KNJIŽEVNOST

POEZIJA => Srpski pesnici XX i XXI veka — biografsko-bibliografski podaci i prilozi => Temu započeo: Angelina Decembar 22, 2010, 02:33:23 pm



Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 22, 2010, 02:33:23 pm
**

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_(1928-2007).jpg)


STEVAN RAIČKOVIĆ
(Neresnica, 05.07.1928 — Beograd, 06.06.2007)

Stevan Raičković, srpski pesnik, prevodilac, esejist i akademik, rođen je 5. jula 1928. godine u Neresnici, kod Kučeva, u istočnoj Srbiji. Uz roditelje učitelje koji su često menjali mesta službovanja, detinjstvo je proveo u više sela i gradova Srbije. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Beloj Crkvi, Senti, Kruševcu i Smederevu. Maturirao je 1947. godine u Subotici. U svojoj devetnaestoj godini došao je u Beograd, gde je jedno vreme studirao na Filozofskom fakultetu (grupa Jugoslovenski jezici i književnost), a zatim radio kao novinar i literarni saradnik. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda a do 1980. godine urednik u Izdavačkom preduzeću "Prosveta". Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. godine.

Stevan Raičković je jedan od naših najvećih i najpoznatijih pesnika. Njegov pesnički svet čine priroda, usamljenost, tišina, harmonija. "Nekada sanjar, zanesen pred prirodom i tišinom, ispunjavao je pesme plavetnilom i prozračnošću. Ali, kako sam kaže, priroda je u njegovim pesmama 'samo materijalni okvir za one suštine koje sam nameravao da izrazim'. Tako i iza poetskog okvira pesme treba tražiti njeno misaono i lirsko jezgro."

Raičković je objavio oko dvadesetak zbirki pesama, sedam knjiga za decu, nekoliko knjiga eseja. Počeo je vrlo rano da piše. Prvu pesmu objavio je 1945. godine a zatim su sledile i ostale. Godine 1950. izašla mu je prva zbirka pesama "Detinjstvo", da bi već sledećom knjigom pesama "Pesma tišine" iz 1952. bio primećen. Najpoznatije su mu zbirke: "Pesma tišine", "Balada o predvečerju", "Kasno leto", "Tisa", "Kamena uspavanka", "Prolazi rekom lađa", "Slike i prilike" i druge. Objavljivao je pesme u "Književnosti", "Mladosti", "Književnim novinama" i u "Politici". Pored poezije za odrasle, pisao je i priče i pesme za decu. Prva po redu knjiga namenjena deci bila je zbirka pripovedaka "Veliko dvorište", a zatim zbirka pesama "Družina pod suncem" za koju je 1960. godine dobio nagradu "Neven". Poema "Gurije" bila je njegova treća knjiga po redu namenjena deci. Takođe je objavio prepeve modernih ruskih i slovenskih pesnika ("Sedam ruskih pesnika" i antologiju "Slovenske rime") kao i niz eseja i zapisa o poeziji. Preveo je i Šekspirove sonete i "Deset ljubavnih soneta" Frančeska Petrarke.

Prevođen je na više jezika. Izbori iz Raičkovićeve poezije objavljeni su na ruskom, slovačkom, bugarskom, českom, poljskom, mađarskom, makedonskom, slovenačkom jeziku itd.

"U svom stvaralaštvu Raičković je napustao poeziju i prihvatao se proze, ali on je uvek i svuda potvrđivao očitu istinu, da je bio i ostao — pesnik."

Stevan Raičković preminuo je 6. maja 2007. u Beogradu, u 79. godini.


STEVAN RAIČKOVIĆ — DELA


KNJIGE PESAMA

1950. Detinjstva;
1952. Pesma tišine;
1955. Balada o predvečerju;
1958. Kasno leto;
1961. Tisa;
1963. Kamena uspavanka;
1964. Stihovi;
1967. Prolazi rekom lađa;
1967. Varke;
1971. Zapisi;
1971. Zapisi o crnom Vladimiru;
1978. Slučajni memoari;
1981. Točak za mučenje;
1988. Panonske ptice;
1988. Monolog na Topoli;
1988. Svet oko mene;
1990. Stihovi iz dnevnika i
2001. Fascikla 1999/2000.


POETSKI I PROZNI ZAPISI

1989. Čarolija o Herceg-Novom;
1991. Suvišna pesma i
1995. Kineska priča.


PROZA

1978. Intimne mape i
1993. Zlatna greda.


ESEJISTIČKI I MEMOARSKI TEKSTOVI

1978. Beleške o poeziji;
1978. Portreti pesnika;
1990. Dnevnik o poeziji;
1997. Dnevnik o poeziji II;
1998. Nulti ciklus;
2000. U društvu pesnika;
2000. Slova i besede;
2001. Linija magle i
2001. Monolog o poeziji.


KNJIGE ZA DECU

1955. Veliko dvorište;
1960. Družina pod suncem;
1962. Gurije;
1971. Krajcara i druge pesme;
1974. Vetrenjača;
1974. Male bajke i
1978. Slike i prilike.


POETSKI PREPEVI

1964. Šekspirovi soneti;
1970. Šest ruskih pesnika;
1974. Sedam ruskih pesnika, Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke posvećenih Lauri (dopunjeno izdanje);
1976. Slovenske rime i
1990. Zlatna jesen (izbor iz poezije Borisa Pasternaka).


AUTOBIOGRAFIJA

2002. Jedan mogući život (Homo poeticus).


Raičković je rano doživeo priznanje i dobitnik je najznačajnijih književnih nagrada:

1958. Oktobarska nagrada Beograda;
1960. "Neven"
1963. Sedmojulska nagrada;
1964. Zmajeva nagrada, 1964;
1976. Nagrada "Miloš Đurić";
1979. Nagrada "Branko Miljković";
1985. "Goranov venac";
1993. Njegoševa nagrada;
1994. Njegoševa nagrada
1994. Dučićeva nagrada;
1994. Vukova nagrada;
1997. Nagrada "Vasko Popa" i
1999. Žička hrisovulja.

Zatim nagrade za prevodilaštvo kao i društvenih priznanja: Oktobarske nagrade Herceg-Novog i nagradu "Meša Selimović" za pesničku knjigu "Fascikla 1999/2000".

Sabrana dela Stevana Raičkovića objavljena su 1998. godine.

[postavljeno 07.09.2007]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 22, 2010, 02:33:54 pm
**
STEVAN RAIČKOVIĆ


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_Autobiografska_beleska.jpg)



ZAPIS O PESMI

Vapim da mi jedna pesma bude
Čista ko klas zreli usred leta.
Kraj nje — da dve bulke strašno rude.
Iza — ponor i ivica sveta.

Nju nijedna ruka da ne takne
Niti da je ljudske oči smotre.
Samo vetar kad se sa tla makne
Nek joj nekad zlatnu suzu otre.

Možda i to: u letu, visoko,
Jedna ptica nek je kao sliku
Upije u beslovesno oko
I objavi svetu u svom kriku.


* * *


AUTOBIOGRAFSKA BELEŠKA


"Ovo je kratka priča o meni. Zovem se Stevan Raičković i pre i posle moga rođenja moji roditelji su se stalno selili s mesta u mesto, premštani sa službom kao i toliki drugi učitelji. U jednom od njih sam se i rodio. U matičnim knjigama Neresnice zapisano je da sam rođen 5. jula 1928. godine, od oca Milana iz Podgorice i majke Živane, rođene Obradović, iz Velikog Gradišta. Svet sam ugledao u seoskoj školi, dugačkoj, belo okrečenoj prizemnoj zgradi, koja jednom svojom stranom gleda na reku, drugom u planinu. Poneo sam ime deda, po ocu, plemenskog kapetana Lješanske nahije u Crnoj Gori, Stevana. Da pomenem i drugog pretka, iako ga nisam zapamtio: ded, po majci, Dragoljub, zvani Draga, držao je kafanu u Velikom Gradištu na Dunavu, a u ratu je bio trubač, pa su i sve njegove nazivali Trubačevi.

Moje selo Neresnica je u istočnoj Srbiji, u podnožju Homolja, kraj zlatonosne rečice Peka. Ne bih mogao da se zakunem da sam zapamtio svoje rodno mesto. Ponekad se nečega kao i setim, ali mi odmah pada na pamet da su to možda samo sećanja na kasnije priče mojih roditelja o vremenu našeg zajedničkog boravka u ovom selu. Otišao sam iz njega kada sam imao dve godine. Od tada pa do danas, odvija se moje bezuspešno traganje za zavičajem. Umesto jednog — pronašao sam mnoge. Jedan od njih je Senta, kraj Tise, u kojoj sam proveo dobar deo detinjstva. Drugi je Beograd, u kojem sam proćerdao svoju mladost, grad u kojem odavna živim. Kao daleki magnet, osećam da me privlači i crnogorski kamenjar, postojbina mog oca. I neka druga mesta dotiču se mog života kao značajne svetlosti ili senke. To su Bela Crkva u Banatu, pa Subotica, zatim Kruševac i Smederevo. Imam još dva malo tajanstvena zavičaja. Jedan je ogromna Rusija, odakle su se moji nepoznati slovenski preci iz davnine uputli u ove krajeve. Drugi je sićušna koliba na Lavaču, kraj Dunava, sa zidovima od naboja i trščanim krovom, u koju se ponekad sklonim tako da niko ne zna gde sam. Kad mi bude najteže u životu otići ću da vidim Neresnicu, odakle je sve počelo.

Inače, živeo sam kao i toliki drugi. Učio sam neke škole petnaestak godina i radio, za hleb. Ovo drugo mi ne gine do kraja života. Jedan vedriji deo mog potucanja, sa nekim senkama rata, moje detinjstvo, opisano je, donekle, u pričama iz Velikog dvorišta. Neki čudniji i tajanstveniji predeli iz moje detinjske mašte našli su svoje mesto u stihovima iz Gurija. Ono što nije ušlo u tu knjigu našlo je svoje utočište na stranicama Družine pod suncem, Vetrenjače i među jednim koricama na kojima piše: Slike i prilike. Jedne zime, kada sam osetio da sam već uveliko zagazio u život, kao u duboki sneg, pokušao sam u Malim bajkama ponovo da razmišljam i osećam kao dete. Život mog srca nalazi se razbacan u Pesmi tišine, Baladi o predvečerju, Kasnom letu, Tisi, Kamenoj uspavanki, Zapisima o crnom Vladimiru, Slučajnim memoarima, Točku za mučenje i još ponekim knjižicama.

Moj zanat je poezija: kad na svom banku nisam kuckao svoje stihove, pisao sam o poeziji drugih naših pesnika, a kad mi ni to nije polazilo za rukom — prepevavao sam strane pesnike na naš jezik. Tako je bar za sada."


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 22, 2010, 02:34:28 pm
*

STEVAN RAIČKOVIĆ

 
Raičković pripada običajima utvrđenoj književnosti. On nosi latentnu notu romantike i idile. Nije pošao forsiranim modernističkim putem preobražavajući se u dete. Vrednost njegovog stvaralaštva za mlade je u poetskoj snazi, prenesenom značenju, dramatici i nebeskom plavetnilu.

I u poeziji, i u prozi, autor slavi prirodu kao slikovitu i zvučnu poeziju, peva i pripoveda o neobičnim ljudima, životinjama, pticama. Raičković je primarno pesnik, ali je talentovan i za pripovedanje.

Veliko dvorište je prvo ostvarenje. U kratkim, uzbudljivim, proznim oblicima o dečaku, selidbi, lopti, psu Žutku,ocu, kući kraj Tise ... evociran je stvarnosno utemeljen svet. To su nejasna sećanja na detinjstvo bez radosnog ushićenja. Družina pod suncem najavljuje umetnika čistih poetskih struktura, mašte i prirode. Pesme, sadržine bliske dečjoj literaturi, nose u sebi životnost i bogatstvo slikarskih elemenata.

Poema Gurije slika je ljudskog odnosa prema prirodi i vizija tajanstvenog sveta vode, alasa i šumara. Junak  poeme, Gurije, ubogom i prozaičnom životu u siromašnoj i tesnoj, ali toploj izbi, suprotstavlja se snovima, životom i danima što prolaze kao u snu i na javi. Stari ribar, neobičan stanovnik prirode, privlači vlastitim plemenitim osobinama i svojim postojanjem izvan životne dinamike.
 
Male bajke, prave pesme u prozi, bez razvijene fabule, nemaju karakter bajki zbog njihovih realističkih datosti. Proza o dečaku, mesecu, ribici, travkama, cvetovima, vetriću, pužu golaću — razvijena je metafora. Raičkovićeve priče lirskih, fantastično-realističkih motiva i metaforičnih poruka, odaju stvarnost u čiju se istinitost ne sumnja. Pripovedanje u prvom licu unosi atmosferu blisku čitaocu i vezuje ga za sebe. Približava se čitaocu skladnim i jednostavnim stilom. Kratkoćom i jednostavnošću obrade, neobičnim tempom, duhovitom poentom, ostvaren je približan sklad između poezije iživota.

U delu autora Velikog dvorišta i Vetrenjače ima nanosa moralne filozofije i prizvuka pouke. No, njegov opus ne nalazi smisao u usmeravanju ka ljudskom saznanju i potvrdi činjenica. Njegovo stvaralaštvo teži mudrosti bez mudrovanja, analizi bez sitničavosti, umetnosti bez razmetanja. Poruka je na onoj plodnoj granici između umetnosti i filozofije.
[Autor teksta nepoznat]


* * *

Za pola veka potpune posvećenosti poeziji Raičković je postao simbol pesnika. U našoj savremenoj literaturi malo je pesnika čija je poezija primljena u tako širokom krugu čitalaca kao što je to poezija Stevana Raičkovića. Kritičari su već odavno Raičkovićevu liriku svrstali među najblistavije vrhove srpskog pesništva. Moglo bi se reći da je Stevan Raičković podjednako bio uspešan i u prepevavanju stranih pesnika na naš jezik. Posebno ruskih. Zahvaljujući njemu naša čitalačka publika upoznala je novo lice Ane Ahmatove, Cvetajeve, Brodskog... Objavio knjige poetskih prepeva: Šekspirovi soneti, Šest ruskih pesnika, zatim dopunjeno izdanje pod naslovom Sedam ruskih pesnika, Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke, Slovenske rime i izbor iz poezije Borisa Pasternaka Zlatna jesen.

Izbori iz poezije Stevana Raičkovića objavljeni su i u posebnim knjigama i na drugim jezicima: ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom. Pored zbirki stihova, Raičković je objavio i zbirke poetskih zapisa Čarolija o Herceg–Novom, Suvišna pesma, Kineska priča, zatim knjige proze Intimne mape, Zlatna greda, esejističke tekstove Beleška o poeziji, Portreti pesnika i Dnevnik o poeziji.
[Tekst objavljen na sajtu Drama. Autor nepoznat]


* * *

"I mrtvi govore
to ćuti samo kamenje"

Stihovi Stevana Raičkovića uklesani na spomeniku žrtvama ženskog logora ("logor VI") u selu Mlaka  udaljeno od Jasenovca oko 10 km.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 22, 2010, 02:34:49 pm
*
POVODOM SABRANIH DELA STEVANA RAIČKOVIĆA


MIR I SKLAD


Tradicija "čiste", pevne i molske lirike, započeta sredinom prošloga stoleća u pesmama Branka Radičevića, predstavlja magistralu srpske poezije novoga doba, pa saglasno tome, i onaj tonski i poeticki kristalni zdenac kojem su, bez obzira na prirodu i karakter svoga individualnoga talenta, a po sili imanentnog jezickog pamcenja, bili obavezni, jesu obavezni i bice obavezni svi srpski pesnici ciji stihovi pretenduju na trajno vazenje, na knjizevnoistorijski znacaj. Aksiomatsku tezinu ove tvrdnje najpre potvrdjuju pesnici nestandardnog poetickog lika, sto ce reci — pesnici kojima je sticaj vladajucih okolnosti u knjizevnome sistemu podario ulogu jeretika ili reformatora. Na koju god stranu da su krenuli, vracali su se, pre ili posle, sporadicno ili konacno, bazicnoj lirici, onome prvobitnom, a trajno vazecem tvorackom principu koji poeziji pristupa kao simbolickom recniku antropoloskih elemenata, kao zbiru osnovnih cinjenica postojanja, ovaplocenih u magicnom ritmu i zvuku jezika. (Liriku uvek asocijativno vezujemo za neku davnu, a znanu melodiju, za koren i za dno pramisljenja, kada se energija zore covecanstva tek kristalizovala u prvu rec.)

Valjanost tvrdnje o neprestanom obnavljanju cistih lirskih nacela, medjutim, sa ne manjom snagom, osvedocavaju upravo oni jezicki mestri koji nisu preduzimali izazovne i zarad odvaznosti svake hvale vredne eksperimentalne izlete u nepoznato, koji nisu nigde odlazili da bi se docnije kao razmetni sinovi vracali, oni, dakle, pesnici koji su naprosto dosli da bi zauvek ostali. To su pesnici nase "lirske paradigme", pesnici samim rodjenjem, poput Jovana Ducica, Milosa Crnjanskog, Desanke Maksimovic i Stevana Raickovica.

Ovaj potonji, imenom Stevan Raickovic, stupio je u srpsku poeziju sredinom naseg, XX stoleca koje je radilo i protiv sebe i protiv same poezije, pretvarajuci prastaro pitanje "cemu stihovi?" u jos brutalniju nedomicu "da li su stihovi uopste moguci, a ako eventualno jesu, kakvi su to stihovi, za koga se oni zapravo pisu, kome su potrebni?" Trenutak javljanja Raickovicevog tihog glasa, to se odmah videlo i culo (uprkos svemu, ipak se culo!), izvan buke i besa datog mu vremena, poklopio se sa casom u kojem se srpska poezija nasla na novom raskrscu, delimicno ideoloske (ulevo ili udesno), a delom i sudbinske prirode ("obnoviti se ili umreti" — sto bi rekao Tin Ujevic). Raickovic nije imao ni gram takvih dilema — on je krenuo pravo, putem koji su pevanjem, misljenjem i u snovima, u vizijama, utrli njegovi lirski prethodnici. Poslusao je svoj unutrasnji glas, produzio je tamo gde su mu preci stali. Stvaralacke prerogative nasao je u tradiciji rodnog jezika, "majstorsko pismo" zasluzio je (kao i svi istinski pesnici i pre i posle njega) samo talentom, nikako ne necijim ukazom ili dekretom, i pevao je zatim, i hvala Bogu i muzama, evo jos uvek peva, punih pet decenija, naizgled mimo svih poetickih komesanja a zapravo sve vreme u samom srcu poezije, u sustoj sustini jezika i jezickog zvuka. A da je Raickovicev intuitivni izbor bio legitiman (intuicija je jedina logika i jedini "racun" posvecenika i zatocnika jezika) pokazuje ne samo njegov razgranat a celovit lirski opus (najbolji i najsugestivniji dokaz da je lirika i dalje moguca), nego i kasnije sirenje mape srpskog jezickog kontinenta. Posle Raickovica, a u smiraj nervoznog, tragicnog i nepoeticnog XX veka, u kojem su sve vazne tradicijske vertikale ipak produktivno produzene i nadogradjene, dosli su "novi liricari", sasvim svesni sta nasledjuju, odakle polaze i kuda idu. (Ako se svet ne zavrsi u pesmi, misle ti liricari zajedno sa Stevanom Raickovicem, on nije ni postojao.) Lep, nov i neobican, a gestom, u vremenu sveopsteg narcizma i ravnodusnosti tako redak primer kontinuiteta lirske, strazilovske linije, u kojoj je Raickovic pesnicki stub dostojan i sadasnjeg i buceg secanja, jeste sonetni venac cetrnaest savremenih liricara, Raickovicevih saputnika, nastao po stihovima za nasu kolektivnu jezicku i poetsku memoriju kapitalno vaznog soneta "Kamena uspavanka". (Videti casopis Knjizevnost, 3—4, 1996)

Kao i svaka elementarna poezija — a to je ona poezija koja u sebi, u svome zvuku, preko lirskog medijuma, sublimise i sintetizuje vaskoliki govor sveta, prirode, iskustva, jedinstva i mnostva, slavne istorije, anonimne svakodnevice i slutnje onostranosti, bojeci ga neponovljivim zalnim tonom koji nam je poznat jer dopire iz dubina zajednicke nam jezicke memorije — tako i poezija Stevana Raickovica, u prvom, drugom i svakom narednom citanju odaje utisak zasluzenog mira i pronadjenog sklada, oksimoronski receno, utisak neke sumorne vedrine i teske lakoce. Na delu je, ocigledno, ona sveta jednostavnost koja postoji pre svega ostalog, i do koje se dolazi posle svega ostalog, ona "slozena jednostavnost" kako bi to povodom jedne Raickoviceve lirske minijature lucidno rekao Nikola Milosevic, jednostavnost koja nije nista drugo nego slaganje i sleganje, dakle, poetska sinteza svih cinjenica postojanja, svih antropoloskih konstanti u formi, jeziku i zvuku pesme, ukljucujuci senku onoga sveopsteg nepostojanja, senku smrti koja lebdi izvan i iznad svake pesnikove, pa tako i nase reci i misli, i od koje se, trazeci utehu, makar i varljivu, krijemo samo u poetskome govoru.

Ova se pohvala Raickovicu ne moze zavrsiti nikako drukcije nego podsecanjem na jos jednu njegovu pesmu, takodje jezicku minijaturu, od svega trideset sest reci, jednog zareza i tri tacke, rasporedjenih u tri rimovana distiha, bez naslova, koji bi bio suvisan jer bi se njime otkljucalo ono sto je vec otkljucano i odmah vidljivo, i dodatno zakljucalo ono sto je vec zakljucano i sto niko otkljucati ne moze, jer je sa onu stranu jezika i izvesnosti smisla. Dakle:

*   *   *

Stojimo pod nebom dok po nama
Sneg lagano pada kao bela tama.

Izmišljamo nešto, ali spolja
Već smo slični stablu usred belih polja.

Uskoro će možda i na nas da padne
Zalutali gavran iz visine hladne.

I eto, sve je tu, u malom sasudu lirske forme, ceo ljudski život (i njegova tanatoidna senka), kondenzovan i sliven u zvuku Raičkoviceve lirske magije.

Mihajlo Pantić
jun, 1999.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 22, 2010, 02:35:18 pm
*
autorov izbor

Stevan Raičković  PESME


PESMA TIŠINE


CRNI SLUGA TIŠINE

Dođi u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena.
Cvetovi lepo ljube kao jedina žena.
Tu ležim i ja i provodim svoje leto kako umem.
Trava koju preko dana ulegnem
Za malu noć se ispravi
I vlati opet kao šuma šume.
I ponovo se, u jutro, pri dnu pokrenu mravi.
U svako jutro ovde je dobro kao i u svako veče.
U podne: crnim od sunca, zažednim, pa pijem.
Posle, senka počinje da raste i da me tiho krije.
Kad je suton:
Ja ležim nauznak i čekam da prva zvezda poteče.
Ja, naivni gospodar i crni sluga ptica,
Voleo bih i ne bih voleo da neko svrati.
Možda se ispod drugih stopala neće ispraviti vlati?


LIVADA

U ovoj livadi poznajem ja već mnoge vlati.
Juče je ova, u suton, bila travka svijena.
Sad ima žute ivice i suve kad ih dirnem.
Kad gledam iz daljine u zeleno: ona se sama zlati.
Iznad usana mi je već miris sena:
Sutra ću i druge izbrojati.
U ovoj livadi do žbuna ima devet mravinjaka.
Prođem i gurnem nogom a zemlja se zacrni.
Onda podignem glavu i gledam igru oblaka.
Ja znam kolika je livada:
Kada se raskoračim pređem je u dvanaest koraka.
Na žbun mogu da stanu tri ptice najviše.
Kad pođem prema njemu: prvo jedna poleti.
Pogledam za njom u nebo:
I dve se izgubiše.
Onda razbijam glavu na šta me to podseti.
I najbolje je u suton kad počne mrak da pada:
Onda mi se učini da šapuće livada.
Napregnem uho i slušam.
Meni je sasvim dobro u livadi.
Sednem na vlati
I puna mi je duša.


POSLE KIŠE

Nisi sam:
Pored tebe rastu travke i savijaju se.
Tri šiljata lista nešto čudno šume.
Skakavac je skočio sa busena na cvet.
Otkinut rep guštera je novi stanovnik:
Niko sem tebe ne zna da se umnožio svet.
Nisi sam.
Gaziš trulo lišće bosim nogama.
Pod petom si prelomio prut:
Jedna ptica prhnu preko tvoga ramena.
Prislonio si uho dole:
Ti bi sad da čuješ pesmu kamena.
Nisi sam.
Kome li se tvoje oči smeškaju?
Možda misliš da te ostavio um?
Opet gledaš crnu zemlju što se puši.
Nešto se dešava sad u tvojoj duši.
Možda ti već čuješ zlatni žitni šum?


TAKO JE DOBRO BITI SAM

Pođem kroz trave do najbliže padine.
Pronađem obli kamen, sednem, pa ćutim.
Tako je dobro biti sam: u daljini neko čeka.
Zagledam se u sunce i polako žutim.
(U glavi dodam:
Ispod nogu se igraju ribe, teče reka.)
Tako je dobro biti sam:
U zamršenom korovu iza kamena
Dve ptice se hlade od sunca.
Dve male ptice!
Jedna prhne u sunce i senkom mi išara lice.
Drugu zovem da mi sleti na ramena.
Tako je dobro biti sam: neko te voli.
Potrčiš pet koraka i staneš kao kamen.
Prav, visok, ispod sunca: ti ličiš jedino topoli!
Stojim.
Tako je dobro biti sam: u daljim neko čeka.
Ispod nogu se igraju ribe, teče reka. / Projekat Ratsko (http://www.rastko.rs/rastko/delo/11238#_Toc180054902)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:26:37 pm
*

Stevan Raičković  PESME


BALADA O PREDVEČERJU


LIRIKA O VODI

Kad vode osete da prilazim one postaju mirne,
Izjednače se sa mnom i ja postajem kao one.
(Znam: to mi se tako samo učini. Ali to je duboko
u meni,
Toliko duboko da poverujem da je tako.)
Evo ih: sada imaju moje oči i zamišljeno gledaju,
Imaju moje ruke i ne znaju šta će s dubinama.
I moje noge imaju: i stoje zapanjeno
Sa ohladnelim stopalima ukočenim na dnu
Gde raste mali kamen, zemlja, spirala trave
I dva okrugla sjaja potonula iz mene.
Sad: idu mi u susret dve ribe i belasaju snegom
slabina
I baš kod prstiju se lome i grade pravi ugao.
... Meka je mahovina vode i guta moj potiljak
Dok mirno otplovljujem kao stablo tišine.
Jedan prst svetlosti, pružen iz daljine sunca,
Pokušava da mi obnaži oči i pronađe gledanje.
Dole, ispod mene, sad već nevidljive ribe
Stvaraju geometriju koja se za tren rastura.


BALADA O PREDVEČERJU

Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite
oči
I ostali ste sasvim sami.
Niste ni znali kako tišina voli nepoznate da
rani iz nevidljive puške
I dugo ste uzalud naprezali oči
Da protumačite arhitekturu ptica koje su letele.
Predugo ste uzalud bili svijeni prema zemlji
Kao polomljen luk:
Hteli ste naivno da uhvatite baš onu kap
vremena
Kad se nedirnuta travka popela u vis za novi
milimetar.
Pošli ste u predvečerje:
Niste ni znali
Da vas ramena bole od nevidljivih krovova
Da su vam ruke teške od ne sasvim prirodnih
ljubavi
Pomislili ste da vam se u sluhu nešto događa
A zaboravili ste da ste za sobom povukli zidove
jedne jako navikle ulice.
Pošli ste u predvečerje:
Išli ste polako
I tek ste odjedanput shvatili da to nije vaš
korak iako su noge sasvim vaše.
Išli ste polako:
Samo sad još laganije
Skoro kao da ne idete.
Stali ste
A učinilo vam se kao da i dalje idete korakom
koji nije vaš korak.
Pošli ste izvan grada u predvečerje da umirite oči
I sada ležite u travi
Iako znate da ste hteli samo da sednete.
Pored vašeg uha
Jedna travka je prilično šumno porasla za
milimetar
— Vi ništa niste čuli.
U vazduhu su dve ptice obeležile krilima
skromnu umetnost
— Vi ništa niste videli.
Pošli ste u predvečerje
I sada iz trave krišom otvarate oči
I čini vam se da vas još uvek neko nišani iz
nevidljive puške.


PESMA TRAVE

Imaju trave jednu misao tešku kao kamen
Jer one meni kažu: "Ne treba tvoja pesma.
Lezi u nama. I sklopi ruke, gde bilo, pod glavu.
I ćuti. Dugo ćuti dok ne zaboraviš govor.
I posmatraj mirno breg sasvim udaljen, i plav,
Što duboko ćuti. I digni oči polako sa brega
U oblak, tako nemiran i beo, nezaustavljen u nebu.
I spusti oči sa oblaka u sebe. I zaustavljen sam
u sebi,
Leži. I ćuti sa očima u sebi pod oblakom kraj brega.
Zbunjen od mraka u sebi, pogledaj, i obično shvati
(Obično, kao što nas vetar slučajno zaklati):
Nad bregom nema oblaka. Breg ćuti sam, malo crn
od sutona."
Ležim u travi visokoj i neodređeno mislim.
Mrav jedan na mom kolenu kao na bregu čovek.
Nemiran, mrav stoji. Ja ćutim. I to je moja pesma.
Sasvim zamišljen, ležim u travi. Trave šume

                              teško kao kamen.


NOVEMBAR

Jesen ulazi u grad sa one strane gde je voda
I gde je trava i stablo. Tamo postoji i klupa
Sa koje su ljubavnici otišli.
Za ljubav više krova nema.
To su jednostavne stvari i one se ponavljaju.
Postale su sasvim obične u našoj navici,
Kao kad skidamo šešir
Ili kao "Dobro jutro, kako ste"
Ili "Dajte mi novine"
Ili tako nešto, samo tužnije.
Kad jesen ulazi u grad, ona zakuca i na vrata
moje pesme,
Prođe kroz pusti hodnik i nastani se u srcu.
Prvo tiho po odajama razmešta stvari koje je
donela
(Ona je stroga i savesna na poslu).
Zatim prekrsti ruke i gleda u moje oči.
Posle se već učini da to i nije tako jednostavno
kao "Dajte mi novine"
Ili tako nešto, samo tužni je.
Obućar stoji u vratima male radnje i misli na
promašeni život.
Iza poslednjih zidova, na ledini,
Vojnici kopaju manevarski rov
I prevrnuta zemlja se crni od vlage. Neprimetno
udaljen
I sasvim primetno zamišljen
Oficir malog čina, a već sed: seća se legende o
vojskovođi.
Žena u dvospratnici preko puta gleda u
crvenkasti list kako plovi
I pokušava da se seti detalja:
Tako se peo uz stepenice
I slično odlazio u ponoć.
(Inače: ceo nameštaj tone u maglu
klimakterijuma.)
Pesnik koji nije hteo više da bude nežan
Ponovo je prekršio zakletvu
I radi na ciklusu o lišću.
Inače je sasvim obično.
Ljudi skidaju šešir i govore "Dobro jutro".
Pijaca se seli u korpice od tankog pruća koje
krstare.
Niko nije primetio kad se to zavesa odškrinula
Ali se sada dobro vidi da neko kroz staklo gleda.
Po trotoarima čistači vuku kamen za uvenulu
zlatnu piramidu
I deca pale kadionicu od lišća.


JEDNE NEDELJE U PODNE

Jedne nedelje u podne
U gradu
Koji je toliko susedan tvojoj varoši
Kao što su oko i oko blizi na jednom istom
licu
Stojiš na njegovoj jesenskoj obali.

Slatko i tužno ti se pričinja da si nepoznat
Svemu oko sebe
I da je sve okolo i tebi nepoznato
Toliko
Kao da nikada i nigde
I ništa
Nije baš sasvim istinski ni postojalo.

Stojiš na jesenskoj obali.

Ni slatko ni tužno već:
O nikog da pronađeš
Da izbudiš
Da zalutalog otkriješ u svojim mislima bar
nekog
Koga bi voleo da te krišom ugleda tajanstveno
kako stojiš
Kao nekada što si voleo da te ugleda
Gde bilo.
(Ni sujetan već
Znači
Ni gorak!)

Udaljen podjednako i od tuge si
I od sreće
Kao treća neka tačka
Suvišna
Al tako:
Kao i prve dve da su u nekoj tuđoj samo glavi tek
jedva izmišljene.

Stojiš na jesenskoj obali.

Jedino ono oko tebe što je:
Da li je više dan
Il više kiša
Ili najviše ta nesigurnost — da li jedno je ili drugo.

Stojiš na jesenskoj obali.
I više ne smeš
Više ne smeš nego li što ne umeš da pomisliš:
Kako to
Da ti odistinski baš stojiš
Na nekoj jesenskoj
Nekoj obali
Kad oko tebe sve je toliko nesigurno
Kao ni istinsko da nije.

Dan je
Već više magla nego kiša

A magla:
Više veče
Nego li dan il kiša.

Stojiš na jesenskoj obali
U gradu
Najsusednijem tvojoj varoši
U kojoj si do maločas mislio da život je nešto
sasvim deseto.

Stojiš na jesenskoj.

Pas da zalaje bar.
List padne.

O ne bi loše bilo da si pio
Pa onda da bar sutra bude nekako sve drugačije.


TISA II

Namera je bila: o Tisi nekoliko reči
Probuditi u glavi
Izmisliti onda još nekoliko (koje se za pesme
izmišljaju)
I premeštati ih
I gurkati
Kao piljke
— Oprezno provlačiti reči kroz kapiju pesme.

Ako bi se sve to završilo
(Kao u nameri što je bilo)
Tako lepo
Imao bih još jednu pesmu
Koju bih u sebi ponavljao
Dugo
Opustelom jednom ulicom
U posleponoćnim povracima
Laganim
I kao usporenim
— Ka kući u kojoj živimo
I starimo
Neprimetno.
Imao bih znači još jednu pesmu
I to pesmu o Tisi
Opet
Jer svako ima pesmu o nečemu čemu se vraća
U svom kratkom ili dugom životu:
"Jedno drvo raste u Bruklinu"
Drugo onamo
I onda neko — na hiljaditom nekom mestu
Koje kao da nije ničije
I koje zove
Da ne bi na njemu drvo raslo
Il tekla reka
Kao uzalud.

Ali Tisa je istinska u mom životu
I njoj ne mogu dodati reči koje se za pesme
izmišljaju.

Tisa detinjstva!

I ja to neću:
I Tisa neće više da teče kroz moju pesmu.

Jer teče duboko kroz moj život.

Tisa detinjstva!

(To nije ponornica
Ali je bar ovog trenutka niko videti ne


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:28:19 pm
*

Stevan Raičković  PESME


KAMENA USPAVANKA



OPROSTI KAMENU ŠTO ĆUTI

Oprosti kamenu što ćuti
Oprosti što tajnu sakriva:
Kako ti se nad umom sliva
Samoća i teku minuti

Kap po kap u prazan krug
Što se širi ko vid pred strahom.
Oprosti ptici koja i dahom
Hoće da ti postane drug.

Oprosti senci što te prati
I vetru što te u krug vodi.
Zagledaj se u tanke vlati

I reci nečem malom: hodi
Šumno kao što ptice slete
Sa plavog mira na suncokrete.


BUKET

Karanfil, crvenkast kao stid,
Otvara slatku laticu sećanja.
Od belog jorgovana boli me vid,
Od plavog — ruka skoro sanja

Da su joj prsti postali cvet
Pa tužno i veselo mirišu
Kraj ruže koja je skupila svet
I krv i tajnu i usne koje sišu

Sa druge usne smeh i smrt.
O najlepše se lipa smeje —
U samom vazduhu kao gust vrt.

Pod očima trava mirno veje.
Žuta se lala u njoj zlati
I klati i tako teku sati.


TUGOVANKA NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM

O, grade, gde sam živeo
Po suterenima, na balkonima,
Smejao se, plakao, siveo
Pod tvojim nebom, plafonima.

Tu smo se tužno ljubili
U senkama, po klupama.
Tu su me veselo ubili
I bacali po rupama.

O, gde sve nisam šetao,
Koga sve nisam sretao,
Pred kakvim kafanama sedao.

Kako je bolno vredeo
Veliki sivi predeo
U koji sam satima gledao...


NITI

Jednom nas tu, gde nas ima,
Neće biti.
Mi smo niti
Koje vežu nerođene sa mrtvima.

Nema kraja.
Prislonimo na zrak uva:
Kroz šupljine između nas vetar duva
Što vremena po dva spaja.

Leže ispod mračne sene
Mrtvi, a još nerođene
Sluti vazduh koji kraj nas zasvetluca.

Mi se kobno lelujamo
I slušamo vetar samo
I nit po nit kako puca...


KAMENA USPAVANKA

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, neveni,
Uspavajte se tužni, umoreni.

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.


SUNCU KRAJ JE

Bili smo daleko, al najdalje — ne.
Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud.
Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve?
Neko se vratio nasmešen, neko lud.

Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi.
Da l smo bliži ili dalji nego pre?
U oku nam još po malo zakasnelo zri
Zatajeni pramen leta — to je sve.

Suncu kraj je. Leta više nema tu:
Samo hude krpe, trošno meso, bedna kost.
Ni senke više nema da crta po tlu.

Da l su svi tu, il još neko — ne?
Ko će prvi ugasiti leto? Ko sme?
Kuda vodi trulo lišće — taj bakarni most?


KUDA POTONU PEK

Gorčinom zar već obuzet?
Beznađe ti je dno?
(O otkud nađe baš sve to
Što upokojava svet?)

Lice u pticu sad
Okrećeš ko nekad, pre.
Gle: lišće pada na tle.
(Nečujni vodopad!)

Kuda potonu Pek
I blagi breg i klis?
Iz rane iščile lek.

Šuplje je. Reč je već zvek.
Kao metalnog brda vis
Stoji pred tobom vek.


VARKA OD LETA

Ni nadali se nismo a već eto:
Skidamo sa tela tek stavljene krpe
I bacamo ih gde bilo, u ćoškove, na hrpe.
Sunce je opet tu. Odnekud mislimo: leto.

To znači: život! Opet smo nagi kraj vode.
Ali stojimo dugo, a niko da kaže — dosta
I uđe u vodu. (Gledali smo je, u mantilu, sa mosta!)
Pokraj nas: grana s načetim lišćem nekud ode.

Smišljamo da nam se vraća leto. Ali: varka!
Sa nevidljivih brda osluškujemo nešto drugo:
Oslobađa se vetar i pada žir, šišarka...

Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo:
Ispred nas, bleska sred grada daleki krov od lima.
Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima.


NI PREDEO MAGLEN

Kao da smo sišli pod zemlju, u trap,
Nemo smo stajali tako: dub i dub.
O zar je noć ova bila ona kap
Što prepuni čašu i već preli rub.

Niko nas sad neće prevariti više
U ovom svetu gde se već sve zna:
Ni ljubav koja na ružu miriše
Ni predeo maglen iskrso sred sna.

Jer ove smo noći doživeli sve
Dok rušilo se lišće oko nas na tle.
Sad svanjiva jutro: ispražnjeni svet.

Život će odsad biti više predah.
Ja zatvaram oči i dozivam: cvet —
Bulku, iz ruskih žita koja gledah.


U ZIMSKI SUMRAK

Kuda pobeći u ovaj dan?
U gusti sneg? U pusti vrt?
Pasti u meki bolesni san
Kao na smet, pod led, u smrt?

Kuda pobeći sa ovog dna?
Visoko negde? Još dublje? Gde?
Evo već teške ruke sna
Pribijaju te kocem za tle.

Kuda pobeći u ovaj čas
Kristalno prazan, slep i čist?
O gde su vrata? Gde je spas?

To toneš već u tupi san.
Srce tek šuška ko suvi list.
Zar nikud pobeći u ovaj dan?


TVRĐAVA

Tvrđavo moja, glavo, gde raj dotrajava,
Kruni se tvoj kamen i u prah pretvara:
Svaki dan ga sunce po malo obara
Svaku noć ga crni vetar razvejava.

Stojiš tako, glavo, po malo u nebu:
Tek poneki niski dim ti oči takne,
Svaka vedra ptica kraj tebe zamakne,
Svaki gavran sleti na tvoj krov svom hlebu.

Izvan tebe: sunce, miris, smeh i voda,
Neki bistri korak, laki potok, lahor.
U tvojoj odaji: samo mrak i štakor.

Iza sna, ponekad: štrčiš ko sloboda.
Oblaci ti kulu oblače u belo.
Sneg visinski: čekaš. Tvoj steg je tvoje čelo.


ETO ŠTA UČINI SJAJ

Dok trepnusmo: eto šta učini sjaj!
Pade glava danu, skotrlja se
I mi posmatramo gde se kraj nas gase
Stvari i nestaju kao bačene u kraj.

Sad je više mesta, al stajemo na čkalj
I čičak. Neke bare nam se preče.
Još teško nam je da priznamo da je veče
Iako se mešaju blizine i dalj.

Mi zastadosmo (tek za puki tren)
Al — evo gde stojimo. Tama nas presvlači
U drugu rizu i mi postajemo sen.

Dok čekamo ko će niz vidik što se mrači
Otići prvi od nas, nem, sa dušom kipa —
Ja odoh u bol, u sebe. Nek lišće me zasipa.


NAILAZI HLADNO DOBA GODINE

Po svemu, nailazi hladno doba godine.
Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka
Žitak od malo snega, malo mraka,
Kaplje niz sluh nam u dno pustoline.

Mi idemo u gomilama, po dvoje (al sâm i sâma!)
I samo se tek po neko od nas seti
Kako su, koliko juče, goreli suncokreti
Iz bašta u predgrađu, sa suncem u semenkama.

O kako povijeni grabimo sad niz vlagu
I skrećemo na prvom uglu za putevima što prečim.
Već krijemo i oči, kao da sakrivamo ljagu.

Iz vazduha, iz tame bačen, evo ga kako niče
I probija krik i iz nas. To čuj: pred hladnim nečim
Nebo i zemlja živinski kriče, kriče.


SLIKA U RODITELJSKOM DOMU

O ta slika na ogromnom zidu
Hladnog, skoro opustelog doma:
Dva rošava stabla i put boje hroma
Sa nekim kolima što nikud ne idu.

Tu je i reka (al mrtvo korito):
Samo srebrost šljunka, peska, trulost panja
I čudna svetlost — ni sutonja ni danja —
Što se kroz lišće cedi ko kroz sito.

Pamtim i jednu ravan punu hlada
Kao odmaknutu od sveta i vike
Rođenu za glavu zbunjenu od grada.

Mamim još nešto u mozgu sa te slike:
U dnu je crven krov, pa oblak, deo plota —
Čas boje smrti, čas boje života.


SKROVITO MESTO

Tražio sam skrovito mesto što mi se u snu javi
Po udaljenim gradovima, u jednoj senci, u glavi.
Skrenuh u mračnu šumu s vidika što se plavi.
Vikao sam: lupao je glas o stabla i padao po travi.

U pristaništu sam lutao po kafanama punim mornara.
Slušao — glas od leda. Gledao — oči od žara.
Budio se u nekoj sobi uz škripu starog ormara.
Na peronima sam čekao: crn od samoće i gara.

Stajao sam kraj mora: zurio u jedra bela.
Svaka mi reka oči po malo odnela.
Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela.

Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao
Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao.
A posle opet: hrtski, niz mahovinu i staro lišće, bežao.


SLOBODA JE USAMLJENOST

Sâm sam. Sluh mi ko u hrta:
Ne škripi ni orman (o nismo u priči!).
Ova svikla soba već mi na grob liči.
Poda mnom je daska: glatka, mukla, krta.

Svaka stvar je sama u svojoj tišini.
Sama mi je ruka — leva, sama desna.
Same su mi oči upaljene od nesna.
Samo je srce u ovoj šupljini.

Gle u staklu: sunce! Žuta mrljo,
Pod kojom sam se žego, čistio i prljo!
(Na nekoj padini sad u žitu, raži —

Jedna sama bulka moje oko traži.)
Sloboda je usamljenost, al ne leči.
O teži je muk od teških reči.


KALEMEGDAN

Gde je muzika što se nekad čula?
Gde je čisti vazduh što strujaše
Kroz zavese sa reke (uz korove i šaše)
Preko ruke, kao milovanje deva s kula?

Gde je ta kišna noć tišine, pa nanula
Hod kroz pusti hodnik dok ne staše?
Kud nesta davni zvuk od pada čaše?...
Ne samo kosti pod zemljom: i muzika je trula.

Ali gde truli to što je bilo
A u zemlju ne ode
(Niti ikada imaše kost u sebi, drvo, bilo)?

Gle: opet čisti vazduh struji s vode
I muzika mi po koži prelazi kao krilo.
Potomke davnih ptica uz niski oblak brode.


KUĆA

Budi me pijuk preko puta:
Još jednu dragu kuću ruše.
Opada njena boja žuta —
To čisto zlato moje duše.

Već vidim rov sa novim kablom:
Pašće u podne lipa stara.
(Iščupaće mi sa tim stablom
Najdraži miris mog oltara.)

Sve što je bilo — čega nesta —
Što ode u dim, prah i paru:
Ja znam da nekud traži mesta.

O tako i taj miris, boja...
O tako i tu kuću staru
Ne drži više zemlja, no ja.


BOLEST

Desi mi se da kraj kafana
(Dok svi na meni vide lovor)
Prolazim mračan usred dana,
Nemo, kao da ne znam govor.

I ne znam ko sam, ne znam šta sam,
A hitam kao da znam kuda.
Poslednjom snagom skrivam da sam
Postao, možda, najzad luda.

Motre me zdesna, motre sleva,
Okom što čezne ili seva
I misle da sam gord il moćan.

Zastanem za tren među svima
Zgranut i slab i bespomoćan
Kao napadnut bakcilima.


UMORNA PESMA

Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta.
I gle: stojim sada — drvo, sa obranim plodom.
Mre u zglobu volja da se maknem s mesta.
Šta da radim s rukom i u njoj sa slobodom?

Zatočeni: ora je — prhnite iz tela!
Ne leče pesme nikog (tvorce svoje truju):
Gle pesnika u mraku usred dana bela
Gde mu gavranovi krišom mozak kljuju.

Pesme — iskazane iz grla da ih čuje
Veliko uvo sveta — evo natrag huje.
Zar je tu južni kraj i jedino im žalo?

Blizu je praznina i rub se približuje:
Reči ove pesme izdržite još malo
Dok vas smrt il ćutnja skora ne rimuje.


VRATA

Ponekad, tako: na nekoj staroj zgradi
Otvorim vrata — obično nikog nema.
Posmatram stvari bačene ispod trema:
Zurim u ormar (u kome žižak radi).

Ili ušetam dublje: u tavan s tminom
Promolim glavu i pratim igru sena
Po gredama i nizu prašnih goblena
Već probušenih, krpljenih paučinom.

Ako me ništa ne prene (krik živine,
Korak, pad čaše il kašalj u dubini)
Stojim sve tako dok mi se ne učini

Kako sam ovde zatečen od davnine.
A onda: pokret ma kakav (prah u letu)
Seti me kako stojim u tuđem svetu.


KRLETKA

Ko u krletku neku staru
Uvlačim se i s pesmom novom:
O vazduh mi se ruke taru,
Svijam se ko pod niskim krovom.

I misao se evo tanji,
A volja čili, srce grči.
I već sam dvaput, triput manji.
I klečim ko na nekoj srči.

A do pre samo trena dva-tri
Sećam se da sam bio ceo
I s glavom čak u nekoj vatri.

Sad ko da za mnom pade reza:
Sve ono što sam reći hteo
Proguta strah i stinu jeza.


NOVI POVRATAK

Još nije ni smiraj, a kamoli mrak:
I nemam znači čime da se tešim
Što mi se sav vidik suzio, a znak
Da možda gubim svest je što se smešim.

Kako je izgleda mali korak tek
Potreban nama (ili barem nekom)
Da ili shvatimo odjedanput vek
Ili se s našom sudarimo jekom.

Ja činim taj korak: al sa njime gle
Kao da vučem korenje i vreže
Iz nečega što sam dosad zvao tle.

Evo me gde lebdim u vazduhu sad
Trenutak jedan van zemaljske teže.
Moj povratak novi biće opet pad.


TI SI MOJ ŽIVOT VIDELA IZ BLIZA

Ti si moj život videla iz bliza:
Primiso, pokret, reč što nisam reko.
Znala si grč moj i kad stojiš iza.
Slutila moju bolest na daleko.

Ti si u mome oku dok još gasne
Videla prva novog smeha klicu.
A kad se vratim domu ure kasne
Znala svu priču samo po mom licu.

Sedim za stolom i ne znam svog lika.
Pred ogledalo zalud mi je stati:
U tvome oku bila mi je slika.

Već pola mojih stvari s tobom trule.
Niko me sada ne zna, nit će znati:
Iz mene zjapi rana mesto nule.


UMESTO DA U SVILU LAKU

Umesto da u svilu laku
Oblačim tvoga tela plamen
Ja zaodevam hladnu raku
U neprozirni teški kamen.

Umesto da sred morskog bleska
Promiču naša tela oba
Ja u limenku s malo peska
Pobadam sveću vrh tvog groba.

Umesto da sa tobom plivam
I ronim, prskam tvoje lice:
Za mramorom se tvojim skrivam.

U tamnu ploču zurim nice.
I stojim ispod lipe tvoje,
Samcit, umesto da smo dvoje.


ZAR SAD BAŠ

Zar sad baš kada ponoć prevali
I kad je mozak trom i umoran
I kada dugo nismo pevali
Jer nam je duh odavno sumoran

Zar sad baš stati opet nizati
Reč po reč pa ih još i birati
I sam po sebi bolno gmizati
I onoj svojoj zmiji svirati

Zar sad baš u taj mrak iz okola
Izviti glas svoj poput sokola
Pa kao kiša za njim levati

Zar sad baš kad i evo svitanja
Dizati glavu punu pitanja
Nemeti ili opet pevati.


NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI
U HERCEG-NOVOM 1991. GODINE

Ne znam da li da stojim?
Ne znam da li da bežim?
(Ja se pomalo bojim
Na ovom pesku gde ležim.)

Da li da krenem Bogu?
Ili okrenem vragu?
Da maknem nekud nogu
Il stojim u svom tragu?

Sam nasred pusta žala
Sa glavom koja strši
Pod suncem što je loče:

Kao u zevu ala
Ja čekam da se svrši
I ovo što ne poče.

Raičković, Stevan — KAMENA USPAVANKA : Antologija srpske književnosti (http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx)


* * *

Stevan Raičković — KAMENA USPAVANKA


(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Arhiva%20-%20diplome%20-%20plakati%20-%20spisi/StevanRaickovic-KamenauspavankaFaksimilrukopisa1a.jpg)

Faksimil rukopisa Stevana Raičkovića


SVITAK | književne novine | Godina IV | Zima • Proleće 1997 | Broj 12—13 | Požega


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:28:38 pm
**

METAFORE TISE I TIŠINE
 
Stevan Raičković: Tisa


Užasavam se od pomisli da je lirika Stevana Raičkovića već postala ili već požurila da postane deo jednog nasleđa i zvuk jedne nasleđene mladosti. Njegova pesnička generacija kao da je postavljala druge probleme i kao da je imala druge probleme i kao da je imala druge znakove autentičnosti, druge milosti i druge jarosti. Baš zato teško je govoriti šta je u njegovoj novoj pesničkoj knjizi najviše zavredelo da bude promovisano za srodnost s kasnijom i najmlađom generacijom. Raičković se godinama ostvarivao kao pesnik, godinama podizao svoju staklenu palatu i godinama tražio ključ za vidovite pejzaže i nostalgične gradove. On je, prema tome, jedan od onih romantičara i postromantičara koji su u pojedinostima tražili lirske istine, a u saučesništvu uspomena nalazili grčevitu lepotu.

Lirike Stevana Raičkovića, kao paradoksalnog kneževskog ćutanja s malim nastranostima i skromnim eksperimentima, sećam se kao što se sećam i ljubičaste, čudesne reke Peka, koja je u Raičkovićevoj lirskoj geografiji postala čitav jedan ideografski i sentimentalni motiv. Tim posebnim motivom, tim izrazitim muzičkim stavom koji ima podjednako lepotu i važnost i kad Raičković peva sonete, i kad se stidljivo razlistava kroz nevezane stihove.

Ali fenoman Stevana Raičkovića postavlja i nove zamke i nove primedbe. Pošto je pesnik, iako romantičarski promovisan i blagorodan, skromno udružen s fantazijom, namagnetisan polumisaonom atmosferom leta i letovanja, odbio da bude "sakupljač zemlje božje", on je požurio da izazivačku gorčinu i nostalgiju mladosti pretoči u jednu plačevnu i sentmentalnu toleranciju, u jednu omeđenu prostranu harmoniju malih gradova i konjovićevsko žarkih i žutih pejzaža. Na stranu vreme, ali ova tipična stražilovska nostalgija, koja voli da se opisuje i nasleđuje vlastitim opisima, često ne pobuđuje nikakve odjeke. Većina Raičkovićevih pesama upravo asimiluje pojedinosti i sitne senzacije, dajući im jedno gordo i gorko iskustvo pesničkog zanata, što je, bez sumnje, pokušaj iluzionističke pesničke umetnosti.

U oreolu nekoristoljubivo vraćenog i oplemenjenog romantizma i izmaglici detinjstva i rane mladosti, što se tako sudbonosno i spontano natkriljuje nad svim rečima i ćutanjima njegove lirike, Steva Raičković je posle samovoljne stvaralačke pauze došao sa ovom psihološki obogaćenom knjigom, koja podjednako gravitira i prema brankovskom poreklu i prema vlastitoj poetskoj opsesiji. Pošto se javio dovoljno rano da bi se isprobao na jednoj privremenoj granici poezije i pošto je na vreme odbio od sebe i svog sistema lirske retorske laži i boemske eksplozije svoje generacije, ovaj panonski liričar je neprestano razvijao svoj zavičajni i spirituelni svet da bi ga, evo, doveo do one geometrijske tačke u kojoj se stiču skupocene spontanosti i zrna rezignacije, zrna ne veća ali tim tajnija, kao zlatne ljušpice koje je, bosonogo snevajući, slutio u istočnoj i magičnoj rečici Pek. Da bi se razumela Raičkovićeva uglavnom romantičarska mapa, moraju se imati na umu i u sluhu oni međuratni pesnici koji su, pre svoje krte ravnoteže i refleksivne orbite, i svoju imaginaciju i svoj ležerni jezik nalazili u valu grozničavih sentimentalnosti, posle ratova i posle leševa. Treperenje od bola i od života, diskretno čulno uzbuđenje i misaona mreža koja se baca nedaleko, na trave i uobičajene pikturalne sitnice, raskoš usamljenog popodneva i neka razumna milota prema uspomenama — sve je to, zvukom flaute ili čitavim koncertnim skladom već bilo postizano u lirskoj harmoniji Miloša Crnjanskog, Todora Manojlovića, i kasnijeg, posleratnog, sordiniranog Dušana Matića. Uvrebana i upevana u istovetnom razmahu senzibiliteta, u elegičnom emocionalnom lutanju posle rata, u još nezrelo umetničko doba kada je sazvežće novih poetskih vrednosti tek svetlucalo, lirika Steve Raičkovića se javlja i kao filogenetoka estetska proba srpske lirike u razvoju, ali i kao lična deonica što se odnegovano i pomno predaje jednom lirskom detaljisanju i snoviđenju koje se nesvodljivo patentira kao snažna elegija nad vrevom i galamom svakidašnjeg velegradskog života.

Bili smo daleko, al najdalje — ne.
Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud.
Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve?
Neko se vratio nasmešen, neko lud.

Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi.
Da l smo bliži ili dalji nego pre?
U oku nam još pomalo zakasnelo zri
Zatajeni pramen leta — to je sve.

Suncu kraj je. Leta više nema tu:
Samo hude krpe, trošno meso, bedna kost.
Ni senke više nema da crta po tlu.

Da l su svi tu, il još neko — ne?
Ko će prvi ugasiti leto? Ko sme?
Kuda vodi trulo lišće — taj bakarni most?


(Suncu kraj je)

Bez želje da se posluži konetrukcijom, i samo lelujavo stojeći pod uglom "stila", Raičkovićeva Tisa je istovremeno jedna serenata i jedan široki dosije, koji se, u prolećnom čitalačkom trenutku doživljava kao bosonogo patetički Lamorisov film. Pesnik je u stavu i taktu očigledno produben, zreliji nego ikada, i dalje eolski narcisoidan, "sastavljen" od iskrenosti i ćutanja, kao leptir na lastaru, zagledan u jedno beskrajno plavetnilo i zaokupljen madrigalnom miloštom pejzaža koji su pripadali detinjstvu. Nema, dakle, ni akcija ni konstrukcija; sve je pretvoreno u pejzaž i krasotu slike, a samo pokašto rukom se prelazi preko obzorja i preko uspomena kao preko dragog lika u mlečnom mraku bioskopa. Zatvoren svojom samoćom i zabavljen muzikom te samoće, pesnik Tise, srećom, nije zatrovan manirom koji se iz tako postavljenog i, štaviše, zgrčenog odnosa rađa i razgranjava. Tišina vije samo dekor i stvaralački inat ovog pesnika, ona je čitava jedna azbuka, unutrašnji monolog koji je pun prozrenja nečeg što je minulo i nečeg što je bilo obećano samoćom najdražeg detinjstva.

Momenti egzistencije i krpice uspomena ne stoje, međutim, uvek skladno i sa podigautim jezičkim ekvivalentom. Pesnik ponekad zavara naracijom i laganim, elegantnim uspomenama koje niti su poihološki pothranjene niti uveravaju u subjektivni unikat pejzaža. Ima nekoliko pesama u prvom ciklusu koje uspevaju da saopšte čitavu melodiju u šaputavi bruj imenica. Ima i lepih poetskih zamisli koje se odviše istanjuju u jednom asketokom maniru ili dodirivanju detinjskih senzacija i naknadnog nesamosvojnog intelektualiziranog stava. Ali sve su slabosti i tanušnosti koje ne ugrožavaju integritet ove poetski nadahnute i pisane knjige koja nas ubeđuje u nepogrešno damaranje duž realnosti i halucinacija što se zajednički zovu: zavičaj. Retorika je odstupila na vreme, automatizam nevinosti je kreiran u ranijim knjigama, a psihološka žarišta mladosti ostavila su fosforne žeravice koje će biti dovoljne za još jednu neokovanu elegiju, ali ne i za čitavu novu knjigu. Iako nije misaona, ni prezentom ni uspomenom, iako ima i jednu refleksivnu matićevsku "petlju", ova Raičkovićeva lirika nije lišena svoje intimne, autentične misli koja munjevito izlazi iz pejzaža ili se gubi u gustom ćutanju, muzici i tišini.

Smišljamo da nam se vraća leto. Ali: varka!
Sa nevidljivih brda osluškujemo nešto drugo:
Oslobađa se vetar i pada žir, šišarka...

Stojimo opet na mostu, pod kasnim suncem, dugo:
Ispred nas, bljeska sred grada, daleki krov od lima.
Ispod: odlazi reka, sama, udovički, boje dima.


Ne verujući uvek u nužnost Raičkovićeve naracije, mi sve više verujemo u nežnost i nerv njegove lirike, čija je melodijska linija brankovski zategauta na simsovima i traverzama modernog života. Zato je i Tisa dokaz onoga što je intimno u suštini unutrašnjih glagola biti i jesam, a ne izvan pesvika, njegovih sanovitih ekskurzija i imperativnih ponoći. Pesnik sa Tisom jedan je ozračeni mikrokozam u kome je i flauta iz detinjstva često dovoljni životni zvuk!

Jednostavna i mirna lirika Steve Raičkovića upravo otkriva osobeni nemir detinjstva kada je Tisa bila čitava duhovna geografija i kada je letnji zrak bio dovoljan da se poveruje u veličinu sveta. To što je svetlo a već patinirano, uključeno, i, štaviše, zaključano u malu šatulu uspomena, smetaće, međutim, Raičkoviću da svoju kantilenu razvije i raspeva. Tisa je, prema tome, uspeh jednog intimnog spomenika, ali ne više i lirika koje već nije bilo u našim navikama, u okolnostima svakog obnovljenog detinjstva. A što je to detinjetvo dalje i nečujnije kao banalna uspomena, ono je bujnije, prodornije, i kao "progonjeni progonitelj" izvesnije u svakoj novoj Raičkovićevoj pesmi i poemi.

Od detinjstva do narasle svesti o pesmi, Raičković je prevalio još jedan, nikako uzaludni put. Iz lake groznice i trenutne neranjivosti, koja tako utešno i uspešno izbegava naduveni jezik i scenario bebastih sentimentalnosti, put je ovaj vodio do svesti o pesmi i njenim granicama, do pokreta "u korak" sa svim, a ne samo sa obalama Tise što, kao u japanskom stihu, na isturenoj koti smisla znači sve neiscrpno, i dalje, do kritičke sume odnosa i iskustava koja zove pesmu na vernost objekta, na otvorenost sveta. Tišina nije dekor nego stanje, opsesija celokupne Raičkovićeve lirike: metafora koja u tišini nalazi gnezdo nije poučna i sebična mistifikacija nego oslobođena svest o razmaku između pesme i čoveka, između glasa i pejzaža. A taj razmak, ta slućena i rečima kristalisana razdaljina koja ne računa na eksplozije i vratolomije, je sama je sebi dovoljna za početak ili kraj monologa, najčešće pokriva onaj krug pojmova i doživljaja, signala i nagoveštaja koji je programski prionuo uz poznati njegov stih: "uspori dolazak do poslednjeg ruba". Ako je pokašto zasut slutnjama, pa zatim njima i linearno, kompozicijom i atmosferom pesme podložan, Raičković je u oblasti svesti o pesmi, u oblasti autokritike, koja je tako dosledno i prirodno izazavana čitavim njegovim bićem, (pesma to nisu druti, to sam samo ja!), veoma koherentan i samoosvetljen. Bez proučavanja i mudrosti, pre svakog rekvizita i instrumenta, on će pokušati da se približi pesmi kao ostvarenoj i zatvorenoj istini. Silama nemerljivim pesnik će još jednom zabatrgati, još jednom se ispovediti pesmi koja je već počela da živi kao samostalna ispovest:

Ova pesma nisu teške reči
Mada malo opor zvuči gusti zvuk
U njoj nema kapi koja glavu leči
I bolne ruke zgrčene u luk.

Ova pesma možda liči na dolinu
U kojoj se bolno skamenio vuk.
Ova pesma sporo ulazi u tminu:

Ja ne vidim više od nje pomrčinu
I osećam samo teški tamni zvuk
Kako moje ruke vuče u daljinu.


Ništa tu nije preokrenuto, zapostavljeno, veštački posvedočeno. Pesma je rođena nekom vlastitom, tihom i lukavom voljom, ali suma grožnji i neverica, mrakova i teskoba su i njena postojbina, njeno nepotrošno imanje. U partnerskoj samoći pesma se nije odbranila defiitivno: to što je još uvek jezikom istim, plazmom istog jezika hrani i poji njen autor, ne olakšava mnogo ni odnose koje ona registruje, ni psihoze i subjektivizme koje pesnik nosi do sledeće pesme ili budućeg ćutanja. U najužem značenju, Raičković poziva pesmu na šetnju i hod izvan grada, mora i nebesa, u pustu dolinu gde je svaki mir preteća pustolovina i neodložna briga pesnikova. Putovanje je namenjeno pesnicima koji umeju da pobede realnosti trenutka i svakodnevice i kojima reči ostaju i postaju oružana vatra: pesnik ne može da zameni stvari i predmete, letnje večeri i zimske beline, pa tako, nepogrešno odredivši svaj domet i svoj vidik (unutrašnji vidik ponajpre), on putuje tamo tde pesma može da ga savlada i zanese, gde ga zavodi kao žena i napada kao demon.

Milosav Mirković


(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Knjizevnost%20-%20knjige%20-%20brosure%20-%20casopisi/MilosavMirkovic-Svimojipesnicia.jpg)

SVI MOJI PESNICI
ESEJI
Milosav Mirković
NOLIT BEOGRAD
1973

[postavljeno 23.09.2010]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:29:34 pm
**
O LIRICI STEVANA RAIČKOVIĆA


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_(Svitak).png)


GOVOR PROBRANE BOTANIKE


Stevan Raičković je znameniti i originalni savremeni srpski pesnik, sa prirodnim osećanjem za lepotu reči. Ukorenjen u srpsku rodoljubivu tradiciju kao i u tradiciju srpskog romantizma, simbolizma i savremene poezije, estetski je smislotvorno obogaćivao i obogatio savremenu srpsku liriku. Ta tankoćutna trepetna lirska antena između pesničke tradicije i savremenosti je najčešće na stražilovskoj liniji srpske lirike (Branko, Crnjanski, Desanka Maksimović) na kojoj se rasprostiru osobeni intimistički tonovi. Prisna je njegova lirika u toplom oživljavanju sećanja na detinjstvo, roditeljski kutak, a sve je protkano sazvežjima, mirisima i bojama prirode. Intuitivno i instinktivno proniče tajne prirode, reke, kamena, govor ptica i životinja. Isceliteljsko okrilje prirode iznedrilo je u Raičkovićevoj lirici trepetne tonove, samosvojne iako iz daleka podsećaju na "Vlati trave" Volta Vitmena i neke stihove Karla Sandberga. Daleki preci ove lirike kod nas su Branko, Đura Jakšić, Dučić više nego Rakić, a u svetskoj poeziji mada još više prepoznatljiva usamljenička lirika Alfonsa de Lamartina i Misea, orlovski individualizam lorda Bajrona. Urbani predeli u njegovoj lirici vape za rustikalnom atmosferom, pastirskim mirom, zelenilom pašnjaka, plavetnilom jezera i reka.
 
Kod raznih srpskih pesnika prepoznaju se sopstveni poetski modeli i autopoetički iskazi, očituju se metafizička ishodišta, proistekla iz naše drevne pesničke tradicije, univerzalni znakovni sistem. I u tzv. istorodnim poetikama srpske pesničke tradicije nailazimo na različita semantična polja i estetska dejstva, bez obzira na izražajne mogućnosti oneobičavanja i destruiranja uobičajenih oblika. Pod sintagmom "savremena lirika" podrazumevam osetljive misaono-osećajne prijemnike, životvorne otpornike u odnosu na moguće kočničarske tendencije koje usporavaju razvoj svežih pesničkih tokova. Podstaknuta mogućnostima svežih izražajnih sredstava mašte i eksperimentalnih kombinacija, pretvarajući svet fikcije u pesničku stvarnost, sažimanjem sržnih trenutaka života u lirsku viziju, savremena srpska lirika se dobrim delom ostvaruje na međi tradicionalnog i modernog. Lirika Stevana Raičkovića je u psihološko-estetskom pogledu ubedljiv primer: ona je tradicionalna i savremena u najlepšem značenju reči. I pored tradicionalnih konstanti ekspresivnih sredstava u obliku više puta korišćenih tematsko-motivskih područja, njegova poezija nas zapahnjuje lepotom: jednostavne fakture stiha i lirskog iskaza, posle ponovnog čitanja otkrivamo nove slojeve značenja.
 
Ljudsko biće je u središtu tvoračkog pletiva Stevana Raičkovića, koji je i veliki prijatelj čovekovog životnog okruženja — flore i faune, a u ovoj lirici žubore, šumore, romore glasovi prirode, koja je ovaplođenje života. Kad pročitamo sve do kraja stih po stih, red po red, zapahne nas svežina talasa ravničarskih reka i potoka, sunčanih bregova, dah prolećnog vetra, primećujemo svojevrsne snežne arabeske na oknima kuća, slušamo arije opojne nežnosti i lepote.
 
Stevan Raičković prefinjeni intuitivist, peva poput organa prirode, kao što se u školjkama osluškuje dah mora i prepoznaje srebrni zvezdani sjaj. Čitanje ili slušanje njegovih stihova deluje interaktivno, podsticajno u doživljajnoestetskom, likovnom, muzičkom pogledu, jer je to ozonska lirika u kojoj ima nešto i od paganske čulnosti i blage romantične nežnosti. Da nije sastavljao stihove, moguće je da bi ispisivao note za brojne, muzički skladne i brojne melodije, jer liriku i muziku poistovećuje kao sestre bliznakinje, prepoznaje im unutarnju srodnost, bliskost i uzajamna dejstva. Njegova poezija ima terapeutsko dejstvo, lekovita je: tu je jedan od odgovora neposrednosti njegove ličnosti. Estetsko zadovoljstvo i moralno okrepljenje imaju brojni čitaoci, koji u njegovom nadahnuću i lirskim ostvarenjima nalaze katarzu verodostojnih doživljaja.
 
U prvim pesmama romantično-arkadijsko raspoloženje brzo se transformišu u raičkovićevski prepoznatljiv orfejski pev, vizuelno-auditivne vrednosti u pesničkoj teksturi u kojoj nema ni traga senzacionalizma, isklučivosti i narcisoidne samodopadljivosti. Razgovor sa prirodom u širem opsegu uključuje neprekidnu vezu sa svetom, prirodom, svemirskim, planetarnim, stvarnim i nestvarnim, konkretnim imaginacijskim odrednicama i obeležajnim oznakama života i smrti ("Pesma o crnom Vladimiru", "Točak za mučenje" i dr.). Zato je ova lirika ovozemljska i zvezdonosna i transcedentalna, lirski govor isprepleten mirisima trava i biljaka, prefinjenih razmišljanja o životu i njegovom svršetku.
 
U težnji za višim skladom života pesnik traži utehu u okrilju Tise, Peka, Zlatibora, Jadranskog mora. U središtu živopisnih predela je leto sa svojim varkama i igrama senki, svetlosti i neprekidnom žudnjom za njom. Ekspresivnost tu vrhuni, lirika daje zrele plodove. U sonetima je izuzetna uravnoteženost, sklad rasplamsalih boja i kao kontrast — meditativni mir. Neposredno se opeva priroda koja nije izdvojena iz pesnikovog mikrokosmosa, iz duhovnog razvijenog unutrašnjeg sveta, a svako stablo, cvet, travka su pesnički prijemnici — antene za razgovor i lirski govor, za meditativni monolog i dijalog o životu i prirodi. Reklo bi se da je probrana botanika kristalno progovorila u ovim pesmama.
 
Svetlosni doživljaji Raičkovićeve pesme trepere autentično sa samosvojnim slojevima značenja i odgonetkom za razrešenja unutrašnje napetosti i sukoba. Polifonija svetlosnih prizora proizilazi iz mitskih vrela, simbolike i metaforike. "Zapis o krivom drvetu" asocira po tamnom tonalitetu na Ilićevu pesmu "Zapušteni istočnik" (1892) u kojoj je obrađen motiv "suve kržljave kruške" i njene nakaznosti. Mogla bi se izvesti pouzdana književnokritička ekspertiza o velikoj sličnosti Ilićeve i Raičkovićeve pesme koja ne bi išla na štetu Raičkovića. Krivo stablo je zgrčeno, skrajnuto, "poji ga trulo telo", osuđeno na smrt. Ilićev "munjom opaljen grm" ima drugačiju konotaciju i rodoljubivu simboliku, dok je u "Zapuštenom istočniku" (1892) pustošno tle sa kržljavim stablom:
 
"Suva kržljava kruška ko crna ogromna ruka, sumorno nad njime stoji. I krive njezine grane, nakazno pružene gore, ko izraz paklenih muka, od suve, samrtne žege usamljen istočnik brane."
 
U nervaturi Raičkovićevih "Stihova" struji nežnost, diskretna tuga, tišina kojima su natopljene pesničke slike. One su i u ritmičkim celinama izvanredno uspele i stoje u vrhu vrednosne lestvice savremene srpske lirike, estetski izrezbarene i iscizelirane.
 
Tako iz "Stihova" slika slomljenog krčaga, ovaploćena u estetski kompaktnoj celini, podseća na "Slomljenu vazu" (La vase brise) francuskog nobelovca Albera Samena koja simbolizuje ljubavlju skrhano srce. I jedna i druga pesma je memento prohujalim danima radosti i sreće, sa prustovskom potragom za izgubljenim vremenom (životom). Tu je supstancijalna misao: "Niko neće, pesmo, osim nas da traga // Za parčićima slomljenog krčaga".
 
U "Zapisu o Crnom Vladimiru" (1971) bolno je psihološki osenčen pejzaž kao duševno stanje, čoveka osuđenog teškom bolešću na smrt: "Zar će taj crni lik već nalik seni // Da leži tek ko pejzaž prema meni?" Crni Vladimir imao je do sudnjega dana samo vidik bolesničke sobe i sećanja na detinjstvo, ljubav, ribolov. Svestan lekovitosti i etičke funkcije pesništva, na postavljeno pitanje Vladimirovo "da l' će da se kosi ili umire", pesnik odgovara: "Kosićeš crni Vladimire. Evo // Nisam ti zalud radi leka pevo". Tu je poetsko-psihološki snimak tamnog pejzaža kao duševnog stanja i najzad, posle smrti, ostaje Vladimir u pesmi: "Evo gde i u pesmi, mrtav, nosi najteže breme // Zamahnuo je kosom crni Vladimir".
 
Raičkoviću odgovaraju klasične strukture stiha, metrike i versifikacije (soneti, katreni, distisi, najčešće u aleksandrincima). Psihološki motivisane lirske intime našeg pesnika su eterična osunčana ostrva u razuđenom arhipelagu savremene srpske lirike. Pesničku ubedljivost "Stihovima" pojačavaju i povremeni sinestezijski efekti, fini spoj zvuka i slike, funkcionalnih elemenata figuralne umetnosti, vajarstva (gipsane figure u deset trostrofnih katrena):
 
"Onda te od blata mesim, glinom vajam,
Pa te rodnom rekom mekšam sa snom spajam.
Kreč sa zida grebem, malter skidam
Da te kao kula vinem, gradim, zidam".
 
U Raičkovićevoj poeziji je sve u znaku heraklitovske misli sve se kreće (panta rhei), čovek, stablo, ptica u letu, ali tu je i zaustavljeni ptičji let, pa se kao u sonetima "Kamene uspavanke" sve zaustavi, skameni, a na kraju lirske meditacije su tišina i mir svuda. Psihodinamika prirodno proizilazi iz unutrašnje pesnikove dijalektike. I sadržajno i oblikotvorno pesnik je brusio i doterivao pesme koje nisu podlegle zavodljivom glasu narcisoidnosti. Mnoge su natopljene gorčinom rezignacije kao u zbirci i ciklusu "Točak za mučenje" 1967—1980 ("Prosveta", Beograd, 1981): "U vedrome danu ko grom miso puče. Da sam u obruču i da me već muče" (I), i "Vezali mi prvu misao konopcima // Ne znajući da kraj nje i drugih ima //. A kad i sledeću pribiše uz prvu II: Treća im se samo oprivi nalik crvu // I tad moje telo klonu kao da su // Sve strune u njemu pukle u tom času" (VI) // "Da li iko začu moj krik il' se truo // Stropošto u mene te sam ga sam čuo?" (VIII). Ili, na primer iz "Razgovora sa ilovačom" (1974—1980) iz zbirke "Točak za mučenje" (povodom vajarskog portreta) Stevana Raičkovića (1974) Aleksandra Zarina — pesnik u deset trostrofnih katrena peva. U prvom katrenu (poslednje) pesme: "Osećam-vidim naše trajne niti // Iskonska gruda prenuta iz tmina: Ti ćeš umesto mene ovde biti // da nosiš moj lik kad ja budem glina".
 
Izronila iz biofiziološke i psihološke ličnosti pesnikove, u besprekornim aleksandrincima, sa deset katrena, "Ponornica" odzvanja u nama kao deo pesnikove empirijske filozofije i melanholičnih doživljaja, dok je "Monolog" tužna sudbina knjige, vapaj i krik za opstanak istine i lepote pesme koje postoje nezavisno od slepih sila zavisti raznih negatora i ravnodušnih ljudi.
 
Pesnika Stevana Raičkovića sam upoznao oktobra 1947. godine kada smo bili brucoši — studenti jugoslovenskih književnosti i srpskog jezika na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Okupljali smo se povremeno na književnim večerima u Klubu mladih pisaca (Terazije 12), gde je bila smeštena i redakcija časopisa "Mladost" (uređivao Dušan Kostić), kao i u Književnom klubu studenata Beogradskog univerziteta (Balkanska 4). Stevan i ja smo pošli u redakciju časopisa "Naša književnost" da ponudimo po nekoliko pesama da se objave. Sekretarica glavnog urednika časopisa Čedomira Minderovića nas je lepo primila i rekla nam da je tog dana dežurni član redakcije Desanka Maksimović, ali da zbog prehlade neće doći u redakciju. Pozvala je sekretarica preko telefona Desanku, koja joj je saopštila da nas očekuje u svom stanu (nedaleko od redakcije časopisa). Mi smo tom prilikom imali čast da upoznamo našu znamenitu pesnikinju i njeno nesvakidašnje gostoprimstvo. Pažljivo je slušala naše stihove i, posle više od jednog sata razgovora, ljubazno nas ispratila. Desanka Maksimović se sećala našeg dolaska kod nje još 1947. godine i u pismu upućenom meni 12. septembra 1959. godine na moju adresu u Vrnjačkoj Banji potvrđuje da je primila zbirku pesama "Zvezde izgrejale gorom": "Juče sam se vratila sa odmora i zatekla Vašu zbirku pesama kao dobrodošlicu. Pročitala sam je. Ima u njoj sete i ljubavi za prirodu i ljude, što mi je blisko. Ima lepih, neobičnih slika, metafora, slikova prvi put u našem jeziku nađenih. A ja sam na sve to osetljiva. Sećam se kako ste Vi i Steva Raičković kao dečaci došli k meni". Kasnije, u drugoj dopisnici, šezdesettreće, na prištinsku adresu, piše mi da će mi poslati knjigu koju u "Prosveti" uređuje Stevan Raičković dodajući: "Nadam se da će biti dobra, t.j. dobro opremljena".
 
Za vreme studija Steva Raičković i ja smo se povremeno viđali u Narodnoj biblioteci Srbije (kod Kalemegdana). Tu smo se od jeseni do proleća trostruko besplatno grejali. U prijatno zagrejanoj sali učili smo, studirali, čitali pisce, naročito pesnike koji se tada nisu objavljivali i preštampavili (Jesenjin, Blok, Drainac, Crnjanski, Tin Ujević, Desimir Blagojević i drugi). U maloj skromnoj sobi za pušače, u pauzi čitanja i učenja, nalazili smo se i diskutovali o književnosti. Često je tu, s neizbežnom cigaretom u ruci, glavnu reč imao od nas nešto stariji Banjo Šaranović, odličan znalac naše (naročito narodne) književnosti. Posebno nam je bila draga i zanimljiva njegova književno-kritička reč o piscima savremenicima.

Stevan Raičković je povremeno dolazio u kuću majke i očuha Slobodana Markovića - Libera Markonija kod koga sam skoro tri godine još kao student bio podstanar (Prote Matije 27). Od kada sam 1953. godine diplomirao na Filozofskom fakultetu, povremeno smo se Stevan i ja viđali u Beogradu, Vrnjačkoj Banji, Herceg Novom. Svaki sussret s njim bio mi je ne samo prijatan već i inspirativan po mnogo čemu kao što su upečatljiva sećanja na njegovog velikog hercegnovskog suseda Ivu Andrića, o kome je napisao poemu. Posebno mi je bilo zadovoljstvo što smo 1977. godine (bio sam urednik NIP "Jedinstvo" iz Prištine) objavili akribijski uređenu knjigu studiju Vuka Filipovića "Poezija i poetika Stevana Raičkovića".
 
Pre 23. godine, povodom moje male zbirke pesama "Tragom zvuka" ("Obelisk", Beograd, 1973), 5. marta 1973. pisao mi je Stevan: "Dragi Vladeta, hvala ti na zbirci pesama, moj neugasli druže. Matori smo, a još nas tera đavo da stajemo na lud kamen. Verovatno, to neko vuče naše konce i tako će biti do kraja."
 
Čitajući i povremeno slušajući liriku Stevana Raičkovića (naročito kada je recituje) još odmah posle rata intuitivno sam osećao i znao da se rodio znameniti srpski pesnik. Već na startu izdvajao se iz horskog pevanja odlazeći individualnom linijom i po obeležajnim oznakama tematskomotivskih područja, osobenom kompozicijom, stilom i jezikom. Sve su se više prepoznavali, reljefnije i plastičnije, njegov književni lik i razvojni luk, sve stamenije i sigurnije njegove pesničke vrednosti i značaj u opštem opsegu vrednovanja savremenog srpskog lirika.
 
Duh rodoljublja i visoka etika Stevana Raičkovića nije ustuknula pred mračnim slikama okupacije u Drugom svetskom ratu, ustaškim zločinima, pred martirstvom nabijanja na kolac (flašu) Đorđa Martinovića koga je lično upoznao a o njegovoj tragediji napisao potresne stihove za nezaborav. I sa drugim aktuelnim događajima uspostavio je Raičković lirski dijalog, naročito su živa njegova pesnička sećanja na ratno detinjstvo, dečaštvo. mladost.

Dr Vladeta Vuković

SVITAK | književne novine | Godina IV | Zima • Proleće 1997 | Broj 12—13 | Osnivač i odgovorni urednik: Milijan Despotović | Požega
Portret Stevana Raičkovića (grafitna olovka, format 400 x 300), rad je Gordane Matane (1975) iz Požege


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:30:21 pm
**

LIRIKA STEVANA RAIČKOVIĆA


Stevan Raičković je znamenit i originalan savremeni srpski pesnik, sa prirodnim osećanjem za lepotu reči. Prisna je njegova lirika u toplom oživljavanju sećanja na detinjstvo, roditeljski kutak, a sve je protkano sazvučjima, mirisima i bojama prirode. Inutitivno i instinktivno proniče u tajne prirode, reke, kamena, u govor ptica i životinja. Urbani predeli u njegovoj lirici vape za rustikalnom atmosferom, pastirskim mirom, zelenilom pašnjaka, plavetnilom jezera i reka.

Zbirka soneta Kamena uspavanka je lirska meditativna piramida u odnosu na prethodne njegove pesme, tehnički skoro do perfekcije ostvarena. U trinaest stihova soneta Kamene uspavanke, sem u trinaestom stihu, muzikalno se usklađuju rime (zatečeni, zaneseni, u seni, zaljubljeni, kameni, ubijeni, peni, izvijeni, ne veni, neveni, umoreni, okreni, skameni). Setna meditativna poruka prirodno proizilazi iz Kamene uspavanke i kladenački bistro odzvanja, iako teška od samotničkog bola i ožiljaka svakodnevnice. Pesnik se poistovećuje s prirodom: njegov krik je krik prirode, njegov vapaj blagotvorni zanos, tajanstvo nestvarnog, baršunasti šum lišća i vlati trava. Skoro u svakoj njegovoj pesmi lebdi senka smrti, nadvija se tiho, ne i preteći, ali tu je svakodnevno, uporno odomaćena — ne kao nezvani gost, već kao neminovnost, metafizičko područje tame. Panteistički zaneseno opeva prirodu u integralnom spoju s prirodom u sebi, razbijajući uobičajene okamenotine pesničke leksike, dajući joj tako nov smisao i zvuk.

U Kamenoj uspavanci, u sonetu Otvori svu tišinu, Raičković kaže u prvoj strofi:

Otvori drhtavu svetiljku
Dva oka uplašena ko laste
što iz belog mesa raste...


U sonetu Oprosti kamenu što ćuti isprepletene su boje i zvuci, realno i nestvarno. Kao vajarskim dletom izrađen, bajkovito, i tajanstveno nepoznato i neprolazno kao zaustavljen let ptice, da bi se čula samoća i vreme koje na trenutak zaustavlja svoj neumitni hod.

U prvoj strofi Buketa su raspevane boje (crvena, bela, plava) u pretposlednjem i poslednjem stihu, posle stiha "pod očima trava mirno veje" upečatljivo se zlati žuta boja: "Žuta se lala u njoj zlati i klati i tako teku sati."

U drugoj strofi antologijske Kamene uspavanke isprepletene su boje

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni.


Tu su boje i majstorstvo da se sa malo reči dosta kaže, a da iskaz bude duhovno podsticajan i nekonvencionalan. U eliptičnom, do kraja sažetom sonetu Kuda potonu Pek dve tercine pokazuju finu tehniku da se eksplicitno iskaže misao, a da se smisao pesme ne povredi.

U Varci od dima poslednji kupači krajem leta zavaravaju se da će ih letnje sunce ogrejati, ali "ispod": odlazi reka, sama, udovički, boje dima." Varka je i u Slici u roditeljskom domu: "U dnu je crven krov, pa oblak, deo plota čas boje smrti, čas boje života."

Sonet Kuda potonu Pek je Raičkovićev revolt protiv nekih privida savremene civilizacije. Pesnik je izabrao protiv narušene ravnoteže prirode. Odabrao je Pek, reku svoga detinjstva, koju je naša eksplozivna i u mnogo čemu nepromišljena industrijalizacija pretvorila u kanal otpadnih voda.

Gorčinom zar obuzet?
Beznađe ti je dno?
(Otkud nađe baš sve to
što upokojava svet?)

Lice u pticu sad
Okrećeš ko nekad, pre.
Gle: lišće pada na tle.

(Nečujni vodopad!)

Dete seoskog učitelja Raičković je svakako mnoge radosti detinjstva doživljavao u kontaktu sa prirodom, rekom, šumom, brežuljcima. Otuda i njegov čitav religiozni zanos baš onom prirodom koja je predmet dečačkih uspomena. U trećoj strofi soneta pesnik govori o rani i leku. Rana je ono što je u pesnikovoj duši izazvala urbana sredina i industrijska revolucija, a lek za tu ranu, za bol, bio je povratak prirodi i detinjstvu, kupanje u bistroj reci, penjanje blagim bregom i igra na proplanku. Sada, u zrelim pesnikovim godinama, i zavičaj pesnikovog detinjstva snađe baš ono što svet vodi ka uništenju, "što upokojava svet".

U ovoj pesmi Raičković kao da ne vidi izlaza. Brižnu reč o sumornim horizontima čovečanstva kao da niko ne čuje, i pred mrtvim Pekom je mrtav vek koji čini samo brdo, jedino što će u nekoj kataklizmi podsećati na tragične zablude ove civilizacije.

Sonet U zimski sumrak je sa motivom zime, ali bez atmosfere idiličnosti. Romantičari su ovaj motiv radije opevali u osećanjima ili životne radosti ili dramatike života i čovekove borbe sa stihijom prirode. U Raičkovićevoj pesmi lirskom slikom zime izraženo je osećanje bezizlaznosti. U ovoj pesmi ni san, ni priroda, ni samoća nisu više čovekovo pribežište u mir i spokojstvo. Pesnik bi da pobegne nekuda, u mir, u san, u spasenje. Prve tri strofe počinju istim pitanjima: Kuda pobeći u ovaj dan? Kuda pobeći sa ovog dna? Kuda pobeći u ovaj čas...? Odgovor je očajnički bezizlaz: "Zar nikud pobećiu ovaj dan!"

Atmosfera bezizlaza označena je nizom slikovitih izraza kojima je dočarano pesnikovo okruženje: gust, sneg, pust vrt, led, čas prazan, slep i čist, a ni pad u san više nije izbavljenje, i san je bolestan, bliži je smrti nego izbavljenju.

Zbirka Kamena uspavanka završava se Umornom pesmom i slutnjom bliske smrti. I u drugim pesmama s kraja zbirke govori se o smrti.

Jednom nas tu, gde nas ima,
Neće biti.
Mi smo niti
Koje vežu nerođene sa mrtvima.


U Umornoj pesmi slična gorka misao izrečena je u završnoj strofi: "Blizu je praznika i rub se približuje". U ovoj pesmi javlja se prvi put, uz slutnju smrti, i naslućivanje da ni pesma nema blagotvorno dejstvo.

Ne leče pesme nikog (tvorce svoje truju):
Gle pesnika u mraku usred dana bela
Gde mu gavranovi krišom mozak kljuju.


Pesnik je tražio spas, izbavljenje i blaženstvo u pitomom, dobrovoljnom izgnanstvu u prirodu, ali ga nije našao. Kao da je u pesniku sazrela svest o neizmenjivosti nekih strana života. Ako ništa drugo, čovek ne može da izbegne sopstvenu smrt, a nije u mogućnosti ni pesmom da izmeni svet. Ali ni pred tim gorkim i večnim istinama, pesnik ne anatemiše ni svet ni život. Takav kakav je, život se nastavlja, živi se i dalje. Čoveku koji dolazi ostaje da se bori za svoj miri slobodu sa smrću. Za pesnika je najtragičnije gorko saznanje da "pesme — iskazane iz grla da čuje veliko uvo sveta — sve natrag huje". Ali i pored sve gorčine zbog nedovoljnosti života i ravnodušnosti sveta staje činjenica da je pesnik, tragalac za istinom i spokojstvom, nešto ipak poručio svetu: otkrivati bar tragičnu istinu da se za srećom, mirom i spokojstvom mora i dalje tragati.

Kratak pregled školske lektire
Priredili: Dušanka Bajić i Anka Došen | ISBN 86-83593-05-3 | Novi Sad, 2001


[postavljeno 23.09.2010]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:31:14 pm
**

OSEĆANJE OTUĐENOSTI I ELEMENTI FANTASTIKE U POEZIJI STEVANA RAIČKOVICA


Nema sumnje da su najveći i ponajbolji deo Raičkovićevog poetskog stvaralaštva obeležili izrazita osećajnost, jezička virtuoznost i neosimbolistička slikovnost i metaforičnost, kao i kompleks tema i motiva variran u velikom broju Raičkovićevih pesama — tišina, kamen, reka, trava, (priroda), san, smrt, prolaznost, usamnjenost, pesma. Ti elementi, kao i istorijski i biografski predlošci Raičkovićeve poezije, bili su, uglavnom, u fokusu dosadašnje književne i kritičke javnosti37.

Jedan niz pesama obeležili su, međutim, drugačiji motivi, drugačije misaone i emotivne preokupacije i drugačiji stilski postupci: sklonost ka grotesci i apsurdu, uspostavljanje paralelnih svetova, potiranje granice između živih i mrtvih, realnog i irealnog, automatizacija ponašanja, svojevrsna numinoznost, osećanja straha, paranoje, anksioznosti, usamljenosti, nemoći i besmisla — i, u izvesnoj meri, fantastika.38 Taj segment Raičkovićevog stvaralaštva — do kojeg je sam pesnik nesumnjivo držao39 — ostajao je uglavnom po strani: pesme date poetičke provinijencije gotovo da nisu ulazile u antologije40, a akademski, kritički i esejistički radovi po pravilu su ih zaobilazili.

Na margini književne scene našao se tako ciklus pesama U jednoj ulici, koji je pesnik u celini preneo u svoj izbor iz 1990. godine41. U nizu pesama ovog poetskog kruga, objavljenog najpre u zbirci Balada o predvečerju, u fantastično-grotesknom ključu varira se motiv vrata.

U pesmi po kojoj je naznačeni ciklus dobio naziv — U jednoj ulici — vrata namesto da odvajaju kućni od uličnog, privatni od javnog, zaštićen od opasnog prostora, predstavljaju granicu između dva podjednako strana, nepoznata, tuđa terena. Vrata koja "jedan čovek" "svakoga jutra u određeno vreme" otvara, od kojih se "odvaja" i odlazi niz ulicu kao da su:

(...) tuđa slučajna vrata
Iza kojih je nekom greškom ili zabunom
Samo zajednu noć zalutao.
42

Automatizacija ponašanja, kojom se sugeriše besmisao življenja i otuđenje modernog čoveka (čovek svakog jutra, u isto vreme, istim pokretom otvara vrata)43, doživljaj "greške" i "zabune" koja traje i prerasta u suštinu ljudskog postojanja (čovekov život je, u pesnikovom viđenju, sveden na otvaranje "tuđih slučajnih" vrata), obezličavanje ličnosti naglašenim odsustvom atributa i insistiranjem na opštim zamenicama i neodređenim prilozima ("jedan čovek u jednoj ulici", "u određeno vreme"), naglašenija karakterizacija predmeta (vrata) nego ljudi ("jedan čovek u jednoj ulici"44 / "vrata sa pohabanim lukom u vrhu"), svojevrsna identifikacija i groteskno srastanje čoveka i vrata (čovek se od njih "odvaja" odlazeći niz ulicu) — jesu stilski postupci, simbolika i emotivni registar po kojima se prepoznaju oni literarni tokovi koji insistiraju na otuđenosti urbanog čoveka i prenose njegovo osećanje anksioznosti i nezaštićenosti.

Sličnom postupku Raičković je pribegao i u pesmi Čovek s kišobranom. U njoj je čovek takođe sveden na vezu s beznačajnim predmetom (kišobranom), a život na šetnju ulicom tokom koje neznanac s banalnom svakodnevicom "izmišlja svoju istoriju" i "svoj veliki život"45. Čovek se ni ovde ne imenuje niti opisuje, za razliku od kišobrana, za koji se daje niz detalja ("kišobran sa izlizanom braonkastom drškom / Jedan sasvim zatvoren tamni kišobran / Kao uvijeno crno jedro"). Uočava se takođe svojevrsna automatizacija (šetnja pod tuđim prozorima niz gradsku ulicu ponavlja se periodično), pojačana "ravnomerno tupim" odjekom kišobrana kojim se čovek poštapa. U epilogu se, najzad, javlja i motiv vrata sa sličnom simbolikom kao u prethodnoj pesmi:

Pred jednom trošnom se kućom zaustavlja
Pred zidom
Iza koga je boravio sve svoje prohujale godine u nedogled
Krišom se osvrće u trenutku
Gleda u čisto nebo bez oblaka
Gleda u kišobran
I nestaje zbunjen u vratima
.46

Tradicionalna simbolika vrata poništena je na specifičan način i u pesmi U sasvim utišaloj, gde se pesnik fokusira na čoveka koji u "sasvim utišaloj i skoro smračenoj ulici" stoji pred vratima, ne znajući "da li je izišao / Ili se tek sprema ili razmišlja da li da uđe", kao što ne zna ni da li je "vreme duboko iza ponoći / Ili vreme noći već sasvim blizu jutra"47. Činjenica da je svejedno ući ili izaći u kuću/na ulicu ukida granicu i smisao postojanja vrata, a vreme "duboko iza ponoći", simbolički analogno vremenu "noći već sasvim blizujutra", naglašava sablasnost situacije i doživljaja lirskog subjekta.

Numinozna atmosfera uspostavlja se na jedan drugačiji način u pesmi Jedne nedelje u podne, objavljenoj u zbirci Panonske ptice. U pomenutoj pesmi lirski subjekt iznenada se pojavljuje na jesenskoj obali jednog grada "koji je toliko susedan" njegovoj varoši "kao što su oko i oko blizi na jednom istom licu". To, međutim, nije samo grad nestvarno blizak — pa, čak, i identičan ("kao što su oko i oko") — gradu lirskog subjekta, već i grad u kome je lirskom subjektu sve nepoznato, kao što je i on sam nepoznat svemu oko sebe. Otuda se u njemu javlja osećaj da "nikada i nigde / I ništa / Nije baš sasvim istinski ni postojalo", a osećaj eteričnosti, nestvarnosti, empirijske neutemeljenosti sveta u kome se obreo ilustrovan je i neobično uspelim jezičkim obrtom. Naime, u poslednjem od šest refrena date pesme — "Stojiš na (njegovoj) jesenskoj obali" — izostaje imenica obala, pa lirski subjekt ostaje na mestu određenom samo vremenskim atributom ("jesenska"):

Stojiš na jesenskoj.

Izostaje, dakle, bilo kakva materijalna dimenzija prostora, odnosno sveta u kome "stoji" lirski subjekt. Taj svet je, pri tom, bez glasa i pokreta ("Pas da zalaje bar. // List padne") i iz njega lirskom subjektu kao da nema bekstva:

O ne bi loše bilo da si pio
Pa onda da bar sutra bude nekako sve drugačije
.48

Lirski subjekt je, dakle, zarobljen u zastrašujućoj stvarnosti koju bi rado menjao za mamurluk, čiji se kraj može nazreti i očekivati.

Motiv tamnice i osećanje da je zadani, realan svet tuđ i neprijateljski49 često su varirani u Raičkovićevoj poeziji. U pesmi Pričina oni su kombinovani s motivom buđenja u nepoznatom okruženju, svojevrsnom "kazamatu", "sa avlijama i kulama":

Budim se kao sred pričine:
Udišem vazduh pun magije.
Na rukama mi lisičine.
A na nogama bukagije?
50

Inverzija sna i jave, osećaj utamničenosti i nemoći i buđenje u drugačijem svetu od onoga u kojem je lirski subjekt zaspao ("I misao se već otima / O tome da su svi nestali / I žive drugim životima") jesu elementi koji datu pesmu dovode u blizinu moderne proze i moderne fantastike, tim pre što sila koja vlada "kazamatom" — u kafkijanskom maniru — ostaje neimenovana i skrivena. Međutim, Raičkovićevo viđenje sveta kao tamnice u pojedinim segmentima radikalnije je od Kafkinog: dok Kafkin junak, Jozef K., komunicira s drugim ljudima, ima slobodu kretanja i iluziju da se može spasiti, Raičkovićev lirski subjekt zatečen je u pustoj sobi51 ili "pustom" mučilištu, u kojem se ne čuju ni "glas argata", ni "koraci u cokulama".52

Atmosfera nemotivisane i očuđene (fantastične i numinozne) utamničenosti uspostavljena je i u poemi Točak za mučenje, mada u njoj prevashodno, ali ne i sasvim dosledno, fantastika dobija neku vrstu realističnog (psihološki motivisanog) "izlaza"53. U pomenutoj poemi lirski subjekt se takođe prebacuje u neku vrstu paralelne, subjektivne stvarnosti, u kojoj preuzima ulogu čoveka kojeg vreba, progoni i muči neko neidentifikovano, tajno mnoštvo:

U vedrome danu (ko grom) miso puče
Da sam u obruču i da me već muče.
Vrebali me krišom (možda godinama)
Dok me najzad nisu našli slaba, sama.
(...)
Sad me vode svojim tajnim stepeništem
I već mi se grlo suši, vodu ištem.
54

Mnoštvo koje prati, sprovodi i isleđuje lirskog subjekta zadobija postepeno demonski karakter — kreće se nečujno i poseduje groteskno-fantastičnu bezobličnost (amorfnost), a insistira se i na njegovom superiornom smehu, koji, i u tradicionalnoj kulturi55 i u Raičkovićevoj poeziji56, poseduje htonsku prirodu:

Iako se dugo već penjemo skupa
Čujem kako samo moj stepenik lupa.
(...)
Odgonetam gde sam: svud lica i fleke
Utisnute u zid ili senke neke.

Sa svih strana zure oči nepoznate
Ko u ptica što će na plen da se sjate.
(...)
Gde su druge oči što vide i ono
Čega skoro nema? Reče glas ko zvono.
(...)
Tek izuste gde su... sustiže me gde je...
Glas što pola preti, otpola se smeje.
(...)
Jeknuh, kao zvono ija, a sred eha:
Sve potonu u muk s tankim rubom smeha
...57

Zasnovana na demetaforizaciji frazeologizma (sabrati se, u značenju — pribrati se), slika telesne distorzije i fizičke necelovitosti lirskog subjekta takođe zadobija fantastično-groteskne dimenzije:

Sabirao sam se i skupljao deo
Po deo svog tela dok ne postah ceo.
(...)
(A tek sam kasnije, s vremena na vreme,
Otkrivao da mi fali ruka, teme...)
.58

Veštim poigravanjem s čuvenom Galilejevom replikom — "Ipak se okreće!" — u završnim stihovima poeme motiv utamničenosti podiže se na metafizički nivo. Inkvizicijski točak za mučenje postaje metafora života samog, a Zemlja mesto stranstvovanja lirskog subjekta59:

I dok mi i ovu misao već lome
Vrtim se na vašoj Zemlji, točku mome
.60

Osećaj usamljenosti61, apsolutne (samim tim — i nerealne) izolovanosti od ljudi i viđenje sveta kao tamnice/geta prepliću se i u pesmi O kako dugo. U njoj lirski subjekt, koji dugo nije ni s kim "ni reč reko", "u starom ruvu", zarastao u dlaku i dugih noktiju — čime je sugerisano udaljavanje od kulture i približavanje animalnom izgledu i neljudskoj prirodi — opisuje povremene noćne izlaske "ka svom trgu-getu" i osećaj zatočenosti u krugu:

I tek ponekad, u čas tmine,
Kad i poslednji korak mine —
Kretao sam ka svom trgu-getu:

I vrteo se svu noć dugu
Kao robijaš po svom krugu
Ili kuglica u ruletu
.61

Uprkos istinskoj pesnikovoj bliskosti s prirodom, u poeziji Stevana Raičkovića osećanje nesigurnosti i straha povremeno izaziva i bilje, koje dobija ljudske dimenzije i pretvara se u neku vrstu numinozne sile koja ugrožava i plaši lirskog subjekta. Tako u pesmi Vidik pejzaž u prozorskom oknu postaje strašni motrilac: on dobija "hiljadu očiju", grane drveta "izdužuju šiju", brda s "beonjačama snega" "pilje" u posmatrača, dok "mrki poskok žile" pritajen "čuva dub i čeka"63. Sve lekseme uključene u navedene metaforične spojeve — motriti, piljiti, posmatrati, šija, poskok, pritajen — izrazito su negativno konotirane i sugerišu osećanje paranoje i straha od sveta.

U pomenutoj pesmi prizvana je, uz to, i drevna slika zmije u korenu drveta:

Sve me posmatra: mrki poskok žile
Što sav pritajen čuva dub i čeka —


koja se svojom tradicionalnom simbolikom sasvim uklapa u naznačeni značenjski kontekst. Naime, u arhaičnim kulturama zmija je oličenje demonske prasile/aždaje, koja se sukobljava sa solarnim principom/pticom i preti uništenjem kosmosa i regresijom u početni haos. Kao antipodi, pomenute životinje pozicionirane su na suprotnim krajevima prostorne vertikale — ptica u vrhu, a zmija u korenu drveta64 — pri čemu valja naglasiti da je u srpskoj i slovenskoj tradicionalnoj kulturi dub, odnosno hrast sveto, kultno drvo, za koje se vezuje niz ritualnih radnji i verovanja i koje vrlo često simbolizuje Kosmičku osu (axis mundi)65. Poigravajući se s tradicionalnim simbolima Raičković je, dakle, prizvao sliku iskonskog zla i, prividno pevajući o pejzažu, intenzivirao i gotovo metafizički utemeljio osećaj ugroženosti i straha.

Najzad, u pesmi Vidik lirskom subjektu ne suprotstavlja se samo okruženje (priroda, pejzaž), već i telo, odnosno delovi tela, što je, dakako, još drastičniji vid otuđenja:

Motri me zimsko nebo uvrh rama.
Motri me ruka moja, pesma sama.
66

Po osećanjima ugroženosti i paranoje, a, u izvesnoj meri, i po elementima fantastike, prethodnoj pesmi bliska je pesma Panonske ptice, gde je opisan doživljaj lirskog subjekta koji, poremećenog osećaja za vreme ("Bio sam tako siguran // Kao da sam od davnina živeo // I kao da je isto toliko ravnoga vremena / ispred mene"), izlazi iz sobe u numinoznu, "prozirnu" stvarnost koja ga motri i vreba "u svojim zasedama nevidljivim":

Bilo je tako vedro
I prozirno
Da se skoro sve videlo:

Svaka stvar

I iza stvari još kao da se nešto tajno micalo

I kao da je na mene samo
Po nešto nejasno
Iz svega

Odavno u svojim zasedama nevidljivim pomno čekalo
.67

Strah lirskog subjekta od sveta — "brisanog prostora" — zadobija postepeno groteskno-fantastične razmere:

Može me neki pijani poznanik drmusati
čitavu večnost za rame.

Može me neko zameniti sa nekim

Početi priču

Tražiti možda dug nepoznati.

(...)
Mogla bi i ptica neka da me udari
I to kljunom
U oko.
I večno

I večnost kao prokletstvo banalnog življenja (drmusanje pijanog poznanika), i strah od gubitka/zamene identiteta, i insistiranje na scenama bola i nagrđivanja — jesu momenti koji u drastičnom vidu i u veoma modernom poetičkom ključu dočaravaju frustracije urbanog čoveka.

Elementi numinozne fantastike i osećanje nemoći i ugroženosti javljaju se i u pesmi U magli, u kojoj simbol nerazlučenosti i iskonskog haosa — magla — ovladava svetom, asocirajući apokalipsu. U pomenutoj pesmi lirski subjekt pokušava da pobegne iz magle koja se širi, ali na groteskan način, u stilu onirične fantastike, doživljava metamorfozu koja mu onemogućava spas:

Magla vlada svetom (il se sprema).
Od nje se više odvojiti neću.
Čim zavesu maknem: već na mene sleću
Dimljive latice cveta koga nema.

Evo bežim kroz nju, iz nje, ali sporo.
Manje mi se noge kao u kornjače.
Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače
Stojim usred magle neodmako skoro.
68

Motiv prividnog kretanja ili nemogućnosti kretanja uprkos želji i nameri da se odmakne i pobegne javlja se u nizu Raičkovićevih pesama i predstavlja neku vrstu slike kojom se dočarava sputanost i nemoć lirskog subjekta.69 Ovoj gotovo metafizičkoj statičnosti simbolički je bliska težnja da se živi svet i lirski subjekt uspavaju, okamene ili na neki drugi način učine nepokretnim. Ključni motivi Raičkovićevog pesništva — kamen, drvo, uspavanka — imaju, pored ostalog, i pomenutu simboličku nijansu. Međutim, dok u Raičkovićevoj poeziji lirski subjekt teži nepomičnosti i preobražaju u neživu prirodu i bilje:

Ja bih makar za tren da sam nešto drugo,
Al sa ovom starom mišlju, okom, uhom.
U crep sam se drevnog krova spnjosno, ugo:
Nek zeleni lišaj raste mojim duhom.
(...)
Onda — moje telo sanja spokoj grma;
Moja ruka — granu; prsti — list što huji.
(...)
Bledost moga čela kameni san sniva:
Ja belutak za tren postah ukraj vode
(...),70

dok njegova volja zamire i on se identifikuje s drvetom:71

Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta.
I gle: stojim sada — drvo, sa obranim plodom.
Mre u zglobu vonja da se maknem s mesta.
Šta da radim s rukom iunjoj sa slobodom
?72

mrtav svet oživljava — "mali kamen" raste73, "greje se na suncu" i "miče obrvama"74. Dolazi, dakle, do svojevrsne inverzije mrtvog i živog i povremenog prodiranja u prostor fantastike.

Prethodno naveden autopoetički, gnomski iskaz iz prvog stiha Umorne pesme — Gde nesta strah pred svetom tu i pesma presta" — možda najeksplicitnije svedoči o činjenici da je u osnovi Raičkovićevog pevanja, između ostalog, i strah od sveta, koji je u njegovoj poeziji artikulisan na različite načine. Neki od njih su — bez obzira na metaforičnost prirođenu poetskom jeziku i upotrebu poređenja, potencijala i glagola kojima se relativizuje doživljaj (čini mi se i sl.) — izuzetno bliski modernoj fantastici.

