Pevani pesnici — Petar Veles Perić
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KOMPOZICIJE NA STIHOVE SRPSKIH PESNIKA « Pevani pesnici « Pevani pesnici — Petar Veles Perić
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pevani pesnici — Petar Veles Perić  (Pročitano 1499 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: Oktobar 06, 2014, 12:15:16 am »

**




PETAR VELES PERIĆ
(1924—1991)

Veles (Petar) Perić je bio jedan od najpopularnijih pesnika prvih posleratnih godina u FNRJ, naročito u periodu od 1946. do hapšenja i slanja na Goli otok 1949. [...]
Iz hronološki predstavljene zbirke pesama "Kroz zeleni talas", vidi se da je Veles Perić imao širok dijapazon tema — od pesama o sopstvenim pesmama, preko onih koje opisuju izvesne istorijske događaje (...), potom pesme posvećene ideologiji komunizma, pacifističke, akcijaške (...), posvećene kompozitorima klasične muzike — Šopenu, Šumanu, Šubertu i Bahu, kao i socijalne — kritičke i optimističke.
Ipak, najveći domet Veles postiže u introspektivnim, misaonim i ljubavnim pesmama, kao što su "Pored reke", "Hoću da ličim na tebe", "E, godine...", "Moj put", "Ne!", "Trideset mi je leta", "Oko nas je leteo polen", i jedna pesma koja ga je nadživela, kao stara gradska pesma: "Kočijašu! (hajd' na čašu)". [...]
Tragedija i veličina ovog pesnika se ogleda u njegovoj veri i istrajnosti u ideal, čija će se dekadencija, nažalost, pokazati kao najveće razočaranje dvadesetog veka, a njegova sudbina kao još jedna u nizu onih koji su, jer su išli za svojom glavom, platili anonimnošću.
Preminuo je 1991. godine, 6. septembra, u Beogradu. R. L.


  • Kočijašu! (muzika i arr. Dubravko Isakov Cicko)
    Kočijašu, ajd' na čašu
    Izvođači: Zoran Bugarski Brica

više o pesniku » » »
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 06, 2014, 12:32:27 am »

**
Stihovi — Petar Veles Perić


KOČIJAČU!

Mesec — svinga
od mesinga,
          nebom luta.
Kočijašu,
skreni kola pored puta.

Kočijašu,
hajd' na čašu,
dođi, druže, da te pitam,
kome njene ruke mašu,
ove noći
          dok se skitam.

Noć je pala,
kola stala,
          konji vrani
i vrata su zaškripala
na mehani.

Nikog nema.
Krčmar drema
preko stola.
Gazda, mi smo dva boema,
i željni smo alkohola.

Prič'o sam joj o proleću,
možda grešno,
možda čudno.
Ona dunu k'o u sveću.
Sve ugasi,
          sve zaludno.

Ne sećam se ničeg više,
pamtim samo bat koraka,
koji nam se podeliše
na dve strane
          od sokaka.

Ona jednom, a ja drugom.
Rastasmo se bez svršetka,
pijan zvižduk, mesto metka,
prosvir'o sam samo
          tugom.

Pošao sam bez zaklona
niz ulicu, koju pljujem.
I mislio, da l' zna ona,
u šta sve ja
          ne verujem.

Pošao sam kud me nose
dve cipele, k'o dva splava.
— Pijan, ružan, guste kose,
prazno srce,
          puna glava.

Kočijašu,
ispij čašu,
ispijmo je za čoveka.
I poteraj sad u kasu,
na putu nas
          zora čeka.

YouTube: Zoran Bugarski Brica — Kočijašu, ajd' na čašu
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: