Svetislav Sveta Vuković (1936)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Svetislav Sveta Vuković (1936)  (Pročitano 9580 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Mart 20, 2013, 04:33:51 am »

*

SVETISLAV SVETA VUKOVIĆ
(Štitarica, 1936)


Kada se spomene ime Svete Vukovića, mnogima je prva asocijacija čovek u čijem su glasu slušaoci Radio Beograda uživali više od četrdeset godina. Pamte ga kao urednika i voditelja mnogih kultnih emisija, od kojih je svakako najpoznatija "Vreme sporta i razonode".

Ima i onih koji će ga se setiti kao autora blizu hiljadu tekstova antologijskih pesama, kao što su "Maestro i violina", "Odiseja", "Ljubav je samo reč", "Kad bih znao da je sama", "Pahuljice moja"... Njih su na festivalima između 1966. i 2000. godine izvodili Đorđe Marjanović, Dragan Stojnić, Miki Jevremović, Zdravko Čolić, Leo Martin, Kemal Monteno... Neki se sećaju da je do sada vodio nekoliko hiljada manifestacija, od kojih je veliki deo organizovan u humanitarne svrhe. Ljubitelji televizijskog programa znaju da se od 1960. godine pa do danas često pojavljuje na malim ekranima, kao gost ili voditelj neke emisije. Ipak, s obzirom na to da je ova strana posvećena najmlađima, bacićemo svetlo na njegov izuzetno uspešan rad za decu.

Ovaj sjajan umetnik je rođen 1936. godine u selu Štitarica kod Mojkovca. Počeo je da piše pesme kao srednjoškolac i one su objavljivane u "Omladinskom pokretu".

Posle završene srednje škole došao je u Beograd, gde je upisao Pravni fakultet sa željom da, kako često zna da kaže, postane advokat sličan onima iz američkih filmova. Ipak, advokatura je ostala samo neostvarena želja jer su stvari počele da se odvijaju sasvim drugačije.

Zajedno sa studentima glume, kasnije velikim imenima sedme umetnosti Bekimom Fehmijuom, Ljubišom Samardžićem i Vladimirom Popovićem učestvovao je u osnivanju KUD-a "Žikica Jovanović Španac". Zaposlio se u Radio Beogradu i započeo vrlo plodnu karijeru tekstopisca zabavnih melodija. Paralelno je postao izuzetno popularan kao voditelj. I onda, u vreme velike ekspanzije komponovanja pesama za decu, na nagovor Aleksandra Koraća, Sveta Vuković se oprobao i u tom žanru. Početak je bio više nego uspešan. Prva njegova pesma za decu koju je izveo hor "Kolibri", pod naslovom "Pozdravite moga tatu", doživela je neverovatnu popularnost.

Nizali su se hitovi za decu iz pera Svete Vukovića. Mališani širom zemlje pevaju pesme "Džo Banana", "Slon lepotan Dondolan", "Vreme prvih poljubaca", "Uspavanka", "Čik, čik, čik"... Pevali su ih ili to i sada čine Dragan Laković, Minja Subota, Branko Kockica, Ljiljana Petrović i drugi. Kompozitori za najmlađe poput Ace Koraća, Jovana Adamova i Veljka Vujičića pretvarali su divne stihove za decu u predivne muzičke numere. Nije bilo festivala na kom nije bila zastupljena neka od tih pesama.

Uporedo sa slavom muzičkih numera, Svetine pesme i u formi pisane reči osvajaju dečja srca. Uče ih i redovno recituju na raznim priredbama. On sam je držao pesničke susrete širom zemlje.

Objavio je četiri knjige pesama za decu. To su: "Pozdravite moga tatu", "Moji drugari od A do Š", "Jedan đački dan" i "Zvanje, znanje i zanimanje". Zastupljen je u mnogim antologijama namenjenim najmlađima.

Sarađivao je s brojnim časopisima za decu, kao što su "Neven", "Kekec", "Vitez"... Dobitnik je značajnih nagrada.

Još uvek stvara i kad god mu se pruži prilika, odlazi na susrete s decom. Mnogi njegovi stihovi nisu izgubili ni delić popularnosti iako su napisani pre nekoliko decenija.


S. Božović | Pančevac online
Fotografiju u celosti možete videti na: Boris Bizetić







Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Mart 20, 2013, 04:41:27 am »

*
Stihovi za decu Svetislav Sveta Vuković


MORA SE PRIZNATI

Mora se priznati
— kapu dole,
da se najviše
mame vole.

No, da se pogrešno
stvari ne shvate,
vole se, vole
dosta i tate.

Mora se priznati
— kapu dole,
da se najviše
mame vole.

Ali ne valja
ni preterati,
malo ljubavi
ostavi tati.

Mora se priznati
— kapu dole,
da se najviše
mame vole.

Predlažem da se
pesmica skrati,
poljubac isti
mami i tati!


