KNJIŽEVNOST

IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI => Odabrane strane — eseji • zapisi • putopisi • ogledi • studije • kritike => Temu započeo: Angelina Jul 16, 2011, 01:09:43 pm



Naslov: Ljubomir Nedić — Osobine pesničkog jezika
Poruka od: Angelina Jul 16, 2011, 01:09:43 pm
**

OSOBINE PESNIČKOG JEZIKA


ZNAČENJE REČI

Kada za kakvu pesmu kažemo da je lepa, mi time mislimo da je ona lepo u reči složena. Ovo, možda, na prvi pogled ne izgleda tako jasno; i ja ću, stoga, pokušati da to ovde sasvim ukratko izvedem.
 
Poznato je da reči — iako su za to da njima obeležavamo različne stvari — nisu, gotovo nikada, verni predstavnici onoga što obeležavaju. Svaka skoro od njih, pored onoga što označava, kazuje još i nešto više, o čemu ne umemo svakada dati sebi računa, ali što svi, pri svem tome, dobro osećamo. Da je doista tako, o tome se možemo najbolje uveriti ako bismo uzeli porediti odgovarajuće reči različnih jezika; iako one sve kazuju uglavnom isto, svaka od njih kazuje, u jednome jeziku, i nešto više, čega nema u ekvivalentnim rečima drugih jezika. Otuda i dolaze, najvećim delom, one teškoće u prevođenju pesničkih dela s jednog jezika na drugi, i da ona svakada u prevodu gube od svoje snage i lepote. Sa rečima je kao i sa našim utiscima; kao što uspomene što se za ove vezuju čine te nam npr.. bosiljak miriše mimo sve ostalo cveće, ili gusle onako tužno odjekuju u srpskoj duši, tako se isto i oko reči, vremenom, stvaraju ovakve uspomene (ili asocijacije, da se poslužimo zgodnijim i tačnijim psihološkim terminom), te nam one, budeći ih u nama, i kazuju sve ono što se kao uspomena za njih vezuje, obično maglovito i nerazgovetno, jer su i uspomene same maglovite i iščilele, ali opet zato osetno. Na taj način, prošlost izvesne reči za nju znači što i prošlost za glas i ime kakva čoveka: kao što ova može da baci senku na karakter čoveka, ili da ga zaogrne nimbom, tako i pojedine reči, nezavisno od onoga što označavaju, postaju vulgarne i ružne, ili lepe i poetske. Otuda i dolazi da veliki pesnici, kako se veli, oblagorođavaju jezik; uzvišene ideje, lepe slike, sklad, i sve uopšte ono što pesmi čini lepom prenosi se i na pojedine reči, te i ove dobijaju plemenitiji karakter.

Ljubomir Nedić


ekvivalentan, lat. — jednake vrednosti; asocijacija (predstava), lat. — vezivanje, združivanje predstava na taj način što jedna izaziva drugu; nimb(us), grč. — svetački oreol (sjajni krug oko glave svetaca na ikonima); vulgaran, lat. — prost.