KNJIŽEVNOST

PROZA => Prozni pisci — biografsko-bibliografski podaci i prilozi => Temu započeo: Angelina Mart 27, 2012, 02:56:39 am



Naslov: Miloš Milošević Šika (1959)
Poruka od: Angelina Mart 27, 2012, 02:56:39 am
**


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Milos_Milosevic_Sika_(1959).jpg)


MILOŠ MILOŠEVIĆ ŠIKA

Miloš Milošević Šika je rođen u Trsteniku 22. februara 1959. godine.

Dramski pisac, pesnik, humorista, satiričar i pisac za decu. Član je udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Srbije (UKS).

Do sada objavio: DUET EPIGRAMI — epigrami (1994); PERJE I IVERJE — epigrami (1995.); ČAROLIJE IZ MALE AVLIJE — pesme za decu (1996 ); OTKAČENA BAJKA — pozorišna igra za decu i njihona pozorišta (1998.); SMRT ČELIČNOG ANĐELA (tri izdanja) — pesme (1999 ); EPIGRAMI IZ MAGAREĆE KLUPE — epigrami za decu (2001.); ZANOVETALICE — pesme za dečurdiju (2003.); KAKO SU SE VOLELE DVE ŽABE — pozorišna igra za decu, koju mogu da gledaju i odrasdi, ako im deca dozvole, (2005.); PUBERTETSKE PESME (2007.); KI — Leksikon narodnih poređenja trsteničkog kraja (2010.) i SAN I JAVA JEDNOG MILANA — roman za decu i mlade (2010.).
 
Zajedno sa Veroljubom Vukašinovićem priredio Antologiju pesnika Književnog kluba "Moravski tokovi" iz Trstenika, (1959—2009.), PESNIČKA ROZETA (2009.).
 
Zastupljen u više antodogija, zbornika i časopisima poezije, humora i satire.
 
Prevođen je na nekoliko jezika.
 
Autor drama: U ISČEKIVANJU SVETOG ARHANGELA DUŠEVADNIKA i APIS, ILI UBISTVO DUŠE.

Autor komedija: BIĆE RIKE DOK JE POLITIKE — komedija o našim suprotnostima; BIO VAŠAR U SELU DAJKOVCU — po motivima "Izbiračice" Koste Trifkovića. VREME KONJA — komedija iz vremena našiš zabluda i letenja u prazno; PREDNJE NAMERE SA ZADNJE STRANE — komedija o europezaciji Balkana; BOSNA — NEMAČKA, V1A SRBIJA — čemer komedija; VELIKA POTRAGA ZA VELIKIM KNEŽEVIM BLAGOM U MALOM KUPLERAJU — ratna komedija sa malo pucanja (na konkursu za savremeni komediografski teks u okviru FESTIVALA KOMEDIJE u Jagodini — 2006, ovaj tekst je ušao u najuži izbor i dobio otkupnu nagradu); DRUG EDIP JE BIO SVINJA — postavljanje pozorišne predstave KRALJ EDIP u selu Velike Njive 1952. godine; ATENTAT — nemoguća komedija; TENDER — samo kod nas moguća komedija i AMANET — samo naša komedija.
 
Autor mnogih pozorišnih igara i igrokaza za decu, od kojih su mu najpoznatiji: OTKAČENA BAJKA, koja se igrala nekoliko sezona u Pozorištu "Zoran Radmilović" iz Zaječara i na nekoliko amaterskih scena širom Srbije; KAKO SU SE VOLELE DVE ŽABE, već petu sezonu je na repertoaru Dramskog ateljea "Vuk Karadžić". Takođe je ova predstava učesnik nekoliko festivala (KOTORSKI FESTIVAL POZORIŠTA ZA DJECU — 2005, FESTIVAL KOMEDIJE u Novom Bečeju 2005 — nagrada za najbolju muziku i songove, FEDRARO 2006, na kome je osvojila 5 nagrada, pored kojih je nagrada za originalni tekst i dr.); PRVOAPRILSKA BAJKA; POTRAGA ZA SREĆOM; PEPELJUGA DOBRILA I PRINC MILUTIN; IVICE I MARICA I LETEĆE PRASE; UGAŠENI ZMAJ; KAKO JE PRINCEZA MUTIMIRKA ZAVOLELA SVINJARA LEPOMIRA; PIPI DUGA ČARAPA I KLOVN PACKO; NOVOGODIŠNJA LJUBAVNA BAJKA; MALA LJUBAVNA BAJKA; DOBRI GUSARI; LEPOTICA I ZVER; CIGANSKA BAJKA; PRASEĆA ROKERSKO-EKOLOŠKA BAJKA...
 
Pisac je scenaria TV serije za decu PRIČE SA TAVANA, kao i kabarea za decu KABARE IZ MAGAREĆE KLUPE.
 
Autor je više satiričnih kabarea.
 
Pisac je songova za nekoliko pozorišnih predstava, kao i za nekoliko TV programa za decu.
 
Dobitnik je više književnih nagrada za poeziju i dramske tekstove, kao i Godišnje nagrade za dramsko stvaralaštvo Opštine Trstenik, za 2005. godinu.

Miloš Milošević Šika Besni Teofilo | IK "Ljubostinja" — Trstenik, 2010


Naslov: Miloš Milošević Šika (1959)
Poruka od: Angelina Mart 27, 2012, 11:15:49 pm
**

PRIČE U PRIČI O SNU I JAVI
 

"Svak priča svoju priču po svojoj unutrašnjoj potrebi, po meri svojih nasleđenih ili stečenih sklonosti i shvatanja i snazi svojih izražajnih mogućnosti. Svak nosi moralnu odgovornost za ono što priča i svakog trenutka treba pustiti da slobobodno priča"
Ivo Andrić

 
Evo još jednog i jednako vrednog, poletnog, znatiželjom za svet odraslih i snove dečurlije iz srpskog srednjeg veka i ovog novodošavšeg — romana o moravskom Tom Sojeru i beogradskom Hari Poteru.
 
Miloš Milošević do juče zaigrani dečji poeta i pisac humoresknih zbitija plebejskog sveta i burlesknih drama i komedija, latio se romana. I kao žanra i kao pripovedačke sadržine po principu unutrašnjeg monologa i sanovite pustolovine. Romani za decu i kažu o deci, nisu opčinili ni zaplašili autora poetičnih damara i impulsa. San i java jednog Milana ukrštaju se vičnom rukom i dobro "upakovanim" pričama u priči. Ali Milošević ne staje na iskustvima drugih i naoko uspešnijim i proverenijim autorima dečje književnosti, najčešće zatrpanih u pesničkim prigodnim knjigama i knjižicama. Iznova ceo svet — Davičov slogan pervazi i osrebruje Miloševićev roman o dečacima kakvi smo bili i kakvi stasaju tu, odmah pored nas!
 
Pasternaku dugujemo zavetni stih: Nije život što i polje preći, Milošević to vrlo dobro, i vrlo skupo plaćeno, i zna i primenjuje u svom dramatičnom romanu, bez ikakvih spisateljskih surogata, suvišnih vinjeta, "ubačenih poruka"...
 
Svi zapleti, zamršaji, odnosi relacije, ovde imaju dimenziju onoga što bismo mogli nazvati kao "realno zbivanje događaja", i drugu, svakako značajniju, u novoj oblasti postojanja, u kojoj se sećanja, strasti, snovi i košmari pojavljuju kao oblici elementarnih pulsiranja, gde se ego podvižnički meša sa kolektivnim, sa Drugima i drukčijima, jer čovek, kako je govorio Dušan Matić: ne živi ni sa istinom, ni sa lepotom, nego sa drugima!
 
Istina: iluzija — to je stražnja tvrdnja, a ne samo fraza i način govora tobože prenatrpanog pisca; to je možda već istorija, najstvarnija istorija, ne tek od juče i ne samo sutra. Istina uvek samo privid? A saznanje uvek samo učvršćivanje privida, traženje zaklona prividu? Kako se retko kad usuđujemo da izdržimo u tom pitanju, to jest da ga skroz ispitamo i da potražimo oslonac tamo gde počinje mislilačko mišljenje. Što se to retko dešava, razlog nikako nisu čovekova uobičajena lenjost i površnost, već pre zaposlenost i nadmoćnost filozofske oštroumnosti ili onog što ljudi smatraju oštroumnošću.
 
Posebni vid, ili vidik na sve četiri strane, komunikacije (činjenicom, istorijom, zbiljom i snohvaticom) u brujnoj prozi, u nesvodljivom romanu Miloša Miloševića jeste pozicija pripovedača, ugao iz kojeg se gleda u dečaštvo uopšte i detinjstvo posebno u okviru posebnosti i osobenosti.
 
Jer, kako je pisao Čezare Paveze, detinjstvo je doba najveće delatnosti, jer je ljudsko biće tada zauzeto otkrivanjem sveta i zabavljeno tim otkrivanjem. Detinjstvo nije samo ono proživljeno detinjstvo, već sećanje na životno doba u mladosti, zrelim godinam, na pragu starosti. Ono nam se čini najznačajnijim životnim dobom zato što je najviše obogaćeno potonjim sećanjima. U detinjstvu je Ivo Andrić našao svoj intelektualni pejzaž, svoju "higijenu vida", izvorište svoje realnosti i uporište svojih reminiscencija, kvantitetom primljenih slika i kipućom erotskom senzacijom.
 
Na tu temu mu Miroslav Krleža otpiuje: Deca su čarobnjaci mirisa, boja i zvukova, i niko od dece nije veći majstor u otkrivanju tih titravih tajni. Djeca su genijalna pojava, pak radosti poslijepodnevne ljetnje rasvjete, muzikalna ljepota mesečine pod krošnjama kestenova, noćnu vožnju u vlaku ne može doživeti svečanije od djeteta — niko.
 
I evo gde tu genijalnu dečurliju nalazimo u carstvu "jednog budžaka", u krošnjama jednog, prividno, minulom i šturom tvoru i govoru. Miloš Milošević je Vukove vokabulare preveo na srceparajući, a ustvari parodijski jezik Joakima Vujića. Tako je budžak, starinarnica, ropotarnica postala neodoljivom, bravuroznom jezičkom turbo-mašinom. U ovoj širom otvorenoj knjizi ukrštaju se, zapliću i raspliću arhaizmi, turcizmi, slovenizmi, i, dakako, jezičke klackalice i brzalice samog autora, verolomnog povratnika u detinjstvo i dečaštvo, na samom pragu mladosti.

Milosav Buca Mirković


(http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/MilosMilosevic-SanijavajednogMilana1a.jpg)

Miloš Milošević Šika
San i java jednog Milana
IK "Ljubostinja"
Trstenik, 2010.


Naslov: Miloš Milošević Šika (1959)
Poruka od: Angelina Mart 28, 2012, 12:14:48 am
**

VINJETA O "BESNOM TEOFILU" MILOŠA ŠIKE MILOŠEVIĆA
 

Nušićevu, naoko bezazlenu, feljtonsku pripovetku "Besni Teofilo" razigrao je i uzdramio kao komediju zabune i naravi Miloš Šika Milošević, dramski pisac, pesnik, satiričar i humorist od dara i uzdarja.
 
Uspeo je Miloš Šika Milošević svakako da sledi, da proniče i oblikuje jedan Nušićevski skerco, skeč i anegdotu, koji je vično "preveo" u produktivnu dramsku formu sa srazmerno fleksibilnim likovima i tipovima iz Nušićevske urnebesne familije.
 
Međutim, autor ovog dramoleta išao je dalje i originalnije: u redosledu scena i detalja i osvežavanju govora i jezika. Tako da Teofil nije činovnik iz Beograda, nego nesrećni potčinjenik iz moravske palanke sa bujicom šaljivih asocijacija na birokratski jad i jadiluk neke tamo "Bogu iza leđa" Pakašnice.
 
Jednom rečju Miloš Šika Milošević je veštom rukom i kreativnim čitanjem Nušićeve humoreske ispisao svoju svojevrsnu komediju naših naravi i našeg sveta i vilajeta.
 
Milosav Buca Mirković
U Beogradu, 17. marta 2010. godine


(http://i1211.photobucket.com/albums/cc432/RiznicaSrpska/Knjizevnost%20-%20knjige%20casopisi%20brosure/MilosMilosevic-BesniTeofilo1a.jpg)

Miloš Milošević Šika  
Besni Teofilo
IK "Ljubostinja"
Trstenik, 2010.


Naslov: Miloš Milošević Šika (1959)
Poruka od: Angelina Mart 12, 2013, 10:43:11 pm
*

BOEM SA MORAVE  

U Kulturnom centru Srbije u Parizu nedavno se orilo od smeha dok se publici predstavljao Miloš Miloševć Šika iz Trstenika pesnik, dramski autor, humorista, satiričar, pisac za decu, glumac i pevač.

On je potvrdio svoje zasluženo mesto u udruženjima književnika i dramskih pisaca, kao i u antologijama, zbornicima, časopisima, pozorišnim scenama, kabareima, na TV ekranima, a i u kafanama (nazvali ga "kafanskim pesnikom"). Dobitnik je više književnih nagrada, dakle, vredan i drag gost naših Parižana.

Šešir, onako boemski, na krivljen, a on vedar, oči svetlucaju.

— Nad njegovim Trstenikom bdi manastir Ljubostinja — predstavljale su ga Dana Dodić i Dragana Pajović i dodale da se Šiki najviše smeje na svoj račun, kako bi mogao da se smeje i drugima, te da je na toj osnovi ispisao nekoliko hiljada epigrama.

I, poče Šika s mnogo životnom temom, odnosno — seksom. Prisutni se zbunili, ali i odmah živnuli.

— Osećam se kao kod kuće, jer žurim za svakom mačkom — reče Šika, pa razrađuje, a publika hoće da eksplodira od smeha.

A kad se dvoje vole, na red dođu i deca.

— Stefan i Lazar su mi sinovi, dodijalo im da pišem za matorce, šta ću, nanižem osam knjiga za mlađane — prijavljuje.

Raspevani stihovi i rime, publika uživa.

— Ne piše se mnogo za junoše u pubertetu, pa se setim mojih ljubavi iz detinjstva, svaki dan sam se zaljubljivao u drugu devojčicu i opet sročim stihove.

Na to Šika prošeta do ljubostinjskih lipa, opisuje miris pašnjaka i cvetnih livada, pa prizna:

— Dao bih sve, samo da se opet u detinjstvu nađem.

A kad je glas pustio, jedan iz publike dobaci: "Alal vera", drugi: "Zar nema više", a treći: "Hajd još jednu".

I onda se u lepom raspoloženju prešlo sa talasa Sene u plićake Morave.


SATIRA Šika svoju satiru iznosi na trsteničkom dijalektu, a leksikon narodnih poređenja rodnog kraja, pod naslovom "Ki" ("Kao"), pisan rečima lokalizma, ocenjen je kao "kapitalno delo govornog narodnog stvaralaštva".

UMETNIK I ŠARMER — Fantastično, on je sve! Kompletan umetnik i šarmer — iz publike su komentarisali Verica Matin i Milorad Petrović.
Koviljka Jastrebović, profesor u školi "Jelena Anžujska" je zaključila:
— Zanimljivo veče, uživali smo u lepoti i veselosti piščevih dela.  

VAJAR SA GITAROM Vajar Rasko Marinković, nekad je u svom rodnom Čačku komponovao, svirao i pevao u mnogim bendovima, a u najavi ove večeri reče da je zaljubljenik u balkanske balade.
— Indeksi su mi bili eliksir, a i danas me podmlađuju. Mnoge slike i uspomene ja razrađujem deljanjem u drvetu i klesanjem u kamenu. U poslednje vreme vratio sam se muzici, učestvujem u manifestacijama srpske kulture u Parizu, a to znači i u negovanju maternjeg jezika — ispriča tako Rasko i tiho, uz gitaru, istrese nostalgiju.

O. Đoković | 12.06.2012. | Vesti online (http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Francuska/Vesti/231658/Boem-sa-Morave-)


Napomena: Vajar Raško Marinković, dobitnik brojnih nagrada i priznanja, živi i radi u Parizu od 1975.
U Francuskoj je poznat kao (sculpteur) Rasko. više » » » (http://www.riznicasrpska.net/likovnaumetnost/index.php?topic=162.0)  
Angelina  


Naslov: Miloš Milošević Šika (1959)
Poruka od: Angelina Jul 17, 2013, 02:01:02 am
*

PRVI LEKSIKON ZAVIČAJNOG GOVORA  

U Kruševačkom kulturnom centru promovisana je neobična knjiga, leksikon narodnih poređenja trsteničkog kraja "KI". Nastala je kao plod revnosnog sakupljanja i istraživanja jezičkog blaga naroda ovog kraja u koje se upustio autor Miloš Milošević Šika.

To što je ulaz bio slobodan "Ki u narodnu kujnu" nije bilo presudno za veliko interesovanje Kruševljana za scensku promociju ove knjige. Za delo "KI" se čulo, ali i za njegovo originalno predstavljanje koje je, zahvaljujući trsteničkim glumcima amaterima, postalo i dobra zabava.

"Ta poredbena kopula koja je gramatički "KAO", ili apostrofirana "KO", u trsteničkom kraju, a i u celom Rasinskom Okrugu preinačena je u "KI". Ne koriste je samo ljudi bez dana škole, već i oni sa visokim obrazovanjem", kaže Miloš Milošević Šika, autor knjige.

Po uzoru na Vuka Karadžića, Šika je zapisao i sistematizovao četiri i po hiljade poređenja koja svedoče o mentalitetu ljudi ovog kraja, ali i načinu života i stanju u društvu. Pored starih tu su i savremena poređenja kao "širi se ki ptičiji grip", "šareni se ki da radi na Pinku" ili "štedi reči ko devize".

Jelena Protić Petronijević, književni kritičar kaže da je ova knjiga oličenje narodnog humora, dosetljivosti, visprenosti, ali u svakom slučaju jedan veliki potencijal i inspiracija za nekog ko bi napravio televizijsku komediju ili zanimljiv scenario.

U pripremi je drugo izdanje, jer je knjiga naišla na veliki publicitet i u prestonici. Ovo delo predstavlja značajan doprinos istraživanju srpskog jezika pa su je prihvatile pojedine zvanične institucije.

RTS (http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/Srbija+danas/1212376/Prvi+leksikon+zavi%C4%8Dajnog+govora+++.html) | 18.11.2012.