U naznačenom analitičkom ključu mogla bi se posmatrati i tema dvojnika, koja je sama po sebi i fantastična i numinozna, mada se dodiruje sa stanjima duha i uma koja mogu imati određena empirijska, psihoanalitička i psihopatološka tumačenja. U pesmi rečitog naslova — Dvojnik — opevan je paranoičan strah lirskog subjekta i permanentno osećanje nelagodnosti zbog prisustva bezobličnog "dvojnika" s nesumnjivo demonskim, đavoljim atributima:

On nema oči — al me vavek gleda.
Ima za mene uvek reč nemuštu.


On prvi šane onu miso šuštu
Od koje bežim ko od vatre, leda
.75

Dalje u pesmi javljaju se motivi koji bi lako mogli imati ishodište u usmenoj tradiciji:

Kad pođem za njim — osvanem sred blata.
Strašno me drži, a neima šake.
Ili me pušta nebu pod oblake,
A kada padam — on me ne prihvata.


I blato i noćno kretanje ukazuju na htonsku prirodu "dvojnika" i asociraju predanja u kojima su tematizovani noćni susreti smrtnika s vilama i drugim demonskim bićima. Najzad, u epilogu se uvodi i motiv smeha, koji se, kako je već rečeno, i u tradicionalnoj kulturi i u Raičkovićevoj poeziji, vezuje za đavola i demonske likove. Atmosfera koja prati smeh numinozne sile i lekseme za kojima pesnik poseže (naježen, izbode, slomnjeno staklo) svedoče da je Raičković datu simboliku imao na umu:

Kad reč zaustim — ja umesto eha
Naježen čekam da me sveg izbode
Slomnjeno staklo njegovoga smeha.


Motiv dvojnika sreće se i u poemi o crnom Vladimiru, gde se pesnički subjekat identifikuje sa smrtno bolesnim Ciganinom:

Ja već po nešto s njime delim
(I pomalo se sa njim rušim):
Kad hodnicima šetam belim
Ja i za njega jednu pušim.
(...)
Već kao da sam mu u seni
I stojim pred njim sličan robu.
I kad umre, on će u meni
Da trune duže no u grobu
...76

i u Razgovoru s ilovačom, u kojoj je opevano udvajanje lirskog subjekta tokom izrade njegove biste:

Stojim za svojim sopstvenim potiljkom
Kao da gledam sebe uza smrti
(Dok preživeli vajar blatnim šiljkom
Svog malog prsta po mom uhu vrti).
(...)
Osećam-vidim naše tajne niti
Iskonska grudo prenuta iz tmina:
Ti ćeš umesto mene ovde biti
Da nosiš moj lik kad ja budem glina.


U dve pomenute poeme, dvojnik je, na prvi pogled, iz druge sfere — to nije ni htonski lik ni demonska sila koja prati i progoni lirskog subjekta, već bolesnik (Vladimir Purić), odnosno pesnikova bista. Međutim, i oni poseduju atribute koji ih dovode u jasnu vezu s onostranim: Vladimir Purić je crn i na smrt bolestan Ciganin77, dok su bista i lirski subjekt svojevrsni odrazi koji se zrcale preko smrti ("Stojim za svojim sopstvenim potiljkom / Kao da gledam sebe iza smrti").

Najzad, u kontekstu priče o elementima fantastike u poeziji Stevana Raičkovića valjalo bi se osvrnuti i na temu odnosa između sveta živih i sveta mrtvih. U prethodno pomenutim Zapisima o crnom Vladimiru, u čuvenoj lirskoj minijaturi iz osmog dela (Varijacije), granica između dva dijametralno suprotna sveta — ovog i onog — korenito je uzdrmana, što datu pesmu dovodi u prostor fantastike. Crni Vladimir pojavljuje se u pomenutoj minijaturi kao numinozni, noćni šetač, koji u ponoć bere cvetove "da resi tajne svetove" i kao pokojnik koji se, s kosirom preko ramena, noću "krade brežinom":

Ogrnut belom težinom
S kosirom preko ramena
Krade se kosac brežinom
Pobego ispod kamena.

Miriše teška komina
Nad selom i nad ledinom
Noć je ko crna domina
Sa belom tačkom jedinom
...78

Noćnom šetnjom kosca, pobeglog "ispod kamena", "s kosirom preko ramena", prizvan je arhetip smrti kao kosača i napravljen prodor u "čistu", konzistentnu fantastiku, za koju nema mogućnosti realističnog tumačenja79.

Motiv bekstva umrlog u simboličkom vidu javlja se i u ciklusu pesama posvećenom preminuloj pesnikovoj supruzi, Bojani, u kojem pokojnica ima dvosturuku egzistenciju:

Iako znam da tamo ležiš
Rasuta sva do zadnje truni
Osećam kako amo bežiš.

To tražiš ležaj u mom telu.
Na dva si mesta: onde truni,
Da bih te ovde imo celu!80

U navedenoj pesmi, međutim, pomenuti motiv ostao je "u sferi emotivnog i psihološkog doživljaja", pa fantastika "dobija neku vrstu mogućeg realističnog 'izlaza' u pretpostavljenom pjesnikovom zamišljanju ili u nekoj vrsti njegovog halucinantnog viđenja"81.

Ipak, iako se u datoj pesmi, kao i u celom ciklusu uopšte, prevashodno opeva subjektivan doživljaj i lična fantazija, duboka veza s pokojnicom nakon njene smrti jeste nešto što istinski ugrožava živog i poseduje elemente numinoznog, čak i onda kada se ne zalazi u polje fantastike82, o čemu svedoči pesma Ti si moj život videla iz bliza, gde je pomenuta veza uzrok nestanka živoga za života. S pokojnicom se, naime, gasi i egzistencija lirskog subjekta, jer on na ovom svetu ostaje kao neka vrsta živog mrtvaca i čoveka bez odraza u ogledalu:

Sedim za stolom i ne znam svog lika.
Pred ogledalom zalud mi je stati:
U tvome oku bila mi je slika.

Već pola mojih stvari s tobom trune.
Niko me sada ne zna, nit će znati:
Iz mene zjapi rana mesto nule.83

I u pesmi Post scriptum problematizovana je granica između mrtvih i živih, ali iz perspektive koja sama po sebi zalazi u domen fantastike. Pesma je, naime, ispevana sa stanovišta i glasom pokojnika, ali se, uprkos drastično izmenjenoj tački gledišta, u njoj prepoznaje isti emotivni spektar i ista vrsta straha kao i u pesmama ispevanim glasom živih. Dominiraju osećanja usamljenosti ("Već smo pod zemljom, razbacani, svako sam") i paniek i motiv nemogućnosti uspostavljanja željenog kontakta i komunikacije i s drugim pokojnicima i sa svetom živih:

Tako sa svetom dodirnuti malo
I uspaničeni usred svoje rake
Napregnemo se (kom je šta ostalo)
Da kroz cev zelenu dobijemo znake
.84

Apsurd, groteska i paradoks85, prodor u fantastiku, iracionalna stanja, automatizacija ponašanja i specifičan emotivni registar — strah, paranoja, nemoć — jesu elementi na koje je u poeziji Stevana Raičkovića malo obraćano pažnje. Te elemente, međutim, ne bi trebalo zanemariti: oni su, kao što smo videli, obeležili jedan bitan i vredan segment Raičkovićevog stvaralaštva i svedoče o činjenici da je Raičković bio pesnik kompleksne osećajnosti, prijemčiv za različite stilske postupke i orijentacije. On je nesumnjivo bio sklon romantičarskoj koncepciji pesničkog nadahnuća, strogoj formi (sonetu i katrenu) i specifičnoj simbolizaciji stvarnosti (ptica, kamen, reka), zbog čega se s pravom smatra baštinikom romantizma i simbolizma86. Raičković je, međutim, pevao i o egzistencijalnoj zebnji i otuđenju modernog čoveka87, i to u veoma modernom, groteskno-fantastičnom ključu, po čemu je bio blizak nekim radikalnijim literarnim pravcima. Dodirujući različite linije srpske i svetske lirike i oslanjajući se na različite, čak i međusobno suprotstavljene i gotovo isključive poetske formacije, on je, ipak, ostajao autentičan i samosvojan, što ni kritici, ni čitalačkoj publici nije moglo promaći.

Lidija Delić, Beograd


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:31:39 pm
**
nastavak

______________

37 O tome svedoče već naslovi tekstova koji su se našli u okviru širokog i dosta obuhvatnog "izvoda" iz bibliografije radova o stvaralaštvu Stevana Raičkovića, objavljenog u okviru desete knjige Raičkovićevih Sabranih dela (up.: Stevan Raičković, Stihovi iz dnevnika. Stihovi iz dnevnika, Hronologija, Bibliografija, Literatura, Napomene, Sabrana dela Stevana Raičkovića, deseti tom, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva — BIGZ — Izdavačko preduzeće Srpska književna zadruga, Beograd 1998, str. 137-188). Ni noviji zbornici o poeziji Stevana Raičkovića nisu bitno pomerali istraživački fokus (up. zbornik Stevan Rainković: pesnik, urednik Dragan Hamović, Narodna biblioteka "Radoslav Vesnić", Kraljevo 2001). Na relativno jednostran pristup Raičkovićevoj poeziji i prepoznatljiv ugao gledanja na stvaralaštvo ovog pesnika skreće pažnju D. Potić u tekstu objavljenom u upravo pomenutom zborniku (Dušica Potić, Kritička recepcija lirike Stevana Raičkovića, u: Stevan Raičković: pesnik, str. 123-149).
38 Na umu se imaju oni elementi koji se mogu posmatrati u fantastičnom ključu ili motivi koji Raičkovićevu poeziju dovode u blizinu moderne fantastične proze. Prave fantastike je u Raičkovićevom opusu, dakako, malo i ona se, po pravilu, poništava metaforičnošću pesničkog jezika, poređenjima i upotrebom potencijala i glagola koji poništavaju denotativnost/doslovnost odgovarajućih pesničkih slika ili situacija.
39 Gotovo sve pesme pisane u datom poetičkom ključu Raičković je uvrstio u sopstveni izbor poezije (up.: Stevan Raičković, Pesme, treće dopunjeno izdanje, Srpska književna zadruga, Beograd 1990). Svi citati su prema pomenutom izdanju, ukoliko nije drugačije naznačeno (navodi se naslov pesme i stranica u ovom izdanju).
40 Među pesmama koje su ušle u najznačajnije antologije modernog srpskog pesništva (P. Palavestra, 3. Mišić, M. Pavlović, S. Lukić, V. Krnjević, M. Komnenić, A. Petrov, M. Perišić, S. Tontić) samo su pesme Krletka, Post scriptum i fragmenti iz poema Zapisi o crnom Vladimiru i Razgovor s ilovačom iz naznačenog poetičkog kruga (up. podatke u tekstu: Dušica Potić, Kritička recepcija lirike Stevana Raičkovića, u: Stevan Raičković: pesnik, str. 125-140).
41 Stevan Raičković, Pesme, treće dopunjeno izdanje, str. 38-50. Up.: Stevan Raičković, Balada o predvečerju. Balada o predvečerju, Tisa, Panonske ptice, Slučajni memoari, Sabrana dela Stevana Raičkovića, drugi tom, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva — BIGZ — Izdavačko preduzeće Srpska književna zadruga, Beograd 1998, str. 25-37). Ciklus čine sledeće pesme: U jednoj ulici, Balkon, Zakasneli čun, Čovek s kišobranom, U onim danima, Podne, U sasvim utišaloj.
42 U jednoj ulici (str. 38).
43 Slična automatizacija življenja sreće se i u pesmi Zakasneli čun (str. 41), iako se u njoj ne javljaju groteskno-fantastični elementi:
"Uvek na jednoj te istoj klupi  
U zakržnjalom parku tačno na raskrsnici aleja  
U vreme baš kada se ljudi sa posla vraćaju
Seda jedan te isti čovek polako na ivicu."

44 "Jedan čovek u jednoj ulici" jeste svojevrstan topos datog ciklusa pesama (U jednoj ulici, Balkon, Zakasneli čun, Čovek s kišobranom, U onim danima, U sasvim utišaloj).
45 Osećaj zatočenosti na mestu gde se ništa ne dešava javlja se i u pesmi U onim danima (str. 45):
"Dešava se u jednoj ulici
(...)
Da jedan čovek
Hoda ubrzano od jednog kraja
Do drugog
I ponovo se vraća
Još ubrzanije
Kao da u mislima ili krvi oseća  
I to jedino
Kao da će se nešto veliko dogoditi
Ili bi se samo moglo dogoditi
Ili se već dešava
Neka ljubav
Ili zločin
Tamo
Gde on neće biti prisutan
Negde ispred njega
Ili iza  
Samo
O samo ne na ovom mestu
Gde je.
"
46 Čovek s kišobranom (str. 42).
47 U sasvim utišaloj (str. 50).
48 Jedne nedenje u podne (str. 258).
Na datom planu moglo bi se govoriti o paraleli između S. Raičkovića i V. Petkovića Disa, pogotovo u vezi s pesmom Plavet (str. 240), gde motivi pada, predela punog bola i očiju jasno asociraju Disovu Tamnicu:
"Padoh u neznan predeo, pun boljke:
S očima što vide i ono čeg nema
."
50 Pričina (str. 105).
51 Tamnica (str. 104).
52 Pričina (str. 105)

53 "Dramatični lirski siže ove poeme očito je ustanovljen na oštroj polarizaciji, sukobu između predmetne stvarnosti i uobrazilje koja načas osvaja ontološko preimućstvo, nadvladava realije vidljivog sveta" (Dragan Hamović, S očima što vide i ono čeg nema, u: Stevan Raičković: pesnik, str. 53).
54 Točak za mučenje, 1, 2 (str. 299,300).
55 Smeh se vezuje za karnevalsku kulturu i u okviru nje ima preporodni, obnavljajući karakter. Karneval je, međutim, vreme socijalne inverzije i poricanja društvene strukture i hijerarhije (anticommunitas) i u tom kontekstu smeh je rušilac društvenih normi i autoriteta (up.: M. Bahtin, Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse, preveli Ivan Šop i Tihomir Vučković, Nolit, Beograd 1978; Viktor Tarner, Varijacije na temu liminalnosti, preveo Velimir Kostov, Gradina, XXI, br. 10, 1986, str. 40-56). Smeh se, dakle, vezuje za liminalne periode (karneval) i izokretanje stvarnosti (prostorno i fizičko "dole") a onda i za demonske sile i đavola, koji je opozit Bogu. O tome implicitno svedoči i frazeologizam "odneo đavo šalu", koji ukazuje na činjenicu da je šala, to jest, smeh — u njegovom domenu. Neki katolički redovi zabranjivali su smeh upravo stoga što je on bio vezan za đavola.
56 Up. pesmu Dvojnik (str. 82).
57 Točak za mučenje, 3, 5, 7, 8 (str. 301, 303, 305, 306).
58 Točak za mučenje, 9 (str. 307).
59 "A lirski subjekt u poeziji Stevana Raičkovića se vrlo često oseća kao stranac u svetu, kao biće koje ne uspeva da uspostavi prisnu vezu sa svetom koji ga okružuje, sa svetom u kome živi" (Radivoje Mikić, Motivacija pesme, u: Stevan Raičković: pesnik, str. 31).
60 Točak za mučenje, 17 (str. 315).
61 Usamljenost je u samim temeljima Raičkovićeve poezije i poetike:
"Ja ne pišem ovo za tebe i njega
Već za onog što će doći posle svega.
   I u nekoj sobi (pored hladne peći)
   Šta će posle ovih reči baš on reći.
On, što možda samo jednu miso ima,
Da je sam i baš tad nepotreban svima"

(Stihovi, 1972—1975, str. 184; podvukao S. R.).
Up.: "Ima li kog na zemnji, prazni svete"
(Prolazi rekom lađa, str. 242);
"Mi idemo u gomilama, po dvoje (al sam i sama!)"
(Nailazi hladno doba godine, str. 73).
62 O kako dugo (str. 106). Ovom pesmom mogla bi se ilustrovati motivska bliskost Raičkovićeve poezije i njegove proze: "Evo samo jednog najnovijeg slučaja, koji se dogodio koliko danas, u podne, u trenucima kad sam se po običaju spremao da se malo zaputim prema trgu, pa se makar onde samo — kao kuglica u ruletu — obrnuo u krug i ponovo vratio u svoju sigurnost, među četiri zida" (priča Skupljači stare hartije, Stevan Raičković, Zlatna greda. Zlatna greda, Intimne mape, Sabrana dela Stevana Raičkovića, peti tom, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva — BIGZ — Izdavačko preduzeće Srpska književna zadruga, Beograd 1998, str. 217).
63 Vidik (str. 70).
64 Up.: Vjačeslav Vsevolodovič Ivanov — Vladimir Nikolaevič Toporov, Issledovanija v obpasti slavjanskih drevnostej. Leksičeskie i frazeologičeskie voprosi rekonstrukcii tekstov, Akademija nauk SSSR, Institut slavjanovedenija i balkanistiki, Izdatelstvo "Nauka", Moskva 1974; Mirča Elijade, Sveto i profano; priroda religije, preveo Zoran Stojanović, Alnari — Tabernakl, Beograd — Laćarnak 2004, str. 19-50; E. M. Maletinski, Poetika mita, preveo Jovan Janićijević, Nolit, Beograd b. g. str. 216-221.
65 O verovanjima u vezi s hrastom/dubom up.: Pavle Sofrić Niševljanin, Glavne binjke u narodnom verovanju i pevanju kod nas Srba, BIGZ, Beograd 1990, str. 89-96; Veselin Čajkanović, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama, rukopis priredio i dopunio Vojislav Đurić, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, knjiga četvrta, SKZ — BIGZ — Prosveta — Partenon, Beograd 1994, str. 206-208.
66 Valjalo bi, dakako, imati na umu činjenicu da se u Raičkovićevom pesništvu uspostavlja svojevrsna identifikacija između lirskog subjekta i pesme (up. npr. zbirku/ciklus pesama Stihovi; Stevan Raičković, Kamena uspavanka. Kamena uspavanka, Stihovi, Kasno leto, Prolazi rekom lađa, Točak za mučenje, Sabrana dela Stevana Raičkovića, treći tom, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva — BIGZ — Izdavačko preduzeće Srpska književna zadruga, Beograd 1998, str. 83-126) i da bi se, stoga, osamostaljenje pesme i njeno postavljanje naspram pesnika moglo takođe posmatrati kao vid suštinske dezintegracije pesničkog subjekta.
67 Panonske ptice (str. 265).

68 U magli (str. 76). Motiv metamorfoze i osećanja anksioznosti, straha i jeze javljaju se i u pesmi Krletka (str. 95), s tim što je u njoj naglašenija metafor (izacij)a:
"Ko u krletku neku staru
Uvlačim se i s pesmom novom:
O vazduh mise ruke taru,
Svijam se ko pod niskim krovom.
  I misao se evo tanji,
  A volja čili, srce grči.
  I već sam dvaput, triput manji.
  Istojim ko na nekoj srči."

69 Motiv "nemogućeg bekstva" javlja se i u sonetu U zimski sumrak (str. 71), u kojem tri prve strofe počinju analognim pitanjima — "Kuda pobeći u ovaj dan / sa ovog dna / u ovaj čas":
"Kuda pobeći sa ovog dna?
Visoko negde? Još dublje? Gde?
Evo već teške ruke sna
Pribijaju te kocem za tle."
70 Metamorfoze (str. 244).
71 Up.: "I grana već da postanem / Moje bi lišće mislilo" (Život, str. 7); "I osetiti se ko deblo da si obrastao u koru" (Močvara, str. 137).
72 Umorna pesma (str. 87).
73 Lirika o vodi (str. 27).
74 Post scriprum (str. 250).
75 Dvojnik (str. 82).
76 Zapisi o crnom Vladimiru, 4 (str. 192).
77 Cigani se u tradicionalnoj kulturi — i zbog crnog tena i zbog socijalno marginalne pozicije — dovode u vezu s onostranim/ htonskim.
78 Stevan Raičković, Zapisi o crnom Vladimiru, sa predgovorom Nikole Miloševića i pogovorom Jovana Delića, Beogradska knjiga, Beograd 2007, str. 29-31. Up. tekstove koji prate navedeno izdanje Zapisa o crnom Vladimiru: Nikola Milošević, Raičkovićeva "složena jednostavnost", str. 7-16; Jovan Delić, Noćni otkosi stihova i smrti, str. 39-89.
79 Na fantastičnu dimenziju ove minijature skreću pažnju N. Milošević i J. Delić u pomenutim tekstovima, kao i Novo Vuković u ogledu O temi smrtiu poeziji Stevana Raičkovića, u: Poezija Stevana Raičkovića: zbornik radova, priređivač Slobodan Ž. Marković, Zadužbina Desanka Maksimović, Beograd 1996, str. 19-27.
80 U snu te nema (str. 98).
81 Novo Vuković, O temi smrti u poeziji Stevana Raičkovića, str. 25, 27
82 Jedan od najočitijih i literarno najuspelijih primera veze s mrtvacem kojom je živi istinski, korenito ugrožen jeste pripovetka B. Stankovića Pokojnikova žena.
83 Ti si moj živoš videla iz bliza (str. 101).
84 Post scriptum (str. 250).
85 Up.: "Na malom trgu — nikog, čak ni trga" (Na malom trgu, str. 69).
86 Up.: Predrag Palavestra, Posleratna srpska književnost 1945—1970, Prosveta, Beograd 1972, str. 146-149; Jovan Deretić, Istorija srpske književnosti, Nolit, Beograd 1983, str. 639; Svetlana Šeatović Dimitrijević, Pesme o pesmi, u: Stevan Raičković: pesnik, str. 87-94.
87 Raičkovićeva poezija "po svom senzibilitetu i osećajnosti (...) posvedočava estetski ideal druge polovine ovoga veka" (Petar Pijanović, Reč na dodeli "Žičke hrisovulje", u: Stevan Raičković: pesnik, str. 18).



(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Knjizevnost%20-%20knjige%20-%20brosure%20-%20casopisi/Knjizevnicasopis-Ljudigovorea.jpg)

Ljudi govore 2/3
časopis za književnost i kulturu
glavni i odgovorni urednik
Radomir Baturan
Toronto, Kanada
2008/2009


[postavljeno 23.09.2010]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:32:14 pm
.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:32:38 pm
*

ZAPISI O CRNOM VLADIMIRU — STEVAN RAIČKOVIĆ


(UMESTO FUSNOTE)

Od nas desetorice u sobi, u najtežem položaju bio je Vladimir Purić, tridesetpetogodišnji Ciganin iz sela Sopota na Kosmaju, zemljoradnik, oboleo od raka. Kada sam mu jednom prilikom pomogao da izađe iz sobe u bolnički hodnik, da puši, poče naš prvi razgovor.

Čuo sam da ste pesnik — reče mi čim je seo na klupu i zapalio cigaretu.

Pomislio sam, po navici, da izbegnem odgovor na ovakvo pitanje, ali sam u istom trenutku i osetio da je to u ovom slučaju besmisleno.

Zamolio me je da napišem pesmu o njemu i njegovoj bolesti.

A šta će ti to, Vladimire? — pitao sam.

Pa tako ... Ako ostanem živ da imam za uspomenu kad sam bolovo... A ako ne ostanem...

Šta ako ne ostaneš? — pokušao sam da se nasmejem, ne bi li mu na šalu okrenuo ovakvu misao.

Pa tako... Neka ostane vama...

Danima me je Vladimir Purić posmatrao iz svog kreveta u uglu. Kad god bih se okrenuo na tu stranu, u mene su bile uperene njegove beonjače, koje su bleštale iz crnog, mršavog lica: očekivao je pesmu. Tih dana je već bio zabatalio i lekove. Nisam ga video ni hranu da uzima.

Jednom smo u hodniku zapodeli i ovakav razgovor:

Kako si uspeo, Vladimire, da se toliko razboliš?

Mnogo sam radio... Kosio sam i noću...


1.
Moja je bolest, izgleda, ipak tuga.
Kad težak boluje, teži je nego teg.
Mart je i ovde sred bolničkoga kruga
U kome kopne: crni Vladimir i sneg.

On kroz lekara kao kroz kroz staklo gleda
I traži pesnika, jedinog za kog zna.
On svojom ranom i tuđoj rani ne da
Da se tišinom, ko korom, zaceli sva.

On hoće pesmu mesto pilula, kapi,
Kad ne pomaže ništa, ni bog, niti lek.
On hoće pesmu — ko kad je pesnik vapi —
Da mu živome il mrtvom produži vek.

On hoće pesmu o tome kako pati,
Kako ga tišti sve i cepa mu se drob
I o tom kako će jednom da se vrati
Na svoju livadu ko kosac ili grob ...


2.
(Fragmenti)

O, zar da slušam, kako se iz tog glasa
Poslednje žito prema meni talasa?

I čujem, sa tih usana što se grče,
Kako poslednji jaganjci k meni trče?

*

Zar će taj crni lik, već nalik seni,
Da leži tek ko pejzažprema meni?

Zar ću odsad i te ponoćne krike
Da pamtim i da pretvaram u slike?

*

Zar da mu izmišljam pesme i pevam ode,
Mesto da mu otvorim prozor, dodam vode?


3.
Šta to on sakriva sada u svojoj seti?
Možda neki juli sa svilom koja leti?

Il jedan sumrak, tajan i nepoznat svima,
Koji se zagubi i koga još on ima?

Ali šta će biti kad ne bude i njega,
Vladimira, koji se eto seća svega?

Bleskaće pod suncem čas lemeš, a čas vile,
Al će onaj juli i sumrak da iščile...

(Možda već zamišlja i kakav će da bude
Taj prvi dan nad njime kad legne pod grude.)


4.
Zar će sve to što on za dana
Priča meni o ribi s jaza
Ostati ko u mesu rana
Ili po oknu šara mraza?

Zar će i to, kad on za noći
Setiv se u snu konja — rže,
Iz mene ikad više moći
Da speru kiše, sunca sprže?

Ja već po nešto s njime delim
(I pomalo se sa njim rušim):
Kad hodnicima šetam belim
Ja i za njega jednu pušim.

Pa ko da će i što je moro
Da kopa još i kosi, vrše,
Pasti na moja pleća skoro,
Na moje ruke da to svrše,

Već kao da sam mu u seni
I stojim pred njim sličan robu.
I kad umre, on će u meni
Da trune duže no u grobu ...


5.
Ima lekovitih trava, glina, zraka
I voda koja je sa njima jednaka.

Ima i tih koji znaju do njih staze,
Tajne, jer po njima prvo u snu gaze.

I ja sam u jednoj noći na dohvatu
Bio nečem — nalik na reč nepoznatu.

(Kao da je bilo malo u toj reči
I nešto od onog sa čime se leči.)

Al se meni nije ni u snu sva htela
Ta reč da pokaže i da bude cela.

Pa kada se i san još primače javi —
Tražio sam zalud i njen trag u glavi.

Tako, ja i sada, evo, ko ranije,
Izlazim iz pesme u kojoj lek nije.


6.
(Pesma o bolovanju Vladimira Purića)

Vladimir Purić iz Sopota sela
Bol boluje evo zima cela.

U beloj sobi crn Vladimir leži.
Gleda: za oknom sneg poslednji sneži.

Sve kraj njega tone u belinu meku
Samo on misli crnu miso neku.

Onda se seti: meseca u voću
I sebe kako kosi žito noću.

Očima me pitaš, vidim, Vladimire:
"Da l će da se kosi ili da umire?"

Kosićeš crni Vladimire. Evo
Nisam ti zalud radi leka pevo.

Ovaj (šesti) zapis sam jednoga jutra pročitao Vladimiru Puriću. Dao sam mu posle toga i rukopis. Stavio ga je u koverat i gurnuo u fioku svog stolića. Bio je toliko uznemiren, a tako slab, da nije uspeo ni da mi se zahvali. Učinio je to, dosta kasnije, kada mu je ponovo naišao jedan od onih trenutaka, sada sve ređih, u kojima je dobijao volju da puši i popriča.


7.
Već kao da čujem u Sopotu ciganski plač:
Leleču tri sina, dve kćeri, udovica.
Pade noć: mir, svitac, zvezda. Blesnu i sovica.
Nad Kosmajem: mesec, kao užareni sač.

Svi misle da te nema, a zamače za stog.
Zasja ti u ruci kosa, pa utrnu.
Od tvoga koraka nijedna ptica ne prnu.
Naoštrio si kosu. (Sad stavljaš brus u rog.)

Pod mesecom se pružilo žito kao mir.
Veliki poso, al predugo je sad tvoje vreme...

Evo ga gde i u pesmi, mrtav, nosi najteže breme:
Zamahnuo je kosom crni Vladimir...


8.
(Varijacije)

Ko to u smiraj navali
Najlakše tamne tegove
Po Kosmaju i Avali
Kao da meri bregove?

Ko to sa kose litice
Bere u ponoć cvetove
Pa ih dene u kitice
Da resi tajne svetove?

*

Ako ti žita pogaze
Ili rasture živice
To možda krče bogaze
Neki sa one ivice.

Ako se staneš buditi
Od rose usred atara
Nemoj se čudom čuditi
To je znoj bivših ratara.

*

Ponekad tako stajati
Skriven u seni ponoći
Kada zaškripe vajati
Kao da ištu pomoći:

Pucaju grede debele
Načete tajnom sekirom,
A daske krive, nebele,
Odjeću ko pod zvekirom.

I vonja sve na amove,
Kožuhe, krnje rogove,
Slavine, koce čamove,
Lanene dreje, stogove.

I šušti slama umorna
I curi zob iz zobnice
I zjape vrata sumorna
Ko odškrinute grobnice.

Sve što je ikad imalo
Život, do ure udesne,
O nije mrtvo nimalo
(Bar neke noći čudesne).

*

Ogrnut belom težinom
S kosirom preko ramena
Krade se kosac brežinom
Pobego ispod kamena.

Miriše teška komina
Nad selom i nad ledinom.
Noć je ko crna domina
Sa belom tačkom jedinom ...


9.
Danima se tako u mom duhu vrti
Vladimir između života i smrti.

Već sam ga video kako mrtav beži
Preko polja, mada tu kraj mene leži.

Eto moga leka: još je živ, a ja mu
Kopam ovim perom pre vremena jamu.


10.
On ipak nestaje, odlazi i zima.
Ja se opet vraćam vama, pesnicima
Dolazim iz tuđe smrti, kao svoje,
U sve naše brige koje ne postoje.


(BEZ EPILOGA)

Od mog prvog razgovora sa Vladimirom Parićem, koji se zbio već drugog ili trećeg dana po mom ulasku u bolnicu, ja sam skoro zaboravio na svoji bolest i kao da sam otpočeo da bolujem njegovu. Najteže mi je u ovoj, ionako opakoj bolestit pala ona nova komplikacija vezana za pesmu, jer sam u njoj i ja, zaista ravnopravno, bio umešan.

Želeo sam da bar nju odstranim, pa da tako, makar i prividno, ublažim ovu dvostruku bolest.

Uistini, ovo je bio i jedini slučaj u mom životu da je neko od mene zatražio da mu učinim nešto od onoga što ja, zapravo, jedino i znam.

Tako su počeli da se redaju i ovi zapisi, koji u neku ruku i ne nose baš adekvatno ime, jer su skoro svoj celoviti oblik, daleko pre zapisivanja, dobijali u glavi. Zapisivani su tek kasnije, obično noću, kad bi bolnica zaspala, u hodniku gde je jedino i gorela svetlost. Na ovako nešto me je nagonila okolnost što sam se danonoćno nalazio u zajedničkoj sobi, a nisam posedovao naviku da pišem pred drugima.

Posle nekoliko dana sam osetio da se postepeno odvajam od svega onoga zbog čega je ovo zapisivanje i počelo. Umesto da izađem u susret Vladimiru, ja sam se vraćao poeziji, zapravo sebi.

Istina, ometala me je i jedna čudna okolnost: nikako nisam uspevao da se opredelim za način na koji bi pesma o bolovanju Vladimira Purića mogla ponajbolje da odgovori svojoj nameni, to jest njemu.

Napokon sam rešio da i to saznam od njega.

Pa kakva bi voleo da bude ta pesma, Vladimire? ... Onako prosta, jednostavna? ... Kao narodna? ...

Mučio sam se da pogodim onakvu reč, na koju bi Vladimir, kao blisku, mogao da reaguje. Pomenuo sam i deseterac, čak i gusle.

Međutim, posle dužeg ćutanja, on se sam izrekao:

Pa neka, bude onako ... ko ono kad je umirao Branko Radičević ...

Po prvi put otkad se poznajemo, kao da sam osetio kako se ovaj crni čovek u trenutku sasvim osvetilo iznutra — i kako ga tek sad zapravo vidim. Iako je celog života bio zemljoradnik, težak, u njemu je evo pred kraj ipak pobedio Ciganin i lutalica, sa lakom, violinskom dušom.

Tako je nastao i kraj mojim dilemama o pesmi.

Nekoliko dana nakon onog, kada sam mu dao rukopis, morao sam da napustim bolnicu. Pri polasku sam se raspitivao kod lekara o Vladimirovom stanju. Svi su mi govorili da su mu dani izbrojani.

Iako stanujem nedaleko od bolnice, koju sam napustio, još nisam svratio do nje da se raspitam o kraju Vladimira Purića. Ne umem ni sam sebi da objasnim kako je došlo do ovoga. Prošle su već dve godine od tada: evo pada i drugi sneg. I ja, pošto još uvek nemam pravih dokaza o njegovoj smrti, evo mogu pomalo i da zamišljam kako taj sneg možda i ne zavejava jedan daleki grob, nego se polako osipa po njegovoj crnoj kosi... scribd (http://www.scribd.com/doc/35714822/Zapisi-o-Crnom-Vladimiru-Stevan-Raickovic)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:33:03 pm
**

RAIČKOVIĆEVA "SLOŽENA JEDNOSTAVNOST"

(Strukturalistički pristup)

Dvoumeći se koju bih pesmu odabrao da na njenom primeru pokažem Raičkovićeve pesničke mogućnosti, opredelio sam se, najzad, za jednu od "Varijacija" iz Zapisa o crnom Vladimiru*, koja glasi:

Ogrnut belom težinom
S kosirom preko ramena
Krade se kosac brežinom
Pobego ispod kamena.

Miriše teška komina
Nad selom i nad ledinom.
Noć je ko crna domina
Sa belom tačkom jedinom...

Onome ko ovu pesmu pročita letimično i nadohvat može se učiniti da je njena lepota, pre svega, u izvesnoj jednostavnosti. Nije, međutim, jasno šta se u ovom slučaju podrazumeva pod izrazom "jednostavnost". Ako ta reč treba da obeleži takvu umetničku tvorevinu čije je značenje geometrijski uprošćeno, dato, takoreći, kao na dlanu onda pesma o koscu nije nimalo jednostavna.

Naprotiv, njena dimenzija značenja složena je i slojevita; složena i slojevita do te mere da će nekom površnijem čitaocu lako izmaći iz vida. U poruci Raičkovićeve pesme postoje, u stvari, dve ravni. Jedna je, uslovno rečeno, realistična i površinska, druga je fantastična i dubinska.

Prva dva stiha druge strofe: "Miriše teška komina /Nad selom i nad ledinom" nose u sebi samo prvu ravan poruke. Ovi stihovi sugerišu nam jedino atmosferu određenog perioda seoskog življenja. Epitetom "teška" daje se motivu komine slikovitost i opipljivost, a snaga i širina rasprostiranja opojnog mirisa dočaravaju se rečima "nad selom i nad ledinom". U svemu tome nema ničeg što bi ukazivalo na bilo šta "iznad" ili, tačnije, "ispod" dimenzije svakodnevnog, realističnog, "prirodnog" bitisanja.

U prvoj strofi, međutim, realistična dimenzija značenja prepliće se sa jednom drugom dimenzijom, o čijem postojanju najjasnije govori stih: "Pobego ispod kamena". Lik kosca je stecište obeju ravni poruke. Figura kosca sa kosirom preko ramena s jedne strane sasvim se dobro uklapa u motiv mirisa komine; ona upotpunjuje viziju izvesne delimično realistične, delimično pastoralne atmosfere seoskog života.

S druge strane, u toj istoj figuri ima i nečeg što spada u jednu sasvim drugu ravan pesničke poruke. Sluti se to već u odlično nađenom izrazu "krade se". Taj izraz unosi u lik kosca nagoveštaj nečeg sablasnog, nečeg što nije "od ovoga sveta". Nije jasno zašto bi se jedan "realistični" kosac morao "krasti" po povratku sa kosidbe. Da je pesnik u svemu hteo da ostane u onoj realističnoj ravni umetničkog kazivanja, hod njegovog kosca bio bi, recimo, težak ili spor.

Sledeći stih donosi odgovor na naše pitanje, doduše, opet samo indirektno, "Pobegao ispod kamena" — tim rečima ukazuje se na "nezemaljsko", fantastično poreklo koščevog lika. Kamen o kome je reč najpre će biti nadgrobni kamen.

To baca novu svetlost na izraz "krasti se". Krade se taj kosac zato što je pobegao iz svog pogrebnog skrovišta, kao sen.

Uporedo s tim, i motiv bele boje dobija određenije značenje. Kosac je ogrnut "belom težinom" zato jer je belo tradicionalna boja sablasti.

I bela tačka na završetku pesme ima nešto od fantastične ravni značenja. Belina — znak sablasti i smrti — još jednom se javlja u vidu poente, što ima, svakako, poseban značaj u kompoziciji pesničkog kazivanja.

Složenost Raičkovićevog pesničkog postupka možda se najbolje može videti uz pomoć izvesnog broja imaginarnih "eksperimenata". Lako je zamisliti drugu strofu pesme, uz samo jednu malu izmenu, kao posebnu umetničku celinu:

Miriše teška komina
Nad selom i nad ledinom.
Noć je ko crna domina
Sa žutom tačkom jedinom...

Ovako oblikovana pesnička tvorevina ima isti melodijski i ritmički sklop i gotovo istu plastičnost i sugestivnost u slikovnosti. Međutim, njena ravan značenja siromašnija je za jednu dimenziju. Stavljajući reč "žuta" umesto reči "bela", uklonili smo svaki trag koščevog lika. U našoj pretpostavljenoj verziji mesec je ona tačka na "domini" noći.

Ovaj "eksperiment" pokazuje da je pisac mogao, samo da je hteo, da se ograniči na jednu jedinu, realističnu dimenziju značenja, da istovetnim ritmičko-melodijskim i slikovnim sredstvima uobliči pesničku celinu manje složene poruke, eliminišući u potpunosti motiv sablasti i smrti.

Tako, uz pomoć jedne imaginarne verzije druge strofe, postaje sasvim očigledno prisustvo one nevidljive, dubinske ravni značenja pesme.

Izrazi "nevidljiva" i "dubinska" nisu slučajno upotrebljeni. Razume se da dimenzije značenja o kojima je reč ne počivaju jedna kraj druge mehanički ravnodušno i neutralno. Drugim rečima, između njih postoji izvestan odnos. Prirodu tog odnosa odredićemo tako što ćemo reći da ona prva, realistična ravan poruke ima za zadatak da "priguši", "osenči", "zastre" onu drugu, fantastičnu ravan pesme. Na taj način postiže se jedan osoben umetnički efekat, koji je po pravilu prisutan u svim pesmama visokih umetničkih dometa.

*  *  *

Da bi se ova analiza koliko-toliko zaokružila, potrebna je još jedna napomena. Izraze "fantastična" i "realistična" ravan značenja doista treba shvatiti uslovno. U realističnoj dimenziji Raičkovićeve pesme ima, na primer, i nečeg pastoralnog. Ne zato što bi pesnik želeo da nam predoči neko pastoralno viđenje sveta, nego zato što želi da "osenči" i "zastre" motiv smrti, prisutan u dubinskoj ravni poruke. Ovaj pak motiv daje fantastici pesme jedan potmuli, jedva čujni tragični prizvuk. Taj kosac koji se "krade brežinom" poput seni zapravo je mrtav, iako to nije nigde neposredno vidljivo.

Motiv smrti zanimljiv je ovde i s obzirom na problem nastanka pesme. Iz kraćeg uvoda za Zapise o crnom Vladimiru da se razabrati da su pesme ovog ciklusa imale prvi podsticaj u jednom piščevom tragičnom životnom iskustvu kojim dominira tema smrti. Reč je, kao što znamo, o bolovanju, ili, još tačnije, o umiranju Vladimira Purića, zemljoradnika iz sela Sopota, koji je neko vreme sa piscem delio bolničku sobu. Na pitanje kako je uspeo da se toliko razboli, Vladimir Purić odgovara: "Mnogo sam radio... kosio sam i noću".

*  *  *

Istorija nastanka stihova o koscu veoma je podsticajna za razmišljanje o nekim teorijskim temama, a slično bi se moglo reći i za osnovne karakteristike pesme o kojoj je reč. Različite ravni poruke, funkcija prigušavanja i složenost pesničke tvorevine teme su koje daleko prevazilaze okvire tumačenja jednog pesničkog dela.

_____________

* Zapis o crnom Vladimiru Stevana Raičkovića nalazi se u — knjizi Lektira IV.

Nikola Milošević
Iz Čitanke

[postavljeno 22.09.2010]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:33:32 pm
*

STEVAN RAIČKOVIĆ


KAMENA USPAVANKA

Prolaznost i smrt su dominantni motivi u ovoj pesmi. Smrt je svuda i u svemu bez izgleda da se bilo ko ili bilo šta uzdigne iznad nje. Svestan toga, Stevan Raičković oblikuje pesmu u sonet, u kojoj se obraća svemu što je esencija života i što ima oblik nekog trajanja pa i onda kada su u pitanju prolazne stvari i kratkovečne manifestacije života. Pesnikovo obraćanje konkretnostima iz prirode ima inotanaciju izvesnog opraštanja od svega što je na neki način bilo od bilo kakve važnosti za njega ili čoveka uopšte. Prvenstveno se tu misli na pojedinosti iz stvarnog života koje su donosile sreću i život činile lepšim i punijim, iako se trajanja nekih od njih meri minutima. U prvoj strofi pesme pesnik se obraća čoveku, ljudima uopšte. One ne imenuje prostore iz kojih ljudi potiču, njihovu nacionalnost ili boju kože, niti ih razvrstava po dobu, ili pak životnom učinku. Nezavisno od svega toga, obraća se ljudima, dobrim, gorkim i zanesenim. Svi su oni različitog uzrasta, izgleda, svi zemnici, svi predodređeni na kopnjenje i nestajanje. A posto smrt briše i uzrast i pol, oblik i pokret, trenutak sreće, ushita i bola, to bi trebalo da svako završi u situaciji u kojoj se zatekao i da tako potone u dubok san, u kamenu uspavanku. Poziv na kamenu uspavanku odnosi se i na delove tela u akciji, na ruke u travi, na usta u seni. Pri tome on misli na vlastito iskustvo i opšteljudski smisao koji vezuje za mladost i ljubav. U pokretu ruku i dodiru usta sublimisana su sva proleća, svi uzdasi i treptaji duše, svi izlivi nežnosti i topline, čitav jedan kosmos od ljudske sreće. Stoga bi i ruke u travi i usta u seni, zaustavljeni u akciji i ovekovečena kamenom uspavankom, bili spomenici trenucima najintimnijih življenja, bez kojih ljudsko trajanje gubi smisao.

Obraćanje čoveku se nastavlja i u drugoj strofi. Pred neminovnošću iščezavanja i gubitka, svi su jednaki — oni zakrvavljeni od besa, mržnje, osvete, i oni zaljubljeni, ukras ovog sveta. Svi treba da potonu i zarastu u plav san kameni, san u kome sve miruje u zatečenom položaju. U ostalim stihovima iste strofe pesnik se obraća vodama i mostovima koji su materijalni znakovi i simboli ljudskih plemenitih namera da se premosti svaka praznina, da se sve poveže i svemu postojećem da jedan viši smisao.

Pesnik nije zaboravio ni biljke i cvetove, prolazne pojedinosti bez kojih nema raskoši i punoće ovog sveta, a samim tim ni pravog ljudskog ushićenja krasotama tog istog sveta (treća strofa). Poslednje mesto u ostavljeno za pticu(četvrta strofa), za čiji će let vezati i svoje ime, uz koje stoji i zamenica —ovo—. Poslednji stihovi pesme pokazuju da je simetrija rimovanja u pretposlednjem stihu narušena. Sve do tog stiha imali smo dosledno izvedenu rimu. Svi stihovi se završavaju pravilnom, čistom rimom, samo se naznačeni stih (—izgovori tiho ovo ime—) izdvaja, ostaje bez rime i potrebne eufonije. Pesnik na ovaj način daje čitaocu do znanja da iz tog prirodnog jedinstva i poretka stvari i bića izdvaja sebe on nije toliko bitan u odnosu na one vrednosti i mnoštva koja nestaju. To ime, i sve sto ide sa njim, treba, u svojoj posebnosti, da nađe svoje mesto, a ono je samo u govoru, u onoj sferi koja ga jedino i osmišljava.

Pesma "Kamena uspavanka" je poziv na san, kameni, na san svevremeni, u položaju i situaciji u kojoj se predmeti trenutno nalaze. U tome je sadržan poziv i mirovanje da se poredak prirode i ovozemnog sveta sačuva od mena i zaborava. Pesnik zeli da okamenjenim formama, tom trajnom uspavankom, nadmudri vreme i zadrži neponovljivu datost oblika, pokreta i stanja, čime se indirektno izriče strah od smrti.
Gimnazija Sombor (http://www.gimnazijaso.edu.rs/lektire/iv/raickovic-stevan.php)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:33:55 pm
**

PRIČA O NASTANKU PESME


Život Stevana Raičkovića svijen je oko poezije. Bez nje, i bez priče o poeziji — njegov život ne bi se ni mogao razumeti. Pri tom ne mislim samo na činjenicu da mu je poezija bila životni poziv, nego i na način kako joj je pristupao. Ne samo da je u pisanju pesama pazio na svaki detalj (što se u tom poslu podrazumeva), nego je i u pisanju i u govorenju o poeziji, pa i u autobiografskim ili prigodnim iskazima veoma pazio da ne naruši, nepromišljenim rečima, suvišnim detaljima i neopreznim pikanterijama, sliku poezije, pa ni sliku o sebi kao pesniku. To se lepo može videti i u knjizi Jedan mogući život. Ona je nominalno knjiga razgovora između nas dvojice, ali je u stvari pesnikov monolog, pored mene kao kočničara, jer Raičković nije ni hteo ni mogao da ikome prepusti ulogu vozača u priči o vlastitom životu i radu. Uzalud sam nastojao da ga navedem na "detalje i pikanterije" — zanimljive za istoriju određenih perioda, a i za čitaoce autobiografija — on se držao svoje ideje. I bio je u pravu. Sad, kad je ta knjiga jedna konačna autobiografska priča, vidi se da je Raičković ispričao svakodnevnu dramu pesničkog života i rada iznad koje treperi duh, a neko sklon patetici rekao bi — i uzvišenost poezije.

S druge strane, međutim, vidi se da Raičković nije voleo patetiku u priči o poeziji i pesnicima. Njegov iskaz nije žovijalan, niti opčinjava retorikom, čak bi se na prvi pogled reklo da je pomalo suvoparan, ali kad se bolje pogleda vidi se da je to, na Raičkovićev način izgovorena, veoma precizna i iskrena priča. U tom smislu, dragoceno je što je u njoj prvi put objavljeno nekoliko gotovo banalnih detalja i pikanterija o okolnostima nastanka nekih pesama. Zar to nije, u najmanju ruku, neoprezno unižavanje slike o poeziji s obzirom na prethodno opisanu promišljenost? Takva neopreznost može se i omaći, slučajno, ali ne i Raičkoviću. On time samo pokazuje koliko je i kako je poezija povezana sa životom i, paradoksalno, uzdiže pesmu o kojoj govori a poeziju, bez prazne pateteike, slavi.

Ovde ću se baviti pričom o nastanku soneta Na septembarskoj plaži u Hercegnovom 1991. godine, ne samo zbog grada u kojem se ovaj skup održava.

Ne znam da li da stojim?
Ne znam da li da bežim?
(Ja se pomalo bojim
Na ovom pesku gde ležim.)

Da li da krenem Bogu?
Ili okrenem vragu?
Da maknem nekud nogu
Il stojim u svom tragu?

Sam nasred pusta žala
Sa glavom koja strši
Pod suncem štoje loče:

Kao u zevu ala
Ja čekam da se svrši
I ovo što ne poče.

To je poslednji napisani sonet (1991) u nizu soneta pisanih četiri decenije, od 1951, kada je napisao prvi sonet (Buket), i sakupljenih u više puta dopunjavanjoj knjizi Kamena uspavanka. Prvi je "napisan" u beogradskoj kafani, a poslednji na hercegnovskoj plaži.

Raičković je bio vezan za Herceg Novi, nekoliko decenija je u njemu svake godine provodio izvesno vreme (kupio je i stan iznad Tople), do 1979. dolazio je početkom jula a odlazio krajem avgusta, a od tada, od smrti supruge Bojane, ovde je boravio, uglavnom, u septembru. Tako se zatekao u Novom i u septembru 1991, u vreme kada su u blizini, na granici Crne Gore i Hrvatske, počinjala vojna dejstva. Jednog prepodneva stajao je sam na plaži (turisti su se davno razišli, deca su bila po školama, "a odrasli meštani, po običaju, nisu se ni doticali mora") i "zurio u nedaleki greben novljansko-igalskog zaliva iza koga se već danima gomilala nevidljiva hrvatska vojska". Tada je iznad plaže "u gromoglasnom brišućem letu preletela grupa jugoslovenskih vojnih aviona". Sve se dogodilo u magnovenju, iz pritajene tišine. "Imao sam osećaj da mi je čitav taj pakleni konglomerat zvukova projurio kroz sami mozak." Zatim se sve umirilo, još pritajenija tišina. Kako dalje navodi Raičković, u njemu su "kao nekakav eho pokrenut iz svega ovoga, koji je potrajao, odzvanjale reči". Ponavljao ih je glasno, što je inače činio kad je sam. Bile su to reči koje su se, bez olovke i hartije, okupljale u sonet Na septembarskoj plaži...

U čitavoj priči, važan je jedan komični detalj. Naime, pre nailaska aviona, Raičković se "enormno" namazao maslinovim uljem, uglavnom zato da bi pre planiranog povratka u Beograd sasvim ispraznio bočicu sa uljem. Tako namazan, bespomoćno je stajao na opusteloj plaži, za ulazak u more u toj situaciji psihološki nije bio spreman, a zbog ulja nije se mogao obući i pobeći sa tog, kako mu se činilo, "brisanog prostora". ("Pod suncem i pod uljem, onako uspravljen, i bljeskav, imao sam u svojoj uobrazilji predstavu da sam u čitavom horizontu bio možda jedini orijentir, i meta.") "Čini mi se, da nije bilo ovih bizarnih okolnosti ne bi bilo ni ovog soneta", ispoveda se Raičković, pa zaključuje: "Eto šta sve može, ponekad, da se iščeprka iz samih temelja naše 'uzvišene' poezije."

Raičković je ovde imao pravo da stavi ironične navodnike oko prideva uzvišena, ali da ipak pogledamo kakve je pesničke posledice imao opisani "heroizam" na plaži, izazvan silom maslinovog ulja.

Katreni soneta sastavljeni su od niza pitanja — da li da stojim? da li da bežim? da krenem Bogu? ili okrenem vragu? da maknem nekud nogu ili ostanem u svom tragu? — između kojih je, u zagradama, umetnuta izjava subjekta pesme da se, on, pomalo boji dok leži na pesku. Tako je, u nekoliko kratkih stihova (čitava pesma sastavljena je od sedmeraca, osim jednog osmerca — njihov ritam već odaje rastrzanost, nemir), naznačena atmosfera neizvesnosti i strepnje čiji oblak nije visio, pomenute godine, samo nad septembarskom plažom u Herceg Novom.

Drugi katren, međutim, vodi pesmu u neočekivanu dubinu i, čak, povezuje je, na neprimetan način, sa našom epskom poezijom. Peti i šesti stih izvode na scenu dramatičnu ljudsku dilemu graničnih situacija čoveka i društva: Bog ili vrag? Opis nastanka pesme pomaže da vidimo gde je vrag ("pakleni konglomerat"), a time se vidik okreće na epsku poeziju i kosovsko opredeljenje između carstva nebeskog i carstva zemaljskog. U osmom stihu dat je drugi deo pitanja "Da maknem nekud nogu / Il stojim u svom tragu?" (podvukao M. M.). Na prvi pogled čini se da je glagol stajati upotrebljen, u ovom obliku, da bi održao ritam i zadati metar. Ali, pošto je pesnik, u četvrtom stihu, već koristio osmerac, mogao je da ga uzme i ovde i da lepo napiše: "Il ostanem u svom tragu?" Takvo rešenje je logičnije i sa stanovišta konstrukcije rečenice. A mogao je, uostalom, da se nađe i neki drugi, možda neobičniji i zanimljiviji dvosložni glagol. Međutim, oblik trajnog glagola stojim upućuje na neminovnost, ali i čvrstinu koja je na tragu epskog stiha "na strašnu mjestu postajati". Ostanem je suviše tečno i lako, stojim povećava dramatičnost i, kako vidimo, višeznačnost pesme.

U tercinama nema pitanja, nema ni odgovora, mada se odgovor podrazumeva u kontekstu čitavog iskaza: sam na pustom žalu, "sa glavom koja strši", subjekat pesme čeka da se svrši "i ovo što ne poče". Dramska napetost, razapeta između odsečnih pitanja i odgovora kojih nema, čovek između jasnih a nevidljivih epskih dilema i nejasne a vidljive vlastite bespomoćnosti — u pesmi se postavlja na način klasičnih muzičkih kompozicija: ako u katrenima krešendo pitanja kreće ka klimaksu, koji je dostignut u prvoj tercini, onda je druga tercina vraćanje u osnovni tonalitet, uz razrešenje i mračno smirenje.

Još jedan detalj. U jedanaestom stihu pojavljuje se glagol loče. U prvi mah, njegova pojava izgleda neprimerena: napadan je, kao da iskače iz zgloba pesme. Možda je tu iz tehničkih razloga, zbog rime sa glagolom poče, ali upotrebom glagola lokati, uz oblak strepnje, koji su katreni nadneli, nad pesmu se nadvija i senka animalnog (loče životinja, ali "loče" i čovek — kad jezik hoće da naglasi animalnu dimenziju njegovu — a koji je tek registar kad i sunce "loče"!?). Ta senka je pojačana uvođenjem "zeva ale" (ili "zeva ala"!?) u naredni stih. Dakle, odličan primer kako rešavanje jednog tehničkog pitanja pesme (rima) može da se iskoristi za pojačanje njenog značenja.

Da se vratimo celini pesme. Ako uzmemo u obzir autorov opis njenog nastanka, vidimo da se iz sasvim banalnih i pomalo smešnih životnih okolnosti rodila dramatična pesma koja sa tim okolnostima ima veoma malo veze. I bez znanja o okolnostima njenog nastanka, pesmu za istorijska zbivanja vezuje njen naslov, kao sidro koje joj je osnova za let u metafizičke visine. (Uveren sam, čak, da ovaj sonet autentičnije prikazuje, u istorijskoj perspektivi, atmosferu vremena svog nastanka nego različiti dokumenti iz tog doba i iskazi istoričara.) Ali i sama za sebe, bez svega pomenutog, videli smo, pesma je puna značenja. Ako i nećemo da okolnostima njenog nastanka kontrastiramo izraz "uzvišena poezija", moramo reći da smo dobili visoku poetsku vrednost. U drugom kontekstu, Raičković je proces nastanka pesme opisao slično: "Da bi mogla prvo da se uobliči, a zatim i da opstane kao samostalna pojava ili stvar za sebe (podvukao S. R), ona je dematerijalizovala svog autora."

Stevan Raičković, kao ni većina pesnika, nema eksplicitno i celovito formulisanu poetiku. "Ne bih uopšte umeo sebe da zamislim kao pisca koji je svestan svoje poetike, koji svoju poetiku zapravo i ima", rekao je u knjizi Jedan mogući život. Ali iz niza njegovih tekstova mogli bi se izdvojiti elementi koji, koliko toliko, naznačuju poetiku.

Opis nastanka soneta Na septembraskoj plaži... sugeriše osnovni stav te poetike.

Kao što smo videli, sonet je prvo "napisan" u glavi, pa odatle "prepisan" na hartiju, stihovi su naglas izgovarani dok su nastajali, takoreći naslanjali su se na zvuk dok su se slagali u konačno oblik soneta. Po pesnikovom svedočenju, tako je, u glavi, bez hartije, nastalo još nekoliko njegovih soneta. Pošto ova pesma nije reporterski izveštaj sa lica mesta, gde je važno da se što detaljnije opiše dati događaj, a uopšte nije bitno kako se to čini, niti se ulazi u smisao događaja, a nastala je na licu mesta, gotovo kao i reporterski izveštaj — možemo zaključiti da su za njen nastanak bile potrebne dve stvari: prvo, osećanja, misli, sve zajedno povezano s rečima i naslagano u pesnikovoj glavi, u dubini, bez svesne forme i nekog reda; zatim, neki povod (događaj, pejzaž, situacija...) koji izazove te naslage da se, kompjuterskom brzinom, izvuku iz skladišta, okupe i slože u formu pesme.

Jednom naučniku — ili timu naučnika: psihologu, istoričaru, sociologu — bilo bi potrebno bar godinu dana proučavanja, anketiranja, prikupljanja građe da bi utvrdio ono što je pesnik dohvatio za par sati nastajanja soneta Na septembarskoj plaži... I bez njegovog podatka da su neke pesme nastale u glavi, iz različitih Raičkovićevih iskaza možemo zaključiti da pesnik radi intuitivno, da pesma, i kad se rađa dugo, i nastaje na hartiji, uvek se, na kraju krajeva, brzo i intuitivno složi u poetski rezultat. Može i pesnik da godinu dana prikuplja građu za pesmu, ali ako iz pesničkog kompjutera ne blesne trenutak intuicije koji osvetli tu građu — tu neće biti poezije.

Dakle, iz primera soneta Na septembarskoj plaži... možemo izvući dva poetička stava, koja je, u drugim kontekstima, formulisao i Stevan Raičković. Prvi je: stvarnost se vidi u poeziji, bez stvarnosti poezija ne bi bila to što jeste, ali je to prisustvo veoma složeno i realizuje se na različite načine. Pomešani su "imaginarni i realni život", čak su pomešani "stvarnost i poezija", citiram Raičkovića, "da mi se u daleko pretežnijem delu i najobičnije svakodnevice učini da je to dvoje apsolutno isto i da je između ova dva u suštini sasvim suprotstavljena pola izbrisana gotovo svaka granica". Drugi stav je da je poezija posebna vrsta (nevidljivog) rada. "Pesnikov rad na poeziji je skriveni posao."

Raičkovićev skriveni posao doveo je do takvih rezultata da ga danas vidimo veoma jasno i upečatljivo na pozornici istorije srpske književnosti dvadesetog veka.

Miroslav Maksimović
Beograd


(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Knjizevnost%20-%20knjige%20-%20brosure%20-%20casopisi/Knjizevnicasopis-Ljudigovorea.jpg)

Ljudi govore 2/3
časopis za književnost i kulturu
glavni i odgovorni urednik
Radomir Baturan
Toronto, Kanada
2008/2009


[postavljeno 23.09.2010]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:34:18 pm
**

SEPTEMBAR

Stanimo malo, pesmo.
Jesmo li živeli, jesmo?

Ti si najlepše sate
— Jablani kada se zlate.

U lakoj magli, peni —
Odnela tužno meni.


* * *


STEVAN RAIČKOVIĆ


SEPTEMBAR

Umetničko delo (i pesma) nikada ne govori izričito, ne otkriva sve. Pesma govori umetničkim slikama, one nikada nisu doslovne (ne znače ono što jesu) nego imaju preneseno značenje (ono koje im daje pesnikova vizija). Umetnička značenja su skrivena i otkrivaju se pažljivim čitanjem.

Naslov pesme Septembar, kada ga pročitamo u sadržaju pesnikove zbirke pesama, neće probuditi našu radoznalost: bože moj, koliko je opisnih pesama ispevano o septembru kada završava leto i počinje jesen. Ako bismo se po naslovu opredeljivali, teško da bismo se odlučili na čitanje. Ali ako ipak rešimo da pročitamo pesmu, videćemo da ova imenica ne označava deveti mesec u godini (nema doslovno značenje), nego označava doba zrelosti (ljudske, pesničke) kada se počinje razmišljati o proživljenom, o životu i ostvarenom u životu (preneseno značenje). Do ovog saznanja dolazimo tek kada pročitamo pesmu.

Predmet pevanja, tema pesme, jeste međusobna povezanost i uzajamni odnos stvaraoca i njegovog dela. Među nima postoje trenuci nesporazuma i sukoba, sumnji i preispitivanja, ali i svest da su nerazdvojno jedno, jedinstveno biće sa dva lika: lik stvaraoca i lik ostvarenja (dela).

Sadržina i značenje

Stanimo malo, pesmo.
Jesmo li živeli, jesmo?
Ti si najlepše sate
— Jablani kada se zlate.
U lakoj magli, peni —
Odnela tužno meni.


Prvi dvostih iskazuje potrebu za stvaralačkim predahom, za preispitivanjem apsolutne posvećenosti stvaralaštvu. To je pitanje življenja, života van pesme i stvaranja. To je pitanje ostvarenja pesnika kao ljudskog bića koje ima i čisto ljudske potrebe: živeti život, od života uzeti ono što pripada. Ovde je reč o sukobu u samom umetniku, o njegovom unutrašnjem podvajanju na stvaralačko i ljudsko biće.

Stvaralačko biće je okrenuto stvaranju, svetu poezije (umetnosti), potpuno je otuđeno od sveta u kome bitiše (živi), ne oseća ništa od života, odriče se egzistencijalnih potreba, troši se, sagoreva u stvaralačkoj vatri.

Ljudsko biće teži životu i življenju, zadovoljavanju običnih, svakodnevnih potreba; teži opuštanju, razonodi, uživanju u životnoj vrevi i običnim zadovoljstvima.

Drugi stih ima dva dela: pitanje i odgovor. Pitanje je potpuno, to je cela rečnica, sintaksičko-intonaciona celina. Odgovor je eliptičan, kratak, potvrdan. Snaga odgovora je u tome što se indrektno naslanja na pitanje, što čini isti stih. Brzi sled ovoga "jesmo" govori o tome da nema dilema, nema nedoumice i oklevanja u odgovoru - odgovor je jasan: JESMO. Ovde se završava smisaono-sintaksička celina: ovaj dvostih može da opstane kao samostalna pesma: on je pesma u pesmi: pitanje i odgovor — misaoni krug je zatvoren.

Stih Jesmo li živeli, jesmo omogućava dvojako sagledavanje i razumevanje smisla i značenja.

1) On u celini predstavlja iskaz lirskog subjekta: sam postavlja pitanje i sam odgovara na njega, ne čekajući reagovanje sagovornika (u ovom slučaju pesme). Ovaj postupak, samoodgovor, ukazuje na snagu uverenja da se živelo. U tom smislu je ovaj stih tumačen u prethodnom odeljku.
2) Stih je dvočlan: pitanje i odgovor. Jedan subjekt postavlja pitanje (to je ovde lirski subjekt/pesnik), drugi odgovara na pitanje (to je ovde pesma, proizvod pesnikove stvaralačke delatnosti). Oblik "jesmo li", "jesmo" upućuje na sjedinjenost, stopljenost lirskog subjekta i njegovog sagovornika, pesnika i njegove pesme.

Primetili smo da prvi dvostih ostavlja utisak zatvorenog misaonog kruga. Međutim, to je privid: sledeći dvostih unosi misaoni i emotivni zaokret.

Ti si najlepše sate
— Jablani kada se zlate
U lakoj magli, peni —
odnela tužno meni.


Ovde su dve sintaksičke celine. Okvirni stihovi

Ti si najlepše sate
Odnela tužno meni


nosioci su smisla iskaza i stava kao rezultata iskustva: pesma (poezija) oduzela je lirskom subjektu (= pesniku) najlepše eate u životu. Umetnuti stihovi

— Jablani kada se zlate
U lakoj magli, peni —


sintaksički imaju položaj i funkciju apozicije, a sadržinski imaju funkciju dopunskog, dodatnog objašnjenja (vreme, atmosfera) — ali se obe funkcije stapaju. Umetnuti stihovi imaju ne samo ilustrativnu, nego i značenjsku vrednost; dva dvostiha imaju jedinstveni emotivni pravac — tuga, žalost što su izgubljeni najlepši sati ljudskog života da bi se ostvarili sati stvaralačkog života.

Tek sada, kada nam se otvorila suština sadržine okvira (saznali smo da je pesnikovo nezadovoljstvo samo privid: ono je tu samo zato što se naglasi, po principu kontrasta, vrednost stvaranja) ponovb se vraćamo prvom dvostihu. Tek sada, kada smo došli "do dna" pesme, otvorena su vrata prvog distiha. Tek sada shvatamo njegovu sadržinu i smisao;

Stanimo malo, pesmo.
Jesmo li živeli, jesmo.


Sada nam ovi stihovi deluju kao nastavak nečeg što je prethodilo. Poziv "Stanimo malo..." prekida razgovor i raspravu koji dugo traju: ono što je u tom razgovoru rečeno (o izgubljenom vremenu, neproživljenom životu) nije tačno. Prestanimo s tim, nije sve to tačno, jesmo živeli i to zajedno: pesma je živela u pesniku, pesnik je živeo za pesmu. To je bilo aktivno življenje, življenje u lepoti i za lepotu.

Staniša Veličković
Interpretacije



REKLI SU

Čitanje ma čega bilo ne smije biti pasivno, naročito čitanje pjesničkih djela. Nije dosta primiti, šte pjesnik daje; valja stvarati s njim uporedo, prema svojim moćima i sposobnostima. Tuđa pjesma samo dirne u naše unutarnje žice, koje — inače ne bi, možda, nikada zatreptale. Pjesnik, koga čitamo, uznemiruje dakle našu nutrinu, stavlja je u talasanje i prouzrokuje, da se digne na površinu koješta, šta bi bez toga i nama samima ostalo i nadalje skrito. Uza stvaranje pjesnikovo počinjemo i mi stvarati, na svoj način, makar veoma slabije sadržajem ili izražavanjem, koje može ostati i nijemo. I to naše stvaranje ne smije biti puko parafraziranje onog, što smo čitali; može biti čak i oprečno onome, što nas je ustalasalo. U čitanju nekog pjesnika moramo otkriti, odgonetati, pročitati...sebe!

Vladimir Nazor


[postavljeno 22.09.2010]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:35:00 pm
**

STEVAN RAIČKOVIĆ


SEPTEMBAR

Stanimo malo, pesmo.
Jes\mo li\ živ\e\li,\ je\smo?\

Ti\ si\ naj\lep\še sa\te\
— Ja\bla\ni\ kad\ se\ zla\te\

U| la\koj\ ma\gli\, pe\ni\ —
O\dne\la\ tuž\no me\ni.\


Pesma Septembar Stevana Raičkovića je kratka: ima samo tri distiha. U njoj je na sažet način i jednostavnim pesničkim jezikom izrečen izuzetno složen odnos stvaraoca i pesničkog dela.

U septembru, kada već sve zri, kada se javljaju neke nove boje, kada sve dobija u lepoti i težini, pesnik, i sam već zreo kao čovek i stvaralac (započinje jesen njegovog života), oseća potrebu da se obrati pesmi, da započne zamišljeni razgovor sa njom, odnosno sa sobom o njoj. Tako se pesma personifikuje — nudi nam se kao biće, kao pesnikov nerazdvojni saputnik. Upravo prvi stih u pesmi "Stanimo malo, pesmo" — poziv je na predah i odmor od dugog zajedničkog idenja kroz život. Sada, na kraju jednog pređenog puta, inspirisan prizorima rane jeseni, on od pesme traži da "stane malo" i da mu pruži odgovor na dileme i sumnje sadržane u pitanju "Jesmo li živeli, jesmo?" Traži se odgovor na pitanje da li se — u svemu onome što je bilo i prošlo — istinski živelo, ako se zna da mu je deo života bio vezan za pesmu. U ovom pitanju je, dakle, izražena potreba za preispitivanjem ispravnosti sopstvenog života, fanatično zaljubljenog u pesmu kao umetničko delo.

Međutim, u ponovljenom glagolskom obliku, u prezentu "jesmo" na kraju stiha, kao da je skriveno dat i odgovor na samo pitanje: jeste, živeli smo. Pesnik ne izriče direktno odgovor, ali ga mi uočavamo, osećamo, uvereni da je on baš u toj ponovljenoj reči, izdvojenoj zapetom, na kraju stiha.

Smisao i težina pitanja otkriva se u narednim stihovima. A to je: pesma mu je uskratila i odnela "najlepše sate"; lišila ga dokolice i opuštanja, posmatranja i uživanja u trenutnim prizorima, u momentu Jablani kad se zlate / u lakoj magli, peni. Za takvo stanje u prirodi kao da nikada nije imao vremena jer je uvek bio okrenut prema pesmi, pomno osluškujući njeno nastajanje i nadolaženje u sebi. I tako, baveći se samo pesmom, pisac kao da je izgubio nešto od lepote ovoga sveta, od neponovljivih slika sveta i dragocenosti koje traju samo tren.

Stih "U lakoj magli, peni" ima dvostruko značenje: da nagovesti taj čarobni i neuhvatljivi dodir zlatnožutog tona (koji krasi jablane) i prozirnosti magle, nalik na penu, ali i da ukaže, nenametljivo, blago, kako je sve ono što je izgubio, ma koliko bilo lepo i prekrasno, samo trenutno i prolazno (samo magla i pena). Jedino što će ostati jeste pesma. Ona će nadživeti i samoga pesnika.

Druga skrivena poruka i eskpresivna vrednost ove pesme je u pitanju i odgovoru iz prvog distiha "Jesmo li živeli, jesmo?" Kako ih shvatiti? Pesma se budila u pesniku, kraće ili duže, ali uvek s naporom i mukom nastajala. Pesma je neprestano živela u njemu, pesniku, ali se i pesnik intenzivno odnosio prema pesmi. Bilo je mnogo povlačenja u sebe, mnogo samoće, mnogo razmišljanja, kombinovanja reči i traganja za slikama (vizuelnim i zvučnim) da bi se došlo do prave melodije, do dobre pesme. I tako, dok pesma nastaje, dok pesnik živi svoju pesmu bez koje više ne može, dotle mnoge lepote, radosti i druga zadovoljstva ovoga sveta promiču i nestaju. Pesma kao da zauvek odnosi "najlepše sate" jer je postala jedan drugi život i zamena za ovaj obični i pravi život, u kome žive svi ostali ljudi.

I nakon svega što je rečeno o pesmi, čitaocu postaje sve jasnije da je stavaranje pesme, svakog pesničkog dela, pa i bilo koje umetničke tvorevine (svaka je za sebe pesma), težak i nikada do kraja doveden posao: kada se završi jedna, dolaze neke druge reči i melodije stihova. Započinje život od "nesna", kako reče Desanka Maksimović u svojoj pesmi Šta te to spreči. Nadolaze misli, slike, reči, melodije, stihovi; jedno potiskuje drugo i traži mesto u pesmi. I svemu tome nema kraja. Ceo život protiče u znaku pesme — neprekidne sumnje u pesmu i smisao pevanja. Uvek pitanje da li je to ona prava pesma. I zato onaj stih s početka: "Stanimo malo, pesmo."

Obraćajući se pesmi kao nerazdvojnom saputniku, pesnik je iskazao pomalo tužan osećaj o svrsi i smislu svog proživljenog života — nije pronašao pravi odgovor, jer se i sam našao pod znakom pitanja: "Jesmo li živeli, jesmo?" Međutim, jedino što je sigurno — to su "mnogi sati" koje je pesma odnela, oduzela, i njeno ćutanje pred tim obraćanjem i pitanjem. U tom ćutanju je pak vera pesme u trajanje koje je duže od svih prolaznih pojava i lepota, pa i od samoga pesnika.

Časlav Đorđević | Književnost i srpski jezik | sedmo izdanje | Novi Sad, 2002

[postavljeno 22.09.2010]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:35:50 pm
**

PERSONALIZACIJA PREDMETA U LIRICI STEVANA RAIČKOVIĆA


Lakomisleno, s radošću sam prihvatio poziv za skup o Stevanu Raičkoviću koji je održan u Herceg-Novom. Kako se to ponekad dešava, a da ne znate razloge za to dešavanje, sve vrijeme u pameti mi je bio distih: Na dve lutalice mi ličimo oba — / Što banuše ko iz nekog drugog doba. U prvi mah nisam bio siguran odakle su ta dva stiha, da li su uopšte to stihovi Stevana Raičkovića. Ali ubrzo sam se dosjetio da je to onaj susret pjesnika sa stablom, i razumio sam o čemu bih ja mogao kazati ovih nekoliko riječi.

U kratkom slovu izgovorenom 14. maja 1994. godine na Cetinju, prilikom uručenja Njegoševe nagrade za književnost, Stevan Raičković je, između ostalog rekao i ove riječi: "... osećam potrebu da se na trenutak vratim samim Njegoševim stihovima... i to onim nekolikim koje ovaj pesnik ponajviše voli. Jedan od njih izdvojeni — (za mene čak i sablasno usamljeni) — stih iz Gorskog vijenca, kojeg bih mirne duše mogao da stavim kao moto i nad čitavom poezijom koju sam napisao: suza moja nema roditelja".

Da li je poezija koju je pisao Stevan Raičković samo jedna sablasna suza, i to, ona njegoševska suza koja nema roditelja. Da li u ključu ove ispovijesti nad Njegoševom sjeni ima mjesta za ma kakvu sumnju. Ova ispovijest, čini se da je zanimljiva za čitanje i razumijevanje lirskih stihova Stevana Raičkovića, stihova čiji lirizam u ovoj dolini plača katkada zvuči gotovo optimistično, kako u krajnjem i katkada zazvuče
sasvim tamni stihovi ovoga našega pjesnika.

Pjesnički opus Stevana Raičkovića svaki put lako se prepoznaje u svim izmijenjenim aspektima, u sasvim izmijenjnim kontekstima savremene srpske poezije, i to kao jedan od stupova, iako, neprekidno u okruženju prepoznatljive lirske tradicije u toj poeziji. Ali u svim mijenama kojima Raičković nikada nipošto ne ugađa, mjesto za njegove stihove je pouzdano, njegovi stihovi zvuče novo, svježe i drugačije, svaki put iznova, neoromantičarski, lirski, melanholično, sa istim prizvukom tragizma i sa istim obnovljenim pitanjima o nerazdvojivosti bića i ništavila, ljudi i predmeta, čovjeka i njegove sjeni.

Kao da svaki put postavlja stara pitanja novim pjesnicima. Kao da želi samo da se obraća pjesnicima, ili samoj pjesmi. Ili on u svima i u svemu vidi samo poeziju i samo pjesnika. I, razumije se, postavlja pitanja samoj prirodi, koja je tako jasni lik u drami koju Raičković postavlja na pozornicu najčistije senzibilnosti i najdublje emocionalnosti!

Svaki stih je ispunjen nekim naročitim svojstvom, ispunjen je karakterom njegovog autora! Majstori, kaže Paund, uvijek cjelinu dovode u stanje istorodne dovršenosti koji polazeći od svoga jezgra i nagomilanih iskustava lako primjenjuju veliki broj izražajnih načina. Poezija je jezik ispunjen značenjem do najvećeg mogućeg stepena, reći će Paund. Raičković kao da samo ispunjava ta značenja u jeziku, ili dodaje nova i nova značenja, kao da pleše sa riječima (Valeri je prozu poredio sa hodom a poeziju sa plesom) kao da se bavi novom semantizacijom, jer gle kako zvuče u njegovim stihovima te proste riječi ili sintagme kojih se mnogi pjesnici rađe klone. Stara riječ da se pjesnik ne služi riječima, već da njima služi vraćajući ih izvornoj prirodi ima u Raičkoviću očiglednu potvrdu. On je zapravo sveštenik u toj crkvi, u toj religiji — on ukida uobičajena značenja riječi, u njegovoj poeziji kad ih iz dubine izbaci plima osjećanja riječi zadobijaju nova svojstva, nova značenja budući novorođene, postaju jedinstvene, i kao da ranije nisu pripadale srpskome jeziku. Nema pretencioznosti ni napora da se izrazi neko duboko osjećanje, tu su riječi za koje do maločas nismo ni slutili da mogu imati takvu nevinost, takvu nosivost, takav kapacitet, rečeno tehničkim jezikom.

Svaki pažljiviji čitalac ove poezije naći će da ovaj pjesnik nepopravljivo varira samo jednu atmosferu, i to na način koji obezbjeđuje vjerovanje u moć pjesničke riječi. I bez toga vjerovanja ova poezija ne bi bila moguća. Pjesnikovo povjerenje u pjesmu prelazi neminovno na čitaoca, a kako i neće kad je praćeno takvim očiglednim i uzbudljivim nadahnućima koja se prokazuju gotovo kroz svaki stih. Priroda, stvari, predmeti, stablo, list, kamen, vlati trave, samo što nemaju lična imena u ovim pjesmama, toliko su ličnosno obilježena i konkretnim pjevanjima voznesena da više nema sumnje u njihovu životnost.

Može se u ovim pjevanjima pronaći mnogo primjera kako je u poeziji moguć lak preobražaj iz živog u neživo, i obratno, kako se zapravo u nekoj dimenziji i živo i neživo podupiru i preklapaju, i kako i čovjek i drvo postaje isto, jednako živo, ili jednako mrtvo. U ovoj poeziji tišine odigrava se drama bez presedana, i zato je neophodna takva nemoguća tišina, da bi se tako katastrofalan preobražaj mogao odigrati pred našim očima, preobražaj čovjeka u drvo, ili u kamen. Potrebna je tišina, dakle, uspavanka, kamena uspavanka, jer iz tog sna nema buđenja.

Raičković je načinom vrhunskoga sluhiste znao sve tajne i sve metre srpskoga jezika kao malo ko od savremenika, uostalom i kao malo ko prije njega, znao je tajna zvučanja koja se ne mogu doseći pjevanjem, a daju stihovima apokaliptični ton koji prožima kroz svaku poru, svaki slog jezika koji su veliki srpski pjesnici zacijelo učinili božanskim jezikom.

Taj čudak i vještak jezika, pjesnik u punom smislu i sjaju te obesvećene riječi nije znao ništa da prećuti, a nije znao da kaže ni jednu suvišnu riječ. Nemoguće je popisati registar zvučanja, jer su ti prelivi, te boje te nijanse tako izukrštane, izviru između redova, između riječi, izvan rima, javljaju se kao neočekivan i kadkada sasvim nov fenomen u srpskom jeziku, — i to je Stevan Raičković.

Vi ćete u jednoj njegovoj pjesmi upoznati ono drvo, onaj hrast koje je ličnost, a sličnih "ličnosti" nije malo, ravnopravan sa autorom, sa pjesnikom koji je njegov dvojnik. Intimizirajući se sa stvarima, sa neživim, pjesnik stalno dovodi u odnos biće i ništavilo, gubi se udaljenost između stvari i bića, bez pretencioznosti, iako su to filozofska pitanja, ovo su pitanja religije, zapravo pitanja poezije par excellence! Svekoliko pjesničko iskustvo je otkrovenje te preužasne blizine koja se čini da ima u sebi zarobljenu ljepotu, svijet prirode nije nam stran, kao ni smrt, kao da govori svaki stih, smrt koja je naprosto sastavni dio naše prirode. Otuda tako uporna njena prisutnost, od prvih do poslednjih pjesama ovaj pjesnik ima pred očima istovjetnost te dvije krajnosti, on ne razlikuje u nekoj krajnjoj poetskoj instanci živo od neživog, sebe od kamena, život od smrti. Nije li to kanačno otkrovenje poezije. I dokazivanje te činjenice ni je li jedini zadatak poezije, i nije li to bio smisao života Stevana Raičkovića.

Kad jedan takav preobražaj kao što je voskeresenje drveta, ili kamena, ili rođenje, svejedno, kad se takav preobražaj odigra pred vašim očima, vi i onda tom pjesniku dalje sve vjerujete. Te pjesničke očiglednosti su neporecive, jer odista pjesnik ne ostavlja ni tračak sumnje da je to neživo biće odista neživo, dakle, ovdje sve vrvi od života, negdje duboko u nekom ritmu, taj ritam ne može da opstaje ako nema čudesa koje ga pokreće iznutra, ne može da opstaje u mrtvom... Pjesnik je u vrelu života pokušava da otkrije i pokrene ono što nije pokrenuto, otuda je ta tišina u toj poeziji tako neophodna, kako bi se čuo svaki šum, kako bi se čuo glas, disanje onih stvari koje nisu bića kako smo mislili prije toga. A sada je poljuljana čitava naša predstava, naš sistem, naša percepcija je pod znakom pitanja, mi smo se našli u čudu, čitalac poezije sada može odista da se raduje jer ima pred sobom jednu nemoguću radosnu vijest, vijest da se u poeziji desilo ono što je rezervisano za druge discipline, i to se desilo tako očigledno, i sa takvom lakoćom, i ta vijest je obišla svijet u tom jeziku, ona se potpuno uspješno domogla realizacije, vi vidite da pjesnik sada može da govori šta hoće, mi mu unaprijed moramo vjerovati, mi tišinu koju slušamo u ovoj poeziji slušamo sa strahopoštovanjem. Jer bez te tišine ne bi se mogli čuti najtiši šumovi i najdublji pokreti...

Kako registrovati sve muzičke kodove u pjevanjima Stevana Raičkovića. Zvučanja koja se čuju, kadkad zvonko, kadkad tmulo, iz dubine jezika, ti stihovi, ta muzika, prije bi odgovarali nekom magijskom ritualu sa riječima nego li nekom misaonom obrascu. Ali te muzičke fraze, ti notni sistemi, ta zvučanja iskonska, nabijena su smislom koji mi otkrivamo naknadno, čitajući pjesme, i zato ti ritmovi nose jednu stvarnu misaonost, prosto uvide, ta pjevanja koja nemaju najčešće u najboljim stihovima nikakvu ambiciju, naročito je čudno da u krajnje smirenim stihovima, da u slobodnom stihu bez rime, bez direktnog podudaranja slogova, kako je ta muzika i tamo produžena i sačuvana, vi vidite da je to kod Stevana jedna unutrašnja drugačija muzika, drugačija muzikalnost, to je odista jedan dubinski ritam, koji izlazi iz najdubljih, najponornijih dubina pjevanja i mišljenja...

Gdje su sačuvani i odakle crpimo te kodove, gdje su ishodišta i gdje su istočnici tih ponornica našeg pjevanja i mišljenja ako nisu, meni se čini, u liturgijskim muzičkim obrascima, i taj liturgijski svečani ton, to je ono što prikriveno zvuči u Raičkovićevim stihovima. U nekim pjesmama kao da prepjevava liturgiju, kao da pjeva za oltar, sa toliko strahopoštovanja pred tajnom, sa toliko strahopoštovanja pred bjelinom papira, sa toliko strahopoštovanja koliko čovjek mora imati kad sluti da je u blizini nečeg božanskog. A ovaj naš savremeni zlatoust, odista je nužno pjevajući iz te blizine morao da se domogne tog liturgijskog izvornika i istočnika, u dubokoj samoći on je osluškivao taj liturgijski dubinski zov, zahvaljujući kojem je lako došao do uvida da su granice između stvari i ljudi sumnjive, da su granice između živog i neživog nejasne, da često nešto što po našim mjerilima nije živo ima život istinski koji je sa našim životom izukrštan, i kroz čije vene teče krv života, a ne ljudska krv. Tako je Raičković došao do presonalizacije predmeta, došao je do višeg rauzmijevanja i znanja o stvarima, došao je do saznanja jer: na dve lutalice mi ličimo oba, što banuše ko iz nekog drugog doba...

Ne samo u životu, Raičkovićeva nepotkupljivost zrači i u poeziji (mada je tanka i nesigurna granica između ta dva stanja) i tamo i ovamo. Ne, nije bilo usluga čitaocima i ulaženja u zonu dopadanja, Raičković je u najdubljoj usamljenosti, beskrajno udaljen od ljudi, usvajao predmete i stvari koje je oživljavao, i tako izmijenjene ostavljao u njihovom nedužnom svijetu. Ukinute su granice zahvaljujući lakoći preobražaja. Drvo se žrtvuje da pređe među ljude, žrtvuje svoju mrtvu prirodu, i nije oduševljeno što dolazi u svijet ljudi, ali mu je dobro u svijetu poezije.

Život Stevana Raičkovića je svjedočenje da je moguće živjeti prema nekim dubokim, sasvim ličnim pravilima, pravilima za usmjeravanje duha kako bi to Dekart rekao. Sva ta pravila mogla bi se svesti na zajednički imenitelj — nepotkupljivost. Pjesnici su, opšte je poznato, potkupljivi kadkad u kafani, kadkad u kabinetu.

Raičković je tim nepotkupljiviji što su ponude zavodljivije. Od Raičkovića mogu mnogo da uče pjesnici. Još više etičari. Njegov način stoika je usamljeni slučaj modernoga vremena.

Raičković je pjesnik koji u srpskoj poeziji čuva velike distance i sa onima koji su mu najbliži. Jasno se čuju odjeci velikih svjetskih i srpskih pjesnika, ali u sasvim ličnom, Raičkovićevom stihu. Artistički uzleti iz knjige u knjigu zasljepljuju čitaoce invencioznošću vezanog, jednako i slobodnog stiha. On postavlja sva pitanja da bi na njih dao sve odgovore, pjesničke odgovore, one koji se, vidjeli smo, sve opet dovode u pitanje. A sva ta pitanja, i svi ti odgovori, sačinjavaju tek jednu veliku suzu, onu njegoševsku suzu koja nema roditelja, koja je isplakana u ovom svijetu, za svijetom, koja je isplakana za onima koji su prije stvari i sjenke, ili su isto toliko stvari i sjenke koliko su to stvarne stvari i sjenke. I evo taj moto: Suza moja nema roditelja, mirne duše možemo da stavimo nad poezijom o kojoj je riječ, i da pri tome znamo da ispunjavamo pjesnikovu želju, kao amanet.

Radomir Uljarević

Tekst preuzet iz časopisa za srpski jezik, književnost i kulturu "Slovo" | Godina VIII | Broj 29—30 Nikšić, februar, 2011.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:36:26 pm
*
Stihovi Stevan Raičković


PLAVET

Padoh u neznani predeo, pun boljke:
S očima što vide i ono čeg' nema.
Jedno uvo — morski šumi poput školjke,
Drugo — čuje zvuk koji se sprema.

Boluje mi svako čulo i još štošta:
U dan vedar — žmurim, u mrak — bečim zene.
Kad mi usta sretnu čašu ranog mošta
Ja niz bilje tražim pelin dok ne svane.

Kad sam blizu sjaja — ja bih da sam bezdan,
Pod gipsanim stropom — sanjam tavan hladan.
Celog sam se veka vežbao da žedan
Prođem pored zdenca, a kraj zdele — gladan.

Da me neko nekad vidi (kad ne čujem)
Kako mi se lice mrači k'o u dimu
Pre bi pomislio da ubistvo snujem
No da za reč PLAVET tražim tešku rimu.

Prođem pokraj bližnjih, ćutke, k'o da preči
Put i rad me čeka: a u meni mrmlja
Celo jedno more besmislenih reči
I vetar — zapamćen s nekog šturog grmlja!

Mislio sam da će s prvom sedom sve to
Prhnuti iz glave: k'o od pucnja — ševa!
A sad dobro vidim da je opet eto:
Pevam, tim što pitam — dokle da se peva?

Da li da te, pesmo, zgužvam u lopticu
Pa da te kroz šumu svu noć miši gone
Ili da te pustim vetru da uz pticu
Poletiš u neke slepe nebosklone?

(Prolazi rekom lađa)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:37:03 pm
**
Stihovi Stevan Raičković


* * *

Na šta nam to, pesmo odjedanput liči
Ovo stablo, usred asfalta, na ciči?

Zalutali neki šumski bog koga su
Bacili u negve u sanjivom času!

(Možda i mi bilju ličimo na neku
Utvaru kad sami stojimo uz reku.)

Baš u ovom trenu, s granom svom od leda,
Čini mi se, pesmo — i nas drvo gleda.

Bez i jedne reči ja mu usred tame
Sam prislanjam glavu na rapavo rame.

Na dve lutalice — mi ličimo oba —
Što banuše ko iz nekog drugog doba.


* * *

Ja ne pišem ovo za tebe i njega
Već za onog što će doći posle svega.

I u nekoj sobi (pored hladne peći)
Šta će posle ovih reči baš on reći.

On, što možda samo jednu miso ima,
Da je sam i baš tada nepotreban svima.

Zbog takvog trenutka tvog o ja sam shvati
Bio jedne davne noći, nepoznati.

Ako se namrštiš, znaj da je zbog toga
Promašeno pola mi života moga.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:37:27 pm
**
Stihovi Stevan Raičković


CRNI SLUGA PTICA

Dođi u travu visoku da ti cvetovi poljube kolena.
Cvetovi lepo ljube kao jedina žena.
Tu ležim i ja i provodim svoje leto kako umem.
Trava koju preko dana ulegnem
Za malu noć se ispravi
I vlati opet kao šuma šume.
I ponovo se, u jutro, pri dnu pokrenu mravi.
U svako jutro ovde je dobro kao i u svako veče.
U podne: crnim od sunca, zažednim, pa pijem.
Posle, senka počinje da raste i da me tiho krije.
Kad je suton:
Ja ležim nauznak i čekam da prva zvezda poteče.
Ja, naivni gospodar i crni sluga ptica,
Voleo bih i ne bih voleo da neko svrati.
Možda se ispod drugih stopala neće ispraviti vlati?


O VRATI SE

O vrati se u sobu
Iz blata pod beli krov.
Glupi te umorio lov
Po polju i po lobu.

I sve dok živi u dubu
Bezglasni tihi crv
Neka se i tvoja krv
Povuče u muk. A trubu

Mladosti nek zatrube
Drugi za druge i grube.
O vrati se o vrati.

Lomi se već tvoja trska
Na vetru. I kiša prska
Po golom mesu što pati.


PESMA I SMRT

Ova pesma nema oštrih zuba
Sve je u njoj golo ćutanje i mir
I spori dolazak do poslednjeg ruba
Ispod koga mami hladan dubok vir.

Ova pesma nisu teške reči
Mada malo opor zvuči gusti zvuk.
U njoj nema kapi koja glavu leči
I bolne ruke zgrčene u luk.

Ova pesma možda liči na dolinu
U kojoj se bolno skamenio vuk.
Ova pesma sporo ulazi u tminu:

Ja ne vidim više od nje pomrčinu
I osećam samo teški tamni zvuk
Kako moje ruke vuče u daljinu


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:37:56 pm
*
Stihovi Stevan Raičković


U MOJOJ GLAVI STANUJEŠ

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca
Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vreme, možda: neoprezna
Stojiš na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
U morsku penu, ispod sunca, gola).

Spazim te kako po kiši preskačeš
Barice i sva u blatu do pola
Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira
Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš
Crne i bele hodnike za moje
Misli: da li bežiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš...


TRENUTAK
 
Eto
I to baš sada
Kad smo do grla siti pesme
I ležimo tako prirodno svako na svojoj postelji
svako u svojoj travi
Skoro kao mrtvi što leže nekoliko spratova pod nama
Ili čak još dublje jednostavni
Otprilike
Kao oni mrtvi koji leže za nekoliko spratova pod
njima
Eto
Dolazi stara kiša
(Slučajno baš ja kažem)
Obična kiša
O
Kiša koja se cedi niz koncentrični list
preko puta
Niz pobrkanu krljušt jednog krova
Takođe preko puta
Niz staklo
Niz jedan šešir preko puta
I mi prestajemo da budemo baš sasvim prirodni
Ili bar neki prestaju
A i to je dovoljno
Čak premnogo
Čujemo neki mali šum koji se provlači kroz
prozor ili kroz iglene uši
Šum koji zvoni kao razapeta žica
Šum koji bruji
Koji se produžava i vraća čas tamo čas ovamo
Mali šum
Pa veliki
Šum mali
Jedna grdna nesloga
Čas u ulici
Čas u nama
Nesporazum koji samo bruji a ima daleko veću
ambiciju
(Mogli smo ležati svako u svojoj travi)
Eto
Tu možda leži poreklo naše zabune
(Slučajno baš ja kažem)
Tu
Ili negde oko toga
Tu možda leži poreklo naše zabune.


DALEKO

Ima jedan vetar koji kosu ne rastura
I grane ne povija,
Nego, samo tako, dođe odnekuda
I u nama jednu misao pokrene
I zašumi, meko:
Da postoji nešto od nas sasvim daleko.


POST SCRIPTUM

A smrt smo zvali da nas ratosilja
Života koji beše muka, skoro sram.
To smo sad što smo hteli, deca cilja:
Već smo pod zemljom, razbacani, svako sam.

Meni istrunu ruka, tebi noga,
A jednome od nas samo štaka osta.
(Preko nje crvi s jednog na drugoga
Prelaze koji put kao preko mosta.)

Truli nam jezik trule reči smišlja.
Tek da ih zausti — u prah se osipa.
Umesto jedne — probije vlat višlja,
A namesto druge — niža vazduh pipa.

Tako sa svetom dodirnuti malo
I upaničeni usred svoje rake
Napregnemo se (kom je šta ostalo)
Da kroz cev zelenu dobijemo znake.

Načuljeni smo kao hrt do hrta,
Al avaj: naš plitki svet je predaleko.
(Tek među nama: jekne po kost krta
Kad se na kost drugu sruši u prah neko.)

Sve ove kosti što mi još ostaše
Dao bih za jedno oko, ali tamo.
Nek ispupčeno, oblo (ne ko naše)
Gleda iz ledine — otvoreno, samo.

Il jedno uvo! Da, to prosto uvo,
Da mi je uz grobne lale da promolim
I slušam vetar (kao što je duvo),
Zuj pile il onaj stari mir što volim.

Buba, trn i tvor — razbacani, živi —
Slave svoje pravo što su još nad nama.
Dok vode teku: mali kamen sivi
Greje se na suncu (miče obrvama!).

Na život bacah kamen tako često.
Sada pod zemljom pevam i gle: blatim smrt.
S listom što pada menjao bih mesto.
Žile, u mraku zemlje, tresu gornji vrt.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:38:23 pm
**
Stihovi Stevan Raičković


SAZNANJE U JESEN

Nagledasmo se oblaka
I žita
I kiša
I sve već znamo napamet.
Ne začude nas ni laste
Nisko kad lete,
Ni suncu kad se okrene suncokret.
Svako već zna kad lišće žuti
I da zbog nečeg mirno pada.
(Možda tek ljubav, ponekad, dođe iznenada.)
Svako već zna
O svako zna
Naš mali život
Sav do dna.
Pa zašto onda ne dođu trave
Da nam odmore umorne glave!
I ja
I ti
Zar ne bi hteli:
Da nas list jedan razveseli?


Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000) (http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=955.0)
Sremski Karlovci, 2012


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:38:48 pm
*

HAMOVIĆ O RAIČKOVIĆU: POSVEĆENIČKO BDENJE

Srpsko čitalaštvo dobilo je još jedan poduhvat dostojan tišine srednjovekovnih biblioteka i skriptorijuma. Reč je o monografiji dr Dragana Hamovića "Raičković/ Pesnički razvoj i poetičko okruženje"


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:40:02 pm
**
Poezija za decu Stevan Raičković
GURIJE | Gurije


O DALEKOJ KOLIBI

Daleko
Još dalje
Najdalje odavde
Na Dunavu punom riba
Stoji između dve stare vrbe
Još starija koliba.

Ta koliba je tako prosta
I tako nekako mala
Da u njoj ni dva gosta
Ne bi stala.

Krov: trska i slama.
Zidovi: od oblica i blata.
Sa strane: dva prozorska rama.
Po sredini: vrata.

A okolo svega toga:
Ograda od pruća
I gloga.

Eto — to je ta kuća.

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Ostalo/Stevan_Raickovic_-_Gurije_(O_dalekoj_kolibi).png)


KO JE NJEN VLASNIK?

Njen vlasnik je ribar.
Gurije mu je ime.
Dozlaboga je star.
Ali — šta s time!

Jednom je kinuo — "pći-ha"
(I to od luka ljuta).
Ali se zato — "ha-ha"
Smejao hiljadu puta.

On živi u ovoj kolebi
Zamalo pa čitav vek.
Uostalom — i gde bi?
Neće na grani tek!

O tome — kako izgleda
Saznaćeš tek pri kraju.
Baš mu se nešto ne da
Da ga odmah svi znaju.

A za to vreme pred svima
Osmotrićemo iz bliza:
Šta u kolibi ima?
Šta — ispred?
A šta — iza?

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Ostalo/Stevan_Raickovic_-_Gurije_(Ko_je_njen_vlasnik).png)


ŠTA JE U KOLIBI?

U kolibi — drveni krevet.
Na krevetu — slamarica i jastuk.
Iznad je ukucano eksera pet
Na kojima vise šerpe i luk.

Kraj kreveta — stolica i sto.
Na stolu — tanjir i slanik.
U slaniku je sitna so
A paprika uz njega tik.

Nad stolom — kao kredenčić
Sanduče jedno visi.
U njemu — brus, kamenčić
I drugo što još video nisi.

Pored ostalog tu su još
Kao sred bojnog polJa
Nož jedan — ne tako loš
I sekira — još bolja.

U uglu je ognjište — eno.
Nad njim je osmuđeno lanče
O koje je zakačeno
Garavo kazanče.

I drva su tu što se lože.
Pa onda — džak za brašno.
O, živeti se može
I to ne tako strašno.

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Ostalo/Stevan_Raickovic_-_Gurije_(Sta_je_u_kolibi).png)


ŠTA JE U VODI?

U Dunavu
U toj dugačkoj vodi
Drugi je svet.
On živi po vodenoj modi
Već vekova
Sto
I
Pet.

Nabrojaćemo samo neke
Stanovnike
Od hiljadu i sto
Koji proslaviše zastavu reke
Zavičaj "Ha dva o".

Tu je
Pre svega
I svih:
Na daleko čuveni som.
Stanovnik spor
I tih
Kome je Dunav dom.

(Primedba:
Pod vodom tom
Uopšte ne važi reč:
"E glup si, brate, ko som"
Već — "Glup si ko grgeč".)

U svetu pod talasima
Koji je za ribe stvaran
Značajnu titulu ima
I riba
Zvana
Šaran.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Ostalo/Stevan_Raickovic_-_Gurije_(Sta_je_u_vodi).png)


PESMA KOJU JE PEVAO GURIJE

Donesite mi rakije
Iz daleke zemlje Trakije.

Dovaljajte svu burad.
Neka me služi Turad.

Hoću velikog sira
Iz snežnoga Sibira.

Džigericu od patke
Sa Kamčatke.

Ćurana
Iz Japana.

I guske
Iz Francuske.

Dovaljajte mi vina
Iz Kovina i Knina.

Neka me služe tri mandarina
Čiji je zavičaj Kina.

Nasecite mi suve plećke
Iz Patrijaršije pećke.

I kobasice
S Bjelasice.

Suvih rebara
Iz Bara.

Hoću da mažem kajmake.
Da jedem trešnje s Jamajke.

Urme
Iz Burme.

I kruške
Iz Koruške.

Kokosov orah ceo
Što ga rađa Borneo.

Hoću kolača od vanilje
Iz sunčane Sevilje.

Pa medene gurabije
Iz žarke Arabije.

Orahove štanglice
Iz neke grčke vanglice.

I puslice
Iz Nice.

Zavijte mi duvana
Iz Gvineje, Sudana.

Il neke druge trafike
Daleke zemlje Afrike.

Prinesite čaše.
Izvrnite flaše.

I vi tamo Turad
Otčepite burad.

Otklopite čabar.
Ispraznite ambar.

Nek se pije
Nek se ije

Dogod srce bije
U stare bekrije

Ove ovde furije
Što se zove Gurije.

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Ostalo/Stevan_Raickovic_-_Gurije_(Pesma_koju_je_pevao_Gurije).png)


NAPOKON O GURIJI

O Guriju će biti sad reč
Kako izgleda ...

— Kako?
— Kako?

Brada mu je bela ko kreč.

— A kosa?

Šućmurasta onako.

Debeo da kažeš: nije.
Pre bi se reklo: mršav.
Možda je najtačnije:
Vižljast i lepršav.

Takođe: nije mali.
Naprotiv — ihihi:
Do dva metra mu fali
Tek santimetra tri.

Oči: ni crne ni plave
Već — modrikaste.
Kad pogleda:
Kao da iz suve trave
Prhnu dve laste.

Obrva: u luk savijena.

— A nos?

Baburast malo.
Usta: poluotvorena
Kao da je viknuo — "halo".

Pozamašnije su mu uši:
Kao dve varjače veće.
Glas: hrapav.
Kad jedno pevuši
Ispadne nešto — treće.

Ruke su mu nešto tanje
S žilama — kao zmije.
Šake: lopate manje.

— O, al bi taj znao da bije!

U nogama je krakat.
Kolena: panj i panj.

— A lakat?
— A lakat?

Ko manjn nakovanj.

— A koliko je star
Taj krakati ribar?

E star je oho-ho:
Jedna mu fali do sto.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Ostalo/Stevan_Raickovic_-_Gurije_(Kuca_kraj_Tise).png)


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Ostalo/Stevan_Raickovic_-_Gurije_(Napokon_o_Guriji).png)


[postavljeno 08.09.2007]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:42:34 pm
**
Stevan Raičković Stevan Raičković
GURIJE | Šareni ili Drugi deo


KUĆA KRAJ TISE

Prvi put sam Tisu video iz daljine, kroz malo tavansko prozorče naše kuće, koja je bila na sasvim suprotnom kraju grada. Onda mi se učinila bela i tanka, kao limeni oluk na nekom prljavom zidu, koji je bljeskao na suncu, posrebren, ispuštajući beličast sjaj iz svoje tanke linije. Sada je, međutim, stvar ispadala sasvim drukčije.

Naša nova kuća nalazila se uz samu obalu. Trebalo je napraviti samo desetak koraka niz strme betonske stepenice, sagnuti se, spustitn ruku nadole i — osetiti u vlažnoj, raširenoj šaci blagu struju vode koja je bogzna kuda oticala. To je bila prava Tisa, koja je pored mojih nogu tekla u svoju daljinu, gubeći se od mojih očiju na prvom zavijutku, iza nepomičnih crnih šlepova. Kako sam se duboko varao kad sam tu istu Tisu posmatrao sa tavanekog prozorčeta! Ona uopšte nije bila bela kao što mi se to ranije činilo. Nije takođe bila ni tanka. Možda bi se tek s vremena na vreme neki malo uzdignutiji talasić zabelasao na suncu, pa se brzo ugasio. Posle tog trenutnog bljeska, pred mojim očima bi proticala Tisa široka i mutna, po sredini zamućena ovećim, okruglastim žutim virovima, koji su okretali poneku grančicu vrbe, komad kakvog natrulog panja, neku slamku, sasušeni busen. Često se dešavalo da se u tom vrtoglavom okretanju neki bledi listić otkine od grane i zahvaćen poslednjom, krajnjom strujom vira, izdvoji iz njegovog kruga i tiho doplovi do mojih prstiju. Ja bih ga rado prihvatio, položio na dlan i oeećao kako me celog prožima hladnoća koja je dolazila iz njegovog nežnog, zelenkastog tela. Uhvatio bih ga posle za malu, polusavijenu peteljčicu i ponovo spuštao u vodu. Dugo bih ga zatim posmatrao kako plovi uz samu obalu sve dok se ne bi izgubio, nošen na nekom slučajnom talasiću od iznenadnog vetra, daleko prema sredini reke, sasvim daleko, iza šlepova, kamo moj pogled više nije dopirao.

Dešavalo se da ostanem do samog sutona pored vode. Tada je sa njene široke, smračene površine pirkala neka studen koja me je opominjala da krenem kući. Polako sam se peo uz stepenice. Bilo je tiho, sveže i polumračno. Čuli su se samo moji koraci po betonu. Iako nikad nisam mogao da sasvim odredim — da li se to baš zaista čuje, ali ja sam ipak osećao za svojim leđima i jedan tajni šum zahladnele Tise koja je oticala kroz noć, iza šlepova, u daljinu.

Jedno poslepodne ugledao sam na suprotnoj obali nekoliko ljudi koji su pecali. Zaželeo sam i ja da to učinim, iako nisam imao pojma o ribarenju. U malom dućančetu na prvom uglu, u kome se naša porodica snabdevala namirnicama, kupio sam za uštećeni novac pecački pribor sa dugim trščanim prutom koji se i na najmanji pokret lako savijao na svom tanjem kraju. U radnji su mi ovaj pribor i potpuno sastavili, tako da sam sa najvećim nestrpljenjem pojurio prema reci, sjurio se niz stepenice, kao da je, osećao sam, postojala opasnost da će se Tisa nekim čudnim slučajem izgubiti i povući sa svog mesta, preseliti se tamo iza šlepova, baš sada kada mi je bila najpotrebnija. Međutim, široka mutna voda me je čekala na starom mestu. Bacio sam udicu u Tisu i uzalud čekao da riba počne da trza, sve do sutona. Kad je studen sa vode počela nekim tajanstvenim rukama da se hvata i za moju kožu, popeo sam se slomljen u kuću, noseći u ruci trsku sa udicom, razočaran u sebe i u reku koja je moj prvi ozbiljniji pokušaj u životu dočekala hladno, smračeno i ćuteći.

Kad je otac te večeri doznao za moj prvi ribarski neuspeh, udario je u takav smeh da sam dugo, postiđen i izgubljen, gledao u zid, čekajući da se taj neprijatni smeh utiša. Umalo nisam zaplakao. U stvari, možda je to i bio plač, sa suzama koje niko sem mene nije video. Tek sam posle očevog smeha doznao za svoju grešku koja je bila itekako velika zabluda, jednom rečju — osnovni uslov svakog ribolova. Otac se naime nije smejao zato što nisam ništa ulovio, nego zato što na udicu nisam stavljao nikakav mamac — ni glistu, ni kukca, pa čak ni mrvicu hleba. Kad sam doznao za ovo, kao da mi se težak kamen svalio sa srca, jer sam tek sada osetio da veliki poduhvat sa mojim pecanjem, tako žarko priželjkivan kad sam prvi put bacao golu udicu u vodu, nije potpuno propao. Otvarala se nova nada. Ležeći u krevetu poželeo sam da noć traje samo trenutak, da preskočim tu mračnu provaliju, koja se tako neumoljivo postavljala između mene i mog sutrašnjeg ribarenja. Umoren od maštanja zaspao sam dubokim snom. Kad sam se probudio, cela soba je plivala u svetlosti. Naročito je blještao jedan okruglasti poslužavnik, koji je okačen na zidu ličio na pravo malo sunce.

Ubrzo sam stajao na obali držeći u ruci trsku koja se neosetno ljuljala u svom vrhu, o koji je bio zavezan kanap sa udicom. Ovoga puta, na njenom oštrom, metalnom šiljku koprcala se mala glista, tek izvađena ispod jednog kamena.

