Milivoje Nenin (1956)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milivoje Nenin (1956)  (Pročitano 1822 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: Decembar 17, 2014, 04:36:33 am »

*

MILIVOJ NENIN


Milivoje Nenin je rođen 1956. godine u Loku, Šajkaška. Književni istoričar u kritičar. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odseku za Jugoslovenske književnosti, gde je magistrirao i doktorirao.


Objavljene knjige:

S-aveti kritike, s-okovi poezije, Novi Sad, 1990; Svetislav Stefanović — preteča modernizma, Novi Sad, 1993; S merom i bez nje, Beograd-Novi Sad, 1993; Suočavanja, Beograd, 1999; Stvari koje su prošle, Novi Sad, 2003; Stari lisac, Požarevac, 2003; Srpska pesnička moderna, Novi Sad, 2006. i Slučajna knjiga, Zrenjanin, 2006.


Priređene knjige:

A dinja pukla (erotske narodne pesme), Niš, 1988; Moni de Buli: Krilato zlato i druge knjige, Gornji Milanovac-Beograd, 1989; Vladislav Petković DIS: Pesme, Sremski Karlovci, 1995, Epistolarna biografija Svetislava Stefanovića, Novi Sad, 1995; Svetislav Stefanović: Pesme, Sremski Karlovci, 1997; Svetislav Stefanović: Pogledi i pokušaji, Beograd, 1997; Sreten Marić: Ogledi. O književnosti, Sremski Karlovci-Novi Sad, 1998; Ilija Ivačković: O srpskim piscima, Novi Sad, 1998; Milan Rakić, Pesme, Beograd, 1998; Aleksa Šantić: Pesme, Beograd, 1998; Sima Pandurović: U nemirnim senkama, Beograd, 1999; Šekspir: Koriolan (u saradnji sa Vladislavom Gordić), Novi Sad, 2000; Miloš Crnjanski: Lirika Itake i sve druge pesme, Beograd, 2002; Dušan Radović: Svako ima nekog, Beograd, 2002; Šekspir: Hamlet (u saradnji sa Vladislavom Gordić-Petković), Požarevac, 2003; Krfski zabavnik (fototipsko izdanje), Beograd-Banja Luka, 2005; Mileta Jakšić: Velika tišina, Požarevac, 2005; Sudari Milete Jakšića (prepiska, u saradnji sa Zoricom Hadžić), Novi Sad, 2005. i Danica Marković: Istorija jednog osećanja (sabrane pesme, u saradnji sa Zoricom Hadžić), Beograd-Čačak, 2006.


O knjizi Srpska pesnička moderna

U svojoj knjizi Srpska pesnička moderna Milivoj Nenin je istakao i jednu od najdominantnijih opštih tema ondašnjeg pesničkog horizonta a to su sećanje i život u prošlosti. Pasivnost lirskog subjekta, život u trenutcima, otvorenost za utiske i traganje "stvarima koje su prošle", sve su to odlike jednog novog senzibiliteta do tada potpuno nepoznatog u srpskoj poeziji. Uspostavljajući tu vrstu asocijativne veze između idejnih konstanti sprskih pesnika moderne, od Milete Jakšića do Vladislava Petkovića Disa, autor nam je pružio jednu zaokruženu sliku modernističkog pesničkog pejzaža s početka XX veka koju će čitalac sa radoznalim nestrpljenjem i budnom pažnjom u jednom dahu ispratiti. (Iz pogovora Gorane Raičević)

Bibliografski podaci preuzeti sa sajta: Kulturni centar Novog Sada
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Januar 04, 2017, 03:40:01 am »

*

POTRAGA ZA SKRIVENIM VIŠKOM ZNANJA

Najuglednije naše priznanje za književnu kritiku domaće knjige, Nagrada "Milan Bogdanović", uručeno je nedavno u Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije Milivoju Neninu, redovnom profesoru Filozofskog fakulteta

Odsek za srpsku književnost) u Novom Sadu. Najbolja u prošloj godini bila je, (prema jednoglasnoj odluci žirija u sastavu Dušan Stojković, Dragana V. Todoreskov i Zoran Hr. Radosavljević) Neninova kritika "Odbrane Ljubomira Simovića", objavljena u prošlogodišnjem jesenje-zimskom dvobroju "Beogradskog književnog časopisa"; reč je o Simovićevoj knjizi "Titanik u akvarijumu" (Izdavački centar Matice srpske, 2013).

Kao i mnoga prethodna Neninova kritičarska ogledanja, nagrađeni tekst je i kritika i esej. "Imao sam prilike da mi, pre nego što počnem da pišem tekst, traže rezultate istraživanja... Odgovarao sam da ja, kada bih znao do čega će me pisanje dovesti, ne bih ni pisao..." ― objasnio je Nenin. I Bogdanović je smatrao da "kritičar treba i mora sve manje da bude sudija, a sve više stvaralac za sebe".

Sa kavim osećanjima ste primili nagradu koja nosi ime jednog od najznačajnijih kritičara u istoriji srpske književnosti?

Vidite, meni je ta nagrada pripala u zao čas, jer, svega nekoliko meseci pre, pisao sam nepovoljno o Milanu Bogdanoviću. Reč je o onome što se manje zna: o pozadini polemike između Milana Bogdanovića i Miloša Crnjanskog povodom teksta Crnjanskog o tome da mi postajemo kolonija strane knjige, a ja sam, to je opštepoznato, uvek na strani Crnjanskog. Druga otežavajuća okolnost je bila što sam pisao o knjizi koju potpisujem kao jedan od urednika. U pitanju je knjiga Ljubomira Simovića "Titanik u akvarijumu". Ali, olakšavajuća okolnost mi je bila što uvek pišem kao kritičar ― nikada kao urednik. A ide mi u prilog i to što je iza mene knjiga o Milanu Bogdanoviću. Davne, 1986. sam završio, a 1993. godine objavio knjigu "S merom i bez nje". Podnaslov je precizniji: "Marko Ristić i Milan Bogdanović kao antipodi".

Šta bi ste izdvojili iz nagrađene kritike-eseja?

Voleo bih da ponovim predloge koje sam u tekstu o Simovićevoj knjizi napisao, a koji se tiču vaše, novinarske profesije. Prvi predlog se ticao štampanja sabranih tekstova svakog napadnutog novinara. Ti sabrani tekstovi bi se delili uz sve dnevne novine. Da se to uradilo odmah posle prvog ubistva novinara ― čini mi se da se druga ubistva ne bi dogodila. (Mada nećemo isključiti ni tu mogućnost da sam isuviše naivan).

Drugi predlog se ticao nagrade za najpoltronskiji tekst. To mora da se izdvoji i nagrdi. (Ne nagradi, već nagrdi ― nije greška.) Eto, vidite, kao svaki građanin ove zemlje, bavim se pitanjima tuđe struke, a videli ste da nisam u stanju ništa da promenim u mojoj struci. Čak ne znam ni kome da se obratim...

Vaš kritičarsko-esejistički i književno-istorijski rad sabran je u petnaest autorskih knjiga, a duplo toliko ste priredili. Šta je sledeće?

Radim na knjizi o Sretenu Mariću. Čini mi se da imam i izdavača. A kod izdavača čeka knjiga "Svetislav Stefanović, opet". Završio sam knjigu prepiske Ilariona Ruvarca, uradio sam i knjigu prepiske Borivoja Marinkovića. Kao što vidite, volim da čitam pisma srpskih pisaca. Tražim onaj "višak značenja", koji se u literarnom tekstu često ne vidi.

Radmila Lotina


Citiranost je suludo merilo

Oštro ste kritikovali citiranost kao opšte merilo vrednosti naučno-istraživačkog rada. Zašto?

Osetio sam potrebu da skrenem pažnju na naučne radnike, koji su u neobičnom položaju; jer njihova dela se vrednuju ― a da ta dela niko ― od onih koji ih vrednuju ― nije pročitao. (Ni čitao, ni pročitao!) Vrednost nečijeg rada se meri po tome gde je taj rad objavljen! (Tu su najvredniji časopisi sa neke famozne SCI-liste, a možete zamisliti koliko se ti časopisi interesuju za srpsku književnost.) Sada imate situaciju da knjiga Mila Lompara o Njegošu, na primer ― koja je pisana godinama ― manje vredi od bilo kog teksta od 3―4 stranice ― pisanog pola popodneva ― ukoliko je taj tekst objavljen u nekom časopisu sa pomenute liste. Ozbiljan, temeljan, dugogodišnji požrtvovan rad, osuđen je odmah na početku. Kao da se sami podsmevamo svojim knjigama. Po meni je to suludo merilo. Pazite, kad vas neko pomene, i napiše da ste kompletna budala, na primer, vi i to možete da brojite kao citat. A bolno je kad vas citiraju, a vi vidite da taj koji vas citira nije shvatio o čemu pišete. | dnevnik.rs
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: