KNJIŽEVNOST

PROZA => Prozni pisci — biografsko-bibliografski podaci i prilozi => Temu započeo: Angelina Mart 28, 2012, 04:25:14 pm



Naslov: Đorđe Domazet (1967)
Poruka od: Angelina Mart 28, 2012, 04:25:14 pm
*

(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Djordje_Domazet_(1967).jpg)


ĐORĐE DOMAZET

Đorđe Domazet je rođen 25. jula 1976. godine. Školovao se u selu Jarak, a zatim u sremskomitrovačkoj Gimnaziji, u kojoj i radi od školske 2000/01. godine. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu 2000. godine, na odseku za matematiku.

Pisao je scenarija istorijske tematike za više kratkih filmskih zapisa i tekstove za više novina, od kojih je neke, manje značajne, i uređivao. Zastupljen je u nekoliko kolektivnih zbornika, izdanja i publikacija. Prvi je dobitnik "Zlatnika Desanke Maksimović" za poetsko stvaralaštvo mladih. Nije član nijednog književnog udruženja. Do sada je samostalno objavio romane: "Poslednja sirmijumska izložba" 2001. godine, "Zeleno srce" 2003. godine i "Žuta kala u parisko plavom preseku" 2005. godine.

I dalje se prvenstveno bavi matematikom.

Bio-bibliografski podaci i fotografija preuzeti iz knjige:
ŽUTA KALA u parisko plavom preseku Đorđe Domazet | Srpska knjiga | Ruma, 2005


Naslov: Đorđe Domazet (1967)
Poruka od: Angelina Mart 28, 2012, 04:38:28 pm
**

Ćale se ponovo "malo igrao" . . .



SVLAČENJE (FILOZOFIJE) PALANKE

Nakon romansirane hronike "Poslednja sirmijumska izložba", napisane 2001. i romana "Zeleno srce" publikovanog 2003. godine, Đorđe Domazet, matematičar i umetnik istovremeno, obogatio je svoju biografiju i obradovao čitalačku publiku 2005. novim romanom "Žuta kala u parisko plavom preseku".
 
I sam žrtva palanačkog mentaliteta, autor se ne bori protiv istog ni begom, niti otuđenjem. On stvara bogato umetničko delo na ruševinama jedne i temeljima nove provincijske ljubavi, glavne i sporedne aktere pronalazi u svom okruženju, spaja zaboravljenu prošlost i neočekivanu sadašnjost i dodaje joj primese latino-američke serije.
 
Na sebi svojstven način, Đole unosi svoju romantičarsku dušu gde god je to moguće, majstor je opisa prirode, atmossrere, vešto manipuliše jezikom smenjujući arhaizme i slengove, i u taj mozaik uklapa spletke, čaršijske prevare, proste duše, umetnike, žutu štampu, sitne kriminalce i prosečne palančane.

U ovom romanu čitalac će čuti zvuke provincije i prepoznati crte svoje palanke, ali će je pisac spretno oslikati bojama, staviti na zlatni paspartu i uokviriti u parisko plavi ram. Tako će nas autor, među šorovima, kućercima sa coklovima, pendžerima i kapidžicima, prošetati obalom Sene, trgovima Pariza i Jelisejskim polima, a tamburu cigana na čas preseliti na scenu nekog kabarea.
 
Vrlo umešno, pišući po sistemu koncentričnih krugova, Đorđe Domazet od svoje prve priče pravi okvir za drugu, dramu, u kojoj, gle čuda, prepoznajemo događaje i aktere iz prve.
 
I tako "hepi-endom" elegantno završava svoj okvir, i ostavlja čitaoce zadovoljne, ne samo krajem koji mami osmehe, već i time što će svako od nas pronaći u ovoj priči bar malo sebe.
 
Mene je ova knjiga osvojila, te je preporučujem i kao priručnik za staromodne i savremene načine uspešnog udvaranja.
 
Vladislava Vukašinović,
profesor književnosti


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Knjizevnost/Knjige_casopisi/Djordje_Domazet_-_Zuta_kala_u_parisko_plavom_preseku.jpg)

ŽUTA KALA
u parisko plavom preseku

Đorđe Domazet
Srpska knjiga | Ruma, 2005
Slika na koricama
Ivana Prokopović