S — Riznica mudrosti
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI « Riznica mudrosti « S — Riznica mudrosti
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: S — Riznica mudrosti  (Pročitano 17048 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6314



« poslato: Februar 05, 2013, 09:54:08 pm »

**

SLOBODAN SELENIĆ (1933—1995)

"Bolje je biti prirodan u svom načinu, makar on bio i inferioran, nego lažan i izveštačen u maniru koji je možda civilizovaniji ili moderniji, ali nekima jednostavno ne priliči."

"Da je prazno, prazno je, ali bolje i ta praznina od pune čaše žuči koju ti triput dnevno ko medicinu saspu u grlo. Nije život nešto sjajno, ko što mlad čovek misli, život ti je tu da ga proživiš, ništa više sa njim ne mož da uradiš. Baš kad hoćeš da ga siluješ i praviš boljim na snagu i uz inat, on se džilitne i klepi te. Budi miran i uči se da uživaš u onom što ti daje, malo je, ali jedino je što u njemu postoji."

~

SVETOZAR VLAJKOVIĆ (1938)

"Ljudi koji vrlo rano utvrde ko su, šta su i šta im valja činiti za uspešan život, ostatak vremena provedu rešavajući zadatke koje su sami sebi zadali, postajući oličenje jednoličnosti i neslobode. Sagledavajući sebe iznad sebe, kao nekog drugog, oni će se tešiti titulama, odličjima svih vrsta, ne znajući da su to utehe, poistovećujući se sa rezultatima sopstvene umišljenosti."
 
"Osnovni zadatak umetnika, samim tim i svrha umetnosti, u tome je da se svojim sredstvima bore za harmoniju i lepotu. Umetnost je put ka istini, oružje protiv banalnosti, nihilizma, haotičnosti i ružnoće. Moderna umetnost s početka XX veka je više podatak o posrnulosti čovečanstva nego umetnost."

~

SEVERIN M. FRANIĆ (1952)

...Po mnogo čemu više nego samo savremenici, počev od Dositeja Obradovića pa zaključno sa Dušanom Radovićem, pojedinim srpskim književnicima i političarima, narodnim tribunima i intelektualnim perjanicama, uostalom našim učiteljima, veoma često smo se znali odužiti tako što smo na njih zaboravljali netom bi otputovali od nas, da se sa njima nikada više i ne suočimo. ...

Srbija u poslednjih dvesta godina je Srbija sve samih kontrasta i diskontinuiteta, a to što o njima tek danas govorimo ima da zahvalimo i samima sebi. Što se Srbija sve neposrednije civilizacijski emancipovala to su u njoj, umesto da splašnjavaju, rasle mnogobrojne centrifugalne sile i tek bi ratni bubnjevi koji bi se javili na njenim granicama stvar pokrenuli sa mrtve tačke. Tek u trenutku spoljne opasnosti Srbija se stavljala pod jedinstvenu komandu i zastavu i dok bi trajalo ratno stanje u njoj se disalo gotovo na jedan te isti način. Netom bi prošla opasnost i netom bi zgasli ratni požari, oni koji su pratili prvi borbeni ešalon na pristojnom odstojanju okrenuli bi se za čitavih sto osamdeset steneni pretvarajući se od onih koje predvode u same predvodnike. Tragedija Srbije je upravo u tome što nije umela da raskrsti sa ljudima koji su, kada to drugi nisu radili, ostajali po strani, a kada bi opasnost prošla među prvima mahali zastavama koje su prethodno oteli od onih koji su ih nosili u svojim rukama i kada su ginuli. ...

Radije se prepustivši instinktima da nas vode, o onome što nam je ostavljeno u nasleđe razmišljali smo gotovo uvek odoka i usput, i to nam se osvetilo u toj meri da je uopšte pitanje da li smo sposobni da o tome donesemo svoj vlastiti sud tako što od svega toga ipak nećemo dići ruke. ...
Zaveštanje : Znameniti Srbi o (Iz predgovora)
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: