|
Naslov: Pevani pesnici — Branislav Crnčević Poruka od: Angelina April 11, 2012, 08:18:52 pm *
BRANISLAV CRNČEVIĆ (1933—2011) Branislav Brana Crnčević rođen je 8. februara 1933. u Kovačici. "Moj otac je Crnogorac, iz Dupila — zadnja pošta Virpazar. Ni četnik, ni partizan. Umro 1937, a majka mi je Sremica"... Studirao Filozofski fakultet u Beogradu. "Branislav Crnčević, satiričar i humorista, pisac komedija i tužno-smešnih priča o životu ljudi. Čovek sa tucetom oštrih pera i jezikom koji ne prašta; čovek koji ismeva ludosti odraslih... Branislav, branik je dece, stvaralac koji se klanja detinjstvu i ume da ga, u svojim pesmama i pričama, uznese iznad života odraslih. Njima Crnčević traži crno pod noktima, smatrajući da je higijena, čistota čovekove duše, najvažnija u životu... Kod Crnčevića nema šale, kad su u pitanju odrasli. Ali kod Crnčevića ima šale kada se obraća deci. On ume da se igra, zato ga deca često primaju u igru, a on ume igru da rasplamsa, da je produži, da je zasmeje, da je zavrti, a u centru svake igre je dete-čovek." Umro je 14. aprila 2011. godine u Beogradu.
Život i pesničko stvaralaštvo Branislava Crnčevića (http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=318.0) Naslov: Pevani pesnici — Branislav Crnčević Poruka od: Angelina April 11, 2012, 08:33:29 pm *
Stihovi — Branislav Crnčević *** Od kako sedim, od kako starim, Ja se ne divim svakom voću, više reči i više stvari, koje ne želim, neg' koje hoću. A ti me vraćaš na stare staze, ja zbog tebe zemljom hodam, i puštam da me dani gaze, i prljava me nosi voda. I puštam da mi vidaš rane, svaka je teška i duboka, a istina me uvek gane, oslepeo bi bez tvoga oka. Od kako sedim od kako sivim, ne stižem da se molim i kajem, u tvojoj ruci moja živi, u tvome srcu moje traje. Ti gledaš moje brodolome, potonuo bih bez tvoje duše, i ne dam da me u tebi lome, i ne dam da me u tebi ruše. Odrobovao sam sve slobode, i bio žrtva mržnje svake, i ne dam da me iz tebe vode, u brodolomce i ludake. A kada počnu košmarne zime, ako se spoji decembar s majem, šapni u sebi moje ime, i ja ću znati da još trajem. Od kako sedim od kako sivim, ne stižem da se molim i kajem, u tvojoj ruci moja živi, u tvome srcu moje traje. Kabare "Putuj Evropo" — Od kako sedim, od kako starim |