Kad je posle nekog vremena trska počela da se savija i kanap zateže, zatreperio sam u dotad sasvim nepoznatom uzbuđenju. Crvenkasti šarančić, sa providnim ružičastim perajima, koprcao se kroz vazduh i bljeskao na suncu. Nekoliko trenutaka sam ga okretao u ruci, zagledajući njegove vlažne krljušti, koje su, divno raspoređene, ličile na one okruglaste crepiće kojima su bile pokrivene mnoge kuće u mom susedstvu. Nisam mogao da odolim svom neočekivanom oduševljenju. Trkom sam pojurio prema kući, preskačući po dva stepenika, i zadihan i nem stajao pred majkom dugo, držeći u ruci šaranče, koje se još uvek nadimalo otvarajući s vremena na vreme svoja okruglasta usta, sasvim mala, ne veća od poladinarca.

U podne, kao i obično, cela naša porodica je sedela za stolom. Uz moj tanjir, u kome je bilo jelo kao i kod ostalih, stajao je još jedan mali tanjirić, tacna za kafu, u kojoj se, malo savijen, rumeneo ispržen šaran. Iako je bio tako mali da se prosto mogao pojesti u jednom zalogaju, ja sam dugo mljackao to slatko meso, otkidajući sa tankih kostiju trun po trun. Bio sam čudno ponosan, kao da činim neki podvig kome su svi imali da se dive. Međutim, porodica se samo smeškala, pogledajući me s vremena na vreme. Primetio sam, ili mi se bar tako učinilo, da se moj brat jednom i obliznuo progutavši pljuvačku.

Tih dana jedva sam čekao da se probudim. Oblačio bih se na brzinu, uzimao svoj pecački pribor i jednu praznu plehanu kutijicu od sardine, odlazio na staro mesto, i po vlažnoj zemlji, nad kojom je do tog trenutka ležao kakav oveći obli kamen, čeprkao, pronalazeći beličaste gliste koje sam trpao u kutiju. Seo bih zatim na najveći kamen i čekao da se trska zanjiše. U međuvremenu sam gledao u široku vodu, koja je u svojoj mutnoj, žućkastoj utrobi nosila bezbroj nevidljivih riba. Na njenoj površini su se još uvek okretali žuti virovi, vrteći grane vrba, poneki komad natrulog panja, slamku, sasušen busen. I opet bi do moje ruke doplovio neki otkinut listić. Bacao sam ga da plovi niz vodu pored obale. Sada sam mu još brže gubio trag, jer sam morao s vremena na vreme da se osvrnem i na svoju udicu. Kada bih posle udice podigao ponovo pogled da potražim otploveli list, često se dešavalo da ga više i ne ugledam. Iako još nije stizao do nepomičnih šlepova, on bi se zagubio negde na širokoj Tisi, možda između dva uzdignuta talasića, koji su bljeskali od sunca, negde daleko, na sredini reke.

Pred suton, kad bi me studen opomenula da je vreme za kuću, penjući se uz betonske stepenice, osećao sam da sve jasnije čujem tajanstveni šum Tise koja je oticala u novu, ko zna koju noć.


(http://i1278.photobucket.com/albums/y517/RiznicaSrpska1/Umetnicke%20slike%20crtezi/SRaickovic-GurijeKucakrajTise1a_zps0c2e0710.jpg)


OBLACI

Ležao sam dugo u travi
Nalakćen i gledao gore
Kako se nebo plavi
Čisto, bez ijedne bore.

Onda se u nebu prvo
Pojavi — pahulja bela
Pa oblak — granato drvo
A zatim — siva jela.

Oko njih začas se stvori:
Oblak — nalik na zmiju
I jedan div što se bori
Patuljci — što se kriju.

Visoko mi iznad glave
Projuri konj u trku
A za njim — koze i krave
Obučene u kožu mrku.

Jedan je oblak — žirafa
A drugi — crna foka
Treći — slon kao kafa
Četvrti — vuk bez oka.

A kad se s gromom javi
U nebu — veprova njuška:
Svud oko mene po travi
Otpoče kiša da šuška.


(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Knjizevnost%20-%20knjige%20-%20brosure%20-%20casopisi/StevanRaickovic-Gurije1a.jpg)

Stevan Raičković
Gurije
P R O S V E T A
BEOGRAD
1962

[postavljeno 29.03.2009]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:43:26 pm
*
Stihovi za decu Stevan Raičković


SUSRET NA MORU

Tri kravara
Tri piljara
I tri kestenjara
Srela se na Moru
Srela se na Moru.

Prvog su se dana kupali,
Cičali i šakama o vodu lupali.
Brčkali se, brčkali,
Brčkali
I po vrelom pesku trčkali.

Drugog dana tri kravara
Gledaju zabrinuto u vodu,
A vide daleko u pučini
— Na poljani
Krave im se rogovima bodu.

Drugog dana tri piljara
Osluškuju po obali plivačke vike,
Pa stavljaju na usta debelu šaku
Da ne bi viknuli
— Paprike! Paprike!

Drugog dana tri kestenjara
Zure drveću u zelene krune
— A vide već kako žuti list pada
I oni pale
Po uglovima plehane furune.

Trećeg se dana nisu ni kupali
Nisu ni cičali
Ni šakama o vodu lupali.
Samo su ćutali, ćutali
I po obali lutali.

Tri kravara
Tri piljara
I tri kestenjara
Srela se na Moru
Srela se na Moru.


TRINAESTICA

Trinaest ptica vrh grančiee
Trinaest strica u Ančice.

Trinaest buša na frulici
Trinaest šuša u ulici.

Trinaest Pela pod mostićem
Trinaest jela pred gostićem.

Trinaest kruva pod crepuljom
Trinaest muva nad Repuljom.

Trinaest lija u stupici
Trinaest prija na klupici.

Trinaest koka na kokota
Trinaest oka u lokota.

Trinaest starca na tri jarca...


NEDELJA U ŠKOLI

Nedeljom
Kad klupe spavaju
Kao da je u vodu potonuo svet:
Samo ptice sa slika otvaraju uši
Da muvlji oslušnu let.

Nedeljom
Kad krede spavaju
Kraj tabla s kojih je obrisan znak:
Po njihovom crnilu linije šara
Jedino sunčev žrak.

Nedeljom
Kad knjige spavaju
I vazduh u razred prodire čist:
Samo vetar kraj prozora školskog
Okrene na grani list.

[postavljeno 02.12.2009]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:44:11 pm
**
Stihovi za decu Stevan Raičković


VETRENJAČA

Škripe krila vetrenjače:
Biće hleba i pogače.

Curi brašno
Izdašno.

Eto punih džakova
Već do prvih mrakova.

I prekrupe
Na kupe...

Biće vrućih kačamaka
(Punih sira i kajmaka).

Prženice,
Rženice.

I kora za sirnice
Kao iz papirnice.

Gibanice,
Priganice.

Biće pure
Za po ure.

I popare
Bez pare...

Okreće se vetrenjača:
Već se dimi oko sača.

Biće proje
Oboje:

Dukatuše
I beluše.

Za decu sa čvarcima,
a bez kore starcima.

Eno nose džakove:
Biće štrudle makove.

I gužvare
Praznare.

Spanaćare,
Tikvare...

Reci: eureka!
Biće i bureka.

I zemičke
Ovoličke.

I mekike
Ovolike.

I peciva
Kriva.

I đevreka kao nula.
Neka krofna podnadula...

Idu kola njivama:
Biće knedli s šljivama.

I rezanca
Narezanca.

Valjušaka
S viljušaka

(Ili kašikom kakom
Ili prosto šakom).

Biće rane
I tarane.

Od kolača svečarskih
Do mrvica carskih...

Okreće se, okreće:
Curi mlivo u vreće.

Belušan,
Mekušan.

Biće belih vekana
Kao duša mekana.

I krajke
U majke.

I pite u tete
I pitino dete...

Vetar duva:
Biće kruva.


PTICA

Ptico, mala tačko u nebu!
Bojažljivo ljuto perje!
Dušo plavog!
Gledam tvoju pesmu od strele.
Sad zaželim da sam drvo ili osušen panj.
Sleti na ovo dobro telo bez straha.
Ćutaću kao kamen i neću pustiti daha.
Na mojoj glavi mirno provedi jedan dan.


NEBO

U toj dubini, plavoj
I bez ruba,
Tražio sam, već davno,
Goluba.

Al sve što se iznad diglo —
Nestalo je.
Gore su još samo plave
Boje.

Tražiću ga još po krugu
Vrtoglavom —
Makar oči izgubio, sam
U plavom.


"...U pesmi Nebo svoja promišljanja o životu, svetu i pojavama u njemu, lirski subjekt ne izražava neposredno, nego svoju misao o tome iskazuje posredno, i to jakom emocijom. [...]
Reči nebo, golub, plavo i krug u pesmi Nebo Stevana Raičkovića nemaju osnovni smisao, nego kriju dublja, prikrivena značenja. U ovoj pesmi nebo simbolizuje ispunjenost, duhovnu slobodu, večnost, savršenstvo, vedrinu, radost, golub je simbol mira, ideala, čežnje za slobodom, plava boja simbolizuje prijateljstvo, čistotu i bliskost, a krug duhovnost. ...


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:47:43 pm
**
Stihovi za decu Stevan Raičković


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:48:09 pm
**
Poezija za decu Stevan Raičković
ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU • Priredio Dušan Radović


CRTANKA

Daj mi dve-tri čiste
hartije al iste

i jednu olovku
da nacrtam plovku.

Daj mi žutu boju
da obojim proju

pa ću njome zatim
Sunce da pozlatim.

I plava mi treba
za komadić neba

ona će da doda
vodu radi broda.

Daj mi posle plave
zelenu zbog trave

i zbog skoro trista
na drvetu lista.

Sad crvenu novu
zbog crepa na krovu

i zbog jednog lica
i zbog lubenica.

Daj mi boju belu
zbog cveta za pčelu

a i posle njega
zbog dve grudve snega

Daj mi boju crnu
da nacrtam srnu

da obojim mačku
da udarim tačku.


KO DA TO BUDE

Kad lokomotiva zasvira
i voz stane —
da li biste voleli da iz daljine
tačno pred vas
neko bane?

U pristaništu kad brod zatrubi
i lenger spusti —
da li biste voleli sa palube da vam
neko mahne
kroz dim gusti?

Kad krene avion ka zemlji dole
sa neba plava —
da li biste voleli da kroz vratanca
proviri na vas
poznata glava?

I noću kad vas sirene dolaska
iz sna probude —
koga biste voleli da ugledate?
Ko da to bude?
Ko da to bude?


PROZOR

Voz stade. Izađe neko
koji je bio daleko.

To nije "neko", već Trba.
Gleda u tablu: Vrba.

"Vrba! U redu. To je
jedino selo moje."

To reče, skoči i krenu
u svoju kuću malenu.

Čim stupi u sobu prvo
otvori prozor: drvo!

Pa gleda u njega dugo:
drvo — i ništa drugo.

Protrlja oko: zaista
još uvek drvo s tri lista.

Protrlja i drugo oko:
o čuda — drvo visoko.

Sve jedna slika te ista:
visoko drvo s tri lista.

A maločas, kroz prozor voza,
seća se dobro: čas koza

promakne kao sneg bela,
čas mine — zelena jela.

A zatim — crep sa krova,
pa opet koza — al nova.

A ovde s prozora ista
sve slika: drvo s tri lista.


ANANIJE

Poranio stari Ananije
da stigne u varoš što ranije.

Da kupi gasa i soli, malo šalitre,
a i zejtina dve-tri litre.

"I još nešto, šta ono beše, sto mu gromova?"
Nikako da se seti ovaj starac s vrha Komova.

"Šta ono beše ..." misli dok silazi s planine.
"Brašna još imam . .. duvana . . . imam i slanine..."

I tako, nogu pred nogu:
"Šta ono beše, pobogu?"

Eno ga: stoji Ananije nasred ulice
i nešto mrmlja i cima dim iz lulice.

Pitaju se ljudi: "Je li to onaj Ananije?"
"Jeste, Ananije, samo je nešto drugačiji nego ranije!"

I dok se sećao onoga što je zaboravio
Ananije je opet lagano uz planinu zavio.

Stiže pred mrak u kuću na vrh Komova.
"Ništa nisam kupio, sto mu gromova!"

Sad sedi kraj vatre i za glavu se češe.
Još uvek mrmlja: "Šta li ono beše ..."


VUČINA

"U tri sam rata ratovao ..." počne Vučina.
I sve se oko njega umiri kao mirna pučina.

Ustaje sa klade, dugo, a mi gledamo, gledamo.
Ni dahu da izađe iz nas ne damo.

Stane uz hrast, kao hrast drugi, samo stariji.
Mi sedimo kud koji: po travi, drvenariji.

Od palih obrva oči mu se ne vide:
gleda, kao da gleda kroz granje, stane, pa ide.

Najednom, kao da je đeram ispred nas: to je Vučina
ispružio ruku, pa štrči njegova ručina.

Hukne kroz nozdrve: kao da vetar krene kroz nosinu.
Mi se okrenemo: sad će kamenje niz kosinu!

A brkovi: takvi u Evropi više ne niču.
Prastar je Vučina, ali ne liči na čiču.

"U tri sam rata ratovao" završi Vučina.
Glasom od koga se u hrastu pokida paučina.

A onda pođe: kao da krene hrast, onaj stariji.
Mi ostajemo nemi, u travi, na drvenariji.

Gledamo: kao vuk zamiče u planinu Vučina.
Onda gledamo jedni u druge: trice i kučina.

U ušima nam još dugo bruji onaj glas njegov hrapavi.
Pa se raziđemo: svi bledi, neki i trapavi.


Dušan Radović • Antologija srpske poezije za decu (http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=735.)  
Srpska književna zadruga • Beograd, 1984.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:48:39 pm
**

HLEB, PAS I DEČAK


Živeli smo ponovo u novom gradu koji se kao mala šarena ptica šćućurio u podnožju velike tamne planine. Sa nje je u suton pirkao hladan gorski vazduh i kao vlažna obloga rashlađivao čelo usijano od dnevne žege.

Stajao sam tog sumraka među kukuruznim perima koja su mi milovala obraze i uši, ćutao i mislio o dalekoj reci, o izgubljenoj ravnici i gradu u koji se valjda više nikad neću vratiti. Tek što sam bio naučio da plivam — morao sam pobeći sa reke i njene obale, sa toplog sitnog peska u kome su se presijavale na suncu milijarde majušnih zlatnih trunčica. Ljudi koji su bili rastom slični mome ocu ušli su jednog jutra, obučeni u čudne i pomalo smešne uniforme, u našu kuću. Nisu ni zakucali. Progovorili su nekoliko nerazumljivih reči i počeli da iznose stvari iz naših soba. Majka je htela da sakrije jednu malu lepu vazu od plavog stakla pod moj kaputić. Jedan dugački vojnik je viknuo na nju s nekoliko nerazumljivih reči. Ja sam potrčao, sapleo se o ćilim i pao, razbivši vazu od plavog stakla koju je majka volela. To joj je bila draga uspomena. Plakali smo i majka i ja.

— Ćuti, sine, takav je rat — rekla je jecajući moja majka stežući me drhtavim rukama.

Da, počeo je bio rat. Ja onda nisam znao šta to znači.

Stojeći među kukuruznim perima, dok se oko mene sve više hvatao mrak, setio sam se ovog prvog plača. Od tog jutra pa nadalje desili su se još mnogi događaji koji su me bolno dirnuli.

Bio sam gladan i mršav. Sa planine je silazio svež gorski vazduh i hladio mi bosa stopala, kolena i lice. Uputio sam se kući koja se kroz laku tamu nazirala na stotinak koračaja od njive u kojoj sam se nalazio. U stomaku sam osećao neprijatno krčanje od gladi, zastao sam za trenutak, priklonio glavu prema stomaku i osluškivao: tiho krčanje se pretvorilo u neku poznatu muziku koja je bila bolna i tužna kao plač i jecanje izgubljenog deteta.

Pošao sam tužan dalje. Znao sam da me kod kuće čeka nevelik komad kuvanog duleka. Tim jelom se hranimo već danima. U kući nema ni trunke brašna. Majka i otac često tiho razgovaraju da mi ne čujemo:

— Šta će nam biti sa decom? Umreće od gladi, a tek je počeo rat. Ko zna koliko će trajati?

— Valjda ćemo nešto naći — prošaputao bi otac, ni sam ne verujući svojim rečima.

Prolazio sam pored susedove kuće u kojoj je živeo železničar sa svojom porodicom. Mali, debeljuškasti železničar bio je snalažljiv čovek. U celom komšiluku se potajno pričalo kako mu trgovina odlično polazi za rukom. Noću je kroz svoju kapiju pronosio nekakve džakove. U njegovoj se porodici nije oskudevalo. Pričalo se čak da u njihovoj kući caruje izobilje.

Železničarev sin Miloš je bio moj poznanik. Nije mi bio baš naročito blizak, ali smo često razgovarali o golubovima koji su gukali u potkrovlju jedne nedaleke usamljene kućice. Milan je bio u prvom razredu gimnazije, ja — u drugom. Ja sam svoj razred položio. Milan je imao popravni ispit iz matematike.

Taman sam hteo da otvorim kapiju na našoj kući, kada čuh iza sebe poznat železničarev glas:

— Hoćeš li da pokažeš Milanu matematiku?

— Hoću.

— Onda dođi sutra.

Sutradan, po podne, ušao sam u železničarevo dvorište. Bila je velika žega. Sunce je peklo toliko jako da je vazduh skoro treperio kao vatra.

Ja i Milan smo sedeli u njegovoj kuhinji. On nije bio baš mnogo bistar i ja sam s mukom pokušavao da mu objasnim neke stvari. Od toplote i gladi počelo je da mi se muti u glavi. A bio sam i jako stidljiv. Evo kako:

Milan se bio umorio od matematike. Počeo je da vršlja po sobi i došao do kredenca. Otvorio je vratanca na kredencu i izvadio veliki, veliki komad belog hleba. Moje oči su porasle gledajući u hleb, ali sam ih brzo oborio kao da sam krivac, kao da je moja glad bila moj greh, koji treba da sakrijem, kojeg treba da se stidim.

— Idem u klozet — rekao je Milan i izišao iz kuhinje. Ja sam ostao u otvorenim vratima i gledao za njim.

Pored ograde, u drvenoj kućici, u maloj okruglastoj senci koju je ona pravila, dremao je Kića, Milanov pas. Milan je skakutao s noge na nogu, zanosio glavom čas levo, čas desno. Zagrizao je jedanput u hleb i bacio ga put Kiće.

Zatim je odskakutao dalje.

Veliki komad belog hleba pao je desetak metara od Kiće, i pas, pospan od sunca, leno se približavao bačenom hlebu.

Milana više nisam video, čuo sam ga samo kako zvižduće iza tarabe.

Sišao sam u dvorište i posmatrao veliki komad belog hleba na zemlji, posmatrao sam Kiću i merio pogledom razdaljinu između hleba i psa. Bio sam sav napregnut. U trenutku sam nešto počeo da smišljam. Sagao sam se i podigao desnom rukom jedan nevelik kockast kamen. Osećao sam se kao napet luk.

Pas je bio sada samo nekoliko metara udaljen od hleba. Ja sam bio malo dalje. Podigao sam kamenicu i još malo razmišljao. Hitnuo sam je polako u pravcu psa, polako, kao da u isto vreme molim za oproštaj.

Kića je za trenutak zastao, uplašen kamenom, leno se okrenuo praveći rundastim repom luk po prašini i polako se uputio natrag prema svojoj kućici.

Ja sam potrčao nekoliko koračaja, podigao hleb sa zemlje. Dunuo sam nekoliko puta u njega otresajući prašinu. Zatim sam počeo da ga jedem.

Kića je već ležao pred svojom kućicom u maloj okruglastoj senci i posmatrao me poluzaspalim očima.

Milan je i dalje zviždukao iza tarabe, kao da je želeo da se što duže zadrži, valjda u nameri da se bar za izvesno vreme odvoji od matematike koja je neverovatno mučila njegov ulenjeni mozak.

Ja sam zadihano gutao velike zalogaje belog hleba. Ne znam... čini mi se da su mi suze išle na oči. Nisam siuran... ali, čini mi se...

Stevan Raičković
Iz zbirke Veliko dvorište

[postavljeno 22.09.2010]


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:49:11 pm
*
LIŠNOST DANA


O TIŠINI I NEIZRECIVOSTI

Ovogodišnju nagradu "Meša Selimović" dobio je Stevan Raičković, za pesničku knjigu "Fascikla 1999/2000". Na svečanom uručenju nagrade, kritičar Bojana Stojanović-Pantović istakla je da je "Fascikla 1999/2000. nastala uprkos pesnikovoj prvobitnoj nameri i volji, ali iz najdublje stvaralačke nužnosti i osetljivosti, iz same suštine pesničkog bića. Kao još jedan Raičkovićev izbor da govori a ne da ćuti, iako je upravo on ispevao neke od najlepših presama o tišini i neizrecivosti".

Stevan Raičković je o ovom priznanju rekao: "Nagrada Meša Selimović — koja mi je za knjigu "Fascikla 1999/2000" pripala glasovima kritičara — draga mi je i zbog samog imena koje ovo priznanje nosi. Iz mnoštva uspomena na prijateljstvo sa ovim velikim piscem, u meni oživljava i jedan alem — podatak, koji baš u ovom trenutku može da zazvuči čak pomalo i simbolično: kada je proslavljeni autor "Derviša i smrti" objavio svoj sledeći roman "Tvrđava" — koji mu je još više učvrstio već stečeni visoki ugled — on je u nekolikim novinskim intervjuima, pored ostalog, izjavio da je roman "Tvrđavu" naslovio po istoimenom sonetu pesnika Stevana Raičkovića. Bio sam ponosan na ovo pominjanje... Ovom nagradom — koja nosi njegovo dragoceno ime — čini mi se kao da mi je Meša Selimović, sada, sa višedecenijskom zaumnom kamatom, vratio jedan stari (kolegijalni) dug."


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_O_tisini_i_neizrecivosti.jpg)


Sanja Domazet, 03.03.2005.
Deo teksta preuzet sa sajta Danas


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:50:03 pm
*

STEVAN RAIČKOVIĆ
NA POLJSKOM



(http://i461.photobucket.com/albums/qq338/Kulturna-bastina-Srbije/Knjizevnost%20-%20knjige%20-%20brosure%20-%20casopisi/StevanRaickovic-Otwieraniecisyznapoljskom1a.jpg)


U Klubu DKV predstavljena knjiga izabranih pesama Stevana Raičkovića na poljskom

Na književnoj večeri održanoj 6. maja 2009. u klubu Društva književnika Vojvodine, predstavljanjem knjige izbranih pesama Stevana Raičkovića na poljskom, obeležena je dvogodišnjica njegove smrti. U programu su učestvovali Gžegož Latušinjski, prevodilac i priređivač, Marija Sivkovska Latušinjska, izdavač, Emil Kurcinak, dramski umetnik, Jovan Zivlak, književnik, i Vuk Stambolić, koji je otvorio književno veče odsviravši i otpevavši kompoziciju komponovanu na osnovu Raičkovićevih stihova.

Jovan Zivlak je istakao značaj prevoda pesama Stevana Raičkovića na poljski, odredivši na taj način Gžegoža Latušinjskog kao strastvenog zastupnika srpske književne kulture u Poljskoj, o čemu svedoči, pored predstavljenog izbora, i antologija srpske poezije od Miloša Crnjanskog do danas koju je Latušinjski priredio pre nekoliko godina. Raičkovićeva pesma "Šta smo ono tako neobično hteli" je u Poljskoj naišla na tako dobar prijem da je na književnim skupovima često traženo da se pročita nekoliko puta, jer se u njoj može prepoznati univerzalna težnja čoveka da ima krila, da leti u nebo, koja je svima bliska i razumljiva. Pesmu "Točak za mučenje" Latušinjski je istakao kao neobično važnu u Raičkovićevom opusu, jer predstavlja snažnu pesmu o totalitarizmu koji mrcvari čoveka, koji su preživeli i Poljaci i Srbi. Ta pesma podstiče na diskusiju o granicama ljudske slobode, a Marija Latušinjska je istakla i specifičnu zvučnost ove pesme, koja je čini izuzetno teškom za prevođenje. Jovan Zivlak je pesmu "Kuća" odredio kao jednu od paradigmatičnih za Raičkovićevu poetiku. To je jednostavna, mala pesma, koja govori o onome što često ponovo doživljavamo, rušenje kuća, njihovo nestajanje, ne samo iz horizonta fizičke realnosti, već i iz naše mentalne slike, koju međutim pesnik čuva u svom biću i u biću pesme. Raičković, u ovoj, i mnogim drugim pesmama, izlazi iz domena vidljive istorije, koju čini niz velikih spoljašnjih događaja, i subverzivno stvara individualizovanu i suštinsku istoriju, te se tako on kao pesnik pokazuje kao čuvar naše posebičnosti, koju masovna kultura, mediji, nasilja rata, kolektivne histerije, hoće da okupiraju.

U vremenu kada su slabi izgledi da se dela malih kultura pojave u drugim kulturama, ovaj prevod je izuzetno važan za srpsku književnost jer joj se time otvaraju putevi, ne samo prema poljskoj, već i prema susednim kulturama. S obzirom na činjenicu da se prevodilaštvo bazira na ljubavi, ali i na interesu, prevođenje jednog tako nekomercijalnog dela se pokazuje kao veliku moralni čin.

Meta-fora (http://www.meta-fora.com/2009/05/stevan-raickovic-na-poljskom/) | 09.05.2009.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:51:19 pm
*
STEVAN RAIČKOVIĆ, PESNIK


U SVETU TIŠINE

Status je nešto što se može i dodeliti, a pesnik se može samo postati, na način koji nikada nećemo moći do kraja da objasnimo

Kada je, pre dve godine, Stevan Raičković napunio 75 godina, ta činjenica je uzgred pomenuta samo u jednoj književnoj publikaciji. Početkom jula ove godine (kada je navršio 77 godina života), nisam uspeo da primetim da je iko pomenuo taj "ćoškasti" jubilej, da se iskupi za previd onog prethodnog "okruglog". I taj previd, u vreme kada se ne preskaču mnogo efemernija slavlja, sasvim je logičan. Šta predstavlja i kome je interesantan pesnik u doba globalizacije, tranzicije i ostalih novih imena za nov način odvijanja večne igre moći u ljudskom rodu? U toj igri novo je što ona uspeva da bude totalnija nego pre i što ta totalnost sve više ukida marginu koja je bila prirodni prostor pesnika. Margina ispituje smisao središnjeg toka, a izgleda da je danas na sceni veština da se izbegne pitanje smisla a naglasi namena. Sa nestajanjem margine, iščezava prostor iz koga će pesnik pogledati svet, i prostor u kome će svet pogledati pesnika.

A Stevan Raičković je pesnik. Ne po društvenom statusu, članstvu u SANU, dobijenim nagradama itd, jer status je nešto što se može i dodeliti, a pesnik se može samo postati, na način koji nikada nećemo moći do kraja da objasnimo. Biti pesnik je nešto drugo, nešto više i veće od statusa (po merilima karijere, i nešto manje), ali svakako nešto neizvesnije, radosnije i bolnije.

Raičković je u kolektivističku društvenu i književnu atmosferu posle Drugog svetskog rata uneo naglašeno lični svet, tematski oslonjen na svet prirode. To jeste bila neka vrsta pesničke opozicije, ali ne od buntovničke vrste koja prvo ruši da bi posle, eventualno, gradila. Pesnik je znao, ili je intuitivno osetio da se samo ličnim putem može doći do života i do njegove esencije u poeziji.

Početni otklon od opšte pesničke atmosfere verovatno je uticao na ton u kritičkoj i javnoj recepciji Raičkovićeve poezije. Naglašavana je njena individualistička dim enzija, time je prećutno odvajana od modernističke struje u posleratnoj srpskoj poeziji, čiji su nosioci bili Popa i Pavlović. Nije primećivano da se Raičkovićeva poezija ne svodi na narcistički monolog individue. Ona liči na monolog — lirskoj poeziji to i priliči — ali kad se bolje pogleda vidi se da je strukturirana dijaloški i da se pretežno obraća nekome ili nečemu drugom, da pokušava da razgovara. U mnogim pesmama lako bi se mogao imenovati nemušti sagovornik lirskog subjekta. Sagovornik ostaje, naravno, iza scene, da bi pesnik mogao ostati u lirskom diskursu, ali je njegovo odsutno prisustvo neophodno za uspostavljanje punih dimenzija pesme. Recimo, zaštitni znak Raičkovićevog pesništva, sonet "Kamena uspavanka", do bola je tačan, i večan (i aktuelan) odgovor na pitanje šta da rade dobri, gorki, zaneseni... Između Popinog "Vrati mi moje krpice... čudo", Pavlovićevog "Pohvali nas za usrdno plakanje/ I pomozi odnekud da ostanemo živi" i Raičkovićevog "Uspavajte se gde ste zatečeni/ Po svetu dobri, gorki, zaneseni” ima naravno razlika, i mora da ih bude, ali sve tri autorske poezije niču iz osnova istog egzistencijalnog krika našeg čoveka u dvadesetom veku.

Poeziju pišu usamljenici, ali ti su usamljenici u žarištu zajedničke vatre, jedni kraj drugih u svom dobu.

Stevan Raičković je jedan od takvih usamljenika. Na samom svom pesničkom početku, u naslov knjige je stavio tišinu nasuprot buci vremena, i političkoj i književnopolitičkoj, kakva je u posleratnim godinama vladala. Buka vremena je ostala, prividno se menjajući, ali je ostala i Raičkovićeva tišina, ne kao nekakva izolacija od vremena već kao lična aktivnost u izgradnji vrednosti života. Nije to bilo lako, kako može da izgleda. Gotovo da je podvig, u našim prilikama, imati jasno i čvrsto mišljenje o svemu što je mišljenja vredno, a ostati pesnik i ne postati javni mislilac, propagandista, političar, trgovac. Istinska elita jednog naroda — pesnici bi trebalo da su njen deo — razlikuje se od lažne, one koja stalno govori u ime naroda a stalno misli na sebe, upravo po tome što njeni pripadnici neguju svoj poziv, "paze" na njegove vrednosti i tako ukazuju na opšte, zajedničke vrednosti i učvršćuju ih.

Zbog tih vrednosti, i podsećanja na neke od njih, sastavljen je ovaj tekst.

Miroslav Maksimović | Politika 06.08.05 | Knjiga Info (http://www.knjigainfo.com/index.php?gde=@http%3A//www.knjigainfo.com/pls/sasa/bip.tekstovi_o_autoru%3Ftip%3D23%26pid%3D197@)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:51:46 pm
*
PISAC STEVAN RAIČKOVIĆ ZA "GLAS" O KNJIZI "U DRUŠTVU PESNIKA"


PIŠE SE DO POSLEDNJEG DAHA

Danas ima dosta uniformisanosti, često dok čitate pesmu ne prepoznajete pesnika

■ Uz knjige koje sam čitao... moji susreti i moje priče sa pesnicima... bili su so moga opstanka... Ja i ne znam: na koji bi se drugačiji način mogla, makar i približno, otaljati ova stvarnost — beleži u upravo objavljenoj knjizi "U društvu pesnika" (BIGZ) Stevan Raičković. Podatak da se ova obimom nevelika knjiga pojavljuje na 50. godišnjicu objavljivanja prve Raičkovićeve zbirke ("Detinjstva") i pre samog čitanja sugeriše bogatstvo pesnikovih uspomena na jedno vreme, poetsko stasavanje, na događaje i sve ono što je uslovilo nastanak moderne poetske misli.

Sa jedinom inspiracijom da čitaocima iznese atmosferu, ali i nabroji neke ličnosti o kojima današnja publika "ne zna mnogo ili ne zna nikako", pesnik Raičković kaže da je njegova knjiga na jedan način i priča o prolaznosti... O onima koji su iščileli iz života.

■ Ovo je jedan deo mog životopisa, jedna njegova tema...

Kažu da je srpska književnost "hronično međuratna književnost". Gde danas sebe svrstavate?

■ Kad sam ja stasavao, prethodnu književnost znali smo kao "književnost između dva rata". Sa nama je počinjao novi period posleratne književnosti, međutim, sada bi se on ponovo mogao nazvati — taj period od 1945. do 1991. — književnošću između dva rata. I sad mislim da će jednoga dana početi nova književnost, posle ovih poslednjih ratova. Ona će imati u sebi sve njene još žive umetnike, čak i ostvarene pisce, pesnike, ali mislim da nju moraju da povedu neke nove generacije.

Pripadate generaciji koja je, posle dva-tri kazana stiha Rada Drainca, znala da ode do Drainčevog groba... "Zaražen poezijom", često kažete za sebe iz tih dana... Šta je sa današnjim pesnicima?

■ Svako ko u sebi nosi poeziju, ko je homo poetikus — taj zna da sve zavisi od njega. Koliko će tu svoju unutrašnjost da ostvari, zavisi od samog pesnika. Okruženje i događaji su sekundarne, efemerne stvari. A pesnik mora iz sebe da izuče poeziju tako da ona što manje miriše na papir, na lektiru... Sastavni je deo talenta — izvući iz sebe maksimum, odnosno biti svoj. Danas ima dosta uniformisanosti, često dok čitate pesmu ne prepoznajete pesnika. A kad se po jednoj pesmi njen autor prepoznaje i bez potpisa — to je onda ličnost.

Kako danas osećate "Kamenu uspavanku", Vaše pesničko "ime i prezime"?

■ Volim je. Ima u toj knjizi pesama koje su nastajale u rasponu od 50 godina. Paralelno sa svim drugim tokovima svoje poezije, pisao sam sonete jer oduvek sam mislio da je sonet sasvim dovoljna mera da se iscrpi jedno osećanje. Volim tu sažetost, ali odavno ne pišem sonete... "Kamena uspavanka" je ipak knjiga jedinstvenoga načina, izraza, poleta... Ona nosi veru: u poeziju, ne u život.

Da li pišete, gospodine Raičkoviću?

■ Onog ko je pisac ne treba to nikada pitati. Jer, piše se do poslednjeg daha...


U ANDRIĆEVOJ BAŠTI

■ Sticajem okolnosti, boravili smo u istom gradu, Herceg Novom, često sam bio u društvu Iva Andrića. Bio je vrlo otvoren, iskren, opušten... U toj Andrićevoj lepoj terasi — bašti koju je i on pomalo obrađivao, seckao ruže, vezivao... pod jednom narandžom, kada se i on lakše opuštao, u tom ambijentu sam bio sa njim, pričali bismo, pričali... Ono šta je i kako je pričao — o tome šta je bilo, šta je sada ili šta će biti — ostalo je za mene nešto najdragocenije što sam dobio od nekoga koga sam poznavao...


AHMATOVA, TIN I CRNJANSKI

Zašto nikada "niste hteli" da upoznate Anu Ahmatovu ili Tina Ujevića?

■ Tina Ujevića sam mnogo voleo, znao sam mnoge njegove stihove... Ali, odbio sam da ga upoznam da se slučajno ne bi desilo da se razočaram u moju tako veliku poetsku ljubav. Tako se dogodilo i u Moskvi sa Ahmatovom. Rekli su mi da je ostarela, bolesna i jako gojazna... A ja sam Anu Ahmatovu pamtio s Modiljanijevog portreta, onako vitku i mladalačku... Nisam želeo da je vidim tako gojaznu i bolesnu jer bih sav život imao tu sliku pred očima kad god bih se dotakao neke njene pesme... To je strah od razočarenja za neke od velikih mojih ljubavi... Miloša Crnjanskog sam zamišljao po njegovom "Stražilovu": "Lutam još vitak sa osmehom mutnim..." Kasnije, kad sam ga upoznao, video sam da je bio potpuna suprotnost onome kako sam ga zamišljao.

Dejana Vuković | 10.05.2000. | Glas javnosti (http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2000/05/11/srpski/I00051001.shtm)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:52:13 pm
*
UMRO PESNIK STEVAN RAIČKOVIĆ


SLOBODAN RAKITIĆ: POEZIJA — DO POSLEDNJEG DAHA

Za šest decenija apsolutne posvećenosti poeziji, Stevan Raičković je ostao tvrdokorno svoj, asketski predan i veran svom izvornom lirskom nadahnuću

U traganju za smislom lirskog govora i savršenstvom pesničkog oblika Stevan Raičković (rođen 5. jula 1928. godine, u Neresnici, u istočnoj Srbiji, umro na Đurđevdan, 6. maja 2007, na Institutu za plućne bolesti u Beogradu) je ispoljio izuzetno stvaralačko majstorstvo. Njegove pesničke knjige "Kamena uspavanka" (soneti), "Stihovi" (distisi), "Prolazi rekom lađa" (katreni), "Slučajni memoari" (poema, slobodni stihovi), "Zapisi o crnom Vladimiru" (poema, vezani stih i proza), "Panonske ptice" (slobodni stihovi), "Točak za mučenje (poeme, vezani stih) istovetnim ili, pak, srodnim izražajnim sredstvima, ali drugačijim oblicima, obelodanjuju ritam, melodiju i govor zajedničkog lirskog jezgra.

Nisu ovde, naravno, pomenute sve Raičkovićeve pesničke knjige, već samo one koje, gotovo paradigmatski, predstavljaju pojedine karakteristične faze u njegovom pesničkom stvaralaštvu. Iz istog su lirskog jezgra i njegova proza, bajke, memoarska kazivanja, pesme i priče za decu, eseji o poeziji i pesnicima, kao i prepevi značajnih evropskih pesnika (Šekspir, Petrarka, Pasternak, Blok, Mandeljštam, Cvetajeva, Ahmatova, Zabolocki). Jedinstvena je u tom smislu njegova antologija "Slovenske rime" u kojoj su se na okupu našli, po jedan predstavnik, najznačajniji moderni slovenski pesnici. U njegovom prevodu i izboru.

Raičković je uvek dosledan svom izvornom pesničkom opredeljenju. Istovremeno je u svakoj novoj knjizi isti i nov. Ma koliko njegovo stvaralaštvo bilo razgranato, to je pevanje iz istog unutrašnjeg jezgra. Rezultat te njegove, gotovo asketske, doslednosti jeste estetska, etička, idejna i misaona celovitost njegovog književnog stvaralaštva.

Raičković je razbio već ustaljene zablude književne kritike da je vezani i rimovani stih arhaičan i prevaziđen, a tzv. slobodni stih nov i moderan. Ništa pogrešnije od takvog shvatanja. Poput Disa, Dučića, Rakića i Pandurovića, Raičković je upravo u vezanom i rimovanom stihu ostvario moderan pesnički govor. Njegova "Kamena uspavanka", ispisana u sonetnom obliku, spada u najznačajnije pesničke knjige u drugoj polovini 20. veka, bez premca ne samo u srpskoj nego u čitavoj evropskoj modernoj poeziji. Uz "Koru" Vaska Pope i "87 pesama" Miodraga Pavlovića ona čini trougaoni temelj modernog srpskog pesništva. U "Kamenoj uspavanci" Raičković je ostvario sintezu tradicionalnog i modernog pevanja i mišljenja, a srpsko pesništvo dobilo je jedan od svojih blistavih vrhova. Klasično-moderni Raičković otvorio je put onoj dragocenoj struji srpskog pesništva koja se označava neosimbolističkom, a čiji je najizrazitiji predstavnik Branko Miljković.

Za šest decenija apsolutne posvećenosti poeziji, Stevan Raičković je ostao tvrdokorno svoj, asketski predan i veran svom izvornom lirskom nadahnuću, od prvih stihova objavljenih 1945. godine do najnovijih pesama u poslednjoj zbirci "Fascikla 1999/2000", objavljenoj 2004. godine u redovnom kolu Srpske književne zadruge. Stvarnost koliko i prividi. Obraćajući se, gotovo sa dubokom pobožnošću, suncu, zemlji, vodi, travkama i drvetima, mravima i lišću, Raičković je stvorio poeziju koja je njegova najdublja religija. Njegov mit. Njegova metafizika. On je sav u svojoj poeziji, i kad želi da se skrije i kad želi da se do poslednjeg daha iskaže.

Stevan Raičković je uspeo da klasičnim lirskim sredstvima i tradicionalnim oblicima pevanja ostvari poeziju modernog stvaralačkog koncepta i savremenog lirskog senzibiliteta. U tom smislu njegova poezija, u svim njenim razuđenim rukavcima, predstavlja jedan od najblistavijih trijumfa lirskog principa i lirskog osećanja sveta i života. Ona je savremena i svevremena u isti mah, u istom stvaralačkom činu, a to mogu samo veliki pesnici.


MORALNA DOSLEDNOST I ČVRSTINA

Jednom je u Brankovini, govoreći o Desanki Maksimović, Raičković iskazao osobenu pohvalu njenim stihovima: da oni zbog svoje prepoznatljivosti i moralnih stavova i ne moraju biti potpisani. Odmah se vidi čiji su. Isto bi se moglo reći i za Raičkovića, jer je izgradio tako samosvojnu liriku da je lako prepoznatljiva ne samo po stilu, temama, motivima i zvuku nego i po moralnoj doslednosti i čvrstini. Takođe se odmah vidi čija je.


SAVRŠENI LIRSKI IZRAZ

Raičković poseduje jednu retku sposobnost: da o jednostavnim stvarima i događajima govori lirski složeno, kao što, s druge strane, najsloženijim idejama i teškim sadržajima uspeva da obezbedi jednostavan, ali savršen lirski izraz. Tu sposobnost da neobično učini običnim, a obično neobičnim, imaju zaista samo veliki liričari. Njegova poezija uvek sadrži dva vremena: sadašnjost, koju nastoji da zaustavi — kao fotografski snimak — i budućnost iz koje kritički i melanholično posmatra sebe i (svoj) život u njoj. Taj vremenski jaz pesnik premošćuje lako, lirskom melodijom. Pevajući o dva vremena, sadašnjosti i budućnosti, on ih ne udaljava već, naprotiv, približava. U sadašnjosti vidi budućnost, a u budućnosti sadašnjost. Time je u svojoj lirici ostvario svojevrsni vremenski i misaoni kontrapunkt.

Slobodan Rakitić | 08.05.2007.
Deo teksta preuzet sa: Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t27490.sr.html)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:52:44 pm
*

VISOKI STEVAN SRPSKE LIRIKE

Na vest o smrti velikog srpskog pesnika Stevana Raičkovića (1928—2007): Sve sve što je Raičković napisao, počev od onih mladalačkih stihova iz zidnih novina smederevske gimnazije, 1944. godine, veliko je i dragoceno za srpsku književnost. Svoje poslednje trenutke proveo u društvu prijatelja književnika

Svoje poslednje trenutke na ovom svetu Stevan Raičković je proveo u društvu prijatelja književnika, koji su mu od kada mu je preminula supruga Bojana bili — porodica. Razgovaralo se najviše o veličini i smislu poezije. Matija Bećković i Miroslav Maksimović Maks priredili su u subotu, kraj pesnikove bolesničke postelje na Pulmološkom institutu, na klimavom stočiću, zajednički ručak. Stočić je bio toliko nesiguran da ga je Maks sve vreme pridržavao.

— To je ponižavajuće za pesnika — našalio se Steva, preuzimajući od Maksimovića ulogu "držača" stočića.

Došao mu je i Slobodan Rakitić. Sa Danilom Nikolićem je u nedelju popušio poslednju cigaretu. Neizbežnu cigaretu od koje se nije odvajao i koja mu je, na kraju, uzela i ono malo pluća kojima je još disao. Umro je u nedelju veče.

"Sve sam upoznao, sve sam video, sve sam doživeo, samo čekam da dođe smrt, moja verna drugarica koja me nikad ostaviti neće", rekao je prijateljima pre dvadesetak dana. "Zdravstvuj, o Smrti, moja verenice", što bi rekao Tin Ujević. Smrt je, eto, došla i po ovog viteza — od soneta.

Otišao je veliki vitez srpske poezije. Poslednji Visoki Stevan u srpskoj lirici.

Poslednje što je objavio, kod Srpske književne zadruge, naslovio je "Fascikla". U nju je skupio razne svoje pesničke ostatke. Ali, i Stevini "ostaci" bili su prava gozba stihova. Tako je to uvek bilo kad je Steva objavljivao knjigu.

Jedan deo "Fascikle", za koju je dobio Nagradu "Meša Selimović", naslovio je "Torzo umetnika u starosti". Zato, što umetnik u starosti, smatrao je, jeste samo torzo. "Jer osnov poezije je ono što se ima u mladosti... energija i vera u sebe i svet. Kasnije dođe iskustvo, a ono vuče nazad... S njim se gubi energija i vera, tako potrebne za pisanje", rekao je, baš za "Novosti", u poslednjem intervjuu, na koji je pristao samo zbog pomenute nagrade.

Steva nije davao intrvjue. Zapravo, kad bi ga novinari saleteli, potezao je, kao poslednju odbranu, svoju čuvenu knjigu "Jedan mogući život", u kojoj je, kako je govorio, napisao sve o svim strarima koje zanimaju novinare. Svi odgovori na sva moguća novinarska pitanja, a ona se često ponavljaju do iznemoglosti, tu su se nalazili. Rekao je, tada, ipak, i ponešto što u "Jednom mogućem životu" nije mogao da predvidi. Između ostalog da među svojim čuvenim "papirima" ima verovatno još neku "fasciklu". "U glavi ja svašta pišem, ali nemam nekadašnju koncentraciju... Nemam više veru ni u sebe, ni u svet oko sebe. Tako je to kod umetnika u starosti". Ponadajmo se da ćemo od Steve posmrtno dobiti bar još jedan pesnički dar. Jer sve sve što je on napisao, počev od onih mladalačkih stihova koji su svetlo dana ugledali u zidnim novinama smederevske gimnazije 1944. godine, preko "Detinjstava", "Balade o predvečerju", "Kasnog leta", "Tise", "Varki", "Zapisa", "Slučajni memoari", "Točak za mučenje", "Panonske ptice", "Monologa na Topoli", "Kamene uspavanke", "Sveta oko mene", "Stihova iz dnevnika"... pa do pomenute "Fascikle", veliko je i dragoceno za srpsku poeziju i književnost. A njegov književni opus čini ukupno sedamnaest zbirki pesama, pet knjiga zapisa i proze, sedam dela za decu, prepevi Šekspira, Petrarke, slovenačkih i posebno ruskih pesnika i devet knjiga esejističkih i memoarskih tekstova.
 
Toliko nam je ostalo od Visokog Stevana srpske književnosti.

V. N. | 07.05. 2007. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:197710-Visoki-Stevan-srpske-lirike)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:53:07 pm
*
STEVAN RAIČKOVIĆ (1928—2007)


ODLAZAK PESNIČKOG BARDA

Umro je jedan od najvećih srpskih pjesnika, akademik Stevan Raičković, veliki Stevan, pjesnik čije je ime u srpskoj poslijeratnoj poeziji bilo sinonim za intimnog liričara. Za njim tuguje srpski narod ali posebno njegova Neresnica, Senta, Tisa, Subotica, Herceg-Novi i Podgorica, i svi ljubitelji srpske književnosti, posebno poezije.

Njegovi vjerni poštovalaci okupili su se u četvrtak 17 maja u crkvi Svetog Save u Torontu da iskažu poštovanje i ljubav prema njegovom djelu i onome što je stvorio u srpskom pjesništvu. Komemorativni skup počeo je pomenom i opjelom, a nastavio se sjećanjima na pjesnika i njegovo stvaralaštvo.

O Raičkovićevom životnom putu govorio je novinar Slobodan Rundo, a o njegovom djelu Dr. Radomir Baturan i Katarina Kostić.

Stevan Raičković je najznačajniji čisti liričar srpske poezije druge polovine 20-tog vjeka. Neponovljivi pjesnik tišine, rođeni pjesnik, jer je pisao najprirodnije, najjednostavnije, a u isti mah slojevito, simbolično i sgusnuto o univererzalnom i bitnom. Pisao je složenom jednostavnošću.

U našoj srpskoj književnosti, u prošlom vjeku postajao je reprezentativni poetski triumvirat posljeratnog modernizma iz 50-tih godina Stevan Raičković — Vasko Popa, — Miodrag Pavlović. Pjesnik Raičković je učvrstio kontinuitet melaholične, stražilovske melodije kao najizdvojenije i najjasnije u tradiciji našeg modernog postromantičarskog pjesništva. On je pisao onako kako je živio i pjevao kako se oduvjek pjeva i kako će se uvjek pjevati, nezavisno od promjena modela poetskog i diktata. Poput Disa, Dučića, Rakića i Pandurovića, Raičković je upravo u uvezanom i rimovanom stihu ostvario moderan pjesnički govor. Njegova "Kamena uspavanka", ispisana u sonetnom obliku spada u najznajčajnije pjesničke knjige u drugoj polovini 20-tog vjeka, bez premca ne samo u srpskoj nego u čitavoj evropskoj modernoj poeziji. Uz "Koru" Vaska Pope i "87 pesama" Miodraga Pavlovića ona čini trougaoni temelj modernog srpskog pjesništva. U "Kamenoj uspavanci" ovaj pjesnik je ostvario sintezu tradicijalnog i modernog pjevanja i mišljenja. Klasično — modernim, Raičković je otvorio put onoj dragocjenoj struji srpskog pjesništva koja se označava neosimbolističkom, a čiji je najizrazitiji predstavnik Branko Miljković. On je 60 godina bio apsolutno posvećen poeziji, obraćajući se sa dubokom pobožnošću, suncu, zemlji, vodi, travkama, drveću, mravima, i lišću. Stvorio je poeziju koja je njegova najdublja religija, njegov mit, njegova metafizika. Pjesnik Raičković je sav u svojoj poeziji. Stvorio je poeziju modernog stvaralačkog koncepta i savremenog lirskog sensibiliteta. To je poezija triumfa lirskog principa i lirskog osjećanja svijeta i života. Ona je savremena i svevremena u isti mah, a to mogu samo veliki pjesnici. Njegova poezija je lako prepoznatljiva ne samo po stilu, temama, motivima, i zvuku, nego i po moralnoj dosljednosti i čvrstini.

"STANI MALO PESMO/ JESMO LI ŽIVELI, JESMO..." Analizirajući pjesnikovu poeziju Dr. Radomir Baturan ove večeri je istakao da je ovaj pjesnik bio pjesnik ogromne lirske mašte i nadčinjeničke reflekcije: "Misaonost i intuivnost neprestalno su se prepritale u njegovoj metafizičkoj osjećajnosti života i sveta. Samo se sa pesmom i poezijom identifikovao i njima disao i živeo. A pevao je materinskom melodijom klasične, tradicionalne sonete srpske, a uvek nove, čak i moderne. Pored odgovora na Istinu Lepote, odgovorio je i na one tri Dučićeve fatalne istine: Boga, Ljubavi, i Smrti. I zato je Stevan Raičković postao i ostao Veliki Pesnik. Saglasile su se u njegovoj poeziji ekstaza i emfaza pesmotvorca: metafizička osjećajnost, poetika "Sna u Kamenu", iliti "Kamene Uspavanke", etika krsta, istorijska odgovornost za svoj narod i njegov jezik sa formom soneta, pojavom visokog stasa i ponornog, muževnog glasa.

Ovaj lirski apostol samoće izvorno i večno svojoj brojnoj pesničkoj publici koju je izgradio još za života. Uspeo je to pesničkom iskrenošću, i retkim osjećajem za nijansu, a ne pomodarstvom ili bilo kojom tendencijom, a pogotovo ne onom uz vlast "Stani malo pesmo", za života je često opominjao pesnik koga iz milošte zovemo Steva, a iz ponosa Visoki Stevan Raičković, veliki pesnik jezika srpskog i pisma ćiriličkog…".

Poetesa Katarina Kostić evocirala je uspomene na svoja druženja sa velikim pjesničkim bardom u Torontu, Pitsburgu i Beogradu. Kako je istakla naš pjesnički brat je tri puta posjetio Toronto u organizacije tada veoma aktivne Srpske Nacionalne Akademije i Udruženja Književnih Stvaralaca "Desanka Maksimović". To su bila nezaboravna druženja sa jednim velikim čovjekom, odmerenim, ćutljivim, ali veoma markantnim. Posebno je ispričala druženje na čuvenom brodu Jadran koji se i danas nalazi u Torontskoj luci.

Njenim kazivanjima su se predružili, i gospodin Vitomir Stagnjajić, gospođa Aleksandra Saša-Dodić i Prota Vasilije Tomić, kao nekadašnji domaćini velikog pjesnika u Torontu. Oni su oživjeli uspomene na zajednička druženja u Srpskoj Nacionalnoj Akademiji, i crkvenim salama gdje su se održavale veoma uspjele pjesnikove književne večeri. Istakli su, pjesnikovu radost i radost torontskih Srba prilikom njegova tri boravka u Torontu.

Prota Vasilije Tomić, kazivao je o vremenu kada je pjesnika zadesila velika porodična tragedija — smrt supruge Bojane.

— Steva je u moj život ušao u vrjeme smrti njegove supruge. Taj gubitak duboko ga je uzdrmao i potresao i od tada je počeo da živi za crkvu i svoj narod. U to vrjeme pomogao mu je da se bori sa duševnim bolom tada mladi jeromonah Amfilohije Radović. Posljednji put smo se vidjeli predprošle godine na Sajmu knjiga u Beogradu. Vidjeo me je i pozvao da sjedim do njega na promociji njegove knjige. Stevan Raičković, to mogu da kažem, je bio duboko vjerujući čovjek, rekao je Prota Vasilije.

Veliki poeta Stevan Raičković rođen je 1928 godine u Neresnici kod Kičeva u istočnoj Srbiji, u učiteljskoj porodici. Gimnaziju je učio u Senti, Kruševcu, Smederevu, i Subotici, gdje je i maturirao. Studirao je na filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da obavljuje pjesme u "Knji-ževnosti", "Mladosti", "Književnim novinama" i "Politici". Od 1945 do 1959 godine bio je saradnik Literalne redakcije Radio Beograda, koja je u to vrjeme okupila književnike čija su imena obilježila našu srpsku literaturu. Do 1980 bio je urednik u izdavačkoj kući "Prosveta". Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umjetnosti izabran je 1981 godine.

U dugoj i bogatoj pjesničkoj karijeri objavio je više od 20 zbirki pjesama, sedam knjiga za djecu i nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku "Djetinjstvo" objavio je 1950 godine. Njegove najpoznatije knjige su "Kamena uspavanka", "Stihovi", "Prolazi rekom lađa", "Slučajni memoari", "Panonske ptice", "Zapisi o crnom Vladimiru"...

Zahvaljujući ovom pjesniku naša čitalačka publika je dobila i nove prevode ruskih pjesnika, među kojima Marine Cvetaveje, Ane Ahmatove, Borisa Pasternaka, i Josifa Brodskog. U prepjevu "Sedam ruskih pesnika" i antologiji "Slovenske rime" predstavio je i moderne ruske pjesnike, ali je ljubiteljima poezije podario i prevod Šekspirovih soneta i "Deset ljubavnih soneta" Frančeska Petrarke. Njegova poezija objavljena je na ruskom, poljskom, češkom, mađarskom, bugarskom, slovačkom, rusinskom, albanskom, slovenačkom, i makedonskom jeziku.

Dobitnik je najznajčajnih pjesničkih nagrada, Zmajeve, Zmajevih dječijih igara "Neven", Njegoševe, Dučićeve, "Branko Miljković", "Ljubiša Jocić", "Goranov Vjenac", nagrade za prevodilaštvo "Miloš N. Đurić", kao i društvena priznanja, Sedmojulsku nagradu i Oktobarsku nagradu Beograda.

Stevan Raičković je svojim djelom već odavno ušao u Panteon srpske poezije i u kolektivnu književnu memoriju, trajno prisutan u sluhu i zvuku srpskog jezika.

Slobodan Rundo | maj 2007. | Novine Toronto (http://www.novine.ca/arhiva/2007/1104/zajednica.asp)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:53:45 pm
*

ODLAZAK U TIŠINU — STEVAN RAIČKOVIĆ (1928—2007)


Ne znam, niti sam primetio da iko zna, šta bi u stvari mogao biti sami prauzrok pevanja (ili uopšte čežnja da se čovek izrazi), ali mi se ovoga trenutka čini da bi u svemu tome morao biti sadržan baš i taj — da se poslužim jednim poznatim izrazom — vapaj za 'izgubljenim rajem'" — rekao mi je, pre dvadesetak godina, u jednom od retkih svojih intervjua, pesnik Stevan Raičković, već u ono doba prepoznat i potvrđen kao najznačajniji čisti liričar srpske poezije druge polovine 20. veka. Sada, kada je neponovljivi pesnik tišine zauvek zamakao u tišinu, njegove reči o pisanju koje ima biti, i jeste, vapaj za izgubljenim rajem, dobijaju još jedan, dublji, gotovo onostrani smisaoni prizvuk. Poezija se, naime, u Raičkovićevom viđenju i, posebno, u njegovom načinu pisanja stihova, ukazuje kao jedini mogući oblik trajne metafizičke slutnje, koja će se ispuniti tamo, sa druge strane, u času kada i ako izgubljeni raj bude ponovo stečen.

A od svih svojih silnih uloga koje ima u svetu, počev od onih prozirnih, samorazumljivih i manje-više konvencionalnih, do onih zagonetnih (poput apostrofiranog vapaja) ili, pak, krajnje nerazaznatljivih, poezija možda postoji i zato da bi ukazala na trajni nesporazum u čovekovom biću, na onaj duboki nesklad, na onaj očaj neusaglašenosti što se u nama uvek javi pred licem sveta. Ali, u isti mah, poezija može biti, i u Raičkovićevom slučaju upravo tako jeste, način prevazilaženja čovekovog egzistencijalnog nesporazuma, oblik saglasja među razmimoilazećim, oprečnim silama, uspostavljanje dubinske ravnoteže. Dobro je ovu naizgled prilično apstraktnu, a zapravo vrlo, vrlo konkretnu spekulaciju oprimeriti nekom pesmom, u kojoj se ište sklad, traži izlaz, nudi rešenje, iznalazi razlog zbog čega se piše.

Stevan Raičković je u jednom delu svog harmonski i intonativno gotovo do savršenstva orkestriranog opusa srazmerno često pevao uzrok i posledicu svog bavljenja poezijom, vodeći dijalog sa pesmom kao posebnom, jezički osamostaljenom pojavom u kojoj se pomalja, iskazuje i stapa odnos preoset ljivog subjekta i ravnodušnog sveta. Evo jedne, od pet distiha, antologijske, bez naslova, iz knjige "Stihovi": "Ja ne pišem ovo za tebe i njega/ Već za onog što će doći posle svega.// I u nekoj sobi (pored hladne peći)/ Šta će posle ovih reči baš on reći.// On, što možda samo jednu miso ima,/ Da je sam i baš tad nepotreban svima.// Zbog takvog trenutka tvog o ja sam shvati/ Bdio jedne davne noći, nepoznati.// Ako se namrštiš, znaj da je zbog toga/ Promašeno pola i života moga." Za Raičkovića pisanje pesama nije nikakav voljni izbor, nego je ta začudna rabota (naizgled sve začudnija i sve zaludnija u sve ubrzanijem i sve pragmatičnijem svetu), zapravo neka vrsta više, sudbinske neminovnosti. Ako se za ijednog srpskog pesnika novijeg doba može reći da je "rođeni" pesnik (mada su svi veliki pesnici najpre to: "rođeni"), da je pisao nekako najprirodnije, najjednostavnije, a u isti mah slojevito, simbolično i zgusnuto o univerzalnom i bitnom (Nikola Milošević imenovao je taj lirski paradoks prikladno nađenom oksimoronskom sintagmom "složena jednostavnost"), onda se to najpre, i sa najviše argumenata, može reći baš za Stevana Raičkovića. Već je odavno u našem razumevanju promena srpske poezije dogođenih u minulom stoleću stabilizovana književnoistorijska činjenica da je u reprezentativnom poetskom trijumviratu drugog, posleratnog modernizma iz 50-ih godina (Raičković, Popa, Pavlović), Raičkovićev intimizam, u ključu vajkadašnje, drevne lirike i elementarnog pevanja o elementima (trava, reka, nebo, noć, ptica) učvrstio kontinuitet melanholične, stražilovske melodije kao možda najizdvojenije i najjasnije u tradiciji našeg modernog (postromantičarskog) pesništva.

Da ostanem pri pojmovima nesporazuma i saglasja, sada iz ugla prijema stihova pomenutih pesnika. Dok su drugi korifeji obnovljenog modernizma (može se reći: "reformatori") morali da prođu kroz purgatorijum kritičkog osporavanja, jer je njihov postupak podrazumevao postupke disonantnosti u odnosu na zatečeni horizont očekivanja, a odnos prema tradiciji ra čunao sa drugim, manje "čujnim" izvorima (klasicizam, mitopeja, nadrealizam) Raičković je (može se reći: "nastavljač"), svojom lirskom doslednošću i nepodložnošću tada objavljenim novim poetikama, u stvari ukazao na postojanje srećnih, životvornih saglasja unutar jezičkog univerzuma novije srpske poezije. On je pevao onako kako se oduvek peva, i kako će se uvek pevati, iz "nulte" pozicije, nezavisno od promena modela poetskog govora i diktata pojedinih, istorijski obnovljivih "izama". U središtu njegove poezije nije ni istorija, ni kultura, ni filozofija, ni religija, već usamljeni melanholik koji stoji naspram sveta i posmatra kako niče trava, pada noć i kako rekom promiče lađa.

Slično je i razmišljao o književnosti, i tu tražeći saglasja, ostavljajući za sobom stranice i stranice prevoda, portreta svojih saputnika, poetskih priča, dnevnika i refleksija, razumevajući da se sve to sliva u jedinstvenu priču o važnosti poezije za čovekov život. Pesniku Miroslavu Maksimoviću, u ponečem njegovom nastavljaču, poverio se, pomalo rezignirano, na pragu starosti, u prvoj verziji knjige ispovedno-memoarske proze "Jedan mogući život", od koje je docnije sačinio autobiografski roman: "Osećam kako se od pesnika koji je samo pisao stihove sve više pretvaram u pripovedača koji usmeno govori o svojim stihovima. Na neki način ispada kao da sam se u svojoj mladosti i bavio poezijom samo zato da bih u poznijim godinama imao o čemu da pričam." Ali je i Raičkovićeva "kasna berba", zbirka stihova i poetskih zapisa nastalih u vreme bombardovanja 1999, a objavljena koju godinu kasnije pod naslovom "Fascikla", bila nedvosmislena potvrda i sugestivan znak njegove lirske ingenioznosti. Raičkovićev odlazak u beskraj u stvari je ulazak u Panteon srpske poezije u koji pristup zaslužuju samo retki, oni što su postali deo kolektivne književne memorije, trajno prisutni u opštem sluhu i zvuku jednog jezika.

Prvi put sam ga video početkom 80-ih, na nekoj književnoj večeri, da bih ga ubrzo i upoznao. Bio je malorek, ćutljiv, uvek nekako odmaknut, izdvojen, markantan, često tmuran, već svojom fizičkom pojavom gotov pesnik. Jednom smo zajedno otišli u Krčedin, do njegove ribarske kućice u kojoj pre toga nije boravio godinama. Otključao je zarđalu bravu, izneo stolicu, seo licem prema suncu, nekoliko koraka od Dunava, i potonuo u misli. Tada sam razumeo da je pisao onako kako je živeo. Za vreme bombardovanja, posle razgovora o njegovoj poeziji u Narodnoj biblioteci, rekao mi je da pišem kad god mi padne na pamet, jer će doći vreme kada toga više neće biti... Poslednji put video sam ga pre dve-tri godine kroz izlog restorana hotela "Slavija". Sedeo je sam za stolom, zamišljen, "sam šiljak s vrha žrtvovan u masi", što bi rekao Tin Ujević. Mahnuo sam mu. Nije me primetio, zagledan u neku svoju unutrašnju tačku.

Tako je i otišao, usamljen, zagledan u daljinu, ostavljajući nam, kao trajno zaveštanje, neke od najlepših stihova ispevanih na ovom jeziku.

Mihajlo Pantić | NIN 11.05.07 | Knjiga Info (http://www.knjigainfo.com/index.php?gde=@http%3A//www.knjigainfo.com/pls/sasa/bip.tekstovi_o_autoru%3Ftip%3D23%26pid%3D197@)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:54:16 pm
*

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_Rekli_su_o_Stevanu.jpg)


REKLI SU O
STEVANU RAIČKOVIĆU



SLOBODAN RAKITIĆ: OTIŠAO I DEO NAS

■ NIŠTA istovremeno nije i vremensko i večno, i istorijsko i mitsko, i stvarno i nadstvarno kao poezija. Stvarajući svojevrsni mit o poeziji Stevan Raičković je o najsuštastvenijim temama — o životu, smrti, ljubavi, prirodi — iskazao i neke od najvećih istina sveta. Na delotvoran i rekao bih srećan način objedinivši tradicionalno i moderno, stvorio je poeziju koja poseduje svojstva "moderne klasike". Sve je kod Raičkovića u antinomijama, svet je i imanentan i transdendentalan, kao i poezija, koja je u svom biću, u istom stvaralačkom činu, i klasična i moderna, i spiritualna i stvarnosna, i dokumentarna i imaginativna.

Raičković je u svojoj poeziji objedinio melodioznost Miloša Crnjanskog, metafizičnost Dučićevu i lirski realizam Milana Rakića.

Raičković nije stvorio samo svojevrsni mit o poeziji već i mit o pesniku. Čitav svoj život, posvećen poeziji, sažet u lirskom Ja, zaogrnuo je plaštom svoje lirike, kao monah sebe svojom odeždom. A život pesnikovog srca, kako je sam napisao u jednoj autobiografskoj belešci, nahodi se u njegovim pesničkim knjigama. Srpska poezija nema pesnika koji je u isti mah bio toliko ličan i toliko univerzalan kao Raičković i čije lirsko Ja, koje dominira u svakoj pesmi i gotovo u svakom stihu, ima značenje zamenice Mi.

Za nas, njegove prijatelje, njegovim odlaskom otišao je i deo nas samih.


MIROSLAV MAKSIMOVIĆ: ZVEZDE SE POMERILE

■ KAD se sruši veliki hrast, zvezde se pomere. Ne znam da li srpski narod može da vidi išta, pa i zvezde na nebu — na kome novosvetski sveci vrgoše prilike — ali je sigurno da su na njegovom nebu zvezde pomerile. Srušio se veliki srpske poezije. Na koga ćemo se sada oslanjati mi, srpski pesnici, kada nam, u nesigurnosti kojom smo okruženi, oslonac zatreba. Ko će biti nesumnjiv dokaz da poezija ima smisla? Ko će biti moralni stub, čvrst pred naletima popularnog nemorala? Ko će biti živi dokaz da kultura nije vašar, nego polje na kome niču neprimetne a suštinske nacionalne vrednosti?

"Njegovom smrću nastaje neizmerna praznina u srpskoj i ne samo srpskoj poeziji. Dok je bio živ, bar smo znali da postoji nešto nesamerljivo na šta se možemo osloniti. Takvih oslonaca je sve manje. Do sada, kad bismo rekli 'pesnik', pomislili bismo na Stevu Raičkovića. Poslednjih godina nije se pojavljivao u javnosti, ali se znalo da je tu i to je bilo dovoljno. Njegov književnoistorijski značaj u srpskoj književnosti već je poprilično utvrđen i još će biti utvrđivan. Ali, nedostatak njegove ličnosti srpska kultura će tek osetiti.

Kada sam preksinoć stigao u bolesnički sobu, već je bio mrtav. A prethodnog dana, u subotu, bio je tako vedrog duha, raspoložen. Bio sam s Matijom Bećkovićem kod njega negde u vreme ručka. Njih dvojica... ma, samo je vrcalo. U jednom trenutku, kad je sa bolesničkog stolića hteo da uzme malo supe, umalo se sve nije prosulo, ali Matija je priskočio i spasao stvar. Uzeh potom da mu pridržim stočić i tanjir. Negodovao je s puno duha, govorio mi je da se ne savijam i ne gazim pesničku čast pridržavajući supu zanemoćalom pesniku. Uveravah ga i ja, naravno kroz šalu, da je u redu i da je i Matija na našoj strani i da će o tome ćutati. Bio je to njegov poslednji ručak. Čast je i pomisliti da sam mu možda, tada, bio od pomoći."


LJUBOMIR SIMOVIĆ: PESNICI NE UMIRU SAMO JEDNOM

■ MNOGI ljudi, a pogotovo pesnici, ne umiru samo jednom. Mislim da je Steva prvi put umro 1979. kada je umrla njegova Bojana. Vest o Stevinoj smrti stigla mi je kasno preksinoć. I kad god bi potom zazvonio telefon, ponadao sam se da to neko od prijatelja hoće da mi kaže da ta vest nije tačna i da se javlja kako bi je opovrgao. Izgleda da je ovog proleća Smrt bila mnogo gladna i mnogo vredna. Gladnija i vrednija nego ikad. Iz nekog mog okruženja i vidokruga otišlo je mnogo ljudi, od onih koje znaju svi — Darinka Jevrić, Zoran Milić, Srba Mitrović, Nikola Milošević, Slobodan Vitanović, Zvonko Marić, i sada Steva Raičković — do onih koje znaju, i koje žale, samo njihovi najbliži. U ovom trenutku ne mogu da smislim ništa pametnije i ništa utešnije do da ponovim naslove Stevinih knjiga: "Pesma tišine", "Balada o predvečerju", "Kamena uspavanka", "Kasno leto", "Stihovi", "Tisa", "Zapisi o Crnom Vladimiru", "Prolazi rekom lađa", "Točak za mučenje", "Varke"... Kada se sve to sabere, biće tu ipak više života nego smrti.


RADOSLAV BRATIĆ: POTONJI IZ PLEJADE

■ UMRO je verovatno najveći živi srpski pesnik, možda potonji iz plejade velikana. Ne verujem da ima učevnijeg Srbina da ne zna bar jednu Raičkovićevu pesmu napamet. Teško mi je da govorim, odlazio sam kod njega jedno dva puta nedeljno i baš sam se ovih dana spremao da ga vidim. Zapravo, juče. I eto, čujem da se ugušio. Pesnici ustvari i završavaju tako što na kraju nemaju kiseonika.


PETAR PAJIĆ: SVE VEĆI

■ STEVA Raičković potvrđuje onu istinu da kad je u pitanju pesnik smrti nema. Za generacije koje dolaze on će, poput svojih velikih prethodnika Dučića, Njegoša, Tina, Vojislava Ilića, biti sve veći i sve veći.


MATIJA BEĆKOVIĆ: MOJ SABRAT

■ ON je bio moj sabrat, rod nerođeni kao i rođeni. I ja se osećam kao oni koji treba da prime, a ne da izjavljuju saučešće. Ali, čini mi se da se to ne odnosi samo na mene, nego da za njim tuguje i korotuje svaki pesnik.

Na našu molbu da nešto kaže o Stevanu Raičkoviću.

Za vreme poslednjeg susreta Matije Bećkovića i Miodraga Maksimovića sa Raičkovićem, Steva im je recitovao neke "komplikovane" stihove.

— Čije je ovo? — pitao je.
— Ne znam — odgovarao je Maks.
— Drainac? — probao je Matija.
— Mogao bi da bude — ohrabrivao ga Steva, ali nije.
— Vasiljev?
— Tako je — profesorski je ocenio Steva.

A na njihovo propitivanje o duvanu koga se nije odricao i zbog koga je dospeo u bolnicu, priznao je da mu nije više do cigareta. Savršena prilika za Matijine doskočice. Rekao je kako je sad pravi trenutak da se Steva uključi u popularnu kampanju protiv pušenja i da napiše tužbalicu "Žal za pušenjem", aludirajući na Stevinu poznatu rečenicu: "Jedva čekam da se probudim da pušim".


DANILO NIKOLIĆ: OPROSTILI SMO SE

■ Upoznali smo se u klubu mladih pisaca Beogradskog univerziteta, on tada još nije objavio svoju čuvenu "Baladu o predvečerju". Posle smo radili u istoj redakciji Radio Beograda, u istoj sobi, sto do stola, pa onda smo se godinama družili u "Slaviji", gde su se okupljali Slobodan Rakitić, Milisav Savić, Vidosav Stevanović, Mladen Markov, Tika Rosić, a povremeno Vasko Popa i Borislav Radović. Na obali Dunava, u Krčedinu, imali smo kuću do kuće. U davno vreme okupljao je Raičković jednu grupu pisaca da bi šetali Knez Mihailovom. U toj grupi su bili Branko Miljković, Žika Lazić, Milovan Danojlić, Voja Carić, i s vremena na vreme Božidar Timotijević, Slavko Vukosavljević i Radomir Konstantinović.

U subotu kasno uveče Steva me je zvao iz bolnice da dođem u nedelju što ranije i ja sam bio kod njega već u 10 sati. Sedeli smo i pokušavali da pričamo sat-dva. I ona predosećanja o kojima se govori i u životu i u literaturi zahvatili su me, kada sam krenuo, jer sam ga ostavio veoma umornog. Opraštali smo se maltene deset minuta. Nikako da odem. Tog istog dana pesnik Miroslav Maksimović je javio da je Steva preminuo. Uzeo sam sve njegove knjige sa posvetom i čitao sam ono što već godinama znam napamet.


DRAGOMIR BRAJKOVIĆ: NEPROLAZNA LEPOTA

■ UVEK mi je pri pomenu reči pesnik iskrsavala Raičkovićeva pojava, a u sećanju oživljavali njegovi stihovi. Odista, Raičković je bio i ostao, uvek i zauvek samo PESNIK!


LJUBIVOJE RŠUMOVIĆ: ZLATNI PESNIK

■ DVE velike tuge tugujem ovih dana. Poslednji zlatni bor na Zlatiboru srušio se i, za sad, poslednji zlatni pesnik srušio se takođe. Naravno, spaseni su izdanci zlatnog bora na Zlatiboru. Biće ih još. Kao što će, verujem i nadam se, biti još pesnika koji će se zlatiti poput usamljenika sa Vračara Steve Raičkovića.


JOVAN ZIVLAK: VELIKA PRIČA O UDESIMA

■ UMRO je jedan veliki pesnik koji je svim svojim svojstvima gradio arhitekturu pesničkog jezika i pesničke kulture u našem malom svetu. Ako se pažljivo čita njegova poezija, može se uvideti da je u pitanju jedna od najvećih priča o udesima modernog čoveka spevana na našem jeziku. Osećam se kao dužnik, jer započeo sam esej o pesništvu i o njegovim pesmama. Završiću ga. Ova smrt mi služi kao opomena.


DRAGAN JOVANOVIĆ DANILOV: DUŠA SVILENE BUBE

■ ANRI Mišo govorio je da postoje ljudi koji imaju dušu svilene bube. Steva Raičković je bio najtananiji pesnik koga sam poznavao, čovek čija je poezija imala tananost tih svilenih niti. Raičković je za mene predstavljao samo otelotvorenje pesnika. Sa tim suštim hroničarem najosetljivijeg duhovnog sastava srpska poezija se najviše uznela. Raičković je ostavio nekoliko pesama koje su iskoračile iz vremena. "Niti", "Kamena uspavanka", "Čamac u ritu" — to su pesme žive kao kucanje ljudskog srca. One, i mnoge druge, predstavljaju nesamerljivo uporište u srpskoj književnosti. Intimno se gordim time što sam poznavao Stevu Raičkovića. Bio je endemna pojava u epidemijskom svetu.


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:55:29 pm
*

LAKA MU KAMENA USPAVANKA

U četvrtak na Novom groblju sahranjen pesnik i akademik Stevan Raičković (1928—2007). Od velikog pesnika oprostili su se najbliži — sin Miloš, unuci Adam i Ana, snaha Mivako, njegovi verni prijatelji, pesnici i čitaoci. Opelo držao episkop hvostanski Atanasije (Rakita)

Hram srpske poezije dobio je još jednu karijatidu. Otišao je Stevan Raičković. Jedan iz plejade velikana srpske književnosti, veliki pesnik, princ soneta sahranjen je u četvrtak na Novom groblju. Na poslednji put ispratili su ga najbliži: sin Miloš, unuci Adam i Ana, snaha Mivako, njegovi verni prijatelji, pesnici i čitaoci.

Na okupu su bili najznamenitiji srpski pisci, oni koji će od sada, bez Stevana teško imati sa kim tako predano da razgovaraju o smislu poezije.

Episkop hvostanski Atanasije (Rakita), sveštenici Petar Lukić, starešina Saborne crkve i Miodrag Filipović služili su opelo pred crkvom svetog Nikole na Novom groblju stvaraocu koji je verovao u večni život poezije. A u ime pesničke porodice od "Visokog Stevana naših dana i njegovog Slova ljubve koji je sklopio oči ovog Đurđevdana" oprostio se pesnik i Stevanov prijatelj Matija Bećković.

— Ne tuguje samo Beograd za jednom od najraskošnijih ličnosti koje su u njemu koračale nego i Neresnica i Senta i Tisa i Subotica i Herceg Novi i Podgorica i svuda rasuta, znana i neznana pesnička porodica — rekao je Bećković. — Apriori ponosan, uveren sam da bi Stevan Raičković bio isti onakav kakvim ga znamo i da se bavio nečim drugim i da ga nikad nije ni dodirnula pesnička slava. Jednog davnog leta u Herceg Novom zamalo se udavio. Otplivao je daleko, na pučini su ga iznenadili i zahvatili ogromni talasi, počeo je i da se davi, ali ga je bilo sramota da zove u pomoć. U času dok ovo govorim čini se da se danas nešto slično događa i s njegovim narodom koga je sramota da zapomaže i zove u pomoć.

Dugačka povorka, uz zvuke "Kamene koračnice za večnost", ispratila je pesnika do porodične grobnice, u kojoj će počivati pored supruge Bojane.

Na večni počinak spušten je uz stihove njegove "Kamene uspavanke". Izgovorio ih je glumac Gojko Šantić, a u sebi ih je poput molitve ponavljala povorka koja je pesniku poželela "laku kamenu uspavanku".


KOMEMORACIJA Komemoracija Stevanu Raičkoviću biće održana u petak u podne u Udruženju književnika Srbije. Od velikog pesnika još jednom će se oprostiti Srba Ignjatović, predsednik Udruženja i pisci Danilo Nikolić, Branimir Šćepanović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović, Slobodan Rakitić...
Njegova poslednja zbirka stihova posthumno će biti objavljena u "Srpskoj književnoj zadruzi".

VRLINA — O pesniku treba da govore pesnici, ali ja pesnike volim i mislim da ih i Bog voli. Pesnici su izaslanici Božji — rekao je vladika Atanasije. — Za života neko uspeva da savlada bure zla i strasti iznutra i da napravi harmoniju, da unese red u ovaj svet, da suzbije zlo i uzgaja vrlinu. Osobito cenimo pojedince koji uspeju da ostvare ovaj Božji zadatak. Stevan je jedan od njih. Neka Bog višestruko nagradi njegovo delo.

D. B. M. | 10.05.2007. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:197838-Laka-mu-kamena-uspavanka)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:55:58 pm
*
P O M E N I


RAIČKOVIĆEVI LEKOVITI ZAPISI

U Raičkovićevoj poeziji prevlađuje panteističko poimanje sveta. Naspram savršenstva i celovitosti prirode stoji haotično i nesavršeno društvo, između je čovek, pojedinac, kao demiurg i žrtva istovremeno. Raičković je duboko osećao taj nesklad a svako mesijansko traganje za smislom života odbacivao kao iluziju. Nema vere ni nade, nema spasa ni raja na zemlji, zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama — to je pozicija čovekova. Šta god mislili filozofi — nebo je prazno, a moralni nalog slabašan duhovni oslonac. Otuda ona neisceliva seta i melanholija koja senči Raičkovićeve stihove.

Premda je smisao života nedokučiv, ostaje, ipak, neutoljiva čovekova potreba da svoj život osmisli. Razum mu je dat da odgoneta tajne, a jezik da to razumevanje izrazi. Raičković je uveren da je moć uma pred tajnom univerzuma zanemarljiva, a da je jezik svemoćan. Jezik uobličava pojmljivo i nepojmljivo, vidljivo i nevidljivo, naše iskustvo i naše snove. Pesnički jezik je paukova mreža kojom pesnik premošćuje prazninu i nadgrađuje nemoć saznanja. Stoga je opsesivna, a moglo bi se reći i jedina, Raičkovićeva tema smislenost pesničkog stvaranja i sam stvaralački čin. Česte evokacije, ispovesti i autobiografski detalji više su scenografski elementi, scenski efekti koji ilustruju i produbljuju magistralnu temu.

Raičković ne priziva nikakav apsolut. On je romantični realist pomalo narcistički zagledan u varljivu sliku sveta koju je sam stvorio. Samo ta imaginativna umetnička tvorevina u kojoj su čulni utisci, empirijski uvidi i opiljci stvarnosti prerađeni u pesnikovom jezičkom generatoru, svojom lepotom uspešno odoleva trošnosti sveta. Poezija i svekolika umetnost i nije ništa drugo do izraz čovekove žudnje da iza sebe u večnosti ostavi trag.

Sudeći po neumornom ispitivanju pesničke forme, nepresušnom "dijalogu sa pesmom" i poetizovanju poetike, njenom lirskom ispovedanju, moglo bi se reći da je Raičković težio čistoj, apsolutnoj poeziji. Na tu mogućnost dostizanja savršenstva na estetičkom planu, prvi je ukazao Paskal govoreći o "savršenstvu putem rasporeda reči" ili "o stvaranju lepote razmakom, ritmom i akcentom". Potom je poziciju pisca kao "apsolutnog" stvaraoca na znamenit način opisao Flober koji je, posmatrajući stubove Akropolja, naslutio "koliko bi se neprolazne lepote moglo postići rasporedom rečenica, reči, samoglasnika". Raičković je prilično udaljen od ovakvih poetičkih uverenja, ali ko pažljivije pogleda njegov "raspored reči" i oslušne produženi eho njegovih samoglasnika, uveriće se da taj glas i taj ton do nas dopiru iz nekakva pesnikova unutarnjeg bezdana i da bi on tražio oduška u pesmi ili molitvi i bez ikakvog spoljnog podsticaja. Taj duboki jezički izvor ozvučen je jadima svog vremena i okruženja, ali ne bi presahnuo ni u pustinji.

Raičković nije "čist" pesnik po zanatu, njegova poezija natrunjena je životom, ali on je apsolutni pesnik po razumevanju sveta i shvatanju stvaralačkog čina. Postoji život izvan pesme, ali izvan pesme, izvan umetničke vizije, nema duševne harmonije, ni smisla, ni punoće bića.

Jedino u šta je Raičković verovao jeste terapeutska moć poezije. Tu moć on i praktično iskušava u Zapisima o crnom Vladimiru. "Kad ne pomaže ništa, ni bog, ni lek" , ostaje samo pesma da pesniku "živom ili mrtvom produži vek". Opojni lek reči on doslovno spravlja na molbu svog "lirskog junaka" . Prvi put je od pesnika neko zatražio da radi ono što uistinu zna. A tražio je neko ko zna da njegovoj boljci nema drugog leka ili nema leka uopšte.

I pesnik boluje od neizlečive bolesti, mada se ona drukčije zove. Njegova je bolest "izgleda, ipak tuga". Neizlečiva, kao i bolest njegovog crnog Vladimira. Izvesna podudarnost realnosti i njene pesničke projekcije podvučena je pesnikovim komentarom koji je strukturni deo povesti o Vladimiru Puriću, Ciganinu iz sela Sopota na Kosmaju. Nije reč o preklapanju sudbina nego o prepoznavanju, o personifikaciji lirskog subjekta sa kojim pesnik ima čvrstu unutarnju vezu. Bolest je kopča za identifikaciju onog ko peva sa onim o kome peva.

Ne bira pesnik slučajno Ciganina iz Sopota da bi se pozabavio uporedo njegovom i svojom bolešću. Tamnoj slici sveta odgovara crn junak sa socijalne margine.

Raičković se trudi da svoje Zapise o crnom Vladimiru uistini, da pesničku nadgradnju nasloni na čvrstu, realnu osnovu. Dodaje prozne komentare, fusnotu "Umesto fusnote" , i epilog "Bez epiloga" , kao svojevrsne didaskalije koje poput rama uokviruju deset stihovnih celina sa "Fragmentima" i "Varijacijama". Tako Zapisi... — poema, pesnička novela, traktat, šta li je — zadobijaju posebnu formu koja priziva u sećanje dugu tradiciju, srećnija vremena kad su i romani, pa i matematičke teoreme pisani u stihovima. Čitalac bez ikakva vantekstualnog dosluha sa autorom mogao bi poverovati da se pesnik poslužio malim lukavstvom kako bi nas doveo u borhesovsku zabludu i svog fiktivnog junaka situirao u realan povesni, geografski i društveni milje, da bi njegovi stihovi bili uverljiviji.

Pesnik od lekovitih reči spravlja pilule za crnog Vladimira stvarajući neku vrstu primenjenih pesama koje naziva Zapisima... Jesu li to zabeleške, zaveštanja ili vradžbine, basme protiv bolesti, "prazne, na hartiji ispisane reči ili formule kojima primitivan svet pripisuje čudotvornu moć"? U starini je "zapis" imao samo ovo drugo, danas već zaboravljeno značenje. U Vukovom Srpskom rječniku, iz 1818, to je talisman, naša amajlija. Možda je pesnik zapisujući svoje lekarije od sete i tuge hteo da nas podseti da je pesma, bilo kao vradžbina i basma, bilo kao molitva i tužbalica, od pamtiveka služila i kao lek.

Napisao je Raičković još nekoliko čarobnih "Zapisa", pogotovo u poznijim godinama, a skoro u svakom tematizuje odnos pesme i pesnika i sa smrću razgovara. Šta je drugo ona "magnetska tišina" u broznanim grudima Branka Miljkovića, koju pesnik "čuje" , ako nije odziv i odgovor na nedokučiva pesnička pitanja? Nije li istu magnetsku ili magijsku tišinu kao odjek molitve slušao i krstonosac koji u obrednom ritualu zastaje pred okultnim drvetom sa urezanim krstom, supstitucijom raspeća? Vernik ima lestvicu i nadu, pesnik monadu pesme i zatajenu neizvesnost.

To je još jedan dubinski sloj značenja zastrt naizgled prozirnim slikama, prozodijom, lirskom toplinom i zavodljivom jednostavnošću Raičkovićeve poezije.

Na ovakvo čitanje Zapisa o... kao Zapisa od... podstiče nas i Vladimirovo uputstvo pesniku da lekovita pesma treba da bude "onako prosta, jednostavna... Kao narodna". Potom biva još konkretniji: "Pa neka bude onako... ko ono kad je umirao Branko Radičević" , misleći, zacelo, na elegiju "Kad mlidija umreti". Očigledno "Ciganin i lutalica, sa lakom, violinskom dušom" zna za magijsku moć pesme; možda u nju ne veruje, ali za trajnijim spomenom, koji bi i posle smrti svedočio o njegovom postojanju, vapi koliko i za lekom. U toj lelujavoj nadi, u tom vapaju, izjednačava se sa pesnikom.

Raičković se pita na koji bi "način" pesma o bolovanju Vladimira Purića mogla ponajbolje da odgovori svojoj nameni, da makar i prividno ublaži "dvostruku bolest" , jer je pesnik "skoro zaboravio na svoju i... otpočeo da boluje(m) njegovu". On delimično usvaja preporuku svog tragičnog junaka i opredeljuje se za elegiju u kojoj ima i epifanijskih elemenata koji smrt relativizuju.

Zbunjuju, ipak, protivrečni pesnički iskazi koji bi mogli potkrepiti i sasvim suprotna mišljenja o svrhovitosti poezije. Pesnik kaže da je i on "u jednoj noći na dohvatu/ Bio nečem — nalik na reč nepoznatu". I dodaje u zagradi: "(Kao da je bilo malo u toj reči/ I nešto od onog sa čime se leči.)". Ali mu se "nije ni u snu sva htela/ Ta reč da pokaže i da bude cela". Zalud je na javi tražio "njen trag u glavi". Tako "izlazi iz pesme u kojoj lek nije". Da li su ovi stihovi potvrda da pesnik ne veruje u lekovitu reč? Čini se da nisu. Ako je u noći, u snu, bio na dohvat reči u kojoj je bilo i "onog sa čime se leči", a na javi, dakle racionalno, nije mogao da nađe "njen trag u glavi", to je znači da lekovita reč ne postoji. Pesnik samo nije uspeo da je nađe. Zašto bi, inače, pisao pesmu, ta nije "zalud radi leka pevo". U poeziji je san istinit koliko i java. Ako veri nisu potrebni dokazi razuma, ni čudima poezije ne trebaju ključevi.

Nekad je pesnik bio vrač i vidar, danas nije. Raičković je to znao, ali je znao i to da poezija ako leči, leči svojom lepotom i magijom, a takav se učinak racionalno ne da proveriti. Ako naš razum ne može da pronikne u tajnu smrti, ne može ni u tajnu ništavila. Kao što Raičković tajnovito nagoveštava da "nema pravih dokaza" o smrti crnog Vladimira tako ni ja nisam baš najsigurniji da me negde gore ne sluša vazda pomalo namrgođeni Stevan i opominje da je bolje čitati njegove pesme nego mucati o njegovim antinomijama kojih ima u izobilju kod svakog velikog pesnika.

Gojko Đogo | Nova zora (http://www.novazora.org.rs/Files/Latinica/Nova%20Zora%2017/17-369.htm)




(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_Pomeni.jpg)


Autor fotografije nepoznat


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:56:30 pm
*

ZAPIS O STEVANU I VLADIMIRU


Pisati pesme, šta će ti to Stevane! To je ono što je od tebe očekivao i tražio na smrt oboleli crni Vladimir. Molio te je da pesmu napišeš njemu i njegovoj boljki. Umeo si da izbegavaš obećanja i odgovore, iznuđene razgovore i ljubaznosti, crni Stevane: Ali, ovaj odgovor, ni obećanje, nisi izbegao.

Hteo je Vladimir pesmu za uspomenu! Hamlet je hteo priču. Da se ne zaboravi. Stevan je o Vladimirovoj, ali svojoj bolesti pisao: "Moja bolest je, izgleda, ipak, tuga". Od ove bolesti umrli su Stevan i njegov pobratim Vladimir, mada su za života lečeni od drugih bolesti. I Stevan i Vladimir verovali su da će im pesma pomoći gde ništa drugo ne pomaže, da pesma živome i mrtvome produžava vek.

Pesma i priča biće na mestu na kome neće biti Stevana, Vladimira, Hamleta. Za bolest sa kojom su tri mladića, Stevan, Vladimir i Hamlet živeli, iz koje se "crna misao" pomalja, za dušu rasečenu "tajnom sekirom" kojom su krčili puteve u "tajne svetove", nije lako melema naći, oteti se glasovima i škripi Duha "otškrinute grobnice". Od mene su u životu štošta tražili, tiho se jada Stevan, što nisam umeo, što nisam mogao, znao, ili nisam pristajao da učinim. Niko od mene nije tražio da činim ono što sam jedino umeo: da pišem pesme. Učinio je to crni Vladimir, pa dva drugara ostaše da žive u pesmi koja odoleva snegovima vremena.

Stevan Raičković, ili krugovi nežnosti, trava, zvuka, kamenja. Raičković sluša "najtanje zvuke", čuje kako diše trava. Usred sveta zelenog, grli ga tuga koja se u njegovoj dugi, lagani korak, i pogled "plav od razdaljine" upliće. Kao osamljeno drvo u ranoj (1952), "Pesmi tišine", živeo je i Stevan. Do mene, Stevanovog suseda, odavno je stigla njegova tišina, "osamljena, pusta". Govorili smo malo, ni o čemu. Ni o politici, ni o poeziji. Sve se podrazumevalo. Može li se komšija? — Može, Stevane, može. — Sve je više ovih stepenika! (Bilo ih je, od početka, dakako, svih ovih četrdeset godina, osam, ili deset, videću)! — Baš tako. — Ideš li gore. — Ređe. — Ja ne mogu. — Pitaju za tebe, kažem. — Eh, pozdravi! — I tako, u varijacijama, daleki i bliski, mislili smo istu misao, ali je nismo "prozivali", ni gađali strelama koje su se zabadale u tkivo života. Podrazumevalo se, dosta se toga podrazumevalo među ljudima u čijoj ulici odavno nema starih platana, ni lipa, u Ulici Svetog Save u kojoj i dete zna da "kad lišće žuti, zbog nečeg mirno pada", ili možda leti u nešto što "postoji od nas daleko".

Zabeleška usred Stevanove zbirke pesama "Pesma tišine" iz 1952. godine. Jedva čitljiva, žuta hartija, nešto kao pesma koja se uvlači u mene, u "prostor oko nas što šumi". Davno započetu, tihu priču o tišini koju žita i vetrovi ravnice pričaju, tada nisam stigao, ni umeo da dovršim, ali noćas kao da "ponovo u sebi pevušim neki tih smisao" poezije i života mog komšije Stevana.

Ništa Stevanu više ne treba, ali nama je potrebno ono što je crni Vladimir tražio od svog srodnika, pesnika: da makar posmrtno, u večernjem Dnevniku TRS, jedan tihi glas, usred buke i besa političke arene, kaže Stevanovu pesmu "Hvalu suncu, zemlji, travi", na primer. To je isto, ali neuporedivo lepše od poruke na predizbornom bilbordu: to je zato što život ne ume da čeka! Kazuj ovu "Hvalu" kako bi je kazivao Stevan Raičković "oslonjen o zid života koji se kruni kao pesak". Živ mi vazda i veseo bio komšija! Nikad nije kasno!


HVALA SUNCU, ZEMLJI, TRAVI

Hvala suncu, zemlji, travi.
Hvala vazduhu što je plav.
I hvala, evo, što imam govor.

I gledam kako mili mrav.

Hvala srcu za bol, slavlja
što ga probudi i šum blag.
Hvala svemu što ostavlja
po svetu sen, u meni trag.

I hvala ovoj ludoj glavi
o koju lupa prostor sav.
Hvala suncu, zemlji, travi.
Hvala vazduhu što je plav.

Muharem Pervić | 20.05.2007. | Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/t28794.lt.html)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:57:05 pm
*
VITEZ OD SONETA — STEVAN RAIČKOVIĆ I & II


KOREN U KAMENU

Malo se zna da porodica Stevana Raičkovića, autora "Kamene uspavanke", vodi poreklo iz kamenite Lješanske nahije.

NAJVEĆI žiri srpske književnosti, u koji su "Večernje novosti" i Udruženje izdavača i knjižara Jugoslavije uvrstili 43 kritičara, dodelio je ove godine nagradu "Meša Selimović" pesniku Stevanu Raičkoviću, za knjigu "Fascikla 1999/2000", objavljenu kod Srpske književne zadruge. Nagrada je prestižna, ali i laureat je veliko priznanje nagradi. Njih dvoje su se u pravoj meri susreli.

Kad bi se pesnik Raičković okitio svim književnim priznanjima koje je do sada dobio, onako kako su se ordenjem kitili nekadašnje vojvode ili generali, na njegovim grudima ne bi bilo više slobodnog mesta.

Niska njegovih nagrada je impozantna: "Neven", Sedmojulska, dve Oktobarske (Beograda i Herceg-Novog), Zmajeva, "Miloš N. Đurić", nagrada Zmajevih dečjih igara, "Branko Miljković", "Ljubiša Jocić", "Goranov vijenac", Njegoševa, Dučićeva, "Desanka Maksimović", Pečat grada pisaca (Herceg Novi), "Rade Drainac", "Zlatni krst knjeza Lazara", "Vasko Popa", "Belovodska rozeta", "Odzivi Filipu Višnjiću", "Laza Kostić", "Dušan Vasiljev", "Žička hrisovulja", Povelja Zadužbine Jakova Ignjatovića, obrenovački "Biblios", Povelja Zmajevih dečjih igara, "Zlatni ključ Smederevske jeseni poezije.

I "Meša Selimović", kao poenta.

A da je Stevan Raičković napisao i neki roman, sigurno ga ne bi mimoišle ni nagrade koje se za poeziju ne dodeljuju.

KRATKE biografije Stevana Raičkovića, štampane na kraju njegovih knjiga ili u enciklopedijama i leksikonima, redovno počinju onom uobičajenom šturom rečenicom koja kaže da je pesnik rođen u Neresnici (Srbija) 1928. Njegovi stihovi kao da se ne slažu sa ovim podatkom; više upućuju da mu je zavičaj negde u vojvođanskoj ravnici, na obali Tise, recimo. Ko bi tek rekao, ako ne zna, da su Stevanovi koreni u nekadašnjoj Lješanskoj nahiji, u selima Gradac i Parci, "među stenovitim utrinama, jamama i uzvišenjima, prošaranim onim najzakržljalijim zelenilom i ponekim mestimičnim i neodmaklim drvetom, grabom i divljim narom... i sa poleglim i oburdanim kućama pokrivenim tankim kamenim pločama... Odozdo kamen i odozgo kamen...", veli pesnik u knjizi "Jedan mogući život", objavljenoj pre desetak godina, u kojoj je odgovarao na pitanja drugog, mlađeg, ali takođe izuzetnog pesnika, Miroslava Maksimovića.

Ti koreni su najstariji, a oni mlađi još su i te kako vidni u Podgorici; da nije ničeg drugog do jedne duge ulice imenom Vasa Raičkovića, Stevanovog strica, advokata, jednog od orgnizatora Trinaestojulskog ustanka.

Dok pomenuta knjiga nije objavljena možda je bilo i bliskih Stevinih prijatelja koji su mislili da je on duboko ukorenjen u Vojvodini, ili rodnoj Neresnici, nedaleko od Kučeva, gde su njegovi roditelji, otac Milan i majka Živana, oboje učitelji, službovali neko vreme.

PORODICA Raičković stara je i ugledna. Stevanov deda, po kome je unuk dobio ime, bio je kapetan Lješanske nahije. Stevan je imao dvanaest stričeva i tetaka! Najstariji stric Krsto bio je poslnik i sekretar Crnogorske skupštine, a stric Petar, prvi gradonačelnik tek oslobođene Podgorice (1944). Drugi stric Jovan, školovan u Italiji, nosio barjak koji je u boju na Carevu Lazu 1712. osvojio jedan mladić iz bratstva Raičković. Stevanova baba Milica rodom je iz znamenite porodice Vrbica.

Raičkovići su se posle škola vraćali u zavičaj, samo je Milan (1897—1972) ostao u Srbiji da bude učitelj. Službovao je najpre u južnoj, pa u istočnoj Srbiji, gde je u jednoj od škola sreo učiteljicu Živanu Obradović, rodom iz Velikog Gradišta.

I po majci pesnik ima znamenite pretke, a prvi je bio, koliko se zna, Obrad Savić, jedan od Gradištanaca koji su bili na zakletvi pred Drugi srpski ustanak, od koga se u ovoj porodici ustalilo prezime Obradović.

Steva je bio najmlađe, treće dete Milana i Živane Najstariji — Momčilo, među njima sestra Svetlana; porodica za uzor.

I da Stevan Raičković nije bio samo vitez od rima i soneta, da je kojim slučajem bio naš Golsvorti, mogao je i te kako da napiše porodičnu sagu — o Raičkovićima, poput "Sage o Forsajtima".

Umesto toga ostaje ovaj zapis:

"Sve je nama, piscima, izgleda, nešto drugo i nepoznato, daleko privlačnije od onoga što nam je najbliže, na samom dohvatu... Za kakvim sam sve motivima i temama — za ovih pet decenija — naslepo koračao i hrlio... a iole celovitiji portret mog oca, osobe koja mi je bila ne samo (srodnički) beskrajno draga nego i (literarno) neiscrpno zanimljiva... ostao je bezmalo nenačet na mojim hartijama..."


KNJIGA — REKA

"Kamena uspavanka", znamenita zbirka soneta, "tekla" je kao reka, od prvih pesama početkom pedesetih do 1991. godine.

SONETNI venac nije napisao, poput Franca Prešerna, ali vlada mišljenje da je sonet nešto što posebno odlikuje Stevana Raičkovića.

On sam s tim se i ne slaže, podsećajući i na činjenicu da u njegovim knjigama ima više pesama u slobodnom stihu nego soneta.

"Ja zaista, bar ovog trenutka, nisam 'u raspoloženju' da svoje dugogodišnje pisanje soneta izdvojim kao nešto 'dominantno' u svemu onome čime sam se do sada bavio... To je ipak više u pasiji onih koji se bave tuđom poezijom: da vagaju i izdvajaju... daju prednosti (I sam sam to činio kada sam stjao pred poezijom drugih pesnika...)", kaže Raičković u "Jednom mogućem životu".

Ali, isto tako, naspram ovog mišljenja, stoji zbirka "Kamena uspavanka" i u njoj istoimeni sonet u kojem su sve pesme ispevane u magičnih četrnaest stihova.

Još zanimljivije je što je ova zbirka svaki put kad bi se pojavila u novom izdanju bivala dopunjena novim sonetima. Tekla je, tako, ravno četiri decenije, kao kakva reka. Njene prve pesme napisane su početkom pedesetih, a poslednja — 1991. godine.

I mada u drugim Raičkovićevim pesničkim knjigama ("Pesma tišine", "Balada o predvečerju", "Kasno leto", "Točak za mučenje", "Slučajni memoari"...) vladaju sasvim druge pesničke forme, pa i slobodni stih, sonet ipak ostaje posebno obeležje njegove poezije.

PRVI sonet Steva je (u glavi) ispevao "jedne zore, 1951. godine", kada se (mamuran) probudio za kafanskim stolom skadarlijskih "Boema", s glavom među razbacanim cvećem! Zapisao ga je tog popodneva, čim se dokopao hartije i olovke — "tehnike" kojom se, sa dodatkom gume, i dan-danas jedino služi. Taj sonet, naslovljen "Buket", ušao je kasnije u zbirku "Kamena uspavanka".

Ali, i pre toga Raičković je imao prilike da proveri kako se prihvataju njegovi soneti. U "Jednom mogućem životu" seća se kako su četiri njegova soneta objavljena na prvoj strani nadrealističkog časopisa "Svedočanstva". Iako s nadrealistima nije imao nikakve veze, od ovog časopisa je jednog dana dobio poziv da pošalje nekoliko svojih pesama.

"Iz nekog mladalačkog inata... revolta... ili čak cinizma... poslao sam im svoje prve sonete... njih četiri na broju (Pored 'Buketa', bio je među njima i već ispevani sonet 'Kamena uspavanka'...) Zamišljao sam da će za (samozadovoljne) nadrealiste moje pesme, ispevane (baš) u obliku soneta, predstavljati — prst u oko... i da neće znati šta će s njima..."

NA veliko pesnikovo iznenađenje soneti su se pojavili na naslovnoj strani "Svedočanstava"!
"Imao sam osećaj da ona slučajna zora u 'Boemima', u kojoj sam onako spontano i lako sročio svoj prvi sonet... nije... bar tako mi je izgledalo... nije bila baš sasvim slučajna...".

Tako se sonet utemeljio u Raičkovićevoj poeziji, a "Kamena uspavanka" je pre nekoliko godina poslužila četrnaestorici pesnika da iz nje spletu neobičan srpski sonetni venac. Podsticaj za to dao im je Sava Babić, naš poznati hungarolog i prevodilac, pa su Dragan Jovanović Danilov, Nenad Grujičić, Milan Nenadić, Ileana Ursu-Nenadić, Dobrica Erić, Miroslav Maksimović, Tanja Kragujević, Petar Vukov, Marija Šimoković, Milosav Tešić, Blagoje Baković, Zlatko Krasni, Slobodan Zubanović i Rajko Petrov Nogo uzeli po jedan stih "Kamene uspavanke" za početni stih svog soneta. Tako je nastao taj venac, a "Kamena uspavanka" je postala magistralni sonet.


BUKET

Karanfil, crvenkast kao stid,
Otvara slatku laticu sećanja.
Od belog jorgovana boli me vid,
Od plavog — ruka skoro sanja

Da su joj prsti postali cvet
Pa tužno i veselo mirišu
Kraj ruže koja je skupila svet
I krv i tajnu i usne koje sišu

Sa druge usne smeh i smrt.
O najlepše se lipa smeje —
U samom vazduhu kao gust vrt.

Pod očima trava mirno veje.
Žuta se lala u njoj zlati
I klati i tako teku sati.

Novo Tomić | 23/24. februar 2005. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277053-Koren-u-kamenu)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:58:09 pm
*
VITEZ OD SONETA — STEVAN RAIČKOVIĆ III & IV


SLUŽBENIK POEZIJE

Prve stihove Raičković je napisao u četrnaestoj godini, a prvu pesmu objavio na zidnim novinama u Smederevskoj gimnaziji.

DAR za poeziju Stevan Raičković je najverovatnije nasledio od majke, ako se tako nešto uopšte nasleđuje. Živana je pisala stihove... "Povremeno, ali od rane mladosti do duboke starosti", svedoči pesnik, ubeđen da ju je samo njen "život za druge", u porodici i školi, skrenuo s pesničke staze.

"Ne govorim to samo na osnovu podatka da je u svoje đačko doba propevala — kada to mnogi čine — već na osnovu onih mojih opažanja nekih osobina koje sam čitavog života nazirao u njenoj ličnosti... U razgovorima nije bila nametljiva... pritajala se i slušala... ali kada progovori — ne samo da joj je svaka rečenica bila lična i lapidarna, nego, gotovo i svaka reč u rečenici... inverzija... ugao, opažaj i smisao za lakonski izraz u humoru... relativiziranje svega i svakoga... svođenje na jedan vedri i 'kreativni' apsurd."

Drugi dokaz Živaninog pesničkog dara bile su rođendanske čestitke koje mu je upućivala iz Subotice, uvek napisane u stihovima. To su ujedno i jedini stihovi koje je sinu pokazivala.

Druga zanimljivost bila je način na koji je Živana adresirala ove čestitke. "U mojoj adresi, na mestu gde je trebalo da stoji moje zanimanje, nikada nije ispisivala reč 'književnik' ili 'pesnik'... (kao što su to gotovo svi koji su mi se obraćali činili...) nego je oduvek stajala reč 'službenik'..."

STEVAN je istina dugo službovao u "Prosveti". Bio je jedan od njenih izuzetnih urednika, sve do odlaska u penziju 1980. godine. Ali, celog dosadašnjeg života bio je pre svega "službenik poezije".

A u njenu "službu" ušao je vrlo rano. Prve stihove napisao je 1942. godine, kao četrnaestogodišnjak, u kruševačkoj bolnici pod Bagdalom, gde se lečio od trbušnog tifusa. Rat je Raičkovića zatekao u Subotici kao učenika drugog razreda gimnazije, odakle je sa porodicom otišao najpre u Podgoricu, pa u Beograd, zatim u Veliko Gradište, a posle Kruševca i u Smederevo.

TE mladalačke stihove, napisane u desetercu, Raičković nije sačuvao, ali jeste prvu objavljenu pesmu, koja je svetlost dana ugledala na jednim zidnim novinama u Smederevskoj gimnaziji. Raičković se tog trenutka setio u "Jednom mogućem životu", ali i u besedi povodom nagrade "Zlatni ključ", Smederevske jeseni poezije 2002. godine:

"Posle nekog vremena, možda već početkom 1944. godine, doživeo sam svoje 'pesničko krštenje': moja pesma, pod naslovom 'Hristove muke'... prekucana pisaćom mašinom... na jednoj uspravnoj pravougaonoj hartiji i potpisana, u dnu, mojim imenom i prezimenom... bila je zalepljena na sredini jednog od novih brojeva 'Zidnih novina', koje su osvanule u gimnazijskom hodniku... (Ova pesma o pet-šest strofa bila je ispisana u katrenima... jedanaestercu ili dvanaestercu... sa izrazito zvučnim rimama... Dolazio sam pred nju danima... kada nikoga nije bilo u hodniku... Prosto mi se činilo kako moje rime... same od sebe... odjekuju iz zida... po praznom hodniku)".

U Smederevu je Raičković sreo i svog prvog pesničkog uzora. Bio je to Milorad Ilić Prika, mladić nešto stariji od njega. Stevi se činilo da je Ilić već tada na visinama do kojih on nikad neće dospeti, mada se dogodilo suprotno. "...Pre koju godinu sam ga nakratko video u Smederevu... Još uvek se uveliko bavi poezijom... i ja još uvek uveliko verujem u njega...", pisao je Raičković pre desetak godina.


KAMENA USPAVANKA

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, neveni,
Uspavajte se tužni, umoreni.

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.


"ŠKOLA" U PARKU

Kad je posle rata nastavio školovanje u Subotici, Raičković je u početku svakodnevno bežao sa časova i pisao pesme u palićkom parku.

PRAVI "službenik poezije" Stevan Raičković je postao kad se njegova porodica posle rata vratila u Suboticu, a on se upisao u tamošnju gimnaziju. Školovanje se u početku sastojalo od bekstva sa časova, u tišinu Palića! Tu je on "na jednoj klupi... zabačenoj u gotovo divljem zelenilu..." provodio prepodnevne časove, ravnajući se prema suncu kad "iz škole" treba da se vrati u Mali Bajmok, gde su Raičkovići stanovili.

"Pisao sam stihove... ili... sa sveskama pod glavom... tonuo u polusan... pokušavajući da nadoknadim sve ono što mi je bilo oduzeto prisilnim buđenjem u kući... i onim ranim strahom od eventualne školske nastave..."

Neobičan je bio uzrok tog straha. Stevan se rodio u školi, u neresničkoj, i otac i majka bili su mu učitelji, pa je imao sve uslove da bude dobar đak. I bio je do rata. Ali, vreme koje je tokom rata proveo u đačkim klupama, sa mnogo prekida, teško da se moglo nazvati pravim školovanjem. I kad se našao u subotičkoj gimnaziji, "normalnoj" školi, koja se ni za vreme rata nije zatvarala, mladi Steva bio je prosto izgubljen.

"Sećam se da sam na samom početku... za tu prvu školsku godinu po oslobođenju... bio čak i zvanično 'izuzet' od ocenjivanja iz latinskog jezika... Razlog je bio drastičan, gotovo nezapamćen u analima subotičke Gimnazije: na prvom času iz 'diktata', kojem sam prisustvovao... moj tekst na latinskom jeziku naprosto je vrvio od ćiriličnih slova..."

UZ to, nije bio bogzna kakav ni iz matematike "niti iz sličnih predmeta... fizike, hemije..." A, poezija se nije izučavala u školi. Tako je mladi pesnik bio, u neku ruku, "prinuđen" da "radno vreme" koje je njoj posvećivao provede na drugom mestu! I on je svakog jutra sedao u tramvaj i uredno kretao u "školu". Prolazeći pored Gimnazije saginjao se da ga neko ne primeti, zatim se u njemu "uspravljao pesnik". Kroz vojvođanske kukuruze odlazio je na "nastavu" u kojoj je bio i đak i profesor.

"Tako se to produžavalo iz dana u dan... sve dok se iz Gimnazije nisu obratili mojoj kući... (u kojoj nisu ni slutili šta se to događa sa mnom)... Jedva nekako... pod formulacijom da sam bio bolestan... opravdali su mi u Gimnaziji silesiju izostanaka sa časova... koje sam u pustom palićkom parku posvetio 'vežbanju' iz poezije..."

ALI, zato je LJubomiru Milinu, uredniku kulture u "Subotičkim novinama", koje su se u prvim poratnim godinama zvale "Hrvatska riječ", mogao odmah da ponudi "pregršt pesama u rukopisu". Milin je Raičkoviću rekao da je u njemu odmah prepoznao pesnika, po dugoj "pesničkoj kosi", a i po "usamljeničkim sedenjima i zurenjima" na gvozdenim šipkama ograde parka pred Gradskom kućom. Ovo mesto, na kojem je Steva znao da ostane i do "samih svitanja", najčešće u društvu Lazara Merkovića, povratnika iz logora Dahau, "obožavaoca Krleže i Hegela", popularno je nazivano Majmunsko ostrvo. Ali, tu je pesnik od Merkovića prvi put dobio komplete predratnog "Pečata", u kojem je, sem Krleže i još nekih, otkrio i odmah zavoleo Dobricu Cesarića, "hrvatskog pandana naše Desanke Maksimović", s kojim se kasnije družio niz godina.

Poslednje nedelje na izmaku 1945. godine — "ono" se najzad dogodilo. Jedan od najvećih srpskih pesnika svoju prvu pesmu objavio je u "Hravstkoj riječi". Tog 26. decembra došao je, kao i obično, gotovo praznim tramvajem sa svoje "daleke periferije" do centra Subotice i tu, na prvom kiosku, sav novac koji je imao potrošio za tri primerka novina! Proverio je za svaki slučaj: u svakom od njih sa vrha jedne stranice posmatralo ga je ime Stevan Raičković, "otisnuto pojačano-crnim štamparskim slovima..." A ispod imena stihovi pesme "Majka nad zavejanim uspomenama".


SA USPOMENOM NA
JEDNU PANONSKU SOBU

Krevet u duborezu.
Perina, prekrivači:
Na vrata stavi rezu
I polako se svlači.

Oko na kitnikezu.
Porculanski jahači.
Draperija u vezu:
Ceo prostor zamrači.

I ničeg nema više:
Ni pokućstva, ni zvuka,
Ni jeseni, ni kiše.

Tone u san i soba
I vlaga, dunja, ruka:
Prespavaj ovo doba.

Novo Tomić | 25/26. februar 2005. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277053-Koren-u-kamenu)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:59:12 pm
*
VITEZ OD SONETA — STEVAN RAIČKOVIĆ V & VI


PESNIKOV DŽEP

Kad je došao u Beograd, Raičković je uvek imao pun džep stihova, nadajući se da će sresti nekog ko će da ih objavi.

MATURIRAO je, ipak, Stevan Raičković u Subotičkoj gimnaziji, i to veoma uspešno. Njegov maturski rad bio je uvršćen među deset najboljih u Vojvodini, što ga umalo nije "odvuklo" u novinarstvo! Nekoliko meseci radio je u "Slobodnoj Vojvodini", u kojoj je u to vreme bio i prvi glavni urednik "Večernjih novosti" Slobodan Glumac.

Ali, Stevin životni i književni put vodio je, ipak, ka Beogradu, u koji je pristigao 1947. godine, upisavši se na Filozofski fakultet (grupa Jugoslovenski jezici i književnost).

I njegove studije bile su obeležene neobičnim događajima, ali i oskudicom. Čekaonica železničke stanice bila mu je jedno vreme "studentski dom". Kaže da su ga od fakulteta u to vreme više zanimale "ulice, parkovi i brojni šaroliki svet koji se po njima motao". Jedan od tih zanimljivih parkova nalazio se preko puta Filozofskog fakulteta. U njemu je pesnik, ima li u tome išta neobično, napisao svoju prvu beogradsku pesmu.

Nosio je uvek pun džep papira ispisanih gimnazijskim stihovima, spreman da ih pokaže ili ponudi nekom ko bi mogao da pomogne da se objave. U "Mladosti" nije uspeo: tražili su mu stihove "aktivističkog odnosa i kolektivne svesti"; on je i u otežalom džepu i u kartonskom koferu u Zorinoj broj 12, gde je poluilegalno stanovao u sobičku koji je iznajmio njegov brat Momčilo, imao samo pesme "lirske i lične, natrunjene melanholijom i setom", što je u ono vreme socrealizma imalo "diskvalifikatorski prizvuk: larpurlartizma, solipsizma, i što je bilo najgore... pesimizma..."

A ONDA je, s jeseni četrdeset osme, ni sam ne zna kako, u "Moskvi" sreo rastom malog, od sebe bar za glavu nižeg, ali duhom i po značaju velikog Oskara Daviča. Susret se završio tako što je Davičo "zapovedio" da mu u Kestnerovu ulicu, u kojoj je stanovao, donese svoje prekucane stihove. Na kojim mukama se tada našao Stevan Raičković, to u ovo doba informatike nije moguće ni zamisliti.

"Gotovo bukvalno, trebalo je izmisliti pisaću mašinu. U čitavom Beogradu, među onim retkima koje sam poznavao, nije bilo niti jednoga, uz čije sam ime mogao da povežem ovu — sa njihovim beskućničkim obličjima sasvim nespojivu — skupocenu i kabasto-tešku spravu".

Pronašao ju je, najzad, da se ne poveruje, kod svog brata, službenika "Putnika", koji se nalazio na istom mestu gde i danas. I Steva se seća kako je prekucavao svoje pesme:

— Uveče, po završetku radnog vremena, kada bi i poslednji službenik napustio prostorije u Ulici Dragoslava Jovanovića, u samom srcu grada, moj brat i ja, sa jednom glomaznom kancelarijskom pisaćom mašinom i lakim, nevelikim svežnjem čiste hartije, kretali smo se stepeništem ka vrhu zgrade, u svoj uobičajeni pohod. U samom potkrovlju nalazila se jedna gotovo zaboravljena, niska prostorija, kroz koju su unakrsno, u različitim nivoima prolazile tavanske grede. Na jednu onižu a poširu, sa ravnom gornjom površinom, polagali smo mašinu...

MOMČILO bi tada zaključavao Stevu, odlazio da ubije vreme do ispred ponoći, vraćao se, zatim, da bi njih dvojica opet zajedno vratili mašinu na njeno mesto, ali tako da sutradan niko ne primeti da je pomerana, ne daj bože da se "šetala" do potkrovlja. Tako je za desetak noći prekucana prva Raičkovićeva zbirka "Detinjstva".

Sećajući se ovog poduhvata, Raičković u "Jednom mogućem životu" piše:

"Kada se setim da se ovo zbivalo pri kraju napete i opasne 1948. godine, dolazi mi na um jedna vesela pomisao da izrazim neku vrstu pohvale onoj za mene blagotvornoj nebudnosti svih službenika zgrade u Ulici Dragoslava Jovanovića, nebudnosti koja je potpomogla ovakvom mome, pomalo krijumčarskom, izlasku u svet. Ovima pridodajem i sve one dežurne iz centralnih ulica, koji u nizu noći nisu nijedanput primetili jedini osvetljeni prozorčić pri krovu pomenute javne višespratnice..."


TORZO (II)

Na trgu Slavije: u dubojoj tmini
Sedim sam na klupi... ko da sam jedini...
Kad mi srce zamre... misao mi počne
Da kuca na obe kosti slepoočne...
A kad se i ona raspline u mraku:
Sedim... kao deo klupe... nalik znaku...

15. maj 1999.

(Iz zbirke "Fascikla 1999/2000")


LUK U STIHU

Prva knjiga Raičkovića pojavila se najpre na pijaci: u njene listove zavijani su luk i krompir. Razlog za ovo, bile su štamparske greške.

OSKAR Davičo i Dušan Kostić, urednici u izdavačkoj kući "Novo pokolenje", primili su rukopis prve zbirke stihova Stevana Raičkovića, naslovljene "Detinjstva", one koja je prekucavana "u ilegali", na "Putnikovoj" mašini, kad je pesnik imao samo dvadeset godina (1948). Davičo i Kostić nisu bili bilo kakvi urednici, već pisci zavidnog ugleda i ukusa. Malo je pesnika koji su poput Raičkovića "probili led" u tako ranom dobu.

"Detinjstva" su se pojavila 1950. Podsetimo da je Raičkovićev vršnjak Miodrag Pavlović svojih znamenitih "87 pesama", kod istog izdavača, objavio dve godine kasnije, a šest godina stariji Vasko Popa svoju "Koru", takođe kod "Nopoka" — 1953. Stevan Raičković je naklonost izdavača, a i kritike, stekao pre njih.

Ipak, Steva je zbog "Detinjstava" preživeo pravu dramu. Jednog dana, dok je željno iščekivao da se zbirka pojavi u izlogu neke knjižare, njegov prijatelj iz Subotice, već pomenuti Lazar Mereković, koji je tada službovao (i pio) u Beogradu, doneo mu je vest da se na pijaci "Zeleni venac" krompir i luk pakuju u fišeke od hartije na kojoj su odštampani njegovi stihovi! Bio je to grom iz vedra neba. Merković se cerekao, pokazujući mu tu hartiju za fišeke; smejao se i pesnik, ali da ne bi zaplakao.

"Iako sam odavno slutio najgore (s vremena na vreme, nakon neujednačenih pauza, pojavila bi se pokoja "Nopokova" zbirka mladih pesnika — ali njegova nije), ovakav kraj sa mojom poezijom nije mi ni u snu mogao pasti na pamet..."

TABACI "Detinjstava" našli su se na pijaci, kao stara hartija, zato što je u štampi napravljena neka krupna greška, srećom na vreme primećena. Knjiga je štampana ponovo i zato je kasnila. Iz nje su izostavljene neke pesme "dekadentnoga duha" i "pesimističke atmosfere", ali novi srpski pesnik je ipak rođen.

Prva knjiga bila je odmah i pozivnica za prijem u Udruženje književnika Srbije.

Ovog svečanog trenutka Stevan Raičković se seća, u knjizi "Jedan mogući život", opisom koji izaziva smeh. On je u Udruženje primljen zajedno sa Vasom Popovićem, a recenzenti su bili dva tada najpoznatija i najelokventnija kritičara, Eli Finci i Milan Bogdanović. Raičković se predstavio svojom poemom "Ispovest na povratku", a različiti pogledi Fincija i Bogdanovića na njegovu poeziju prouzrokovali su pravi literarni duel.

"SLUČAJ je hteo da Milan Bogdanović, u svojoj sve zaošijanijoj improvizaciji, na nekolikim mestima — i to baš onda kada je pokušavao da bude i nešto konkretniji — potpuno zameni 'lončiće': pojedine moje stihove (sa metaforama) koji su mu se 'neodoljivo urezali u pamet'... počeo je bio neštedimice da pripisuje poeziji moga nedužnoga 'suparnika'... Iz sale je u nekoliko navrata bio prekidan i opominjan... Dobro sam (ispalo je i zauvek) — zapamtio da je u jednom od onih najnadahnutijih trenutaka ovakve svoje interpretacije poezije Vase Popovića... čak s podignutom rukom... parafrazirao stih 'Ej, niska sela i domovino'... stavljajući ga u kontekst onih najređih slučajeva 'kada se jedna poetska metafora uzdiže na nivo same pesničke vizije'..."

Eli Finci, pak, zatražio je to isto veče Raičkovićevu poemu i objavio je "na stranicama reprezentativnog mesečnika 'Književnost'... (barabar sa novim prilozima Isidore Sekulić, Veljka Petrovića, Andrića i drugih proslavljenih autora)..."


ZAPAMĆENI STIH

EPILOG duela Bogdanović-Finci dogodio se s jeseni 1963. godine. Stevan Raičković je tada sa svojim bliskim prijateljem pripovedačem Miodragom Borisavljevićem, posetio teško oboleloga Milana Bogdanovića, "koji je u to vreme, sasvim inokosan, dotrajavo svoje pozne dane..." Ugledavši ga, Bogdanović je "podigao sa svog prizemnog 'pariskog' ležaja malo ruku uvis... i koliko se sećam, doslovice, ne bez izvesnoga patosa, izgovorio onaj moj mladalački stih 'Ej, niska sela i domovino'...

■ Čini mi se da je tako bilo? — dodao je potom, nešto opuštenijim glasom, očigledno zadovoljan... učinilo nam se čak i jedini put, prilikom ove oproštajne posete, pomalo i srećan..."

Novo Tomić 27/28. februar 2005. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277053-Koren-u-kamenu)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 09:59:37 pm
*
VITEZ OD SONETA — STEVAN RAIČKOVIĆ VII & VIII


PESNIČKA SABRAĆA

Moji susreti i moje priče s pesnicima... bili su so moga opstanka — kaže pesnik.

U SENTI na Tisi, u kojoj su moji roditelji službovali od 1935. do 1940. godine — piše Stevan Raičković u "Jednom mogućem životu" — u varoši iz koje potiču moje najjranije i najnezaboravnije uspomene iz detinjstva — živeo je jedan pesnik... koji je već odavno zaboravljen... (Čak ni ja, koji ga se, evo, sećam, ne uspevam da mu se setim imena, nego samo prezimena)...

Ovako, kao u nekoj bajci, Stevan Raičković počinje priču o dragim mu pesnicima. A njih je mnogo. Od tog "gospodina Kirjakovića", koji mu je ostao u živom sećanju iz detinjstva, pa do onih koji bi mogli da mu budu deca.

Ipak, jedan se nekako izdvaja iz ove galerije. On je bio Raičkovićev prvi uzor, "prvi pesnički učitelj, sami simbol poezije". A ime mu je Milorad Ilić, ali ga je cela smederevska gimnazija, gde su se njih dvojica sreli i upoznali 1942. godine, zajedno sa profesorima, zvala Prika Ilić. Malo je ko za njega čuo, imena mu nema ni u najboljim književnim leksikonima, kao uostalom ni Kirjačkom, ali Stevan Raičković još ne može da prežali što njegovi stihovi "nikada nisu osetili ozon". I još se nada da će osetiti, iako je Prika umro pre nekoliko meseci.

"Uz knjige koje sam čitao... moji susreti i moje priče s pesnicima... bili su so moga opstanka. Ja i ne znam: na koji bi se drugačiji način, mogla makar i približno, otaljavati ova stvarnost..."

A AKO bismo sada pukušali da navedemo imena svih tih dragih mu pesnika, to bi bilo gotovo nemoguće. Jednostavnije je reći da su to bili svi, ili gotovo svi, od onih najstarijih koje je, došavši u Beograd, zatekao na književnoj sceni (i u životu), pa do najmlađih. Pa, i šire od toga. Našao je "srodne pesničke duše" i među Hrvatima, Slovencima i Makedoncima, među Bugarima i — Rusima, naravno. Napisao je dve knjige o njima — "Portrete pesnika" i "U društvu pesnika".

"...Bivao sam i do kraja ostajao... možda najprivrženiji prijatelj... baš sa onim pesnicima sa kojima sam imao i ponajviše razlika u onim uzajamnim (glasnim) razmišljanjima i sporenjima o putevima preko kojih bi se... u našem zajedničkom vremenu... (ili uopšte)... moglo 'najcelishodnije' stići do poezije..."

SAMO je slučaj Branislava Petrovića ostao poseban. Raičković je ovog pesnika smatrao "jednim od najjačih talenata posleratne poezije". Ali Petrović je "slutio i zamišljao da ga ja ne prihvatam kao bliskog prijatelja i pesničkog sabrata... što sam i ja isto tako osećao da je bio njegov slučaj u vezi sa mnom... Obojica smo se iskreno kajali u pogrešnim procenama... i u zalud straćenim godinama u jednoj obostranoj obmani... koja se više nije dala ni ispraviti..."

Još je jednu osobu imao Stevan Raičković s kojom je mogao da "otaljava stvarnost". Bila je to supruga Bojana, rodom iz Negotina, rođena Lazović. Umrla je 1979. u 49. godini. Stevan je do danas nije prežalio, ali o njoj je malo napisao. Najdirljivije reči, ne računajućio pesme koje joj je posvetio, nalazimo u jednoj fusnoti knjige "Jedan mogući život": "Uskoro... iza Skendera Kulenovića... otišla je i moja Bojana... Sećam se da mi je — kad je saznala da je na smrt obolela — kroz suze, koje je inače uvek suzdržavala, rekla: 'Nisam stigla ni Skendera da ožalim'... Sećam se i toga... da je Kulenović bio sahranjen u novoj košulji... koju mu je Bojana, već mrtvom, za ukop, na brzinu i u poslednji čas, donela iz najbliže prodavnice u Vlajkovićevoj ulici..."

Raičković je Bojani posvetio šest predivnih i pretužnih soneta u "Kamenoj uspavanci"...

NE PRONESOŠE KROZ ŠPANIJU FLOR

Ne pronesoše kroz Španiju flor.
Ali nosili su crno srce u grudima.
Tvoj sin i tvoj muž kao bor i bor
Nestvarni behu: tek senke među ljudima.

Minuše kraj njih ko trun: dvor po dvor
I vrt Alhambre sa vodama i klupama.
Al tek im osta ko u dubu čvor
Pusti Aragon, ispečen, sav u rupama.

A mislili su da će dalek jug
I ta nestvarna zemlja, imena šarena,
Odškrinuti bar načas strašni krug.

A vraćaju se s mišlju da je svet arena.
I idu sada opet gradu tom
Na zapušten tvoj hum, u prazni dom.


SVOD POEZIJE

Ma gde i ma sa kim bio, ma šta činio, ja sam osećao da se nalazim pod svodom poezije — kaže pesnik.

STEVAN Raičković se već od početka sasvim predao poeziji. Ona mu je bila zamena za sve što je predstavljalo bilo kakvu veru.

"Odavno je iza mene bila ostala religija, moje osećanje ideologije za koju sam se spontano opredelio pri prvoj mogućnosti izbora bilo je već uveliko načeto: trebalo je umesto ovih dvaju zinulih stropova pronaći bilo kakav duhovni krov i skloniti svoju golu i još uvek usijanu glavu. Ma gde i ma sa kim bio, ma šta činio, ja sam osećao da se nalazim pod svodom poezije."

A šta je to za pesnika "svod poezije" možda najbolje govori još jedna priča o sonetu; neka se njom završi "jedna moguća biografija" Stevana Raičkovića, sastavnjena u svega nekoliko fragmenata.
Završni sonet svoje poezije Raičković je napisao "na septembarskoj plaži u Herceg Novom 1991. godine"; od tada se više nije latio ove magične forme koja je, kako on veli, "sasvim moguća i prava mera da se nasluti... naznači... i izrazi... pa i do kraja iscrpi... svako osećanje, iluzija, slika ili misao u čoveku... svaka zamisao koja je dostojna da ostavi i svoj trajniji beleg". Uneo ga je u poslednje izdanje "Kamene uspavanke". Za ovaj sonet zaista se može reći da pun i osećanja, i iluzija, i slika i misli.

PESNIK kaže da je i ovaj sonet, kao i neki drugi njegovi,"sastavnjen od prvog do poslednjeg slova u glavi...", u trenutku kad su iznad osunčane plaže u jednom trenutku preleteli vojni avioni.
"Sećam se i jednog 'neslavnog' kurioziteta iz tog događaja koji mi ne izbija iz glave dok o svemu ovome govorim: dok sam onako stajao na ogromnoj i sasvim opusteloj plaži... bio sam po čitavom telu enormno namazan maslinovim užem... Zbog toga sam se osećao još bespomoćnijim... Nisam pristajao ni tamo ni ovamo. Za ulazak u samo more nisam — zbog nastale situacije — psihološki bio spreman... a zbog nauljenog tela — nisam se mogao obući i napustiti ovaj, ovaj... kako mi se činilo... 'brisani prostor'... Pod suncem, i pod uljem... onako uspravljen... i bljeskav... imao sam u svojoj uobrazilji predstavu da sam u čitavom horizontu bio možda jedini orijentir... i meta... između dve suprotstavnjene sile... između kojih se svakoga sekunda očekivao ratni sudar..."

RAIČKOVIĆU se čini "da nije bilo ovih bizarnih okolnosti... ne bi bilo ni soneta"... A pravi uzrok bio još banalniji: želeo sam — pre nego što naiđe datum mog polaska za Beograd — da do kraja istrošim moju flašicu sa zaostalim maslinovim uljem..."

"Eto šta sve može... ponekad... da se iščeprka iz samih temelja naše 'uzvišene' poezije..."
Drugim rečima — poezija je u svemu. Potreban joj je samo pesnik.

*  *  *

U ovom feljtonu nema mesta da se detaljnije govori o svim Raičkovićevim zbirkama stihova, a ukupno ih je bilo sedamnaest, o pet knjiga zapisa i proze, o sedam veoma značajnih dela za decu i prepevima Šekspira, Petrarke i slovenskih, posebno ruskih pesnika, o devet knjiga esejističkih i memoarskih tekstova...

Njegova sabrana dela čini deset tomova, kojima nije obuhvaćena autobiografija "Jedan mogući život", najčešće korišćena u ovom feljtonu.


NA SEPTEMBARSKOJ PLAŽI
U HERCEG NOVOM 1991. GODINE

Ne znam da li da stojim?
Ne znam da li da bežim?
(Ja se pomalo bojim
Na ovom pesku gde ležim.)

Da li da krenem Bogu?
Ili okrenem vragu?
Da maknem nekud nogu
Il' stojim u svom tragu?

Sam nasred pusta žala
Sa glavom koja strši
Pod suncem što je loče:

Kao u zevu ala
Ja čekam da se svrši
I ovo što ne poče.

Novo Tomić | 01/02. mart 2005. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277053-Koren-u-kamenu)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 10:00:03 pm
*

STEVANOVA KLUPA NA SLAVIJI

Srpska književna zadruga predlaže postavljanje tri spomen-obeležja u Beogradu velikom srpskom pesniku Stevanu Raičkoviću

Srpska književna zadruga je krajem novembra prošle godine uputila pismo Sekretarijatu za kulturu Skupštine grada Beograda, u kojem predlaže postavljanje tri-spomen obeležja velikom srpskom pesniku, književniku i akademiku Stevanu Raičkoviću koji je preminuo o Đurđevdanu 2007. godine. SKZ predlaže da se postave "pesnikova klupa na Slaviji", bista na Kalemegdanu i spomen-ploča na zgradi u kojoj je živeo.

U srpskoj književnosti 20. veka, kaže se u obrazloženju predloga, Raičković spada među najveće pesnike. Njegovo ime odavno je na listi koju čine Dučić, Rakić, Crnjanski, Desanka, Popa, Miljković...

Poznato je da je Raičković rođen 1928. godine i da je od rane mladosti živeo u Beogradu, gde je radio, najpre u Radio Beogradu, potom kao urednik u izdavačkom preduzeću "Prosveta". Njegova adresa bila je Ulica Svetog Save 19, a Slavija — omiljeno i svakodnevno mesto susreta i predaha.

U Srpskoj književnoj zadruzi, "Prosveti", Nolitu, Matici srpskoj objavio je svoje najpoznatije pesničke knjige, koje su, jedna za drugom, postajale važni datumi u istoriji savremene srpske književnosti: "Pesma tišine" (1952), "Balada o predvečerju" (1955), "Kasno leto" (1958), "Tisa" (1961), "Kamena uspavanka" (1963), "Stihovi" (1964), "Prolazi rekom lađa" (1967), "Varke" (1967), "Zapisi o Crnom Vladimiru" (1971), "Slučajni memoari" (1978), "Točak za mučenje" (1981).

Pod naslovom "Pesme", štampano je više izbora iz Raičkovićeve poezije. Bio je najmlađi autor znamenite biblioteke Srpska književnost u 100 knjiga (1972).

BIGZ i "Prosveta" objavili su 1983. godine njegovu Sabranu poeziju, u šest knjiga, a Zavod za udžbenike Sabrana dela, u deset tomova.

Srpska književna zadruga bila je izdavač koji je Raičkoviću dao najveća priznanja: nekoliko izdanja u redovnom "Kolu", najstarijoj ediciji u Srba i u ovom delu Evrope. Za knjigu izabranih pesama u "Kolu" Raičković je dobio Njegoševu nagradu. Ostale nagrade bile su: Sedmojulska, Oktobarska, Zmajeva, Udruženja književnika Srbije, "Branko Miljković", Nagrada Srpske književne zadruge za životno delo. Srpska književna zadruga je objavila dvadeset knjiga ovog pesnika.

Stevan Raičković spada i u naše najveće pisce za decu. Njegove knjige "Veliko dvorište" (1955), "Družina pod suncem" (1960), "Gurije" (1962), "Krajcara i druge pesme" (1971), "Vetrenjača" (1974), "Male bajke" (1974), "Slike i prilike" (1978) čine i obaveznu i slobodnu lektiru — antologijske primere proze i poezije za decu.

Nagradu "Miloš N. Đurić" dobio je za poetske prepeve, od kojih su najpoznatiji: "Šekspirovi soneti", "Šest ruskih pesnika", "Slovenske rime"...

Izbor iz poezije našeg pesnika štampan je na više jezika: ruski, poljski, češki, slovački, mađarski, bugarski i drugi.

Svakodnevna staza Stevana Raičkovića, kojom je on išao na posao, šetao, sretao saputnike, smišljao i pamtio reči, rime, stihove — bila je od Ulice Svetoga Save i Slavije, duž Kralja Milana gde mu je bila Srpska književna zadruga, preko Terazija, do Čika Ljubine gde je bio zaposlen u "Prosveti", i do Knez-Mihailove, gde je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Stevan Raičković bio je lep i visok čovek, gospodskog držanja. Njegovi savremenici pamtiće njegov stav i hod centrom Beograda. Taj Beograd on je voleo i opevao.

Od Slavije do Kalemegdana i danas lebdi senka velikog pesnika.

Da bi i buduća pokolenja pamtila Stevana Raičkovića i osećala ga svojim, kao deo Beograda i njegove kulture, jednako i kao deo velike srpske poezije, Srpska književna zadruga predlaže da se u našem glavnom gradu postave tri spomen-obeležja.

Skulpturu "Pesnikova klupa na Slaviji" trebalo bi postaviti ispred starog hotela "Slavija", gde je Raičković imao običaj da zastane, sedne, posmatra živi prsten i krug velikog beogradskog trga — našeg i sopstvenog života. Oni koji su ga poznavali i sada pomisle da će ga ugledati na toj klupi, među običnim prolaznicima, a pesnik baš u običnim i svakodnevnim stvarima otkriva duboka i složena značenja.

Godine 1999, 15. maja, dok je Beograd bio pod bombama, Raičković je napisao pesmu "Torzo (II)":

Na trgu Slavije: u dubokoj tmini
Sedim sam na klupi... ko da sam jedini...

Kad mi srce zamre... misao mi počne
Da kuca na obe kosti slepoočne...

A kad se i ona raspline u mraku:
Sedim... kao deo klupe... nalik znaku...

Klupa od bronze i pesnik od bronze treba da budu kultno mesto — ne samo spomenik pesniku Slavije i Beograda, nego i turistička atrakcija: klupa gde ćemo se fotografisali sa pesnikom.

Spomen-ploču bi trebalo postaviti na zgradi u Ulici Svetog Save 19, gde je pesnik živeo, a bistu na Kalemegdanu, uz spomenike ostalih besmrtnika. Spaja ih način života i način pogleda na svet — knjiga i misao.

Iz Sekretarijata za kulturu Skupštine grada Beograda, iako su prošla dva i po meseca, kaže Slobodan Rakitić, predsednik SKZ, nije još stigao nikakav odgovor. Rakitić podseća da je SKZ, svojevremeno, predložila podizanje spomenika Dositeju Obradoviću (rad Rudolfa Valdeca) i Vuku St. Karadžiću (rad Đorđa Jovanovića). Model Vukovog spomenika, izrađen u bronzi 1932. godine, nalazi se u Srpskoj književnoj zadruzi. Veliki spomenik je postavljen 1937. godine na uglu Bulevara kralja Aleksandra i Ruzveltove ulice, gde se i danas nalazi.

U Sekretarijatu za kulturu Skupštine grada Beograda potvrdili su nam da su pismo dobili i da je predlog "u proceduri". Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica zasedaće sledeće nedelje, a na dnevnom redu biće i predlog Srpske književne zadruge.

Zoran Radisavljević | 18.02.2008. | Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Stevanova-klupa-na-Slaviji.lt.html)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 10:00:25 pm
*

USAMLJENOST ČOVEKA

Na naučnom skupu u Trebinju osvetljena poetika Stevana Raičkovića iz svih uglova

U Trebinju je, u okviru projekta "Poetika srpske poezije druge polovine 20. veka", od 6. do 8. aprila održan trodnevni naučni skup na temu: "Poetika Stevana Raičkovića", u organizaciji Instituta za književnost i umetnost iz Beograda i opštine Trebinje. Ovaj ambiciozno zamišljeni projekat pokrenuo je i vodio nedavno preminuli profesor Filološkog fakulteta Novica Petković. Do sada su održani skupovi o delu Momčila Nastasijevića, Branka Miljkovića, Vaska Pope, Rastka Petrovića, Vladislava Petkovića Disa, Sime Pandurovića, Milana Rakića, Ivana V. Lalića i Jovana Dučića. Naredne godine, na Blagovesti, takođe u Trebinju, biće održan naučni skup posvećen poetici Ljubomira Simovića.

U svom uvodnom slovu profesor Jovan Delić je podsetio na reči Novice Petkovića koji je za Raičkovića, 1992. godine, rekao da je najveći živi srpski pesnik, ali da se o njemu malo govori, da je skrajnut, sklonjen. U njegovoj "Kamenoj uspavanci", sa stotinak soneta, ima tridesetak vrhunskih, a mnogo je pesnika koji su tokom čitavog života napisali samo trideset soneta, odnosno pesama. Raičković je produžetak najčistije lirske tradicije, njega niko ne može pomeriti.

Nepravda prema Raičkoviću ispravljena je ove godine. Njegovo pesničko delo osvetljeno je iz svih uglova. Najviše radova bilo je posvećeno zbirci "Kamena uspavanka" i tumačenju Raičkovićevih soneta (Aleksandar Jovanović, Bojan Đorđević, Miroslav Maksimović). Raičković, kao autor soneta, istakao je Miroslav Maksimović, spoj je majstorstva i slobode, primer da može dobro da se radi i mimo strogih pravila zanata. Raičković zbunjuje analitičare forme, a raduje čitaoce poezije. A strukturom i semantikom Raičkovićevog stiha bavile su se Sanja Paripović i Svetlana Šeatović Dimitrijević, koja je primetila da se pesnik ne drži čvrsto forme: koristi, deseterce, dvanaesterce, četrnaesterce, pesme imaju od dva do osam stihova, a stihovi nisu istih dužina. Ali, to je Raičković, to je njegova sloboda pevanja, pesnika ne zanima matematika, on ne robuje zadatoj formuli.

Analizirana je i poetska melanholija (Ranko Popović), pesnikova ćutanja i tišine (Silvija Novak Bajcar), tematsko jezgro lirike (Dragan Hamović), pesništvo kao fascikla (Aleksandar Jerković), pesme kao poetička pozornica (Branko Brđanin), esejistička misao (Bojan Čolak), lirika, život i komentari (Predrag Petrović), jezičko-stilske karakteristike (Aleksandar Milanović), pesnikovi prevodi Petrarke i Šekspira (Persida Lazarević di Đakomo). Kajoko Jamasaki je govorila o Raičkovićevim prevodima na japanski, a Milivoj Nenin o njegovim autobiografijama u kojima se pesnik trudio da nam ne otkrije baš previše podataka o sebi i svojoj intimi. Zanimljivo je bilo izlaganje Jovana Delića koji je govorio o slikama grada u pesništvu Stevana Raičkovića. Njegovo osećanje usamljenosti je ambivalentno: to je ona starinska, večna pesnikova čežnja za samoćom, ali i usamljenost modernog čoveka, izgubljenog u gradskom metežu.

Na Blagovesti, u Hercegovačkoj Gračanici, gde počivaju zemni ostaci Jovana Dučića, održan je pomen. Liturgiju je služio episkop zahumsko-hercegovački, vladika Grigorije. Pesničko veče u čast Jovana Dučića, pod naslovom: "Nastupila je novog veka suša", bilo je posvećeno Miroslavu Maksimoviću, dobitniku Dučićeve nagrade za 2000. godinu. Svojom najnovijom knjigom "77 soneta o životnim radostima i teškoćama", naglasio je Vasa Pavković, pesnik Miroslav Maksimović obeležava, ali i zaokružuje četiri decenije bavljenja ovom strogom, tradicionalnom i zahtevnom pesničkom formom, nastalom još u srednjem veku. U svojoj besedi Maksimović je rekao da Dučić pripada svima koji ga čitaju, ili slušaju, i koji ne moraju svi da budu njegovog roda. Pripada čak i onima koji ga još ne čitaju, jer možda će ga baš oni najbolje čitati. A najpre pripada sebi, zato što, rijući po korenju jezika, da bi iz njega nikla biljka poezije — otkriva sebe graditelja i, time, onu iskru božanskog u ljudima i u stvarima. Stihove Miroslava Maksimovića, u prepunoj sali Doma kulture u Trebinju, kazivao je Nebojša Dugalić, a u muzičkom programu učestvovali su Jasmina Trumbetaš, Bojana Andrić Žegarac, Milan Rus, Nevena Živković, etno-grupa "Trag" i hor "Tribunija".

U zgusnutom programu naučnog skupa našlo se vremena i za odlazak do Dubrovnika i posetu manastiru Tvrdoš.

Z. Radisavljević | 11.04.2009 | Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Usamljenost-choveka.lt.html)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 10:01:20 pm
*

"FASCIKLA, POSLEDNJA" STEVANA RAIČKOVIĆA

Svečana sala u Francuskoj 7 nije bila danas puna gostiju, ali svi prisutni su se okupili da odaju poštu Stevanu Raičkoviću koji je preminuo pre tri godine i Milošu Crnjanskom kome je posvećena knjižica "Fascikla, poslednja" jedini Raičkovićev nedovršen i neobjavljen rukopis.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_Fascikla_poslednja.jpg)


Salu su ispunili, uglavnom, pesnici, a o "Fascikli, poslednjoj", sa podnaslovom "prepiska sa Crnjanskim", govorili su, opet, pesnici Miroslav Maksimović, priređivač knjige, Rajko Petrov Nogo, Dragan Hamović i Srba Ignjatović, u funkciji predsednika Udruženja književnika Srbije.

Maksimović je ispričao da se Raičković tokom poluvekovne književne karijere uvek trudio da svoje tekstove sam priredi, a sve što je bilo u rukopisu, a nije smatrao da mu još treba, on je spaljivao tako da je uz njegovu samrtničku postelju ostala samo fascikla sa rukopisom za knjigu o njegovim sećanjima i razmišljanjima o Crnjanskom kao pesniku kome se neizmerno divio.

Pošto su drugovali do poslednjeg Raičkovićevog časa, Maksimović, kako je kazao, bio je uveren da neće biti potrebe za priređivanjem ovog dela.

Međutim, pokazalo se da je Raičković završio samo uvod dok su pet pisama Crnjanskog i komentari Raičkovića ostali nedovršeni kao i kraj o poslednjim danima Crnjanskog.

Zato je Hamović dobro primetio da knjiga jeste po formi prozna ali se može svrstati među poetske, jer su ovaj "neumrli pesnički triptih" stvorila tri velikana srpske poezije 20 veka.

Ignjatović je podvukao značaj knjige kao dokumenta o kontaktima dva pisca u vremenu dok je Crnjanski bio u političkoj emigraciji u Londonu a Raičković mladi urednik "Prosvete" koji je želeo da objavi stihove svog književnog idola. Uz ogradu da je to dražesna, pikantna knjižica bez pretenzija da se smatra remek delom, Ignjatović je kazao da je "to dar iz jednog minulog vremena poklonicima oba pjesnika".

Nogo, kome je pripala čast da ga bard poput Raičkovića označi kao najboljeg znalca i interpretatora njegove poezije, otkrio je da je knjiga nastala iz "čežnje onih koji su ga nadživeli da proniknu u sadržaj Raičkovićevih pisama koja nisu sačuvana".

Izdavač knjige Sima S. Matić, poslovni čovek koji je iz ljubavi prema književnosti osnovao izdavačku kuću "Tiski cvet" u Novom Sadu evocirao je epizode iz dugogodišnjeg druženja sa Raičkovićem koje je rezultiralo spremnošću pesnika da mu poveri da objavi neka dela.

Stevanov sin jedinac Miloš (po Crnjanskom) nadenuvši ime knjizi poverio je očevo poslednje delo Matiću da ga štampa.


SPALJIVAO RUKOPISE Prema rečima Noga, Raičkovićeva potreba da sve što je zapisivao spali bila je posledica njegove sumnje da će ga pamtiti nakon smrti, a pokazalo se da je ostao snažan orijentir za neke od srpskih pesnika da u "poslovima književnim ostanemo moralni i kako je Raičković govorio skoro čisti ".

• Raičkovićev tekst ima samo 54 strane, a beleške priređivača 14

Blic (http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/188022/Fascikla-poslednja-Stevana-Raickovica) | 05.05.2010. | Foto: A. Anđić


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 26, 2010, 10:02:01 pm
*

STEVAN RAIČKOVIĆ LIRIKA I ETIKA

Biti potpuni pesnik ne znači biti od zajednice i javnih pitanja otpadnuti, prokleti pesnik, naročito ako pitanja kojima se kolektiv (u nevolji) zabavlja postavljaju neizbežne etičke izazove za svakoga ponaosob. U tome je Raičković bio potpun, makar ujedno bio i prokleto veran svome lirskom pozivu

Mnogi se književni znalci mogu začuditi što za temu koja podrazumeva elemenat angažovanosti uzimamo nekoga ko slovi za povučenog, čistog liričara i za koga se ne vezuje nijedan od književno-političkih slučajeva titovskog, pa ni potonjeg doba, kako god ga nazvali. Mora li se angažovanost ostvarivati samo na manifestnoj, često plitkoj i zamaskiranoj površini, može li ona imati i oblik i ton askeze koja svojim tihim i postojanim učinkom zadobija etičko značenje prvoga reda. A mnogi upućeniji, opet, znaju da je takav, sebi dosledan i nad liriku nadnet Stevan Raičković za mnoge svoje kolege, ispisnike i mlađe, značio ne samo pesnički nego i etički orijentir koji opstojava i zrači iz svoga stana niže svetosavskog hrama u Beogradu. Stamen i nepotkupljiv, kažu. I diskretan u nošenju tih retkih osobina. Biti potpuni pesnik ne znači biti od zajednice i javnih pitanja otpadnuti, prokleti pesnik, naročito ako pitanja kojima se kolektiv (u nevolji) zabavlja postavljaju neizbežne etičke izazove za svakoga ponaosob. U tome je Raičković bio potpun, makar ujedno bio i prokleto veran svome lirskom pozivu.


NOĆ JE NAŠA

Kada su, nakon Drugog svetskog rata, mnogi pisali pesničke zadatke na teme iz obnove i izgradnje, s obaveznim ideološkim optimizmom i patosom, Raičković takve stihove nije ni pokušavao da piše, nego je napisao nadmoćno podsmešljivu pesmu, "Noć je naša", u kojoj se vladajući poredak okreće naglavce, prkoseći takvim nalozima: "Kafane: noćna gradilišta. / (S visokih skela vreba pad.) / Mi smo i sve i svja i ništa. / Bol je naš rad". I kada je došlo doba rata i novih stradanja njegovog naroda — kao nastavak onoga što je i sam detetom zapamtio pa i težio da zaboravi — ostareli Raičković sklapa lirsko-dokumentarnu knjigu koju je nazvao "Suvišna pesma", plemenito suzdržan u pesmama, ostavljajući dokumentima i svedočenjima drugih da doiskažu šta treba ne bi li se dopunila strahotna slika.

Dok su književnim i političkim prostorom polovine XX veka u nas bučale velike i teške reči, Raičković tom stvaranju buke skoro da nije doprinosio, mada je i njegov slučaj bio makar dotican, u uzajamnim napadima i odbranama. Pesnikov neulazak u polemičke rasprave — koje su i njega usputno doticale — potiče od načelnog stava a ne ličnog oportunizma, i bio je izraz njegove rezerve prema "razgovorima o poeziji". U tome pogledu, ostao je nezasluženo skrajnut njegov tekst iz 1961. godine, pod naslovom "Reč o poeziji", suštinski programske prirode, u kome odlučno zastupa autonomiju i, što je još važnije, etičnost pesničke reči u odnosu na svoj unutarnji priziv, mimo svih spoljnih uticaja i zahteva, koji se menjaju — a sve to u oštrom tonu koji kao da nadoknađuje mnoge ranije propuštene povode da javno progovori. Pored nekih eksplicitnih iskaza iz retkih intervjua toga doba, pesnik je svoj odgovor na aktuelne pesničke izazove umeo da efektno izrazi unutar samog lirskog teksta, dovoljno neskriveno, ali primereno svome poimanju lirske zasebnosti.


REČ O POEZIJI

Stoga je vrlo važno obratiti pažnju na njegov zapis iz 1962. godine, koga znamo pod naslovom "Reč o poeziji", a koji predstavlja "koreferat podnesen na proširenom diskusionom plenumu Udruženja književnika Srbije". U osnovi ovog zapisa leži osporenje svrhe javnih "razgovora o poeziji", kao i jasno zalaganje za samosvojne puteve pesničkog čina, bez spoljnih zadataka i naloga. Na samom početku, Raičković udešava jedno zanimljivo obrtanje stvari. Naime, onaj koji će i kasnije, mnogo kasnije, osećati potrebu da odgovara na primedbe iz svoje okoline o njegovoj izgrađenoj "kuli od slonove kosti" u odnosu na izazove savremene stvarnosti, u samom uvodu "Reči o poeziji" pitanje postavlja sasvim drugačije, u svojstvenom blago patetičnom tonu, iza koga čeka neizbežna zaseda suptilne ironije: "Imam utisak da se nalazim u jednom izuzetnom trenutku, u kome me napušta pesnička hrabrost, koja je do sada, bar u mom slučaju, bila obeležena mojim neučestvovanjem u razgovorima o poeziji. Jedan trenutak građanske slabosti." Na ovoj inverziji moramo načas zastati. Pesnik "dekonstruiše" ustaljenu sintagmu građanska hrabrost koja upravo podrazumeva javno istupanje i zalaganje za određene stavove i takva je osobina inače visoko izdignuta na lestvici demokratskih vrednosti. U Raičkovićevom izazivačkom obratu stvari, u kojem se u prvi plan ističe pesnička hrabrost "obeležena neučestvovanjem", krije se nešto dublje od samog izazivanja i retoričke dosetke. A to je uverenje, izneseno već u narednim rečenicama, koje oponira samom događaju na kome tada učestvuje, "diskusionom plenumu": "Oduvek sam osećao da se jedini slobodan prostor za poeziju […] nalazi isključivo u samom poetskom stvaralaštvu. Svaki razgovor o poeziji jeste samo po jedna priča ili verzija o onome što se već dogodilo ili bi se eventualno moglo dogoditi."

Pesnik naglašava potom da jedini pravi prostor za poetsku reč čine "jarki ili zamračeni predeli pesnikovog bića". Smeštajući pesnički akt u neprikosnoveni domen individualnosti, Raičković i poentira u duhu pesnika tišine, koji u trenucima stvaranja "svoje istinske pesme" ne čuje "drugi glas i tuđi šum". Pošto je, u zamahu svoje kritičke objekcije, sliku buke okretno proširio sa književnog na opšti plan ("Ti silni glasovi kao da zaglušuju i sami život") Raičković se, sasvim određeno i oštro, osvrće na prilike za kojih je i sam književno stasavao: "Samo naše posleratne generacije imale su prilika da se sa raznih strana naslušaju raznih dušebrižničkih saveta o idealnom idejnom i formalnom obliku poezije, koji odgovara našem, velikom vremenu — revolucije, obnove, izgradnje — totalnom čoveku, otuđenom, nacionalnom, jugoslovenskom, internacionalnom, izgubljenom pred nuklearnom katastrofom."

Očito je da, po očekivanju, i u ovom osvrtu Stevan Raičković čini podjednak otklon od obe krajnosti aktuelne ili tek minule književne politike, u svom nastojanju da izbori svoj, autonomni put, neobavezan spoljnim, trendovskim zahtevima. Sledeća deonica "Reči o poeziji" verovatno je vrhunac ovoga naknadnog, sumarnog pesnikovog odgovora na doba književnih polemika, kao i olakog pesničkog povođenja za promenama književnih i drugih ideja u tekućem opticaju, i tu se postavljena tema zaoštrava do bolne etičke samoupitanosti svakoga od savremenika: "Da li naša pesnička reč ima svoje dostojanstvo, ljudsko i etičko pokriće? Pokušajte da imenujete pesnika koji svoju dlaku nije menjao ili ćurak prevrtao naopako? Pesnika kome veruju?" U ovome poslednje rečenom, tada pesnik u punoj zrelosti, svakako postavlja sopstvenu pesničku metu i meru, pri čemu poetičko poravnava sa etičkim (što je pesnička modernost isprva odlučno odvajala), uveren da jedno iz drugog neraskidivo proističu. Utoliko i njegova potreba da ostane izdvojen ne može biti uzeta kao težnja da odbegne sa borbenog poprišta književne epohe, ne bi li prošao neoštećen kao građanin, nego kao neka vrsta askeze, podvizanja, ili baš pesničke hrabrosti da odoli i ostane veran svome stvaralačkom sklopu, oblikovanom "u predelima pesnikovog bića". Da li je takva mera i domašena, može posvedočiti i okolnost da je Raičkovićevo pesničko ime ostalo netaknuto — a mesto postojano i bezbedno visoko tokom dugog vremena i mnogih smena vrednosnih paradigmi. I oni koji danas, bez imalo književnih kriterija i odviše skrupula, strateški osporavaju tolike izrazite domete srpske poezije, Raičkovićevo ime pametno zaobilaze. Ne mogu mu baš ništa.


NOĆ JE NAŠA

Kafane: noćna gradilišta.
(S visokih skela vreba pad.)
Mi smo i sve i svja i ništa.
Bol je naš rad.[/color]

Dragan Hamović | 11.07.2010. | Pečat (http://www.pecat.co.rs/2010/07/stevan-raickovic-lirika-i-etika/)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Mart 29, 2012, 11:13:11 pm
*

GRAD OD STEVANANOVIH STIHOVA

Ivo Andrić, već dobitnik Nobelove nagrade, 1962. je započeo gradnju kuće u Herceg Novom, na Toploj. Tada je u Novom živio i Branko Lazarević, predratni zameniti književni kritičar, filozof i nekadašnji diplomata, a povremeno su dolazili ili su se već nastanili — Branko Ćopić, Dušan Kostić, Mihajlo Lalić


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_O_Doklesic_za_Srpske_novine.jpg)


Veliki pjesnik, jedan od najvećih koje je dalo ovo ustreptalo balkansko podneblje, sav sazdan od stihova, stihova u ritmu prirode, stihova one prave, snažne poezije, u čijoj je interpretaciji ostavio upečatljiv trag, to je Stevan Raičković. Pjesnik je o kome treba govoriti uvijek u sadašnjem vremenu, iako se udaljavamo od vremena njegovog zemaljskog, fizičkog utihnuća, 6. maja 2007. godine.
 
Slavimo njegovo ime, s ponosom što je Herceg Novi jedan od gradova koje je izabrao da mu bude dom, makar i povremen.

Raičković je govorio za sebe da je "čovjek dvadesetog, a nikako dvadeset i prvog vijeka". Svi oni bliski prijatelji dobro znaju koliko je Stevan Raičković bio svoj, osoben, jedinstven, i kao ličnost i kao pjesnik. Živio je i stvarao onako kako su to radili stari majstori, oslanjajući se jedino na sopstveni duh, inspiraciju i pjesnički senzibilitet. Živio je u univerzalnom svijetu lijepe riječi, snažne misli, onog klasičnog, esencijalnog, gdje nema dimenzija vremena i prostora, i povezuje Antičku Grčku i Rim, Rusiju, Kinu i Japan.

Raičkoviće je pjesnik Crne Gore i Srbije, pjesnik Jugoslavije i cijelog svijeta. Rođen je 5. jula 1928. godine u Neresnici kod Kučeva, u Srbiji. U knjizi "Jedan mogući život", koju je priredio Miroslav Maksimović, Raičković kazuje o porijeklu svoje porodice: "Raičkovići, moja familija po ocu, potiču iz Crne Gore ... gde je opčinjenost prošlošću i poreklom, ta pomenuta 'pasioniranost', ne samo urođena nego i na visokoj ceni". Raičkovići su imali kuću u Podgorici, o kojoj Stevan kaže: "Bila je to parterna kuća u centru Podgorice — sa nekoliko unutrašnjih bašti i avlija, od kojih je jedna nosila, bar za mene, zagonetno ime 'kućište' — moga dede Stevana Raičkovića i njegove žene, moje babe, Milice, rođene Vrbica. U toj kući je ugledalo sveta trinaestoro njihove dece, osam sinova i pet kćeri... Moj deda Stevan Petrov Raičković bio je kapetan Lješanske nahije, a stekao je i zapaženu crnogorsku titulu barjaktara. Jedno vreme bio je i upravnik Državnih dobara Crne Gore, a u dva mandata nalazio se i na čelu Podgorice, kao predsednik opštine. Pred smrt, u Beogradu, zatražio je od rodbine da mu, kad umre, u čitulji, u 'Politici' navedu kao jedino zvanje: barjaktar.

GORŠTAČKA STARAMAJKA

Otac Raičkovićev, kao mlad učitelj, prvo je dobio posao u Južnoj Srbiji, potom u školama na istoku Srbije. I tako se, u jednom tamošnjem selu, zagledao u mladu učiteljicu Živanu Obradović iz Velikog Gradišta.

Rijeke Pek i Tisa ostaviće snažan pečat u Stevanu Raičkoviću. On voli te rijeke, njihovu vodu, njihov život, ljude koji vjekovima iz Peka ispiraju pijesak u nadi da će pronaći zlato, i posvećuje im čitave opuse poezije.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Ostali/(Stevan_Raickovic)_Majka_Zivana_i_deda_Stevan_Srpske_novine.png)

Majka Živana i djed Stevan

Njegova baka sa očeve strane, "gorštačka staramajka" Milica, pričala je malom Stevanu kako je u njihov dom dolazio čuveni Simo Matavulj, u ono vrijeme kada je napustio službovanje u Herceg Novom, i došao na Cetinje na poziv knjaza Nikole, Laza Kostić i još mnogi književnici.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1972. godine, a za redovnog 1981. Član je i Srpske i Crnogorske akademije nauka. Da ste ga pitali o nekim razlikama, sigurno je da ih nikada ne biste u njemu mogli prepoznati. S jedne strane zaljubljen u Neresnicu, Tisu i Pek, sa druge potomak crnogorskog barjaktara, gradonačelnika, Stevana Raičković, nosio je sav onaj ponos zemlje po kojoj je hodao i čije mu je nemirno pulsiranje, dijeljenje, ratovanje, riječima ili oružjem, nanosilo nesamjerljiv bol.

Pedesetih i šezdesetih godina prošlog vijeka umjetnici, slikari, pisci, filmski radnici, prepoznali su Herceg Novi kao grad za svoju dušu.

Ivo Andrić, već dobitnik Nobelove nagrade, 1962. je započeo gradnju kuće u Herceg Novom, na Toploj. Tada je u Novom živio i Branko Lazarević, predratni zameniti književni kritičar, filozof i nekadašnji diplomata. Dolazili su povremeno ili su se već nastanili — Branko Ćopić, Dušan Kostić, Mihajlo Lalić.

Kad se Stevan Raičković zaljubio u zaliv i grad na ulazu, Herceg Novi, teško je reći. Novljanin, dopisnik "Politike", Milan Vukelić pomogao mu je da kupi stan u Njegoševoj ulici. Bila je to 1965. godina. Istoričar, prof. dr Sava Živanov kaže da je "Herceg Novi za Stevana bio grad njegovog drugog doma, 'svoj grad', a ne prosto mjesto za odmor".

KAPIJA NA MORU

Neveliko dvorište bilo je sabiralište njegovih prijatelja, po peru i po duhu. Baš to dvorište bilo je slikarski zadatak za Matiju Bećkovića, Milića od Mačve, Zuku Džumhura, Radomira Konstantinovića, Branka Subotića i mnoge druge. Stevan bi im tutnuo u ruke papir, olovku i boje. I ti crteži su, zajedno sa njegovim pjesmama i esejima o gradu i o ljudima, postali dio "Čarolije o Herceg Novom", koji je tako postao ne samo grad za odmor, već i grad stvaranja. Opština mu se zahvalila dodjelivši mu svoje najveće priznanje — Oktobarsku nagradu.

U "Čaroliji o Herceg Novom" Stevan Raičković piše o kapiji na Toploj:

"Ponekad, dok je oko našeg staništa u prestonici besnela hladna i sveprisutna košava, koja je povijala pa čak i lomila ulične grane pod prozorima, mi bismo se sa nekom naročito specijalizovanom i već uveliko odnegovanom nostalgijom setili naše daleke i neobične kapije na moru".

U Herceg Novom je posljednji put boravio ljeta 2004. godine.

Srpsko prosvjetno i kulturno društvo "Prosvjeta" u oktobru 2008. je organizovalo naučni skup o djelu Stevana Raičkovića, zbornik je nedavno izašao iz štampe. Tada, u oktobru 2008. godine, u ime SPKD "Prosvjeta" Matija Bećković je otkrio spomen ploču na kući Raičkovića, u Njegoševoj ulici, u Herceg Novom.

Olivera Doklestić (http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=865.0) | 20.03.2010. | Srpske novine SC (http://www.srpskenovinecg.com/broj003/4754-grad-od-stevanovih-stihova)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Avgust 21, 2012, 01:13:26 pm
*

RAIČKOVIĆ NA KALEMEGDANU


Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka u ateljeu Aleksandra Zarina kod Topčiderske zvezde, nedeljom u podne sastajala se grupa beogradskih umetnika - vajara, slikara, glumaca i pisaca, od kojih ću ovim povodom spomenuti pesnike: Stevana Raičkovića, Skendera Kulenovića, Dušana Radovića i onoga koji ovo govori , jedinog koji je još među živima. Ubrzo se pokazalo da to nije bilo samo obično sastajanje prijatelja, nego i susret majstora sa svojim modelima.

Naime, Aleksandar Zarin je autor najuspelijih spomenika podignutih pesnicima. Među njima se izdvajaju prvi i poslednji. Prvi je Branku Radičeviću na Kalimegdanu, koji je otkrio Ivo Andrić, a poslednji Desanki Maksimović u Valjevu. Oba se rađena u kamenu. Usledili su bronzani Đura Jakšić u Srpskoj Crnji i Zmaj u Novom Sadu, i još pokoja bista, među kojima i ona Alekse Šantića, na par koraka odavde, koju je otkrio Skender Kulenović.

Kad se odužio pesnicima prohujalih vremena , Zarin je došao na ideju da ovekoveči pesnike savremenike, čije je biste radio po živim modelima. Prvi je bio pesnik Stevan Raičković s kojim je bio i najbliži, a na neki način Stevan je stajao i iza cele zamisli i postao neka vrsta glavnog urednika ove bronzane edicije.

Po smrti skulptora i njegovih modela, biste su se iz ateljea razišle svaka na svoju stranu. Skender je otišao na Kozaru, Duško Radović u svoje pozorište na Tašmajdanu, a Stevana Raičkovića, evo, na Kalimegdanu. Malo je onih koji su tu čast više zaslužili, a još manje onih koji bi ovaj čin dublje doživeli i umeli više da cene. Neumorni šetač, Stevan Raičković je prošao bezbroj puta i ovom stazom i, verujem, da je sam birao mesto za sebe, ovo bi izabrao. Znao je gde je čija bista, ko je ima a ko još nema, i činilo se da većeg priznanja za njega nema, čak i onda kad je ovakva počast izgubila nešto od negdašnje važnosti i sjaja.

Nema autobiografskijeg pesnika od Stevana Raičkovića. Držeći se sebe i svog lika, svoju bistu vajao je gotovo koliko i Zarin, ne ustežući se da delikatnog skulptora vucka za rukav, da doda ili izostavi neku crtu kako bi kopija bila što vernija originalu. Taj duboki doživljaj inspirisao je poemu Razgovor s ilovačom, koju je čitao i kao svoju pristupnu besedu u Akademiji, nazivjući je jednom od svojih "najogoljenijih autobiografija".
 
Ti ćeš umesto mene ovde biti
Da nosiš moj lik kad ja budem glina!
 
Ono mesto koje zauzima u srpskoj poeziji, Stevan Raičković je dobio i na Kalimegdanu. I kad bi biste postavljene u srpskom pesničkom panteonu progovorile, i Branko i Vojislav i Laza i Miloš i Aleksa i Jovan u jedan glas bi uzviknuli: Dostojan!
 
Zahvaljujući Skupštini grada Beograda, Ministarstvu kulture Srbije, Zavodu za štatitu spomenika kulture, a najviše poeziji i pesničkoj pravdi, i u ovom zbunjenom vremenu nadoknađuje se propušteno, uspostavlja izgubljeni red i u srpskom hramu časti - kako je odavno nazvan Kalimegdan.

Stevan Raičković ostaje da ovde sanja svoju bronzanu uspavanku i priziva ostalu pesničku bratiju, da mu se pridruže na Kalimegdanskim stazama, kako bi se beli grad beleo među gradovima kao beli anđeo među anđelima,a srpski pesnici među pesnicima!

Hristos se rodi!

Srećna Nova godina!

Matija Bećković | 05.01.2012. | Srpske novine SC (http://www.srpskenovinecg.com/kultura/12496-stevan-raickovic-matija-beckovic)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Februar 01, 2013, 11:16:20 pm
*

STEVAN RAIČKOVIĆ NA KALEMEGDANU



(http://riznicasrpska.net/fotografije/Riznica_Srpska/Stevan_Raickovic_spomenik_na_Kalemegdanu.jpg)


I kad bi postavljene biste u srpskom pesničkom Panteonu progovorile — i Branko, i Vojislav, i Laza, i Miloš, i Aleksa, i Jovan — u jedan glas bi uzviknuli: Dostojan!

Na Kalemegdanu, po divnom, sunčanom, januarskom danu, u prisustvu velikog broja pisaca, otkrivena je bista pesnika Stevana Raičkovića (1928—2007), rad vajara Aleksandra Zarina. Preko puta je bista Miloša Crnjanskog (1893—1977), a u neposrednoj blizini su i biste: Miloša N. Đurića (1892—1967), Simeona Roksandića (1874—1943), Janka Veselinovića (1862—1905), Đure Jakšića (1832—1878), Borisava Stankovića (1876—1927), Alekse Šantića (1868—1924)... Bistu je otkrio pesnik Matija Bećković, a Raičkovićeve stihove kazivao je Milan Caci Mihailović.

Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka u ateljeu Aleksandra Zarina, kod Topčiderske zvezde, nedeljom u podne, podsetio je Matija Bećković, sastajala se grupa beogradskih umetnika — vajara, slikara, glumaca i pisaca. Od pesnika dolazili su Stevan Raičković, Skender Kulenović, Dušan Radović i on. Ubrzo se pokazalo da to nije bilo samo obično sastajanje prijatelja, nego i susret majstora sa svojim modelima. Naime, Aleksandar Zarin je autor najuspelijih spomenika podignutih pesnicima. Među njima se izdvajaju prvi i poslednji. Prvi je Branku Radičeviću na Kalemegdanu, koji je otkrio Ivo Andrić, a poslednji Desanki Maksimović u Valjevu. Oba su rađena u kamenu. Usledili su bronzani Đura Jakšić u Srpskoj Crnji i Zmaj u Novom Sadu i još pokoja bista, među kojima i ona Alekse Šantića, na nekoliko koraka odavde, koju je otkrio Skender Kulenović.

Kad se odužio pesnicima prohujalih vremena, Zarin je došao na ideju da ovekoveči pesnike savremenike, čije je biste radio po živim modelima. Prvi je bio pesnik Stevan Raičković s kojim je bio i najbliži, a na neki način Stevan je stajao i iza cele zamisli i postao neka vrsta glavnog urednika ove bronzane edicije.

Posle smrti skulptora i njegovih modela, biste su se iz ateljea razišle svaka na svoju stranu. Skender je otišao na Kozaru, Duško Radović u svoje pozorište na Tašmajdanu, a Stevana Raičkovića, evo, na Kalemegdanu. Neumorni šetač, Stevan Raičković, prošao je bezbroj puta i ovom stazom i verujem, da je sam birao mesto za sebe, ovo bi izabrao. Znao je gde je čija bista, ko je ima, a ko još nema, i činilo se da većeg priznanja za njega nema, čak i onda kad je ovakva počast izgubila nešto od negdašnje važnosti i sjaja.


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_Tanjugova_arhivska_fotografija_1982_Politika.jpg)

Tanjugova arhivska fotografija iz 1982: Duško Radović, Stevan Raičković, Matija Bećković i Aleksandar Zarin


Nema, dodao je Bećković, autobiografskijeg pesnika od Stevana Raičkovića. Držeći se sebe i svog lika svoju bistu vajao je gotovo koliko i Zarin, ne ustežući se da delikatnog skulptora povuče za rukav, da doda ili izostavi neku crtu kako bi kopija bila što vernija originalu. Taj duboki doživljaj bio je inspiracija za poemu "Razgovor s ilovačom", koju je čitao i kao svoju pristupnu besedu u SANU, nazivajući je jednom od svojih "najogoljenijih autobiografija":

Ti ćeš umesto mene ovde biti
Da nosiš moj lik kad ja budem glina!


Ono mesto koje zauzima u srpskoj poeziji — Stevan Raičković je dobio i na Kalemegdanu. I kad bi postavljene biste u srpskom pesničkom Panteonu progovorile — i Branko, i Vojislav, i Laza, i Miloš, i Aleksa, i Jovan — u jedan glas bi uzviknuli: Dostojan!

Stevan Raičković, rekao je na kraju Bećković, ostaje ovde da sanja svoju bronzanu uspavanku i priziva ostalu pesničku bratiju, da mu se pridruže na kalemegdanskim stazama, kako bi se beli grad beleo među gradovima kao Beli anđeo među anđelima, a srpski pesnici među pesnicima!

Ovo je lepa prilika da podsetimo da je Srpska književna zadruga, krajem novembra, 2007. godine, uputila pismo Sekretarijatu za kulturu Skupštine grada Beograda u kojem predlaže postavljanje tri spomen-obeležja velikom srpskom pesniku, književniku i akademiku Stevanu Raičkoviću, koji je preminuo o Đurđevdanu 2007. godine. SKZ je tada predložila da se postavi "pesnikova klupa na Slaviji", bista na Kalemegdanu i spomen-ploča na zgradi u kojoj je živeo, u Ulici Svetog Save 19.

U Srpskoj književnoj zadruzi, "Prosveti", "Nolitu", Matici srpskoj objavio je svoje najpoznatije pesničke knjige: "Pesma tišine" (1952), "Balada o predvečerju" (1955), "Kasno leto" (1958), "Tisa" (1961), "Kamena uspavanka" (1963), "Stihovi" (1964), "Prolazi rekom lađa" (1967), "Varke" (1967), "Zapisi o Crnom Vladimiru" (1971), "Slučajni memoari" (1978), "Točak za mučenje" (1981)...

Svakodnevna staza Stevana Raičkovića, kojom je on išao na posao, šetao, sretao saputnike, smišljao i pamtio reči, rime, stihove — bila je od Ulice Svetoga Save i Slavije, duž Kralja Milana, gde mu je bila Srpska književna zadruga, preko Terazija, do Čika Ljubine, gde je bio zaposlen u "Prosveti", i do Knez-Mihailove, gde je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Skulpturu "Pesnikova klupa na Slaviji" trebalo bi postaviti ispred starog hotela "Slavija", gde je Raičković imao običaj da zastane, sedne, posmatra živi prsten i krug velikog beogradskog trga — našeg i sopstvenog života.

Godine 1999, 15. maja, dok je Beograd bio pod bombama, Raičković je napisao pesmu "Torzo (II)":

Na trgu Slavije: u dubokoj tmini
Sedim sam na klupi... ko da sam jedini...
Kad mi srce zamre... misao mi počne
Da kuca na obe kosti slepoočne...
A kad se i ona raspline u mraku:
Sedim... kao deo klupe... nalik znaku...


U trenutku kada se predlog pojavio, Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda sporo je, birokratski, reagovao, a sa predlogom se nije složio ni pesnikov sin — Miloš Raičković, pijanista koji živi u Njujorku. Jedan od predloga Srpske književne zadruge je ostvaren, ostaju ova druga dva.

Zoran Radisavljević | 04.01.2012. | Politika (http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Otkrivena-bista-pesniku-Stevanu-Raickovicu-na-Kalemegdanu.lt.html)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Septembar 17, 2013, 02:52:31 am
*

OBELEŽJE STEVANU RAIČKOVIĆU

Akcija "Novosti" — "Vratimo dug piscima": U četvrtak će biti otkrivena spomen-ploča poznatom pesniku. Gledao je svoja posla, ostajući svoj, zavetovan pesničkoj službi. Srpska poezija i njegove pesme išle istim tokom

Svojim delom čvrsto stoji na vrhu piramide srpske pesničke umetnosti, koja je prelomljena u njegovim rimama i ritmovima. Pesniku najvišeg ranga, Stevanu Raičkoviću (1928—2007), u četvrtak će u 11 časova, svečano biti otkrivena spomen-ploča na zgradi u kojoj je živeo četrdeset godina, u Ulici Svetog Save.
 
Raičković svojom poezijom ulazi u srpsko duhovno pamćenje. Nastojao je da u tančine izrazi složene i teško uhvatljive kretnje i kolebanja unutar duševnog prostora čoveka.

Srpska poezija i njegove pesme išle su istim duhovnim tokom. U toj stvaralačkoj matici, kako je ocenio Petar Pijanović, Raičković je osluškivao osećajnost svoga vremena, bio svedok goropadnih sporenja modernista i tradicionalista, ali je gledao svoja posla, ostajao svoj i zavetovan pesničkoj službi, uveren da je najbolje pevati onako kako to nalaže unutarnji pesnikov glas.
 
Specifična poetska crta njegovog stvaralaštva bila bi, i po mišljenju Dragana Hamovića, prevlast unutarnjeg doživljaja, "onih drugih" očiju i "drugog" sluha, po čijem se diktatu okruženje sveta neretko preobrazi u nešto različito od slike koju beleže fizička čula.

U godinama posle Drugog svetskog rata, kada je Raičković počeo da objavljuje pesme, dominirala je ideja kolektivizma. Ovaj pesnik je u takvu društvenu i književnu atmosferu, po rečima Miroslava Maksimovića, počeo da unosi naglašeno lični svet, tematski naslonjen na svet prirode. "Tako je dobro biti sam", naslov je jedne njegove pesme iz tog perioda.
 
Raičković je počeo rano da piše. Prvu zbirku pesama objavio je 1950, a usledile su knjige: "Pesma tišine" (1952), "Balada o predvečerju" (1955), "Kasno leto" (1958), "Tisa" (1961), "Kamena uspavanka" (1963), "Stihovi" (1964), "Prolazi rekom lađa" (1967), "Varke" (1967), "Zapisi o Crnom Vladimiru" (1971), "Slučajni memoari" (1978), "Točak za mučenje" (1981)... Objavljivao je i knjige za decu, esejističke i memoarske tekstove, prozu...
 
U njegovom pesništvu zapažaju se tri izraženija plana. U prvom planu Raičković je pesnik osamljenosti, tišine i prirode; u drugom, on je pesnik grada i gradskog ambijenta; u trećem, sav je opsednut bićem pesme. Ovu podelu, po rečima Slobodana Rakitića, naravno, treba shvatiti sasvim uslovno, jer sva tri plana, u kojima se ispoljava složenost pesnikovog duha, imaju svoje unutrašnje jedinstvo u njegovoj spoznaji sveta.
 
Raičković je čisti liričar, a u svojim pesmama uspevao je ono što se najteže postiže: da iznenadi nečim poznatim. Usred 20. veka, u kojem su manifesti gotovo obavezno podupirali i jake i nejake poezije, njegov pesnički program bio je označen sintagmom "slepa odanost poeziji". Opredeljenjem za formu soneta, u čuvenoj "Kamenoj uspavanci" najradikalnije je artikulisao svoju veru u pesnički izraz. Ona je magistrala njegove razuđene i mnogolike poezije, ili, po Hamovićevom tumačenju, bila je pesnik sam, u svome esencijalnom vidu.
 
Više od pola veka pisanja i prisustva u srpskoj književnosti, pesnik je obeležio i poslednjom knjigom pesama "Fascikla 1999/2000", za koju je dobio nagradu "Meša Selimović", za najbolju knjigu u 2004. godini, i tako potvrdio svoje mesto na vrhu srpskog Parnasa.


PODUHVAT U okviru kulturnog poduhvata "Vratimo dug piscima", ovo će biti 23. obeležje koje postavljaju Kompanija "Novosti" i Ministarstvo kulture. Prisutnima na današnjoj svečanosti obratiće se Predrag Marković, ministar kulture, Branimir Kuzmanović, predsednik opštine Vračar, Miroslav Maksimović, pesnik, Radivoje Mikić, književnik, a Raičkovićeve stihove čitaće glumac Gojko Šantić.

B. Đ. | 30.05.2012. | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:382081-Obelezje-Stevanu-Raickovicu)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Decembar 16, 2014, 11:01:51 pm
*

"ĐURĐEVDAN KOD STEVANA" NA KALEMEGDANU



(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Stevan_Raickovic_Djurdjevdan_kod_Stevana_RS.jpg)


Otvoren prvi pesnički sastanak "Đurđevdan kod Stevana", koji su upriličili UKS i SKD. Pesma posvećena Raičkoviću

Za pet godina, od kako je Stevan Raičković na onom svetu, nijednog trenutka nije bio mrtav. On živi na oba sveta pa smo zato i pomislili da bi đurđevdanski sastanak mogao biti ne samo hajdučki nego i pesnički, uz Stevanovu zajedno sa ostalim bistama pesnika na Kalemegdanu. Ovo je rekao akademik Matija Bećković otvarajući u nedelju u podne prvi pesnički sastanak "Đurđevdan kod Stevana", koji su upriličili UKS i SKD. Bećković je pročitao i pesmu napisanu povodom petogodišnjice Raičkovićeve smrti, a koja je objavljena u subotu u kulturnom dodatku "Večernjih novosti".

Kako je objasnila Mirjana Bulatović, sekretar UKS, spisak učesnika pozvanih da utemelje ovaj skup načinio je sam Stevan u knjizi "Jedan mogući život" navodeći imena šesnaestero svojih prijatelja i pesnika. Zbog raznih okolnosti, međutim, mnogi nisu mogli da dođu pa su se, uz Bećkovića sa tog spiska, sastanku odazvali Laza Lazić, Dragan Kolundžija, Alek Vukadinović i Miroslav Maksimović. U znak poštovanja prema velikanu skupu su prisustvovali i mnogi drugi pisci.

Lazić se prisetio šetnji sa Raičkovićem i prijateljima pre šest decenija:

— Mislili smo kako je to smela ideja da nekome od nas bude ovde spomenik, a eto, to se desilo. Iako sklon samoći i melanholiji, Stevan je bio izuzetno dragocen sagovornik, duhovit i veliki poznavalac srpske poezije.

Pesnik je živ otišao među žive, naglasio je Dragan Kolundžija i istakao da ga danas vidi u društvu Desanke, Skendera, Pope, Daviča, Mihaila Lalića, Brane Petrovića, Božidara Milidragovića, Gordane Todorović, Miroslava Antića, Aleksandra Ristovića, Gordane Brajović, Tišme, Slobodana Marković, Mire Alečkovića, Zorana Mišića, Petra Džadžića, Dragana M. Jeremića. Kolundžija je pročitao i Stevanovu pesmu "Septembar" kao i svoje stihove.

— Stevan je kao retko ko još prvim stihovima ušao pravo u panteon srpskog pesništva. Njegova lirika pokazala je da vreme za lirsko pesništvo nikada neće prestati uprkos nekim drugačijim proročanstvima —  rekao je Alek Vukadinović.

Miroslav Maksimović pročitao je svoju pesmu koju je napisao nekoliko meseci posle Raičkovićeve smrti, a u kojoj je spojio Stevana i Crnjanskog i ne sluteći da će se jednoga dana oni naći na Kalemegdanu jedan pored drugog. Oba udruženja srpskih pisaca zakazala su za sledeću godinu na istom mestu i u isto vreme drugi pesnički sastanak "Đurđevdan kod Stevana".


BUDNICA I PORUKANA Skupu je, na molbu Rajka Petrova Noga, pročitana njegova pesma posvećena Raičkoviću "Budnica i uspavanka", dok je Vera Srbinović, koja živi u Hagu, poručila da će se sigurno odazvati sledećem sastanku u svojoj 87. godini.

D. Bt. | 06.05.2012 | Večernje novosti (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:378612-quotDjurdjevdan-kod-Stevanaquot-na-Kalemegdanu)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Oktobar 24, 2016, 01:48:42 am
*

LIRSKI USAMLЈENIK


— uvodna riječ —

Stevan Raičković djeluje — barem na prvi pogled — kao lirski usamljenik u srpskoj poeziji poslije Drugog svjetskog rata, ne samo zato što je bio i ostao pjesnik samoće i tišine, već i po svojoj poziciji i među svojim savremenicima i među pripadnicima takozvane prve generacije srpskih modernista poslije Drugog svjetskog rata. On nije neposredno pripadao onoj liniji srpskoga pjesništva i stiha čija su personifikacija Vasko Popa i Miodrag Pavlović: sačuvao je vjeru u moć i značenje lirike kao pregnantnog, gustog i kondenzovanog iskazivanja emocija, kao prožimanja lirskog subjekta, odnosno lirskog Ja, i svijeta. Sačuvao je povjerenje u pjesmu i u pjesnikovu riječ; povjerenje u lirsko Ja koje se jedno vrijeme programski potiskivalo iz pjesništva. Otuda i Raičkovićev neprestan prisan dijalog sa pjesmom, koji je ponekad dijalog s nekim prisnim apsolutom, sa prisnim Bogom, s nekim idealnim sabesjednikom koji se neprestano traži i priziva, koji je djelo i dio samoga pjesnika, ali koji se osamostaljuje prevazilazeći ga i postajući neki idealni dvojnik. Otuda i čežnja za prirodom, za međusobnim prožimanjem i jedinstvom; otuda prisnost prema travi, cvijetu, stablu, korijenju, rijeci, nebu, ptici, parku. Otuda nježnost njegove poezije i njena sposobnost da se pretvori u zvuk, da postane gotovo fluidna i teško uhvatljiva. Otuda i pjesnikova sumnja u moć govora o poeziji, u smisao kritike i teorije. To je po pravilu govor povodom pjesme, plaši se Raičković, a ne o pjesmi samoj; pjesma — ono u njoj najpoetskije — ostaje neuhvatljiva za kritičarske mreže i teorijske konstrukcije. Zbog naglašene emotivnosti i povjerenja u lirsko Ja, Raičkovićeva poezija je, vjerovatno s razlogom, doživljavana sasvim u blizini "poezije mekog i nežnog štimunga" i zato nije mogla biti u velikoj milosti velikog, ali i rigidnog kritičara moderne poezije Zorana Mišića. Mišiću je Raičković zvučao tradicionalno. Uostalom, uz Raičkovića je dugo stajao epitet "neoromantičar".

Pažljivije čitanje moglo bi pokazati vrlo moderno Raičkovićevo osjećanje svijeta. Pjesnik osjeća svu tjeskobu grada i urbanog života; izražava snažno osjećanje usamljenosti u gradskom mravinjaku. Izlaskom izvan grada pjesnički subjekt se nije oslobodio gradskih ulica ni krovova. Zato je njegovo osjećanje usamljenosti ambivalentno: to je ona pomalo starinska, i vječna, pjesnikova čežnja za samoćom, ali i usamljenost modernog čovjeka izgubljenog u gradskom metežu. Raičković je bliži modernoj poeziji nego što na prvi pogled izgleda.

Bio je, međutim, savršeno dalek savremenoj mu utilitarnoj i funkcionalizovanoj poeziji; svakom pokušaju svrstavanja među angažovane pjesnike. Njegovom lirskom temperamentu bila je daleka poezija programa, a pogotovo socrealističkog programa, takozvana "kubikaška" poezija obnove i izgradnje, ili takozvana "ratna" poezija. Raičkovića je teško zamisliti kao pjesnika pobjedničkih himni i političkih zanosa. Čist lirik, ostao je lirici vjeran.

Predrasuda je, međutim, da je Raičkovićeva poezija jednolika, sva "na jednu žicu". Štaviše, pokazaće se da je on vrlo raznovrstan pjesnik. Nesumnjivo pjesnik tišine i samoće, sklon baladičnom i elegičnom tonu, on će se vremenom mijenjati i na planu stiha i strofe, i na planu lirskog sižea, i na planu komponovanja zbirke kao cjeline. On će, kao i Desanka Maksimović, kojoj je nesumnjivo blizak, koristiti i vezani i slobodni stih. On ima jednu jedinu knjigu u znaku stroge lirske forme — soneta — "otvorenu" knjigu koju je dopisivao, možda i središnju svoju knjigu, jezgro svoga pjesništva — Kamenu uspavanku. Upravo je po toj knjizi najbliži Dučiću. Ali Raičković je pjesnik "metričkog prekršaja": malo je sonetista koji imaju toliko "metričkih prekršaja", i to u svojim najboljim sonetima kao što su baš "Kamena uspavanka" i "Niti". Kao da je odstupanje od sonetne norme postalo Raičkovićeva pjesnička strategija i poetička tendencija. To je, međutim, nedovoljno opisano u kritičko-teorijskoj literaturi. A ta odstupanja daju čar njegovom sonetu.

Upravo sonet "Niti" pokazuje Raičkovićevu modernu samosvijest o tome da su živi, a naročito živi pjesnici, spona između dva vremena, između mrtvih i nerođenih: "mi smo niti / koje vežu nerođene sa mrtvima". Tako je sonetima Raičković povezan ne samo sa Dučićem, odnosno sa prošlošću i tradicijom, već i sa Skenderom Kulenovićem, kome su upravo Raičkovićevi soneti bili podsticaj za povratak sonetnoj formi, pa sa Brankom Miljkovićem, prema kome je Raičković njegovao prijateljstvo i kome je, upokojenom, ispjevao pjesmu "Zapis". Uostalom, motivi i simboli ptice, kamena, vode, bilja spajaju Raičkovića sa dolazećim neosimbolistima, odnosno sa Miljkovićem prije svih. Povezan je takođe i sa Rajkom P. Nogom i Miroslavom Maksimovićem, a prema Raičkoviću izgrađen odnos imaju i Slobodan Rakitić i Milosav Tešić. Lirski usamljenik nije tako usamljen među srpskim pjesnicima.

Ostao je neispitan, ili barem kritički nedorečen, Raičkovićev odnos prema klasicima sonetne forme: Frančesku Petrarki i Viljemu Šekspiru. Obojicu je Raičković prevodio, što ne može biti bez značaja i za njegovu poeziju. Jedan Šekspirov sonet ostaće mu jedna od najbližih i najdražih pjesama uopšte. Time se otvara i pitanje komparativnog konteksta u kojem treba posmatrati Raičkovićevo pjesništvo, i vrednovanje njegovoga prevodilačkog rada. Prevođenje poezije Raičković je smatrao pjesničkim poslom, autentičnim stvaralaštvom, pa su, s razlogom, i pjesnički prepjevi objavljeni u njegovim sabranim djelima. S tim u vezi postavlja se i pitanje Raičkovićevog odnosa prema slovenskoj poeziji, posebno prema pjesnicima koje je prevodio, a naročito prema ruskim pjesnicima.

Ima, međutim, Raičković i pjesama sa "lirskim sižeom", sa naglašenom naracijom. Takve su pjesme iz njegovoga lirskog dnevnika, kojima je on davao paraboličku prirodu i misaonost: pjesme o životinjama, o mjestima, o bilju, o ljudima i ljudskim sudbinama. Pjesme o životinjama čine ga uzornim pretečom jedne linije u pjesništvu Gojka Đoga. Ima u Raičkovića i nekoliko pjesama inspirisanih temom genocida nad Srbima, odnosno novim mučenicima kakvi su nedoklani Ljubo Jednak iz Gline i Đorđe Martinović iz Gnjilana, sa Kosova i Metohije. Raičković je u ovim pjesmama, možda i nehotice, obnovio žanr martirija i uspostavio prisnu vezu s našom starom književnošću.

Raičković je svojim djelom Zapisi o crnom Vladimiru inovirao poemu, a to kao da je bilo presudno ostvarenje za hrabro miješanje faktičkog i fikcionalnog u poeziji, koje će doći do izraza u Stihovima iz dnevnika, a naročito u Fascikli 1999/2000, u kojoj se elementarni životni podaci — poput činjenice da Stevanov sin, rođeni Beograđanin, i njegova supruga, Japanka iz Hirošime, žive u Bruklinu u danima kada zapadna alijansa Beograd i Srbe zasipa osiromašenim uranijumom, spajajući sudbinski, u neki magični radioaktivni trougao, Hirošimu, Beograd i Njujork — preobražavaju u gotovo fantastične poetske činjenice.

Poseban tip organizacije lirske cjeline čine Raičkovićeva pjesnička djela Razgovor s ilovačom i Točak za mučenje, u kojima čvrsta organizacija lirskog ciklusa, po našem osjećanju, prelazi u poemu.

Uprkos nepovjerenju u teorijski i kritički govor o poeziji i pjesnicima, Raičković je ocrtao niz pjesničkih portreta i skica. Vodio je i dnevnik o poeziji, predragocjen za razumijevanje njegove poetike i pojedinačnih pjesničkih ostvarenja, a knjiga razgovora Jedan mogući život, vođenih sa pjesnikom Miroslavom Maksimovićem, danas je predragocjena kao svjedočanstvo o jednom stvaralačkom životu i o neobičnoj i autentičnoj stvaralačkoj prirodi, i kao izvor građe za proučavanje poetike Stevana Raičkovića.

Najzad, recimo i ono što je moglo biti rečeno na samom početku. Ovoga puta nas na put u Trebinje nije ispratila riječ Novice Petkovića, osnivača i dugogodišnjeg rukovodioca projekta u okviru kojega održavamo ovaj naučni skup. Sigurni smo, međutim, da bi se on ovom skupu posebno obradovao, a evo i zašto. Navodim Petkovićeve riječi iz razgovora sa Milošem Jevtićem za Drugi program Radio Beograda, izgovorene davne 1992. godine. Govoreći o tome kako su često "skrajnuti" ili "sklonjeni" pjesnici koji ne traže oslonac ni u kakvoj aktuelnoj politici, ideološkoj ili političkoj stvarnosti, Petković je za primjer velikoga "skrajnutog" pjesnika uzeo upravo Stevana Raičkovića:

"Mislim, međutim, da je trenutno najveći živi srpski pesnik — pesnik o kome se najmanje govori: to je Stevan Raičković. U njegovoj Kamenoj uspavanci, koja sada ima gotovo stotinu soneta, ima sigurno jedno trideset vrhunskih soneta. Trideset takvih soneta, koji se mogu izabrati iz Kamene uspavanke, ogromno je mnogo, jer ima pesnika koji su celog života, sve u svemu, napisali svega trideset soneta, odnosno pesama. To je produžetak najčistije lirske tradicije. I Raičkovića niko pomeriti ne može! Kako on nema konotacije koje su aktuelne, o njemu se malo govori, malo piše, kao da je skrajnut."

Zato mi danas, u Dučićevom Trebinju, ispravljamo jednu nepravdu ispunjavajući želju utemeljivača našega projekta — pravimo zbornik radova o velikom i izuzetnom srpskom pjesniku, nastavljaču tradicije najčistije lirike u srpskom pjesništvu — Stevanu Raičkoviću. Zato ovo uvodno izlaganje završavamo riječima samoga Stevana Raičkovića, izrečenim u ovom gradu, u svečanoj besjedi prilikom uručenja Dučićeve nagrade:

"Niko tako majstorski nije kao on iz razuđenog i nemirnog materijala srpskoga jezika sažeo i ukrotio toliko uzvišenih misli i toliko raskošnih slika koje će se pamtiti dok je tog jezika i dok je ljudi koji na njemu razmišljaju i osećaju. Dučićevo osetljivo pero imalo je snagu dleta, a tušta intima njegovih pojedinačnih stihova i strofa, pa i celih pesama, po čijim je uzorima Bogdan Popović valjda i zasnovao svoj estetski ideal u poeziji, deluju kao da su uklesani u ploču bledog mramora.

Još i pre daleke smrti našeg pesnika, kad god bi se i gde god bi se u nas pomenulo ime Trebinje, svakome je na umu prva misao bila da je to grad pesnika Jovana Dučića. Jedan od mnogobrojnih naših geografskih toponima ostao je jedan od najređih sinonima naše poezije, kao Lovćen za Njegoša, naš unesrećeni Mostar za našega Aleksu Šantića. Ponikao u ovom naoko oskudnom kraju, Jovan Dučić je svojim ogromnim darom, kao kakvim magnetom duha, povukao iz njega sve ono u čemu je ovaj krševiti kraj odvajkada bio prebogat. A to su sve same spiritualne ili egzistencijalne stvari, ali i stvari bolne i mučeničke, jezik i mašta, osećanje patnje i osećaj slobode, a nadasve čežnja za savršenstvom i lepotom."

Trebinje, 2009.
Urednik zbornika
Jovan Delić
"Poetika Stevana Raičkovića", zbornik radova, knj. 11, urednik Jovan Delić, Beograd−Trebinje, 2010.

Knjigu "Poetika Stevana Raičkovića" možete preuzeti u PDF na: Institut za književnost i umetnost (http://www.ikum.org.rs/pages.php?page=biblioteka_digitalna)


Naslov: Stevan Raičković (1928—2007)
Poruka od: Angelina Novembar 16, 2017, 11:02:22 pm
**

NI OSAMA NIJE SAMA
Povodom desetogodišnjice smrti Stevana Raičkovića

                                                                           Kad su ti podrezana ili spaljena krila
                                                                           Pesmom se tad uznesi lepetom lepih reči
                                                                           Prizovi krila orla krilatog Jabučila
                                                                           I svaki uzlet i let od zaborava spreči.

                                                                                                                     T. Mijović

1.
Početkom devedesetih godina prošlog veka (1992), izuzetno značajni istraživač srpske poezije XX veka Novica Petković u jednom razgovoru sa novinarom Radio Beograda Milošem Jeftićem, istakavši da delo Stevana Raičkovića predstavlja "produžetak najčistije lirske tradicije", konstatuje: "Kako on nema konotacije koje su aktuelne, o njemu se malo govori, malo piše, kao da je skrajnut." Tada sam osetio da bi tezu o "skrajnutosti" Stevana Raičkovića trebalo malo precizirati. Na šta se misli, kad se znaju, recimo, činjenice: da je naš književnik od 1950. do te godine već objavio većinu svojih knjiga (pri čemu, od 1985. do 1990, kao nove: knjigu proze Intimne mape, knjigu eseja Portreti pesnika, zbirku pesama Panonske ptice, Monolog na Topli, i Svet oko mene, knjigu prozno poetskih zapisa Čarolija u Heceg Novom, knjigu esejističkih zapisa Dnevnik o poeziji: 1960—1990); zauzeo je posebno mesto u knjizi Predraga Palavestre Posleratna srpska književnost (1972) kao "izrazit pesnik neoromantičnog senzibiliteta" — "sledbenik i nastavljač najčistije lirske tradicije srpskog i hrvatskog pesništva"; još 1972. stekao je zvanje vanrednog i 1981. redovnog člana SANU, i 1983. u prvoj posle Skerlićeve, savremenoj, sintetički predstavljenoj celokupnoj Istoriji srpske književnosti Jovana Deretića već je predstavljen i kao "najizrazitiji lirik u savremenoj srpskoj poeziji"?

Nedoumicu povodom konstatacije o "skrajnutosti" mogli su izazvati i podaci o književnim nagradama koje je Stevan Raičković do 1992. godine već dobio (navodimo ih prema spisku iz Arhiva SANU): Nagrada Udruženja književnika Srbije za zbirku Balada o predvečerju (1956); Oktobarska nagrada grada Beograda (1958, za knjigu Kasno leto); nagrada "Neven" (1960, za zbirku dečjih pesama Družina pod suncem); Sedmojulska nagrada (1963, za Kamenu uspavanku); Zmajeva nagrada (1964, za knjige Pesme i Kamena uspavanka); Nagrada "Miloš N. Đurić" Udruženja književnih prevodilaca Srbije za najbolji prevod poezije (1976, za knjigu prepeva Slovenske rime); Nagrada Zmajevih dečjih igara (1977); Nagrada "Branko Miljković" (1979, za poemu Slučajni memoari); Goranov vijenac za poeziju (1985); Oktobarska nagrada grada Herceg Novog (1989)...

Međutim, valjalo je sačekati da Petkovićevu ocenu o "skrajnutosti" Raičkovića preciziraju, pre svih, istoričari srpske književnosti i književni kritičari koji se bave srpskom književnošću kao svojim redovnim poslom (neko od Petkovićevih kolega ili učenika, ili pak on sam). Ono što se u našem izdavaštvu i nauci dešavalo sledećih godina pokazalo je da je konstataciju o "skrajnutosti" zapravo trebalo shvatiti, pre svega, kao umesni podsticaj za pomniju, širu i dublju analizu ukupupnog Raičkovićevog književnog dela, koja će pokazati da li i koliko nadovezivanje na tradiciju apriori znači neprihvatanje novina koje donosi novo vreme.

Zanimljivo je da je na rasponu od sedamdesetih godina do 1992. o Raičkovićevom delu objavljeno trinaest tekstova. Do godine piščeve smrti (2007) — još oko četrdeset pet, a za proteklih deset godina blizu četrdeset bibliografskih jedinica o knjižavnom opusu Stevana Raičkovića. Prvorazredni dodatni impuls za konačne književnoistorijske, naučno obrazložene zaključke o mestu i značaju Raičkovićevog ukupnog doprinosa srpskoj književnosti i kulturi bilo je, pre svega, izdanje Sabranih dela u 10 tomova koje je pripremio on sam, a objavljeno je 1998. godine, ne slučajno upravo u Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva — Beograd, kao i potonje izdanje piščeve knjige Fascikle 1999/2000, objavljeno 2004.

2.
Zaslužene nagrade i diplome za književnost Raičković je dobijao i posle 1992. godine. U Arhivu SANU zabeleženo ih je još trinaest, među njima su i tako značajne kao što su Vukova nagrada, Njegoševa nagrada (1993, za zbirku poezije Pesme), Nagrada "Vasko Popa" (za zbirku Rane i kasne pesme), Dučićeva nagrada (Trebinje), Nagrada za poeziju "Desanka Maksimović" i dr.

Ali pokrenut je i talas nečega novog zapljusnula nas je potreba za širim, simpozujumskim sagledavanjem stvaralačkog individualiteta Stevana Raičkovića. Tako smo posle niza ranijih značajnih predgovora i pogovora, kao i književno-kritičkih osvrta, počeli da dobijamo zbornike radova: u izdanju Zadužbine Desanke Maksimović beogradski zbornik sa simpozijuma Poezija Stevana Raičkovića 1996. godine; u Kraljevu je objavljen zbornik Stevan Raičković pesnik 2001. u izdanju Narodne biblioteke koja danas nosi ime "Stefan Prvovenčani"; u Herceg Novom 2009. godine štampan je zbornik Književno stvaralaštvo Stevana Raičkovića između stvarnosti i snova (radovi sa simpozijuma Srpskog prosvjetnog društva "Prosvjeta", održanog u Herceg Novom 2008); sa skupa na Dučićevim poetskim večerima (Trebinje — Beograd), održanog pod okriljem naučno-istraživačkog projekta beogradskog Instituta za književnost i umetnost — Poetika srpske poezije druge polovine XX veka, objavljen je 2010. obiman zbornik Poetika Stevana Raičkovića ...

U drugoj deceniji XXI veka dobili smo i dve autorske knjige: monografiju Dragana Hamovića Raičković: pesnički razvoj i poetičko okruženje (Kraljevo, 2011) i Miloša Đorđevića Pjesnički krugovi Stevana Raičkovića (CANU, Podgorica, 2012). Zaimljiva je, takođe, doktorska disertacija Sanje Golijanin–Elez Lirski ciklusi i pesničke zbirke u savremenoj nastavi književnosti: nastavni rad na lirskim ciklusima i zbirkama Miodraga Pavlovića, Vaska Pope, Branka Miljkovića i Stevana Raičkovića (Novi Sad, 2009).

U našoj periodici o Raičkoviću je dosad objavilo svoje radove blizu osamdeset istoričara književnosti, književnih kritičara i književnika svih generacija stvaralački aktivnih u ovom periodu (među njima se našao i jedan istoričar umetnosti). Među njima su, osim već pomenutih autora monografija Dragana Hamovića i Miloša Đorđevića, pored ostalih, Danica Andrejević, Miloš Bandić, Gojko Božović, Novo Vuković, Jovan Delić, Jovan Deretić, Miroslav Egerić, Mileta Aćimović Ivkov, Kajoko Jamasaki, Aleksandar Jerkov, Vuk Krnjević, Ivan V. Lalić, Jovan Ljuštanović, Miroslav Maksimović, Radivoje Mikić, Nikola Milošević, Milosav Mirković, Vasa Pavković, Predrag Palavestra, Mihajlo Pantić, Aleksandar Petrov, Bogdan Popović, Radovan Popović, Ranko Popović, izuzetno aktivna Dušica Potić, Saša Radojčić, Slobodan Rakitić, Ljubomir Simović, Irina Subotić, Boško Suvajdžić, Milosav Tešić i dr.

3.
Ukupni književni opus Stevana Raičkovića je višestruko zanimljiv. Prvo, kao primer inoviranja nadograđivanjem na postojeću tradiciju, a ne njenim radikalnim rušenjem. Primeri smena poetika, književnih pravaca, odnosno "stilskih formacija" putem unutrašnjih transformacija, diktiranih novim vremenom, inače, nisu nepoznata pojava u istoriji književnosti drugih kulturno-jezičkih sredina, kao, uostalom, i naše. Otprilike vek pre Raičkovićevog stupanja na književnu scenu, u stvaralačkoj praksi Puškina i Gogolja tako je, iz okvira romantičarske, došlo do konstituisanja tada nove, realističke poetike. Kod nas je tim putem u svom književnom stvaranju prošao, recimo, Milovan Glišić koji je, u okviru svog stvaralaštva, istovremeno prevodio Gogoljeve "fantastične pripovetke", kratki roman Taras Buljbu i roman Mrtve duše. (Svojevremeno sam u knjizi Ruski i srpski "Evgenije Onjegin" našim čitaocima pokušao da predstavim takvu unutrašnju transformaciju poetike Puškina.)

Zanimljivo je napomenuti, recimo, da je i naša autorka Danijela Mareš još 1992. to osetila i u časopisu Književnost objavila esej pod naslovom Postmodernistički elementi u poeziji Stevana Raičkovića.

A Bojana Stojanović–Pantović 2010. u studiji O nekim aspektima lirske proze Stevana Raičkovića konstatuje: "Iako u istoriji srpske moderne lirike Stevan Raičković pre pripada onoj vrsti stvaralaca koji su se kreativno oslanjali na domaću i internacionalnu tradiciju, i u njoj nalazili svoj podsticaj, nego li onima sklonim formalnom eksperimentu, jedan od najznačajnijih srpskih autora druge polovine 20. veka nesumnjivo nije samo pesnik tzv. vezane forme (najčešće soneta), odnosno različitih tipova slobodnog stiha. Osim zapaženog esejističkog i prevodilačkog rada, Raičković će ostati upamćen i kao autor osobene lirske proze koja je žanrovski veoma teško odrediva, i kreće se negde od ispovedno-dnevničkih zapisa, preko putopisno-anegdotskih crtica, do pesama u prozi ili prozaida. U njima, pak, slično utemeljivaču ovoga žanra u srpskoj književnosti — Jovanu Jovanoviću Zmaju — naš pesnik na različite načine artikuliše odnos prema svojim ključnim pesničkim temama: samoći, tišini, prirodi, prolaznosti, sećanju, melanholiji i smrti, ali i prema tzv. fenomenu najlepše pesme, odnosno tajni nastanka pesme, kako glasi naslov poznate Zmajeve prozaide. Tematizacija ovakve autopoetičke problematike jeste jedno od glavnih strukturnih čvorišta srpske moderne poezije." (388)

Sumirajući dotadašnja saznanja o Raičkovićevom pesničkom liku, u uvodnoj besedi na simpozijumu Poetika Stevana Raičkovića, Jovan Delić ističe: "Bio je ... savršeno dalek savremenoj mu utilitarnoj i funkcionalizovanoj poeziji; svakom pokušaju svrstavanja među angažovane pjesnike. Njegovom lirskom temperamentu bila je daleka poezija programa, a pogotovo socrealističkog programa, takozvana 'kubikaška' poezija obnove i izgradnje, ili takozvana 'ratna' poezija." (10—11) Pri tom je s pravom konstatovao i sledeće: "... motivi ptice, kamena, vode, bilja spajaju Raičkovića sa neosimbolistima, odnosno sa Miljkovićem prije svih. Povezan je takođe i sa Rajkom P. Nogom i Miroslavom Maksimovićem, a prema Raičkoviću imaju izgrađen stav i Slobodan Rakitić i Milosav Tešić. Lirski usamljenik nije tako usamljen među srpskim pjesnicima." (12) U pravu je Delić i kad tvrdi: "...pokazaće se da je on vrlo raznovrstan pjesnik. Nesumnjivo pjesnik tišine i samoće, sklon baladičnom i elegičnom tonu, on će se vremenom mijenjati i na planu stiha i strofe, i na planu lirskog sižea, i na planu komponovanja zbirke kao cjeline."

Raičkovićev književni opus je za teoretičare i istoričare književnosti posebno zanimljiv i zbog toga što je, iako u principu rezervisan prema književnoteorijskim i književnokritičarskim sudovima, kao i prema poetičkim programskim manifestima — ostavio niz žanrovski raznorodnih zapisa o svom ličnom stvaralačkom radu. Novi istraživači su tu građu i počeli da koriste.

4.
U prethodnom odeljku već smo citirali formulaciju Bojane Stojanović–Pantović da se Raičković "kreativno" oslanjao i "na domaću i (na) internaconalnu tradiciju". Na komparativističim istraživanjima Raičkovićevog književnog dela ponešto je već i rađeno. Naime, komparativistički pristup nije mogao da se izbegne, pre svega, zbog činjenice da je, kao jedan od prevodilaca Šekspirovih i Petrarkinih soneta, i svoju Kamenu uspavanku, po mnogima, centralnu knjigu njegovog književnog dela, dopunjavanu novim pesmama tokom skoro celog stvaralačkog života, Raičković ispevao u sonetu. O Raičkovićevim prevodima soneta u kontekstu njegovog ukupnog stvaralaštva, značajna saznanja već su formulisali u svojim radovima, pored ostalih, Sanja Paripović, Bojan Đorđević, Aleksandar Jovanović, Miroslav Maksimović, Branko Brđanin, Persida Lazarević di Đakomo i dr. Izazovna je koncepcija pesnika i esejiste Miroslava Maksimovića koji zaključuje: "Stevan Raičković kao autor soneta primer je modernog, a zapravo savremenog pesničkog odnosa prema formi: spoj majstorstva i slobode koju imaju samo majstori, a nikako ne i šegrti. Kao takav, zbunjuje analitičare forme a raduje čitaoce poezije." Zanimljiva je i ne manje podsticajna za istraživanja i svojevrmena šira konstatacija Ivana V. Lalića na koju 2010. godine u studiji, Lirika, život i komentari u Fascikli Stevana Raičkovića skreće pažnju Predrag Petrović: "Nesporazum između pesme, pesnika i sveta, kome se stalno vraća i pokušava da razreši Raičkovićeva poezija, ima različite poetičke konsekvence. Suočenje sa (ne)opravdanošću pevanja uzrokuje u Raičkovićevoj poeziji poverenje u vezani stih i stroge pesničke forme, odnosno ono što će Lalić, povodom zbirke Prolazi rekom lađa (1967), nazvati pesnikovom "potrebom da se zaštiti artističkim oklopom, ali u kasnijim knjigama i odustajanje od nagomilanih zakona poezije i želju pesnika da progovori drugačijim jezičkim izrazom, od melodizovanih slobodnih ritmova do lirski stilizovanih dokumentarnih zapisa." (377)

Međutim, i u analizama Raičkovićevog književnog nasleđa može se primetiti da je rak-rana srpske književne istorije pomanjkanje interesovanja za komparativne analize radi utvrđivanja vrednosti dela naših pisaca u širem međunarodnom umetničkom kontekstu. Bilo je izvesnih naznaka takve orijentacije, recimo, u raspravama o simbolici kamena, ali ostalo je još dosta posla, na primer, oko uočavanja srodnosti i razgraničavanja na planu ideja i načina umnožavanja slojeva značenja pesničkog dela, opredeljenja za i protiv tzv. zaumnog umetničkog stvaranja. Neke orijentire za takve analize eksplicitno ili posredno u svojim esejima, prevodilačkoj orijentaciji i prevodilačkoj praksi naznačio nam je i sam Raičković.

5.
U svojoj studiji Esejistička misao Stevana Raičkovića Bojan Čolak 2010. godine zaključuje: "Prema njegovom mišljenju, prekid komunikacije između poezije i čitaoca nije osobenost književnosti nakon Drugog svetskog rata, već svaki period u književnosti ima dve vrste pesnika, koji bi se možda mogli najopštije odrediti kao pesnici erudite i oni koji to nisu bili. Raičković smatra da je navedena podela oduvek postojala, a najuže je povezana sa prirodom pesničkog talenta ... Sasvim jasno, veliki srpski pesnik opredeljuje se za onu poeziju koja odiše jednostavnim pesničkim talentom, a ne erudicijom. Karakteristika jednostavnog pesničkog talenta, prema shvatanju Stevana Raičkovića, jeste da on nije izvor namenskog i poučnog, već da odiše nečim lepim za sebe, lepim koje je bez svrhe." (147—148)

To, razume se, ne znači da je poezija koja "odiše jednostavnim pesničkim talentom" smisaono oskudnija i prozirnija. Naprotiv. Posle čovekove fizičke smrti, otpočinje proces njegovog postupnog zaboravljanja. Krug ljudi koji ga se sećaju neminovno počinje da se sužava. U podsećanju na pesnika Stevana Raičkovića povodom desetogodišnjice njegove smrti, međutim, suočavamo se, eto, sa nizom činjenica koje kao da pokazuju nešto drugo. Ispostavlja se da se u istinskoj lirici i bez podštapanja erudicijom mogu stvarati dela iz kojih zrači energija mnogostrukih spojeva vizuelnih, zvukovnih, osećajnih i misaonih nadražaja uobličavanih u treptajima ljudske duše. Suma takvih treptaja i dubina iz koje poteknu svojim tvorcima obezbeđuju i svojevrsnu posthumnu dugovečnost. Pesnik Stevan Raičković je, očito, jedan od njih.

Miodrag Sibinović

Tekst je preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "RIZNICA"
uz saglasnost glavnog i odgovornog urednika Gorana Vučkovića
Broj 4 | Književno-izdavačko društvo "Leksika", Negotin, 2017