POZDRAVITE MOGA TATU

Naš korak nije tako čvrst
Jer nismo mi vojnici pravi.
Iako istu kapu i zvezdu
nosimo i mi na glavi.

Al' ipak mora da se zna!
U armiju poslali smo tate.
Da neko vreme ostanu tamo,
A posle da nam se vrate.

Pozdravite moga tatu,
Tamo, iza sedam gora,
Pozdravite moga tatu
Na talasima plavog mora.


USPAVANKA

Moja mama divno priča
svake noći,
o nekakvim prinčevima
što će doći.

I princeza jedana ima
u toj priči,
kaže kako fantastično
meni liči.
 
Zatim počne da mi peva
neke pesme,
sasvim tiho, jer se noću
jače ne sme.
 
I sve tako dok ne zaspi
ona sama,
a ja tiho šapnem tati:  
spava mama!


SLON LEPOTAN DONDOLAN

Slon lepotan Dondolan
i slonica Mica
venčali se jednog dana
ispod krošnji od banana.

To je bila ljubav stara,
ometana od šumara
i ostalih iz prašume
poprilično brojne sume.

Venčanje je prošlo sretno,
izvedeno vrlo spretno,
uz prisustvo šumskih vlasti
i zvanica od počasti.

Medveda su sa severa
proglasili za devera,
a za dužnost starog svata
žirafinog mlađeg brata.

Zadovoljni svi su bili,
najeli se i napili,
ljutila se samo puma
zašto nije bila kuma. / Pančevac online
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Januar 10, 2014, 04:59:10 am »

*

GODINE SU PROLAZILE
muzika: Petar Tanasijević
stihovi: Sveta Vuković


Godine su prolazile
Mladost moja s njima ode,
Ljubavi su dolazile
Kao kapi bistre vode

Kad bih htela tebi da se vratim,
Iza sebe nemam puta,
Šta da tražim tamo gde je jednom
Divna ljubav prekinuta.

Godine su prolazile
Ne štedeći svoje dane,
Radosti su odlazile
Kao snegom zavejane.

Godine su prolazile
Sede kose sve je više,
I meni su ostavile
Jedno vreme što se briše.

YouTube: Mira Vasiljević & Đerdan — Godine su prolazile
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Mart 18, 2014, 02:57:15 am »

*
SVETISLAV SVETA VUKOVIĆ:


VELIKI ČOVEČULJAK IZ RADIJA

Biti spiker bilo je veoma popularno, jer osim nas i Tita niko se nije oglašavao

U Beranama nedavno rešili da aktiviraju stari aerodrom. E, malo su se kasno setili. Barem što se Svetislava Vukovića tiče. U svet novinarstva "odleteo" je pedeset i neke godine prošlog veka. Vozom za Beograd.

Po profesiji novinar, po zanimanju voditelj. Može i obrnuto. Onako "uzgred" pisac, pesnik, publicista, možda unutra i sakriveni glumac. Na radiju od 1961. godine. Na televiziji od njenih početaka, na estradi kad god treba. Sada, više od deset godina u penziji. Zasluženoj.

"Tačno je 14 časova. Gol, gol, gol! Radio Beograd, Zagreb, Sarajevo, Titograd, Novi Sad. Počinjemo kombinovane prenose prvog kola Prve savezne lige. Domaćin i voditelj emisije Svetislav Vuković."

Ko se još ovoga ne seća. Za one zaboravne, tako je početkom osamdesete godine počinjala emisija "Vreme sporta i razonode". Kruna karijere popularnog Svete. A odakle i gde je krenuo? Mikrofon prepuštamo Sveti.

Tek što se završio Drugi svetski rat stigao sam u Kolašin — počinje svoju priču Vuković. — Nastanio sam se kod kuma Velimira Ćetkovića, direktora škole, koji je u svojoj kancelariji držao radio-aparat "kosmaj". Samo je on mogao da ga upali i ugasi.

Za njega je ta kutija koja govori i svira bila neviđeno čudo tehnike. Dan bi mu prolazio u nestrpljivom iščekivanju večernjih sati, kada je sa direktorom slušao radio:

Čak sam se i specijalno oblačio za tu priliku. Goreo sam od nestrpljenja da zavirim iza "kosmaja", gotovo uveren da tamo ipak sede oni koji govore i pevaju.

Put ga je iz Kolašina odveo u Ivangrad, u gimnaziju, a zatim u Beograd na studije. Studentski grad dopola izgrađen. Sami su sebi smišljali zabavu. Učlanio se u KUD "Žikica Jovanović Španac", igrao u predstavama dramske sekcije i vodio priredbe.

Studentski grad je u to vreme imao svoju razglasnu stanicu — nastavlja Vuković. — Privučen više honorarom nego željom da budem spiker, u stanici sam nasledio Miću Orlovića koji je otišao u Radio Beograd. Mene to uošte nije privlačilo, jer sam želeo da završim studije prava i postanem advokat.

