|
Angelina
|
 |
« Odgovor #6 poslato: Decembar 06, 2017, 12:43:38 pm » |
|
**
Izbor iz poezije Momčila Mome Miloševića
Trla trlica
PANAĐUR
Okupe me baba Sovja u bosiljak,
natrlja me s matočinu travu,
odstriže mi kosu, cel naviljak,
s varen sapun opere mi glavu.
Prebaje mi od stra i uroci,
zavrže mi beleg s maramičku,
da rastera urok po potoci,
da odbrani na ubavl'k kličku.
Najde prašnjiv sat u staro ormanče,
sitne pare zbere po zastruzi.
Sat ne čuka, al ubav na lanče,
pare za svirajću, prsten, l'skavi belčuzi.
Na artišku piše kakvo se pazari:
sirište, kvasc, krupica i gas za veneri,
lončence u koje se samo kava vari,
sinja galica, katran i ekseri.
Takoj namazan, udešen, jurnem u Palanku,
na vašar, premenjen u probrane drešće.
Ništa ne pazarim, i poslednju banku
potrošim na klaćer, cirkus i vrtešće.
RADOS
Uznemo štrklje, sana, korita, kopanje,
skije prajene od gorun, od klen.
Jurnemo razgaljeni, na vuzanje
u brdo, medžu bagren, leske i dren.
Pokačimo se na vuzala, podrti se vuznu prvi;
upraljamo po vrvine, niz breg, k'm reku.
Neći si stroši sana el štrklje smrvi,
nadade lelek, rovanje, dreku.
Sanci se mazne s's strugala razna,
trljaju s blažno, s ukraden maz.
Koj od vrvinu mrdne, stigne ga kazna,
bućne u studen Tuvički jaz.
Niz vuzaljću se prevrta, pada, đine;
uvinemo si čukljevi i potrošimo prsti.
Pokršimo i drvja mlada i truledine;
ma, Đavol crn da se prekrsti!
Dom se vrnemo, a šašavl'k stane,
bašta i mati ni poskubu perušinu.
Pobiju ni kano s's žagle el grane,
što se vuzamo po kamenčiči, pes'k i prašinu.
Polegamo, al ne spimo, boli ni snaga mlada,
zaspimo toprv u gluvo doba, nasmejani.
U s'n ni dojde da na bostan sneg pada
i da smo s prten čaršav zavejani.
NEJĆA
Noču, pod vener, uz vodu, niz vodu,
odi s's kukalju, vardi da ne padne;
ne ju stra od vile ni od tenca s bradu,
stra ju da vodu neći ne ukradne.
Odi kano poljak, savila grbinu,
pine po gltoljak iz zeleno šiše,
da navadi gušu pa tagaj gradinu.
Zatrli se poplanin oblaci i ćiše.
Konještipi bežu iz rupine,
voda mutna po leje grgolji,
nosi slamće, korće, olupine,
ega stigne suvo da ovolji.
Nođe mokre, žmičkaju op'nci,
vodu sprovodi klepana matika,
kano da ju vrzuje u lanci.
Ednak bolu suša i jevtika.
Zemljica se topi i opiva,
ona s vodičku, žena s raćiju, na civku.
Kad gradina na vodu zapliva,
zaćiti se Nejća s's kadivku.
PEČURĆE
Dragomire, kakvo ni spopade
od glive belće u slivak nabrane?
Cvrče sveče, a nas s tamnjan kade,
lad ni vardi pod borove grane.
Sunul si se sam za suđeno,
baksuz ti na uvo nekvo zlo izrekal.
Zašto pa ja pojdo po sluđeno,
zašto li si i men u grobje odvlekal?!
El me čuješ kakvo iz grob vrevim,
ispod travu popci i skaćice?
Mučim muku basmu da potrevim
s jezik strunjen u pes'k i trice.
Pojedosmo ale dušmanite,
one na nas i drob i želutku.
Zasiteni, a i glive site,
s'g slušamo gugut od gugutku
Dol, pri nođe, šimšir ni iznikal,
sviri vetar proz žilave granće.
Ne mog začmim, još nes'm navikal
na ladan pokrov i prostirće t'nće.
Noču mi duša iz sand'k izodi,
leti kano lipterica po slnce i sušu.
Kam ju tvoja, kako se provodi,
da nesi zatrl tvoju grešnu dušu?
|
