je ogromna razlika. Dakle, nije isto kada u mojoj antologiji pesnik iz novijeg vremena dobije jednu pesmu ili, pak, kada mu se ta ista pesma nađe u antologiji koja obuhvata poslednjih pedeset godina. To su dva neuporedivo različita konteksta, jer, u prvom slučaju uvrštena pesma dobacuje svoju senku sve do 1847. godine, a u drugom, tek do 1945. Stotinu godina razlike pomera vrednosni kapacitet uvrštene pesme i pesnika, a time i same antologije. Dakle, mnogo je veći značaj za savremenog pesnika ako mu se pesma nađe u kontekstu sa pesmama Branka Radičevića, Laze Kostića, Đure Jakšića, Jovana Dučića, Milutina Bojića i drugih velikana, nego li samo u zbiru svojih savremenika. Verujem da to razumeju uvršteni živi, naročito mlađi pesnici i da će ih zastupljenost u mojoj antologiji motivisati da i dalje neguju dar za sopstveni talenat, da nastave da rade i pišu što najbolje mogu, naprosto da opravdaju svoje prisustvo u antologiji ovoga raspona i dometa.

Kao nijedan antologičar prije, Vi ste u antologiju ukupne srpske poezije unijeli, ni manje ni više, čak dvadeset šest pjesnika ijekavskog prekodrinskog miljea, koji žove ovdje. To je radikalni pomak i novi antologijski uvid bez premca. Mnogi među nama pjesnicima su samo teoretisali o toj mogućnosti, a vi ste bili praktični i konkretni?
 
■ Moj antologičarski gest pripada istini i činjenicama ''na terenu'', otkrivena je na širem planu zanemarena lepota u ijekavskom jezičkom krilu srpske epoezije. To što su novosadsko-beogradski antologičari pravili mahom antologije srbijanske poezije, a pod imenom ''srpska'', predstavljalo je beslovesani nehaj i slepilo na našoj književnoj sceni. Meni je to bio dodatni motiv u radu na antologiji u kojoj se, kao što rekoste, nalazi dvadeset šest savremenih srpskih pesnika iz BiH, odnosno, Republike Srpske: Duško Trifunović, Dara Sekulić, Vladimir Nastić, Velimir Milošević, Ranko Preradović, Stevan Tontić, Stevka Kozić Preradović, Đuro Damjanović, Branko Čučak, Zoran Kostić, Todor Dutina, Slobodan Blagojević, Dušan Praća, Ranko Sladojević, Goran Simić, Boro Kapetanović, Predrag Bjelošević, Anđelko Anušić, Dragana Kragulj, Dejan Gutalj, Branko Brđanin Bajović, Ljupko Račić, Mirko Vuković, Željko Pržulj, Tanja Stupar Trifunović i Aleksandra Čvorović.
 
Kao malo ko iz novijeg književnog života, istakli ste se i kao beskompromisan polemičar povodom nekih antologija i drugih pojava u književnom i kulturnom životu? Tu ste izvukli mnoge zaključke i pouke?
 
■ Poezija je najviši oblik književne pismenosti i najdublji svetlosni trag ljudske duševnosti. Ništa kao poezija ne ostavlja tako snažan pečat za sva vremena. Nije slučajno da se upravo po pesnicima i piscima najviše nazivaju ulice, škole i ustanove, i to svuda po svetu. I to je dokaz nepropadljivosti duhovnih bisera u maternjem jeziku i vremenu. Prolazna ljudska pena svakodnevice i smenjivi društveno-piolitički sistemi upućuju na to da je život vulgarno besmislen ukoliko nema uporište i snagu u duhovnim djelima. Zato je ulazak pesnika u antologije delikatno dragocen i prestižan. Tu postoje vidljivi i nevidljivi vidovi prisustva i borbe. Ulasku u ''večnost'' teže i autori-netalenti koji se nalaze na moćnim pozicijama koje nisu pesničke provenijencije. Oni neknjiževnim alatkama ''obezbeđuju'' sebi mesto u nekim usputnim, manje značajnim antologijama, ali to je samo šaka prašine prosuta po raširenim stranicama knjige, koju će prvi jači vetar oduvati u prazninu.