Ali, radio je očigledno bio njegova sudbina. Na nagovor koleginice iz folklora Mirjane Čunković, iako nerado, otišao je do Radio Beograda na tek objavljeni konkurs za spikera. A pred radiom mnogo kandidata, među njima i glumac Zoran Radmilović. A u komisiji Branislav Surutka, Mija Stevović, Raša Plaović... Svi su tog dana propali na konkursu, a on je pozvan da ponovo dođe i ponovo konkuriše. I uspeo je, i zavoleo radio. Postao je onaj čovečuljak iz čarobne kutije.

Biti spiker u to vreme značilo je biti veoma popularan, jer osim Tita i spikera niko se drugi nije oglašavao putem radio-talasa.

Pre emisije "Vreme sporta i razonode" vodio je i popularnu emisiju "Sunce, more, bit i hit". Pored "Tačno u podne tup-tup", "Prijatelja zvezda" i "Dežurnog studija", bio je to jedan od onih zabavnih programa sredinom sedamdesetih koji su činili prekretnicu u toj vrsti radio-programa. A onda je došla čuvena emisija "Vreme sporta i razonode".

Bila su to dobra, stara vremena. Žene su odlagale kućne poslove, deca se odmarala od učenja, a muškarci su tražili udobnu fotelju — kaže Vuković.

O receptu za uspeh te emisije svedoči spevani stih "emisija je kao torta, red muzike, a red sporta":

Najavio bih uključenje na neki od stadiona, zatim popularnog pevača, onda Miju, Čkalju... Ko ne voli sport, voli muziku, humor.

Otkriva nam i tajnu, kako se rodio onaj džingl Radivoja Markovića, koji počinje sa "Gol, gol, gol!". Mnogi su doživljavali to kao uzvik radosti velikog Radivoja posle postignutog gola.

Razočaraću mnoge nostalgičare. Naime, u mestu Ekstelsun, na Svetskom prvenstvu u Švedskoj, naša fudbalska reprezentacija vodila je protiv Paragvaja 3:2. Paragvajci su izjednačili u poslednjem minutu. Tada je Raća Marković, od tuge, uzviknuo te tri iste reči.

Ne može da zaboravi da je njegov učitelj Raća Marković i idejni tvorac ove kultne emisije.

Teško je da se takav čovek još jednom rodi. Toliko volje, želje, snage, znanja, umeća i pozitivne energije — sve u jednom čoveku. Dok današnja generacija do informacija dolazi putem interneta, on je podatke dobijao od prijatelja sa svih kontinenata.

Pripoveda nam dalje da je prilikom odlaska Radivoja Markovića u penziju njegovu ulogu preuzeo Predrag Knežević. Osmislio je sistem uključenja u program više sagovornika. I tada počinje šetnja fudbalskim terenima, uključenja reportera.

Pamtim jedno uključenje reportera Zdravka Lipovca, koji je sa "Tušnja", u Tuzli, prenosio utakmicu Sloboda — Vojvodina. Rekao je: "Poštovani slušaoci, ovde je rezultat 0:0, a pored strelaca podbacili su i navijači. Danas ih ima samo 8.000." Namerno sam naveo ovaj primer jer danas na svim terenima Superlige nema gledalaca koliko nekad na blatnjavom "Tušnju".

Priseća se i mnogobrojnih duhovitosti reportera koje je uključivao:

Bez razmišljanja, to je bio Ivo Tomić, koji je svoje komentare davao u stihovima. Evo nekih od njih: "Ajme majko mila, zagrebačkog Černobila" (utakmica Vardar — Dinamo 1:0), "Mila majko, što promaši Rajko?" (Janjanin), "Opalio Džemo, Topalović drijemo" (Mustedanagić dao gol Topaloviću sa 30 metara), "Mališa iz Niša" (Piksi), "Crno mače sa Morače" (Dejan Savićević). Bilo je, naravno, i mnogo reporterskih gafova.

Sa setom nam kaže da je danas neko novo vreme i da ništa nije isto kao pre. Da bi postao spiker morao je da ide na časove u Srpsku akademiju nauka, da uči jezik i akcente. A danas ni jezika, ni akcenata. A i vreme sporta i razonode nije više kao pre.



PESME KOJE SE PAMTE
Svetislav Vuković autor je i mnogobrojnih tekstova pesama koje se i danas rado slušaju.
Napisao sam više od hiljadu tekstova. Među najpoznatijima su "Odiseja" i "Ja te volim", koje peva Leo Martin, "ljubav je samo reč" — Zdravko Čolić i Viktorija, "Maestro i violina" — Dragan Stojnić, "Kad bi znao da je sama" — Miki Jevremović... To su pesme, kako ja govorim, za odrasle.
A među onim napisanim za mališane svakako se izdvaja pesma "Pozdravite moga tatu", koju još pevaju klinci iz "Kolibrija".


Ivan Lovrić | 20.06.2013. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: