KNJIŽEVNOST

PROZA => Prozni pisci — biografsko-bibliografski podaci i prilozi => Temu započeo: Angelina Septembar 05, 2012, 01:20:57 pm



Naslov: Dojna Galić Bar (1931—2010)
Poruka od: Angelina Septembar 05, 2012, 01:20:57 pm
*

DOJNA GALIĆ BAR
(Bukurešt, 1931 — Ilinois, 30.10.2010)


Dojna Galić Bar je rođena u Bukureštu, uoči Drugog svetskog rata. Medicinu je diplomirala na Beogradskom Univerzitetu, a psihijatriju, taj zahtevni posao lečenja ljudskih duša, je specijalizirala i usavršavala u Parizu i Čikagu. Pobornik naprednih, savremenih metoda u domenu psihijatrijskog lečenja čoveka za čiju se ravnopravost i ljudsko dostojanstvo bez obzira na pol, rasu i veroispovest, borila čitavog života, rame uz rame sa svojim suprugom, američkim senatorom Vilijamom Barom, dr Dojna Galić Bar je bila direktor čak tri specijalističke bolnice u SAD. Predavač na Univerzitetu Ilinois, sagovornik, ali i autor brojnih stručnih televizijskih emisija, časopisa i naučnih studija, dr Galić Bar... vodi aktivnu privatnu praksu u Džolijetu (Ilinois, SAD) kroz koju je prošlo hiljade ratom traumiranih izbeglica iz bivše Jugoslavije.

Večiti zaljubljenik u istoriju, umetnost, arheologiju, antropologiju i druge humanisticke discipline, izuzetni poznavalac kulturnog nasleda ljudske civilizacije, Dojna Galić Bar bila je stvaralac retke multidisciplinarnosti. Školovana pijanistkinja, dr Galić Bar bila je i pasionirani slikar mrtvih priroda, ulja sa srpskim nacionalnim motivima i cveća, ali i pisac autentičnih romana-mostova, koji na neponovljiv način spajaju njenu srpsku otadžbinu i savremeni svet. Dok god plemenita umetnička reč i trajno u ljudsku svest uklesan budu osnov saznanja o nama, merilo našeg ispravnog odnosa prema svetu, stvaralačko književno delo našeg velikana pera Dojne Galić Bar, živeće i pokretaće svet i savest sadašnjih i dolazećih pokolenja.

Svojim delima, "Anđeli bez lica", "Plavi golub", "Zvona i vetar", zatim čudesnom "Ana Li", "Kućom slomljenih ogledala" i naročito, po svom vizionarskom, proročkom rasvetljavanju stanja duha u savremenom svetu, jedinstvenim romanom "Kuglica", srpska književnica iz Čikaga sasvim je izuzetna pojava na umetničkom, književničkom obzorju današnjice. Ovenčana je u više navrata istaknutim priznanjima Akademije Ivo Andrić, sve do najvišeg odličja ove kulturne institucije Nagrade za životno delo, a posebno značajno je i njoj dodeljeno Visoko internacionalno priznanje Sveslovenskog književnog društva "Dostojevski". Sa priznanjem za životno delo Akademije Ivo Andrić, Dojna Galić Bar je u društvu sa Emirom Kusturicom, akademikom Nedeljkom Šipovcem, te Dobricom Ćosićem.

Romani Dojne Galić Bar odražavaju potrese i patnje pojedinca i naroda, a naša romansijerka ujedno i priznata i poštovana doktorka psihijatrije, vrhunski je objedinila svoja visoka umeća i u medicini, u lečenju duhom i psihom posrnulih ljudi sa umetničkim nagonom i genijalnošću osvetljavanja tog opšteg stanja duha i svesti savremenog čoveka kao vizionarska poruka i budućim pokolenjima.

Dojna Galić Bar ispustila je svoju plemenitu dušu u 79-toj godini. Za njom su ostali sin Đorđe, snaja Dona, unuci Ian, Aron i unuka Lorean, sestre Uranija i Adina i zet Sava Rakočević. Poticala je iz cenjene familije, otac Stojan bio je ugledni trgovac, a majka Jelena lekar. Ogledalo (http://www.serbianmirror.com/novosti/01-11-2010/6.html)


Naslov: Dojna Galić Bar (1931—2010)
Poruka od: Angelina Septembar 05, 2012, 01:23:26 pm
*

DOJNA GALIĆ BAR

U Francuskoj sedam, u Udruženju književnika, održana promocija romana PASIJA, Dojne Galić-Bar, američkog pisca srpskog porekla

Svojim duhom, svojim knjigama, ali i sasvim lično, jedna neobična žena, Dojna Galić Bar, vraćala se svake jeseni, u svoju postojbinu i u svoj jezik...
 
Bile su to prilike da mi upoznamo nju, a i da ona, na novi način upozna nas.
 
Ko god je upoznao Dojnu Galić - Bar najdublje je doživeo misao o duši. A kad god se zamislimo o duši, mi se zapitamo: gde se duša nalazi?
 
Iz reči i misli Dojne Galić Bar mi shvatamo da je duša čoveka onamo gde je njegovo srce. Srce je našeg čoveka, rasuto po mestima ličnim i opštim, bivšim i budućim — u zakucima dalekih kontinenata, a naše duše na okupu drži nešto posebno, najjace, što se može zaboraviti, ali ne može iščeznuti. To je jezik — magnet duše, roditelj misli o sebi.

Mi smo ono što nam kazuje naš jezik.
 
Dojna Galić Bar, rodjena je u Bukureštu, a živela je i školovala se u Beogradu, gde je završila studije medicine. Iz komunističke Jugoslavije, za vreme vladavine Josipa Broza Tita, sklonila se u Francusku, a potom u Ameriku.
 
U Americi živi sa porodicom više od pedeset godina. Kao čikaški psihijatar i neurolog, zadobila je najviša specijalistička zvanja iz svih podrucja psihijatrije. Bila je udata za američkog senatora Vilijama Bara.
 
Posle pedeset godina stranstvovanja, karijere, priznanja, Dojna Galić Bar je marta l999. godine — usnila san — na srpskom... Kao da se rodila ponovo. U komforu "američkog sna" prevazišla je taj san svojim srpskim snom, shvatila da je njena namučena otadžbina u njoj — više nego sve časti i nagrade sveta... I zapevala, na srpskom, napisavši nezaboravne knjige: Andjeli bez lica, Plavi golub, Zvona i vetar, Ana Li, Kuglica, Kuća slomljenih ogledala. PASIJA je sedmo romaneskno delo Dojne Galić Bar.

Pišući ove romane na srpskom, donoseći ih u Srbiju, Dojna je mesto boravka svoje duše objedinila u mesto rođenja svoje duše — svog identiteta: naroda i jezika, a sve to je Srbija... Srbija — slojevita i zatalasna zemlja, čija je istorija "strašna, bolna i preduga" (kako bi rekao pesnik Brana Petrović), ali čija duša još lebdi nad Hilandarom, Kosovom, Lovćenom, Fruškom Gorom, Zmijanjem...Beogradom — svetlim fenjerom u mraku Evrope.
 
I mi smo nju prepoznali. Oko njenih knjiga i beseda skupili su se srpski intelektualci i književnici, oni najhrabriji. Dočekali su s dobrodošlicom njenu biografiju, njeno opredeljenje, misao o postojanju, a to je misao o duši.
 
Dojna Galić Bar putuje za svojom dušom. Duša je sve češće i sve dublje vraća u Srbiju... Duša ume da bira bolje od kompasa.
 
Duša se sada vratila na svoje mesto — među bližnje. Duše su se prepoznale i zagrlile.
 
Kad se duše zagrle, onda su sve duše — jedna duša.
 
Ove godine, zbog bolesti, Dojna (čežnja) nije prisustvovala promociji svog romana...
 

* * * * *
 
Koliko sam puta već otvorila knjigu moje prijateljice Dojne? Stotinu puta. A zašto? Da bih pročitala posvetu:
 
4. oktobar. Draga moja Olivera, nas je sve manje, prosto je strašno izići na ulicu. U susretima sa Beogradom i vama grle se i sjedinjuju naše duše. Voli vas vaša odana prijateljica Dojna…

Iz reči i misli Dojne Galić Bar mi shvatamo da je duša čoveka onamo gde je njegovo srce. Srce je našeg čoveka, rasuto po mestima ličnim i opštim, bivšim i budućim — u zakucima dalekih kontinenata, a naše duše na okupu drži nešto posebno, najjace, što se može zaboraviti, ali ne može iščeznuti.

U Americi živi sa porodicom više od pedeset godina. Kao čikaški psihijatar i neurolog, zadobila je najviša specijalistička zvanja iz svih područja psihijatrije. Bila je udata za američkog senatora Vilijama Bara.

Autor članka: Olivera Miletović | Svedok (http://proba.svedok.rs/clanak/kultura/lekcija-o-du%C5%A1i)


Naslov: Dojna Galić Bar (1931—2010)
Poruka od: Angelina Septembar 16, 2012, 01:24:47 am
*

DOJNA GALIĆ BAR


MELODIJA LJUBAVI

Američka spisateljica srpskog porekla, psihijatar i žena senatora koju su poistovećivali sa Liz Tejlor, iza sebe je ostavila brojne dirljive stranice o lepoti i duhovnom ushićenju s porukom da su jedino smislene ljubav, duhovnost i porodična blagorodnost


(http://riznicasrpska.net/fotografije/Pisci/Dojna_Galic_Bar_Stil_magazin_2011.jpg)


Dojna Galić Bar je rođena u Bukureštu uoči Drugog svetskog rata. Medicinu je diplomirala na Beogradskom univerzitetu, a psihijatriju je specijalizirala i usavršavala u Parizu i Čikagu. Bila je udata za američkog senatora Vilijama Bara. Radila je kao predavač na Univerzitetu Ilinois, bila direktor tri specijalističke bolnice u Americi i autor brojnih stručnih televizijskih emisija, časopisa i naučnih studija, imala je i privatnu praksu. Dojna Galić Bar preminula je u 79. godini u Americi. Ova pijanistkinja, pasionirani slikar i pisac ostavila je za sobom brojna dela, među kojima i romane Anđeli bez lica, Plavi golub, Zvona i vetar, Ana Li, Kuća slomljenih ogledala, Kuglica, Pasija. Ovenčana je priznanjima Akademije Ivo Andrić, kao i Nagradom za životno delo, a posebno značajno je i Visoko internacionalno priznanje Sveslovenskog književnog društva "Dostojevski".

PREKINUTO DETINJSTVO

Ugledna porodica Hadži-Galić je u Beogradu imala zadužbine i brojne palate, među kojima je i jedan od simbola prestonice, kafana "Tri lista duvana". Dojnin otac Stojan je još u onom veku sa braćom otišao u pečalbu u Ameriku i tamo stekao bogatstvo. Onda je došao u zavičaj i tu nastavio da se bavi trgovinom. Tokom jednog poslovnog boravka u Bukureštu, upoznao je Jelenu Naum, lepoticu srpskog porekla. Onda je došla nemačka okupacija.

■ Naša zgrada se nalazila blizu železničke stanice, kod hotela "Astorija", i baš tu su pale prve bombe. Samo u spavaćici i s plišanim jagnjetom u rukama, s majkom i sestrama trčala sam uz Nemanjinu ulicu prema Karađorđevom parku. Otac, težak reumatičar vezan za štake, nije želeo da napušta stan, a moj brat nije hteo da ga ostavi samog. Ljudska tela su bila svuda okolo, čak i na drveću. U jednom trenutku, kroz zaglušujuću tutnjavu aviona i eksplozija, začule smo poznatu opersku ariju. Pevao ju je krupan čovek na vrhu petospratnice. I sad, kad odem u operu, u ušima mi odzvanja taj glas — sećala se ratnih strahota u jednom intervjuu Dojna.
 
UDAJA I RAZVOD

Dojnin otac Stojan je umro pred kraj rata, u izbeglištvu u Ripnju. Zbog nekakvog zakona da se telo ne sme prenositi iz mesta gde je upokojeno, porodica ga je tajno, volovskom zapregom prebacila u Beograd. Posle oslobođenja, nova revolucionarna vlast im je, sem jednog stana, oduzela celokupnu imovinu. Pod lažnom optužbom da je američki špijun, Miroslav Hadži-Galić je uhapšen. Dojna je upisala medicinu, koju je završila kao jedan od najboljih studenata. Ali, pod teretom činjenice da je ćerka buržuja koji je imao i američko državljanstvo, i da je još sestra "špijuna", onemogućeno joj je usavršavanje u struci. Na fakultetu je upoznala Đorđa Jakovljevića, svog kolegu, i udala se za njega. Ideološke razlike među supružnicima su postale nepremostiva prepreka bračnoj sreći. Sa Dojnom pored sebe, mladi komunista nije mogao da napreduje u karijeri. Zato je pod pritiskom partije odlučio da se razvede.
 
