Svetozar Manojlović (1848—1909)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Svetozar Manojlović (1848—1909)  (Pročitano 3522 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Mart 14, 2013, 12:29:11 am »

**




MANOJLOVIĆ SVETOZAR

Manojlović, Svetozar, major, pesnik, prevodilac (Dolovo kod Pančeva, 4. IX 1848 — Dolovo, 10. VI 1909)
 
Otac Georgije, ćurčija, majka Marija. Posle osnovne škole u rodnom mestu završio je Graničarsko-pešadijsku školu u Beloj Crkvi (1860—1863), Kadetsku školu i odgovarajući kurs mačevanja u Bečkom Novom Mestu (1864—1865). Vojnu službu započeo je 1863. kao redov u Srpsko-banatskoj pešadijskoj graničarskoj regimenti. U ratu protiv Prusa borio se 1866. kod Sadove. Nastavnik Kadetske škole u Temišvaru bio je od 1872. do 1879, niže Vojne realke u Kišmartonu (danas Ajzenštat) od 1879. do 1887. a krajem iste godine postao kraljevski mađarski gardista u Beču. Poručnik je postao 1875, kapetan 1881, kapetan I klase 1885, konjički kapetan 1887, a kada je aprila 1901. penzionisan na lični zahtev, dobio je čin konjičkog majora. Nakon penzionisanja živeo je u rodnom mestu.
 
Govorio je nemački i rumunski a služio se mađarskim, italijanskim i slovačkim jezikom. Njegovi literarni prvenci su prevodi narodnih pesama sa srpskog na nemački. Prevodio je na nemački i pesme V. Živkovića, J. Grčića Milenka, Spiridona Jovića, J. J. Zmaja, Đ. Jakšića, kneza Nikole Petrovića, B. Radičevića, J. Subotića, M. P. Šapčanina, I. Trnskog i dr. Na srpskom jeziku objavio je znatan broj pesama i pripovedaka. Objavljivao je u više listova, časopisa i kalendara: Vijenac, Bosanska vila, Brankovo kolo, Budućnost, Vinkovci i okolica, Ženski svet, Istok, Javor, Nemanja, Nova iskra, Soko, Srbobran, Stražilovo, Die Drau, Die Vedette, Österreich und Ungarn, Reichswehr itd. Pred kraj života sačinio je od pesama koje su objavljene u periodici, i nekih koje je prvi put publikovao, zbirku Šaroperke. U srednjim vojnim školama predavao je jedno vreme i muziku. Za svoju pesmu Želja komponovao je muziku i publikovao je u nemačkom prevodu (Der Liebeswunsch der Serbenmaid). Iza njega su ostali neobjavljeni prevodi na nemački srpskih narodnih pesama i pripovedaka i prevodi pesama više naših pisaca. Najveći deo vrlo obimne rukopisne zaostavštine čuva se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske.
 
Odlikovan je Ratnom medaljom, Oficirskom medaljom za zasluge III reda, Medaljom za vojničke zasluge na crvenoj traci, Srebrnom jubilarnom dvorskom medaljom za oružanu silu, Signum Laudis, Ordenom Svetog Save IV reda itd.

DELA: Serbische Frauenlieder, Eisenstadt 1882; Serbische Dichtungen, Eisenstadt 1885; Serbisch-croatische Dichtungen, Wien 1888; Schwertlilien, Wien 1892; Schwertlilien, Wien 1896; Gussla und Leier, Wien 1898; Hoch der Ruhestand, Wien 1906; Šaroperke, Beč 1907; Der Liebeswunsch der Serbenmaid, Wien, Leipzig s. a.

 

IZVORI: Srpska bibliografija. Knjige 1868—1944, knj. 10, Beograd 1994, 109—112; M. Bujas, M. Kleut, G. Raičević, Bibliografija srpskih nekrologa, Novi Sad 1998.
LITERATURA: Jovan Grčić, Istorija srpske književnosti, Novi Sad 1906, 185; Dobrivoj Nikolić, Srbi u Banatu u prošlosti i sadašnjosti, Novi Sad 1941, 301; Dušan J. Popović, Srbi u Banatu do kraja osamnaestog veka. Istorija naselja i stanovništva, Beograd 1955, 107; Strahinja K. Kostić, Svetozar Manojlović (1848—1909), ZMSDN, 1956, sv. 13—14, 253—260; Prilog proučavanju nemačkih prevoda srpske umetničke lirike, GFFNS, I, 1956, 273—274; Strahinja K. Kostić, Nemački prevodi srpskih umetničkih pripovedaka i romana do drugog svetskog rata, ZMSKJ, 1958, IV—V, 164—165, 168, 189—190; 1959, VI—VII, 205—208, 218; Strahinja K. Kostić, Spiridon Jović (1801—1836) i njegov književni rad na našem i nemačkom jeziku, ZMSKJ, 1961, VIII; Teodora Petrović, Beleške i beleščice o Branku Radičeviću, ZMSKJ, 1961, VIII, 228; Vladimir Đorđević, Ogledi iz srpske muzičke bibliografije do 1914. godine, Beograd 1969; Ivan V. Tošić, Škola u Dolovu 1772—1997, Dolovo 1997; Zoran Kostantinović, Svetozar Manojlović kao posrednik između nemačke i srpske književnosti, Pančevo 2001.

 
O. M. Radosavljević | Odabrane biografije (tom V) | Matica Srpska
Fotofrafija: Vojvodina cafe
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: