sledeća tema »

[Angelina]

*




ANA RISTOVIĆ

Ana Ristović je rođena 05.04.1972. godine u Beogradu. Diplomirala je srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu.
 
Objavila je 6 pesničkih knjiga: Snovidna voda (Književna omladina Srbije, Pegaz, Beograd, 1994); Uže od peska (Gradac, Čačak, 1997); Zabava za dokone kćeri (Rad, Beograd, 1999); Život na razglednici (Plato, Beograd, 2003); Oko nule (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, edicija Povelja, Kraljevo, 2006); P.S. (Izabrane pesme) (Narodna biblioteka Stefan Prvovenčani, edicija Povelja, Kraljevo, 2009).
 
Dobitnica je "Brankove nagrade" za knjigu Snovidna voda 1994. godine; nagrade "Branko Miljković" i nagrade Sajma knjiga u Igalu za knjigu Zabava za dokone kćeri 2000. godine; nagrade "Milica Stojadinović Srpkinja" za knjigu P.S. 2010. godine, kao i nemačke nagrade "Hubert Burda Preis" za mladu evropsku poeziju 2005. godine.
 
Njene pesme su prevođene na brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija. Pojedinačne knjige su joj prevedene na nemački ("So dunkel, so hell", Jung und Jung, Salzburg, 2007), slovenački ("Življenje na razglednici", LUD Šerpa, Ljubljana, 2005) i slovački jezik ("Pred tridsiatkou", Drewo a srd, Banska Bystrica, 2001). U pripremi je prevod njene knjige izabranih pesama na mađarski jezik.
 
I sama je prevodilac sa slovenačkog jezika sa kojeg je do sada prevela 18 knjiga savremenih slovenačkih prozaista i pesnika. Među autorima koje je prevodila su Jani Virk, Aleš Šteger, Aleš Čar, Goran Vojnović, Suzana Tratnik, Lucija Stupica i mnogi drugi.
 
Bila je učesnica je brojnih festivala u zemlji i inostranstvu.
 
Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva, kao i Društva slovenskih pisateljev.
 
Živi u Beogradu. | Beogradski sajam knjiga

[Angelina]

*
Stihovi Ana Ristović


PRVI LED

Spustiš grančicu, duneš u list,
otvoriš nečujna vrata za prigušeno svetlo
koje ne otkriva da li se to dan bliži kraju
ili se najavljuje jutarnja oluja:

tako se tvoj prst dotakne mog lica,
spusti niz čelo, proputuje nosnu autocestu,
pronađe zatvoren vulkan na bradi
i proveri toplinu tamnog ruba.

Spustiš grančicu, duneš u list,
ali list sklizne na jastuk
i vrata se otvore,
sa tihom škripom:

Oh, oprosti dragi, otkucava trideseta,
i počinjem da koristim
noćnu kremu, marke Afrodita —
moji večernji poljupci su masni,
a tvoji prsti klizaju se
i padaju po mom licu

kao nesigurni mali klizači
po prvi put
na još nesigurnijem prvom ledu
pod kojim se još uvek može nazreti
po koji zaboravljeni plovak
i po koja smela,
mada sitna riba.


OČAJNA RAZGLEDNICA

Na mene neće nalepiti markicu,
neće me poslati poštom.
Air mail otpada sa mene
kao moguće inostranstvo sa pasoša
koji putuje
samo u božju mater.

Jer ne nudim pejzaž
ni uokviren zalazak sunca
ni veštačke ruže u očekivanoj v(l)azi.

Prikazujem malo, gotovo ništa.
I nudim samo
predugačak, isuviše komplikovan,
i zahtevan tekst
na poleđini

razglednice, koju niko
ne bi stavio u džep.

Jer toliko reči nositi sa sobom
isto je što i nositi kamenje
od koga se ne gradi ni kuća
ni nečiji spomenik.

Vreme upotrebe
svešće me bar
na dobru reciklažu. / D. Vrhovac


KOLIKO JE SATI
(strah od muškarca)

On ima savim lep, mali ručni sat
na kome su skazaljke u obliku
ženskih bedara
spojenih samo u ponoć

Ali i tada ih pokosi i razdvoji
sekundara, kao samurajski mač
i već je veče, ne tvoje

Kako da ideš u bioskop itd.
kada ne znaš hoćte li se venčati
a i prijateljice već seckaju konfete
od pripremljenih uzdaha, jer bi htele
da se raduju nečemu konkretnom

Kako da ideš u bioskop itd.
kada bi mu već dala oba svoja bedra
da njima zameni te skazaljke

ali ne znaš, niti te interesuje

ne kako ćeš onda hodati
već hoćete li se venčati

Iz knjige Oko nule, Povelja, Kraljevo, 2006.
Takođe u knjizi P. S. (izabrane pesme), Povelja, Kraljevo, 2009.
Takođe u antologiji Iz muzeja šumova, VBZ, Zagreb, 2009. / Pesma na dan

[Angelina]

**
Stihovi Ana Ristović


GLEDAJUĆI U DRVEĆE

(strah od toga da nećeš čuti)
 
Zdravo, tata. Ovde nema ničega novog pod nebom.
Ali, procvetala je ona trešnja koju posadismo
pred zgradom. Već dopire do četvrtog sprata,
a bila je običan prutić. Nekada, kada bi sleteo
 
vrabac, težinom bi sasvim povio tananu granu.
Sada sleće čitavo jato, i tek ponekad, čuješ,
kako tiho zašušti. I s proleća, ujutru, vidiš dva-
tri bela cveta, a već predveče, na njih stotine
 
obaspe krošnju kao iznenadni sneg što svetli,
čas belo, čas ružičasto. I ne znaš, šušti li lišće
ili perje; a na prozorskom simsu osvane još uvek
lepljiva koštica, i pusti za sobom svetlo-crveni
 
trag. I pita se, svih ovih godina, gde si. A kada
želim da povratim mir, setim se jednog jedinog
trenutka; ti i ja, na dunavskom keju, u letnje
popodne, napola u hladu, napola na suncu,
 
jedemo sendviče, i čitamo, svako svoje. Ti Seneku,
ja lektiru za osnovnu, Alisu u zemlji čuda.
I svetlost pada okomito na otvorene knjige, čije strane, u
pauzi između čitanja, obeležavamo travkama
 
koje pamte, više od nas: kao i drveće, pod kojim
se protrči, samo jednom. I to, tako dobro znamo,
i ti, negde tamo, kao i ja, još uvek negde ovde.
Čuješ li kako šušti? Samo sam to htela da ti kažem.

[Angelina]

**
Stihovi Ana Ristović


POPODNEVNA ZABAVA ZA DOKONE KĆERI

Satima razgovaram sa majkom
koja priča u snu.
Njene ruke obuhvataju krevet
kao da ga vraćaju natrag, u stablo.
Njena pitanja zidaju oko mene
kapije sasvim čudnog sveta.

"Gde je onaj konj koji je dolazio?"
"Otišao u komšiluk po zob", kažem.
"Ako se vrati, pazi da ne raznosi po stanu —
usisavati se ne može svaki dan."

Kroz njen san, zagledam male kopite.
Kroz njen san, timarim leđa kentaura.
Kroz njen san primam odgovornost za vidljivo
i postajem čuvar onog što samo u iščezavanju raste.

Dok iznad krovova, čujem: bruje avioni
što nose municiju na zapad
rasuti po svetlom, junskom nebu
kao pijavice iz tegle
na kožu što se tanji i bledi...
Od vojevanja, danas, toliko.

U majčinom snu, možda se dalek zvuk motora
preobražava u rzanje konja
što kaskaju kroz sobe,
a nebo, tako lako seli
u prostor između tavanice i poda

Pred mojim dokonim okom,
svedokom čarobne promene
i unapred prihvaćenog gubitka.

"Gde je taj konj i što ga tako dugo nema?"

Miodrag Sibinović VETAR U GRIVI : konj u poeziji slovenskih naroda — antologija —
Interpres • Beograd, 2011

[Angelina]

*
ANA RISTOVIĆ:


STIHOVI IZ HELIHOPTERA

Ana Ristović predstavlja Srbiju na predstojećoj pesničkoj Olimpijadi u Londonu. Na najvećem okupljanju pesnika u istoriji učestvuju autori iz 204 države

NA Olimpijadi u Londonu boje Srbije braniće pesnikinja Ana Ristović, čitajući svoje stihove na obali Temze!

U pitanju je, zapravo, tradicionalni i najveći britanski pesnički festival "Pesnički Parnas", koji će ove godine biti deo festivala "London 2012" i time povezan sa Olimpijskim igrama. Organizator je londonski "Sautbenk centar", jedan od vodećih evropskih centara umetnosti. Ideja je da se obnovi poetski duh drevnih igara, pa su organizatori smislili da pozovu po jednog pesnika iz svake od 204 zemlje koje će se takmičiti na londonskoj Olimpijadi i tako naprave najveće okupljanje pesnika u istoriji sveta.

Čast da predstavlja Srbiju na kulturnoj, netakmičarskoj Olimpijadi, od 26. juna do 1. jula, imaće pesnikinja Ana Ristović (1972).

■ Predviđeno je i da svaki pesnik priloži po jednu pesmu za antologiju koja će se na kraju štampati. U dinamičnom programu manifestacije predviđeno je dosta čitanja, učešće u radionicama kreativnog pisanja i prevođenja. Ono što se čini posebno atraktivnim je što će iz helikoptera na publiku bacati naše stihove — kaže pesnikinja za "Novosti".

Spektakl iz vazduha, koji pominje naša sagovornica, zvaće se "Kiša pesama", i dogodiće se na ceremoniji otvaranja festivala. Londonskim nebom poleteće sto hiljada obeleživača stranica za knjige, sa pesmama učesnika, ukupno teških oko pola tone.

Dolazak je već potvrdilo više od 150 pozvanih pesnika. Širokoj publici većina imena nije poznata, ali na listi "olimpijaca" našli su se i irski i nigerijski nobelovci, Šejmas Hini i Vol Sojinka. Ameriku će predstavljati slavna Kej Rajan, dobitnica "Pulicera" i naslednica Čarlsa Simića na laskavom mestu američkog državnog pesnika. I Novi Zeland šalje svog "poetu laureata" Bila Manhajera. Severnu Koreju će predstavljati Jan Jing Seong, bivši dvorski pesnik Kim Džong Ila, koji je razočaran režimom pobegao iz zemlje u Južnu Koreju.

London dočekuje svet ovog leta, a tih nedelju dana pesničke svetkovine uoči Olimpijskih igara, obalom Temze oriće se stihovi na više od pedeset jezika. Najmlađi učesnik biće dvadesetčetvorogodišnji Kazahstanac Akerke Musabekov, a najstarija, osamdesettrogodišnja Anis Kolc iz Luksemburga.

Festival "Poetri Parnasus" inspirisan je grčkom mitologijom i planinom Parnas, domom Muza — boginja književnosti i umetnosti. ...


SNEG U CIPELAMA

Ne gradi se kuća na zbirkama escajga
mada koja kašika više
ponekad dobro dođe.
Ne gradi se kuća na novim zavesama
mada drugačije poglede
s vremena na vreme
treba zakloniti novim platnom.
Da bi dom bio dom, između ostalog
treba ti i mnogo toga
čega bi se unapred odrekao, vrlo rado.
Slušaj šta kažu Eskimi:
da bi sagradio dobar iglo
godinama moraš da nosiš
sneg u cipelama.
I špenadlu, zaboravljenu
u okovratniku kaputa,
blizu žile kucavice.

(Pesma sa kojom Ana Ristović učestvuje na Olimpijadi)

B. Đ. | 20.04.2012. | Večernje novosti