|
Naslov: Ismet Rebronja (1942—2006) Poruka od: Angelina Mart 15, 2012, 11:56:32 pm *
(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Ismet_Rebronja_(1942-2006).jpg) ISMET REBRONJA (Goduša, 26.06.1942 — Novi Pazar, 01.05.2006) Ismet Rebronja, pesnik, pripovedač, romanopisac i esejista, rođen je 26. juna 1942. godine u Goduši kod Bijelog Polja. Bio urednik i osnivač nekoliko listova i kulturnih manifestcija. Bio je član Udruženja književnika Srbije od 1974. godine. Dobitnik je književnih priznanja, među kojima i nagrade Risto Ratković. Zastupljen je u nizu pesničkih antologija a njegove knjige prevođene su na više stranih jezika. Živeo je i radio u Novom Pazaru. Objavljene knjige: Knjiga rabja, poezija (1972), Izložba, poezija (1976), Gazilar, poezija (1978), Sreda i Sreda kći, poezija (1983), Paganska krv, poezija (1986), Beli unuci, proza (1986), Keronika, poezija (1991), Sto i jedna priča, proza (1994), Jesen praznih oraha, poezija (1994), Kad forminga ne dosvira, poezija (2002)". Ismet Rebronja o tzv. bosаnskom jeziku: tripod.com (http://govori.tripod.com/bosanski.htm) Fotografija: Balkanski književni glasnik Naslov: Ismet Rebronja (1942-2006) Poruka od: Angelina Mart 15, 2012, 11:57:28 pm *
Stihovi Ismet Rebronja REČI ČOVEKA KOJI PLAČE dva sina ranjena puna jada dva sina i njihova bela bespuća crnu dvorkinju crno jato piju njenu svečanu haljinu u cvetnjak odneše sitna deca golim trbusima osvetljavaju putove što vode u zagledan krah i pepeo kome je dan sprženih krunica još uvek majke viču na sirotišta samoubici nema mesta u našem groblju sasvim bela noćišta oplakuju zvezde jure me utvare kao leto nepotrebno na veliko drvo penje se pastir i pesnik PROPAST ništa nema u svetu proleća ovde ovo nepostojeće mesto dok moje telo završava loše obešen od mutnih voda nošen moju usnu pokušava pseto jer glava je moja puna smeća sva uništena i nestaće bestelesna dolivam otrov na svoj zatrovani deo i bludnice koje umiru preteći i taj pogreb pored puta od prašine beo još se krećem crnom svom potopu u životu neću više ni za stopu GNJIDA Dajte supe, dajte paste, Hoće Gnjida da poraste. Sad je stigla ta prilika, Budi Gnjido povelika. Idi, Gnjido, na nebesa, Sunce budi, svemir plesa. Dogodi se nama Gnjida, Neko gore steg to skida. Kakav otrov šar u zmije, Uzmi teku kademije. Što je bilo više nije, Uzmi malo s tiranije. Iz učkura te iz gaća, Sad je Gnjida med iz saća. Jedi Gnjido, damo naška, Rasti Gnjido, bićeš vaška. ŽIVOT Sergeju Jesenjinu Je li život panj iz šume, Il izvaljen prag sa dveri, Il zgarište stare gume, Il je samo vrat za zveri. Je li život sklon razumu, Zna l se možda neka svrha Kao kad je u podrumu Kupus plesniv s dna do vrha. Je li život samo lament, Propištalo s majke mleko, Il položen tvrdi kamen Preko grudi napopreko. Je li život što smo bili Popljuvani od skupina, Il je život kad docvili Neko pseto s olupina. Je li život list sa blitve, Il okruglo kao lopta, Il neshvatljiv ko s molitve Drevni jezik kleru Kopta. Naslov: Ismet Rebronja (1942—2006) Poruka od: Angelina Januar 28, 2015, 03:46:29 am *
Stihovi Ismet Rebronja PREĆI PREKO LIMA I Lim ima boju ukvarenog testa. Lim je opštost vode. Besciljna količina. Postoje i takvi ljudi koji u vodi limskoj vide svadbe riblje, glave ludačke, šoferske. Drugi pak ne mogu Lim da premoste, jer su lađe uklonjene, lađari zaspali. Ima lađara koji su zaboravili da su lađari i lađara koji su nestali. Ja nikako da pređem na drugu obalu Lima. Ne dozvoljavaju mi krečari, predmeti, sedi profesori, konjokradice, mutavci, krda, vikači, hajkači koji izgone zveri, a one beže iznad lipa, iznad njiva. Pokušavam da preplivam, ometaju me belouške, čak i otrovnice Molim lađare, lađara nema, neki su otišli na more. II Kako preći Lim, pitam goniče, pitam kiridžije, prodavce duhana, prodavce soli pitam, proizvođače brezovih metli sa trgova gospodskih, svirače, kradljivce zvona, čuvare stada pitam. Kako preći Lim. I niko ništa neće da mi kaže. Neće da kažu konjanici, trkači, kočijaši, drvoseče. Neće da kažu skupljači fotografija za uveličavanje. Neće karavlasi, niti njihove igle, brdila, sita, vretena, njihov majmun. Neće da kažu zadružni čobani, neće merino ovce, neće. Neće sveštenici, neće upravnik pošte, sef neće, kancelarije neće. Vodeničari neće. Lim ne mogu da pređem. III Neće. Neće svadbari, Nemci, neće kumovi s Rudeša, neće, iznose so i krevete iza baraka, iznose olovo, žicu, otpad, nose kućama, grade avliju. Neće rođaci s Taluma, smiruju žene što psuju mustaće bajraktarske, oficire stare stajaće vojske. Neće prosilje devojačke, zavrzlame. Niko ništa neće. IV A Lim je opštost. Kako da pređem na drugu obalu. Da uhvatim kobilu za rep, pa da pređem, al vlasnici kobila besni, viču: Ista je ista... kao u carice kao u magarice! A Lim je opštost, potajna filosofija, čaša vode Aleksandra Makedonskog, rakija svadbarska, farmersko mleko. Lim je Lim. Izgore Lim! Ali kako da pređem Lim. To more morsko. To čudo svetsko. Taj Lim. Ako pređem Lim, mogu da postanem moler, bagerista, skretničar, da imam kapu državnu, kapu kapsku, ako pređem. Mogu da budem činovnik, pisar, limar, mogu da budem pisac, mogu da idem u Nikšić na festival, mogu berač da budem grožđa, pamuka, al ne da neko čudo, ne da Lim da prođem. V Preko Lima ima srna, svile, prekrivača. Preko Lima su bile seče šuma, akcije, zajedničke livade. Otuda su dolazile ekipe zaprašivača diditijem, uništavači vašaka, viška, gamadi, otuda su dolazili dobrotvori, vakcine, grip i boljke. Otuda su se raspitivali za koze, brojali stoku. Lim je opštost. Majke uvek plaču kad se preko Lima ide. VI Jer može da te neko udavi, zakolje, napravi sapun od tebe, i to rade u gradovima. Odseku kosu, prodaju, kao kod nas repove konjske, mogu od tebe da naprave četku, od kostiju tvojih češalj, od kože kačket, jer po varošima svašta rade, naročito ljudima koji prvi put Lim prolaze. VII Može svašta da bude čoveku, ako pređe preko Lima. Može da se postane čovek, al meni se ne da. Od mene nikad čoveka: Kus pijetao pile dovijeka! A preko Lima ne daju, il ja ne smem. Ne znam šta je, koja tuga, koja bruka. Preko Lima imam kapu, imam baklju. Preko Lima mnogo guščijih pera, sve u slavu toponima. Preko Lima ne može se! Naslov: Ismet Rebronja (1942—2006) Poruka od: Angelina Decembar 06, 2017, 12:21:34 pm **
KUĆA U našu kuću zimi Nisu dolazila stravila Po tragu bismo ih pronašli Našu kuću leti Izbegavala su stravila Puškom bismo ih stigli U našu kuću stravila Nisu smela u proleće Klicama bismo ih podavili Stravila su skrivale mačke U svom mleku i krave u vimenima Žene u hlebu i starci u plodovima I ništa nismo mogli protiv jeseni KUĆA U SRPSKOJ POEZIJI • priredio Radiša Dragićević • Biblioteka Nasleđa • Beograd, 2010 |