AMERIKA KAO SPAS

Sa sinom i majkom najpre odlazi u Pariz, a potom u u Čikago, gde je odmah počela da radi na internom odeljenju u bolnici "Maunt Sinaj". Kasnije se sve odigravalo kao u pravom američkom snu. Uz mnogo truda i rada, naravno. Specijalizirala je psihijatriju i neurologiju i odmah potom postala prva žena direktor u istoriji bolnice "Maunt Sinaj". Uz to je bila i profesor na Univerzitetu Ilinois. Poznata kao stručnjak psihijatrije za decu — unela je novine u otkrivanju i terapiji problema mališana preko crteža. Kao direktorka jedne od najvećih i najmodernijih čikaških bolnica, često se sretala s biznismenima i političarima. Na jednom prijemu, gde su se bili skupili ljudi od uticaja, upoznala je republikanca Vilijema Bila Bara, senatora Ilinoisa.
 
BRAK SA SENATOROM

Nije prošlo dugo vremena, kad je Bil odlučio da je zaprosi. Odbila ga je pod izgovorom da još nije spremna za novi brak. Prava istina je, zapravo, bio strah da možda neće biti dovoljno dobar otac i zet njenom sinu i majci. Onda će doći taj 2. jun početkom sedamdesetih, koji će na najsvirepiji način poremetiti Dojninu ljubavnu bajku. Četiri ili pet štapina dinamita, postavljenih ispod zelenog "kadilaka", eksplodiralo je kad je okrenut ključ u bravi da bi se pokrenuo motor limuzine. Bil je ostao bez desne noge. Lekari su se dugo borili ne bi li mu spasli život. I Dojna je, sa dozvolom FBI-a, sve vreme bila pored njega. Vilijam Bar je bio omiljen političar, ali je nekome očigledno smetalo što je predvodio grupu senatora koji su istraživali korupcije i donacije senatorima, ali i što je dozvolio crncima da žive zajedno s belcima. Čim se Bil oporavio od posledica atentata, postala je gospođa Bar. Bio je to brak pun ljubavi i nežnosti. Posle Bilove smrti Dojna se sa velikog imanja u Džulijetu preselila nedaleko, u Plejtvil.

HARMONIJA LEPOTE

Pred kraj života, na pitanje šta je najviše ispunjava, s obzirom na bogatu biografiju i privatni i poslovni uspeh, Dojna je iskreno pričala:

■ U ovim godinama, kada je sve iza vas i kada sabirate život, radujete se malim-velikim stvarima. To je suština života koju ne možemo da prepoznamo u mladosti. I kada vam sve oduzmu, kao što su mojoj porodici posle rata, i kada vam nepravedno ubiju brata od 17 godina, vi morate u sebi da pronađete oprost. Morate da čujete tu melodiju ljubavi u ime divnih ljudi koje ste upoznali, delili život i nedaće i da nastavite u harmoniji lepote koju samo jednom daruje život. Kao neuropsihijatar mogu da kažem da svako od nas nosi u sebi rođenjem neki dar. Samo ga treba otkriti.
 
POVRATAK KORENIMA

Nakon posete Srbiji posle 50 godina, Dojna je ispričala — Sećam se dodira srpske zemlje, svog ushićenja što sam u zemlji svojih predaka. Upoznala sam umne i darovite ljude i u samoći mog salona za pisanje u noćnim satima vidim njihova lica. Danju sam lekar i pripadam pacijentima i mojoj porodici, a noću pisac i pišem da bih se vraćala Srbiji.

Mirjana Zeković | Stil magazin (http://www.stil-magazin.com/clanak/broj-228-18-jul-2011/melodija-ljubavi) | 18.07.2011.