Napisali ste predgovor od preko sedamdeset strana i pogovor (napomene) od deset. Antologija ima blizu hiljadu strana. Kako ste se odlučivali za pjesme i pjesnike, naročito iz novijeg vremena? Šta je presuđivalo da nekog uvrstite, a nekog ne?
 
■ Veoma je važno istinoljubivo, ni po babu ni po stričevima, prilaziti odbiru pesnika za antologiju. Nastojao sam, gde god je to bilo moguće, da osvežim dosadašnje antologijske uvide. I kod pesnika iz devetnaestog veka i s počeka dvadesetog, pronalazio sam nove kvalitetne pesme. Tako, na primer, moja antologija počinje vrhunskom pesmom ''Molitva'' Branka Radičevića, koja se dosad nije našla ni u jednoj antologiji srpske poezije. Slično sam postupao i kod Zmaja, Laze Kostića, Jakšića, Šantića, Disa, Desanke, Raičkovića i drugih, pronalazio sam poneku pesmu nepoznatu širem čitalačkom auditorijumu, čak i specijalistima za literaturu. Najdelikatniji posao bio je vezan za moje savremenike. Novije pesme uvek moraju da odleže. Zato sam, pored ostalog, i napravio distancu od dvanaest godina (1847—2000) u odnosu na trenutak kada je ova antologija izašla. Da bi ušao u antologiju, pesnik je morao da vidno propeva u maternjem jeziku, da dotakne žilicu maternje melodije u jezičkom medijumu i uveže je u neponovljiva i univerzalna značenja reči upotrebljenih u pesničkom tekstu. Tu mi je pomogla sentenca Ezre Paunda: ''Pesnik s početka piše, a docnije peva.'' Tražio sam, dakle, originalne pesme, pesme autentičnog talenta koji ne ponavlja poznata rješenja. Isključivao sam pesme koje samo vizuelno liče na poeziju, a ustvari su suva proza ili apstraktni košmar ničega. Pogotovo nisam uvrštavao pesme onih autora koji, eto čuda, dopuštaju, ili pak ''moraju'', da im drugi ispravljaju i dopisuju ''pesničke'' tekstove.

Šta ste još imali u vidu kad ste počeli da sklapate ovu antologiju. To je posao koji se radi godinama, čitavog književnog vijeka. Šta Vam je bilo u krupnom planu?
 
■ Mi smo relativno mali narod i jezik. Kreativni pojedinci i institucije nemaju pravo da sažimaju i svode na nultu tačku, pa i ispod nje, naše vrhunske pesničke, umetničke i kulturne vrednosti. Time uništavaju koren srpskog duhovnog bića. Sve što vredi mora se naći u ovakvim antologijama. Mora ostati u vremenu. Smatram da je previše bilo sublimisanja i eliminisanja sopstvenog bescen-blaga zarad trenutnih, prepotentnih, pomodnih, ideoloških i tehničkih razloga. Uvažavao sam eksploziju srpskog pesničkog jezika i raznolike visove koje su osvojili pesnički darovi. Nisam kopirao niti klonirao prethodne antologije srpske poezije, težio sam originalnom otisku pogleda na prohujali vek i po. Unosio sam zaboravljene pesnike i otkrio nekoliko novih. Najizrazitiji primer jeste Petar Milosavljević koga poznajemo kao teoretičara i istoričara književnosti, naučnika i filologa.

O ovoj antologiji uveliko se priča. Nedavna promocija u Banskom doru u Banjaluci bila je izuzetno posjećena i živa, gradska vijećnica je bila prepuna. U čemu je, osim samo književnog, značaj pojavljivanja ovakve antologije srpske poezije?
 
■ Ta promocija, kao i neke prethodne, pokazale su da je poezija vitalno nastanjena u čoveku i vremenu. Potreba za njenom lepotom i dubinom je nepresušna. Ona je faktor obogotvorene sile u ljudima. Naravno, to isključuje svaki amaterizam. Vrhunska poezija je neuništiva i sveprisutna u svim vremenima. Tek povremeno se primiri pri najezdi primitivizma, ali se brzo pridigne i nastavi svoju plemenitu i borbenu misiju kroz epohe. S duge strane, poezija nije samo književnost, ona je više od toga, ona je nezavisna duhovna disciplina u maternjem jeziku. Posedovanje pesničkog talenta je najveće bogatstvo u literturi. Ovakva antologija govori u duhovnom kapacitetu, ne samo pojedinaca, već i jezika kojem pripada. Posmatrajući ovu antologiju, svako se lako može uveriti da smo mi zaista talentovan narod koji je iznedrio mnoge majstore i velemajstore u pesničkom medijumu. Ovakva antologija baštini neprolazne vrednosti, pomera kulturološku skalu našeg značaja na širem planu i ukazuje na domete imaginacije koju osvaja srpski jezik i obrnuto. Materijalni svet je inferioran u odnosu na duhovnu silu vrhunske poezije. On se raspada kao trošna hrpa počišćene prolazne stvarnosti. Pravi pesnici su koriferiji stvaralačke slobode, plodnosti duha i istine.

Vaš obiman predgovor sadrži mnoge nove poglede, čak radikalne? Vasko Popa kod Vas ima manje pesama od Stevana Raičkovića, na primjer. Popa ima sedam, a Raičković deset pjesama. U čuvenoj antologiji Miodraga Pavlovića, Popa ima čak sedamnaest, a Raičković svega šest. Ukazali ste na to i postavili pitanje zašto Vasko Popa nije pisao na svom maternjem, rumunskom jeziku?
 
■ U mojoj antologiji sedam pesnika imaju po maksimalnih deset pesama: Branko Radičević, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Vojislav Ilić, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski i Stevan Raičković. Vasko Popa je odličan pesnik, ali kod mene nije među najprivilegovanijima. Njega je podigao deo društvenog konteksta u kojem su on i Miodrag Pavlović bili nosioci nove moderne poezije naspram socreailističkog rukopisa toga vremena. Pavlović je zaista preterao sa uvrštavanjem neshvatljivo velikog broja Popinih pesma u svoju antologiju. Dao mu je neopravdano mnogo (najviše) u odnosu na sve pesnike srpskoga jezika uopšte. Sada se vidi da je to bila greška u zanosu, Pavlovićeva generacijska hiperbola oduševljenosti kolegom. Poezija se odigrava u maternjem jeziku. A Vasku Popi srpski jezik nije bio maternji. Dakle, postavlja se pitanje zašto Vasile (Vasko) Popa nije pisao na svom maternjem rumunskom jeziku? Samjuel Beket je, na primer, kao irski književnik posle Drugog svetskog rata počeo, sticajem životnih prilika, da piše drame na nematernjem francuskom i tako novi jezik svodio na gole, sublimisane i kratke, često bez gramatičke doslednosti, elemente. To je bilo nužno stanje u kojem se Beket zatekao, nije mogao drugačije. Po tom i takvom izrazu Beket se pročuo. Nešto slično doživeo je i Popa koji je na pomenuti način ekonomisao sa novom građom nematernjeg jezika — srpskog. A onda, u arhetipskim matricama našeg mita i folkorne fantastike, Popa je na specifičan način ''skenirao'' srpsku, njemu ipak nesrodnu, baštinu u jeziku (zagonetke, bajalice, brzalice, bajke), svodeći svoj izraz (bez interpunkcije) na minimalnu funkcionalnost punu svakodnevnih govornih klišea, idioma i frazeologizama, često u forsiranim sinestezijskim udarima, sa tzv. metaforizacijom humora i ironije, koja je dobila na ceni kao svojevrsna inovacija. Tu nema maksimalne i prirodne raspevanosti kakvu na primer pronalazimo kod Stevana Raičkovića ili, pak, Miloša Crnjanskog, čija se poezija ontološki stoprocentno odigrava u urođenoj melodiji maternjeg jezika. Nauka, koja se zove imagologija, može da utvrdi i dokaže Popin maternji hendikep, njegovu predstavu kroz jezik o sebi i ''drugome'', na osnovu konkretnih saznanja istorije, antropologije, sociologije, psihologije, lingvistike, kulturnih i političkih prilika. To je nešto što će se objašnjavati u budućnosti. U predgovoru opširnije objašnjavam ovaj fenomen.
 
Zanimljiva i vrijedna pažnje strana Vaše antologije jeste da ste uvrstili veliki broj pjesnikinja, čak trideset pet?
 
■ Nema potreba da naglašavam da su pesnikinje potpuno ravnopravne sa pesnicima. To se podrazumeva. Uvek je svemu mera talenat. Međutim, događa se da u nekim antologijama koje obuhvataju period od čak stotinu godina mesto nađe samo jedna pjesnikinja. To je nedopustivo. To je poniženje ženskog prisustva u poeziji, literauturi i životu. Ja sam nastojao da predstavim obilje lepote u poeziji, koje donosi celina pesničkih talenata bez obzira na pol. Imponuje mi da je ta karakteristika moje antologije uveliko primećena.
 
Još jedna karakteristika antologije takođe snažno je primjećena: Vi ste prvi antologičar koji je u ozbiljnu antologiju ukupne srpske poezije uvrstio pjesme nekoliko naših kantautora i rokenrol muzičara: Đorđa Balaševića, Arsena Dedića, Milana Mladenovića, Branimira Štulića, Bore Đorđevića i Momčila Bajagića?
 
■ Jedan iskusan pesnik mi je nedavno predložio da u velikoj beogradskoj ''Areni'', koja može primiti dvadeset hiljada ljudi, promovišem ovu antologiju tako što bi, uz najznačajnije pesnike raznih generacija, pozvao i pomenute rokenrol pesnike i kantautore. Zbilja, predlog je inventivan i vredan pažnje i, nema sumnje, da bi takav događaj izazavao veliku pozornost, što bi pomoglo najširoj afirmaciji same poezije i ove antologije. Možda zaista to i uradim. Relativno veće kulture od naše, uveliko su etablirale svoje kantautore i rokenrol autore u antologijama vrhunske poezije, od Leonarda Koena i Boba Dilana na Zapadu, do Bulata Okudžave i Vladimira Visockog na Istoku. Zašto ne bismo i mi to uradili? Evo, ja sam se usudio i povukao taj korak. Mnogi sad govore, a i sam tako mislim, da antologija time dobija na svežini i otvorenosti.

Poznato je da u vašoj bogatoj bibliografiji skoro trista jedinica pripada samo broju zastupljenih Vaših pjesama u raznim antologijama? Vaše pjesničko djelo je pozamašno i nagrađivano, o njemu je mnogo pisano. No, ipak sebe niste uvrstili u ovu antologiju iako drugi pjesnici-antologičari to čine. Zašto?
 
■ Nikad nisam nastupio kao pesnik na Brankovom kolu koje vodim godinama. To je moj nesalomivi princip. Ja želim biti istinski domaćin pesnicima, neko ko je u istinskoj službi poeziji. Jer, meni je nekim lepim čudom sudbine dato da nastupim skoro gde god želim. Zašto bih na Brankovom kolu to zloupotrebljavao. Drugi domaćini ne rade kao ja, ali to je njihova stvar. Osećao sam da nema potrebe da uvrstim svoje pesme u antologiju čiji predgovor i pogovor potpisujem lično i koju objavljuje Brankovo kolo. Miodrag Pavlović je svojevremeno uradio drugačije, ali to je stvar ličnog izbora i mere. I jedno i drugo je legitimno. S druge strane, lakše mi je tako da odgovorim ponekim kolegama zašto ih nisam uvrstio u antologiju.

Ranko Preradović, 2012
Intervju je objavljen u magazinu EKSTRA  


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Jul 12, 2014, 11:20:39 pm
*

NENAD GRUJIČIĆ: PEKIĆ I DAVIČO U RIZNICI SJEĆANJA

Knjiga "Ruku na srce" Nenada Grujičića, koja se pojavila u izdanju beogradskog "Službenog glasnika", obuhvata autorova sjećanja na susrete sa velikanima srpske književnosti, poput Branislava Petrovića i Borislava Pekića.

Objavljeno u biblioteci "Umetnost i kultura" i u kolekciji "Proplanci eseja" djelo sadrži i Grujičićeve polemike, eseje, zapise i putopise.

— Na 390 stranica nalaze se i tekstovi nastali u periodu od 1982. do 2014. godine, a objavljivani su u "Glasu Srpske", "Politici", "Večernjim novostima", "Dnevniku"... Čitaoci imaju priliku da saznaju kako su izgledala moja "ljudikanja" i sa Duškom Trifunovićem, Oskarom Davičom, Rašom Livadom i mnogima drugim piscima - kazao je Grujičić, koji je pjesnik, prozaista, esejista, kritičar i direktor "Brankovog kola" iz Novog Sada.

Autor je mnogobrojnih knjiga i višestruko je nagrađivan, a "Ruku na srce" je njegovo trideseto djelo.

Kazao je da se između korica ove knjige kriju i uspomene na doba kada je bio mladi urednik u književnom listu "To jest" na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

— Podsetio sam i na probleme koji su tada nastali zbog tekstova koji su, sticajem čudnih okolnosti, aludirali na Tita — ispričao je Grujičić.

U ovoj knjizi su i eseji o Danteu Aligijeriju, Frančesku Petrarki, Vuku Karadžiću, Petru Petroviću Njegošu, Branku Radičeviću, Lazi Kostiću, Jovanu Dučiću, Miroslavu Antiću, Branku Ćopiću, Jovanu Dučiću...

— Za čitaoce ove knjige pripremio sam i sedam eseja o pesničkoj reči, besmrtnosti poezije, slobodnom stihu, vremenu i smrti, čitanosti pesnika, talentu i grehu, poeziji, duši... U ciklusu "Varnice" ima 20 polemičkih tekstova o različitim temama iz književnog i kulturnog života — kazao je Grujičić.

Ciklus "Baština" posvećen je srpskoj duhovnoj tradiciji i listu "Brankovo kolo", koji je objavljivan od 1895. do 1914. godine, kao i krajiško-dinarskoj tradiciji, kolonistima u Vojvodini, ojkači i bećarcu i Nacionalnom komitetu za nematerijalno kulturno nasljeđe Srbije.

Zapaženo mjesto u knjizi imaju i putopisi iz Njemačke i Rumunije, kao i eseji o biblijskoj "Pjesmi nad pjesmama" i Božiću.

KVALITET
— Razuveravajući i razobličujući svoje oponente Nenad Grujičić uspešno varira različite retoričke registre i svuda je ujednačeno kvalitetan — kazao je književnik Želidrag Nikčević.

Cvija Mrkonjić | 21.06.2014 | Glas Srpske (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Nenad-Grujicic-Pekic-i-Davico-u-riznici-sjecanja/lat/156274.html)


Naslov: Nenad Grujičić (1954)
Poruka od: Angelina Oktobar 24, 2016, 09:22:33 pm
*

Prijedor: VASKRSNUĆE U STIHOVIMA PROGNANIH ORFEJA

Prijedor — Antologija izbjeglih srpskih pjesnika pod nazivom "Prognani Orfeji", objavljena prije samo pet dana u izdanju kulturne institucije "Brankovo kolo", imala je svoju prvu promociju u "Galeriji 96" u Prijedoru.

Antologiju srpske izbjegličke poezije sa područja Hrvatske, BiH, te sa Kosova i Metohije s kraja 20. vijeka sastavio je direktor "Brankovog kola" Nenad Grujičić.

Predstavljajući antologiju publici u četvrtak uveče, Grujičić je istakao da je ona osobena zbog toga što se tom tematikom na Balkanu, a i šire, do sada niko nije bavio.

— Ova antologija pokušava da kroz poeziju, kao najviši oblik pismenosti, predoči dramu ljudskog bića u izbeglištvu i progonu posle ratova na Balkanu s kraja 20. veka — rekao je Grujičić.

U antologiju su uvršćeni samo pjesnici koji su na sopstvenoj koži osjetili vatru najnovijeg rata u drami prisilnog napuštanja kućnog praga.

U "Prognanim Orfejima" ukupno je zastupljeno 116 pjesnika, od najstarijih, rođenih prije Drugog svjetskog rata, pa do najnovijih, koji su još bili djeca u vrijeme izbjeglištva i progona u ratovima s kraja 20. vijeka.

— Svakodnevni i dnevnopolitički jezik nije u mogućnosti da do te mere duboko i široko predoči takvu dramu, pa su pesnici privilegovani. Kada se nadnosimo nad ovom knjigom, setimo se  prognanog rimskog pesnika Ovidija iza koga je, nakon toliko vekova, ostalo svetsko pesničko delo, a od rimskih vladara toga vremena ne pamtimo gotovo ništa. Zato ova antologija hoće da ukaže na to da naša svest do kraja ume artikulisati tu katastrofu koja je donela veliku nesreću koja se dogodila, ali da iza toga stoji pozitivan aspekt koji je jedna vrsta preporoda, transformacija celoga bića naroda i težnja ka slobodi i vaskrsnuću — rekao je Grujičić.

On je dodao da ovdje nije riječ samo o patnji, bolu, napuštenom domu i zavičaju, iako to jeste u prvom planu.

— Treba imati na umu da su ovi pesnici danas nastanjeni na drugim adresama i u Srbiji, i u Torontu, i u Australiji i zapadnoj Evropi, gde su zasnovali neke svoje živote i da pored toga što su pesnici, imali su privilegiju da izdrže tu težinu koja se navalila na njihova pleća. Pesnici u rascvatu svog pesničkog jezika i talenta mogu da se skuće bilo gde i time pokažu da ih to što se dešava na neki način i inspiriše i daje snagu da to ovekoveče — rekao je Grujičić.

O knjizi su na promociji govorile Dragana Kragulj i Aleksandra Marilović, a pjesme iz antologije kazivala je glumica Pozorišta Prijedor Zorica Jojić.

Ovo je peta antologija koju potpisuje Nenad Grujičić, a prethodile su joj antologija posvećena narodnom blagu — ojkači, koja je objavljena 1988. Uslijedio je Almanah stihova povodom 20 godina edicije "Stražilovo", zatim je objavio "Opštu antologiju srpske poezije od 1847. do 2000. godine" i "Panoramu poezije Brankovog kola — Da dopletem venac započeti". Antologija izbjeglih srpskih pjesnika "Prognani Orfeji" tek će imati svoje promocije početkom avgusta u Beogradu i Novom Sadu, te u septembru na "Brankovom kolu".


"SVETICA"
U drugom dijelu večeri predstavljena je i druga pjesnička knjiga "Svetlica" Nenada Grujičića, u izdanju beogradske "Prosvete", koju čine pjesme pisane 14 godina. Knjiga u sebi nosi najrazličitije pjesničke forme sa motivima zavičaja, djetinjstva, poezije i ljubavi. Grujičić je do sada objavio više od 50 knjiga i decenijama je potpuno posvećen književnosti.

Snežana Tasić | 01.08.2015 | Glas Srpske (http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Prijedor-Vaskrsnuce-u-stihovima-Prognanih-Orfeja/lat/189852.html)