Milan Marković (1954)

**
Stohovi Milan Marković

OTADŽBINA U ŠARENOJ TORBI

Moja otadžbina nije onaj čuveni kamen
strašne šume i modre reke.
Već uspomena sa letnjeg raspusta,
iz zemlje tamo daleke.

Meni otadžbina, visi na zidu
naše dnevne sobe,
kao ikona, gusle i slike
brkatih junaka iznad bakine šarene torbe.

Otadžbina je pesma puna ponosa
i plave slobode.
I kad te ovde neko kroz suzu,
od srca nazove rode.

Otadžbina je jedno sutra u kome leži
skrivena nada.
I obećanje nećemo dugo mada niko
ne zna kada.

Otadžbina su moji roditelji njihova
upornost i znanje.
Ovde sam ja otadžbina i moje vaspitanje.

NEKAD PA SAD

Gledao jednom jedan pesnik,
gde sa sinom ide amidža stari.
Slušao njihov razgovor čudni,
u kome vreme menja stvari.

Vašar je bio!
A na vašaru, Japanski video i motorat.
Muzički stubovi i kompjuteri,
dzins iz Amerike i kvarcni sat.
Patike Adidas Starke i Najke,
i svakog čuda kao iz bajke.

E, pošto nisi učio slabo šta ćeš
sine da kupi babo.
Hoćeš li: "Video ili motorat.
muzički stub il kvarcni sat.
Il možda želiš od džinsa komplet,
neka ti bude od Levisa sve.
Kaži mi sine slobodno brže,
da kupim one Najke patike".

Dete se rukom češka po glavi,
dok za oca traži odgovor pravi.
Pogleda ga u oči hrabro pa kao iz topa
odgovori: "Sablju mi kupi babo!"

Kupi mi sablju sjajnu i britku,
neću ja igračke za pamet plitku!
Sablja mi paše uz bedro i ime.
A tamo neke sledeće zime,
da ne bi bilo iznenađenja, kupi mi
jarećeg pečenja.

Sad se i pesnik češka po glavi,
dok gleda zapanjenog starca.
Pomisli dobro je?
Jer gde bi inače smestili iz predhodne pesme,
pečenog jarca.

	Autor	Tema: Milan Marković (1954) (Pročitano 6090 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.