Milan P. Vujaklija (1891—1955)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milan P. Vujaklija (1891—1955)  (Pročitano 5421 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: Mart 14, 2013, 01:36:00 am »

**

MILAN P. VUJAKLIJA
(Buhača kod Slunja, Hrvatska, 28.11.1891 — Beograd, 16.12.1955)


Vujaklija, Milan P., prevodilac, leksikograf

Rodio se u porodici pravoslavnog sveštenika Petra i žene mu Jelene. Osnovnu školu završio je u Bosanskoj Kostajnici, gimnaziju započeo u Zagrebu, nastavio u Sremskim Karlovcima i završio u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu (1913). Iste godine upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu, na studije nemačkog jezika i književnosti i filozofije. Zbog ratnih okolnosti fakultet je završio tek posle Prvog svetskog rata. Kao gimnazijalac dobrovoljno se prijavio u srpsku vojsku 1912. i stupio u četu kapetana I klase i četničkog vojvode Voje Tankosića, ali je ubrzo preveden u četu komandira Jaše Nenedovića. Ta četa je učestvovala u ratnim operacijama protiv turskih trupa i arnautskih kačaka sve do oslobođenja Prištine. Početkom Prvog svetskog rata ponovo se javio kao dobrovoljac u srpsku vojsku, kada je raspoređen u treću četu četvrtog bataljona 7. pešadijskog puka prvog poziva. U tim ratnim danima se razboleo i upućen je na oporavak. Bugarski napad na Srbiju zatekao ga je u Nišu, odakle je upućen u Đačku četu (klasa 1896), koja je bila stacionirana u Skoplju. Po padu Skoplja upućen je u Prištinu, a odatle sa ostalom srpskom vojskom i zbegovima odlazi na albansku golgotu sa Đačkom četom. Od kraja 1915. do maja 1916. bio je u sastavu Đačke čete Prvog kombinovanog puka u Solunu. Iz Đačke čete raspoređen je u XXI pešadijski puk, gde je ostao do 1917, kada je preveden u Telegrafsko odeljenje Jugoslovenske divizije. Demobilisan je kao student tek 9. februara 1919, nakon sedmogodišnjeg učestvovanja u oslobodilačkim ratovima Srbije.

Studije je završio 1924. Još kao student radio je kao novinar u listu Demokratija, a posle dve i po godine rada u listu i završetka fakulteta postavljen je za pisara u Ministarstvu prosvete Kraljevine SHS. Penzionisan je početkom 1945. Još u Prvoj muškoj beogradskoj gimnaziji objavljivao je u đačkom listu. Najviše se bavio prevodilaštvom, i to sa nemačkog jezika. Između ostaloga, preveo je dela Braće Grim, Šilerove Balade (za đačku lektiru, sa komentarima i objašnjenjima), Šopenhauerove filozofske spise, Hofmanove tekstove, a preveo je i Kožnu čarapu Dž. F. Kupera.
 
Pored prevodilačkog rada bavio se i leksikografijom. Izdavačka kuća Gece Kona mu je 1937. izdala Leksikon stranih reči i izraza, koji se do današnjih dana preštampava. U međuvremenu su pojedina izdanja, ona posleratna, doštampavana, tako da se smatra da je ovo delo do sada štampano u tiražu većem od 400.000 primeraka na srpskohrvatskom jeziku. Prvo izdanje Leksikona obuhvatalo je oko 30.000 odrednica, drugo (1954), uz pomoć dr Svetomira Ristića i dr Radomira Aleksića, dopunjeno je izvesnim brojem novih odrednica, treće (1980) sa novim fondom od preko 4.000 reči, a četvrto (1991) sa blizu 4.000. Delo je rađeno uz korišćenje domaće i strane leksikografske i enciklopedijske literature a sve kasnije dopune održavale su autentičnost njegovog pristupa u obradi građe u ovoj vrsti literature. Sarađivao je i na izradi velikog Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika Srpske akademije nauka i umetnosti (Rečnika SANU) od 1947, na poslovima utvrđivanja etimologije stranih reči. Ovaj leksikografski angažman doprineo je da se i drugo izdanje Leksikona stranih reči i izraza više usaglasi sa savremenom metodologijom leksikografske obrade, jer je radio u timu kvalifikovanih leksikografa, na čelu kojeg je bio akademik A. Belić.
 
Nosilac je Albanske spomenice.

DELA: Leksikon stranih reči i izraza, Beograd 1991; prevodi sa nemačkog: Fridrih Šiler, Balade, Beograd b. g.; A. Šopenhauer: O životu vrsta, Beograd b. g.; Metafizika polne ljubavi, Beograd 1913; O ženama, Beograd 1913; O religiji, Beograd, Sarajevo 1922; O geniju, Beograd 1925; O pisanju i stilu, Beograd [1925]; Metafizika lepog, Beograd 1926; i Jovan Bojičević, E. T. A. Hofman, Izabrana dela, knj. 2, Beograd b. g.; E. T. A. Hofman, Gospođica de Skuderi, Sarajevo, Novi Sad 1959; Braća Grim, Priče za decu, 1, Beograd b. g.; i Nikola Polovina, F. Dž. Kuper, Kožna čarapa, Beograd 1966.
 

LITERATURA: SKG, 1913, knj. XXX, br. 12, 959; Spomenica o 100-godišnjici Prve muške gimnazije u Beogradu 1839—1939, Beograd 1939, 271, 474; Rečnik SANU, I, Beograd, 1959, XX, XXXVIII, XXXIX; Politika, 16. XII 1961; 27. II 1993; Jovan Filipović, O piscu Leksikona stranih reči i izraza, Beograd 1991, 1027—1028; Jovan S. Radojčić, Srbi, Srpska Krajina, Dalmacija, Slavonija i Hrvatska, Beograd 1994, 119.
 
Drago Ćupić
Odabrane biografije (tom I—IV) | Matica Srpska
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Mart 14, 2013, 02:02:30 am »

*
KNJIGE ZA POKOLENJA: Ni 21. vek ne može bez Milana Vujaklije





REČNIK ČITANIJI OD BIBLIJE

Sajam knjiga u Beogradu je za sobom ostavio nekoliko hitova, a jedan od njih je svakako i najnovije, znatno dopunjeno i dorađeno izdanje starog, dobrog "Leksikona stranih reči i izraza" Milana Vujaklije. Knjiga bez koje se očigledno ne može zamisliti ni 21. vek, delo je koje već bezmalo 75 godina predstavlja jedan od temeljaca kulture i duhovnosti na srpskom jeziku. Izdavači, beogradski Štampar Makarije i podgorički Oktoih, postarali su se da, pre svega zahvaljujući priređivaču dr Dragu Čupiću, ovaj spomenik srpske pismenosti i kulture osveže i prilagode ga da i u 21. veku blista onim istim sjajem kojim je prvi put zablistao daleke 1937. godine, da i dalje, uprkos svim čudima elektronike, predstavlja tvrdi oslonac svakog iole pismenog čoveka, svakoga ko želi da nauči i proveri nedoumice oko značenja i upotrebe stranih reči i izraza.

Kad se daleke 1912. godine u stroju srpskih dobrovoljaca u Prvom balkanskom ratu našao i 20-godišnji gimnazijalac Milan Vujaklija, Kordunaš, sin popa Petra iz sela Buhač kod Slunja, niko nije ni slutio da će on četvrt veka kasnije stvoriti epohalno delo i stati uz rame najvećih pregalaca i za sva vremena zadužiti srpsku kulturu i duhovnost.

Za više od sedam narednih godina on neće skinuti vojnički koporan, ali je 1913, u kratkom predahu između balkanskih i Prvog svetskog rata uspeo da u Beogradu upiše studije nemačkog jezika, književnosti i filozofije, kao i srpskog jezika i književnosti. Vratio im se, međutim, tek početkom 1919. pošto je demobilisan i iz Velike vojne došao sa Balkanskom spomenicom na prsima. Hroničari kažu da je ovaj tihi, skromni i veoma strpljivi i uporni čovek i istraživač, rad na svom kapitalnom delu započeo sredinom dvadesetih godina prošlog veka, a nakon završenih studija. Više od 10 godina potom, krajem 1936, on će zakucati na vrata tadašnjeg najznamenitijeg beogradskog izdavača Gece Kona i ponuditi mu svoje delo. Naravno, Geca Kon je umeo da proceni da je reč o kamenu temeljcu srpske kulture, i ono će se već početkom 1937. pojaviti u knjižarskim izlozima. Dočekano je kao prvorazredni događaj u srpskoj leksikografiji i kulturi.

Proći će još 15 godina, minuti bure i užasi Drugog svetskog rata, pa će se beogradska Prosveta, koja je preuzela izdavaštva Gece Kona, ponovo setiti Milana Vujaklije i ponuditi mu da priredi novo, dopunjeno i inovirano izdanje svog leksikona. On je to učinio uz svesrdnu pomoć dr Svetomira Ristića i naročito profesora dr Radomira Aleksića.

Ruka profesora Aleksića će se posebno osetiti u trećem izdanju 1980. kada je Leksikon dopunjen sa oko 4.000 novih reči i izraza, a svim narednim izdanjima će se pozabaviti dr Drago Čupić, jedno od najpoznatijih imena u srpskoj slavistici i lingvistici. Najnovije, ovo koje će se sada naći pred čitaocima, on je, sem temeljne dorade, obogatio i sa oko 700 novih izraza i pojmova, koje je donelo novo vreme, ali Čupić, nažalost, nije dočekao da vidi u koricama ovo izdanje Vujaklije - smrt ga je pretekla pre oko godinu i po dana.

Sa takvim delom kakav je Vujaklijin leksikon, šta se moglo raditi: pustiti da ode u zaborav, ili o njemu brinuti i održavati ga neprekidno aktuelnim.

— Drago Čupić, junak ovog projekta, inače recenzent i većine ranijih izdanja Vujaklije, poslednje što je uradio, i tu ima neke pravde, dopunio je ovo najnovije izdanje, vratio mu aktuelnost, autentičnost, isključivo i samo brinući da mu ne naruši autorstvo, da ga ne optereti tuđicama, da u duhu Vujaklije izabere samo one tuđice koje nesumnjivo ostaju u srpskom jeziku — kaže Radomir Uljarević, urednik najnovijeg izdanja.

— Kada u leksikografiji prezime autora postane sinonim za određeni rečnik, to je najbolji znak da je taj rečnik postao opšte dobro — veli prof. dr Predrag Piper sa katedra za slavistiku Filološkog fakulteta u Beograd. — Ako je tačan podatak, koji se povremeno pojavljuje u leksikografskoj literaturi, da je u razvijenim zemljama bar jedan rečnik u kući češći čak i od Biblije — iako verujućim ljudima i ljudima od kulture ne može biti milo što redosled nije obrnut — on samo potvrđuje i golim okom vidljiv fakat da su rečnici savremenom čoveku veoma potrebni. Ako pokušamo da u svetlu te činjenice pogledamo kakva je slika u srpskoj kulturi, onda se sa vrlo mnogo izvesnosti može reći da je Vujaklijin Leksikon jedan od najčešćih rečnika kod Srba, verovatno češći i od Vukovog Rječnika, čija se praktična upotrebljivost u svakodnevnom životu vremenom znatno smanjila. Koncepcijski Vujaklijin Leksikon ostaje u matici savremenih rečnika takvoga tipa, a što se tiče promena u samom srpskom jeziku, ovo izdanje Vujaklijinog Leksikona, zaista bi jako zaostalo za vremenom da nije bilo za ovu priliku znalački obnovljeno novom građom. Blizu 700 novih reči i izraza, i pedesetak dopunjenih ili izmenjenih postojećih odrednica u Leksikonu omogućuju toj knjizi da i u ovom izdanju drži korak sa vremenom.


JOŠ JEDAN IZDAVAČ Posle skoro 60 godina i desetak dopunjavanih i doštampavanih izdanja, prodatih u gotovo pola miliona primeraka, beogradska Prosveta više nije izdavač Vujaklijinog leksikona, a borba Štampara Makarija i Oktoiha za pravo izdavanja ovog dela trajala je gotovo 10 godina.

UČENJE I PODSEĆANJE Preporučujući čitaocima i korisnicima drugo izdanje svog Leksikona, Milan Vujaklija je citirao reči jednog ne baš poznatog francuskog pesnika i istoričara: "Oni koji ne znaju, neka uče, a koji znaju neka nalaze zadovoljstvo u tome da se podsjećaju..."

Budo Simonović | 04.12.2011. | Vesti online
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: