Miloš Komadina (1955—2004)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Miloš Komadina (1955—2004)  (Pročitano 5876 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Oktobar 29, 2012, 04:27:28 pm »

*




MILOŠ KOMADINA
(Beograd, 10.08.1955 — Beograd, 28.02.2004)

Miloš Komadina je srpski pesnik, rođen 10. avgusta 1955. godine, preminuo posle duge i teške bolesti 28. februara 2004. godine u Beogradu.
 
Studirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Počeo je ujedno i kao pripovedač i prevodilac, posebno dela Karlosa Kastanede. Miloš je započeo pesničku karijeru veoma rano, objavljujući pesme još kao gimnazijalac. Prva od deset zbirki pesama "Obično jutro" objavljena je 1978. godine. Radio je i kao urednik za poeziju u časopisima: "Student", "Vidici" i "Književne novine". Takođe, Miloš je bio i jedan od osnivača Srpskog književnog društva.
 
Dobar opis Miloševe ličnosti daje se u člancima Zorice Kojić koja kaže:

"...zanosni taj poeta na listovima svojih knjiga i u svakodnevnom životu podjednako, zauvek mladi snevač rastafarijanskih dab snova, obožavalac regea ("Steel pulse"), Bulata Okudžave i ribolova, večni mladić i dečak koji je goreo na tinejdžerskim vatrama od istinskog oduševljenja prirodom i svakim njenim elementom, pišući i proslavljajući življenje i mikro i makro svet u njemu i okolo njega svakom česticom svog dobrog, predobrog gradskog bića... Ako se pesnici kroz pisanje trude da se oslobode svog pakla, Miloš Komadina je zauzvrat proizvodio sami raj, čist vazduh i plavo nebo u direktnom susretu za svakog svog prijatelja i čitaoca. Miloš koga su od njegovih prapočetaka svi mnogo radije i prirodnije nazivali "pesničinom" nego tek prosto pesnikom, već dovoljno dugo je neka vrsta sasvim bespogovornog Volta Vitmena u ovim krajevima, kome — kao što je to bilo i sa samim Vitmenom uostalom! — Umetnici svih vrsta i zanata dolaze na iskreno poklonjenje. No, tamo ne zatičete nikakvu samodovoljnu, nadutu i pompeznu veličinu, nego baš naprotiv živahnog dečaka, sa kojim odmah prelazite na "Ti" i koji vam sve vreme priča čudesne priče sa same granice života i poetske fantazije što biste ih mogli satima slušati širom otvorenih očiju i usta."



BIBLIOGRAFIJA

Objavio je sledeće knjige poezije:

  • "Obično jutro", 1978. (Nolit)
  • "Rečnik melanholije", 1980. (Nolit)
  • "Figure u igri", 1983. (Nolit)
  • "Etika trave", 1984. (Prosveta)
  • "Južni krst", 1987. (Nolit)
  • "Nešto s anđelima", 1991. (Nolit)
  • "Dan", 1994. (BIGZ)
  • "Čudo", 1998. (Narodna knjiga)
  • "Ono", 2003. (Nezavisna izdanja, Masic)

Za knjigu "Ono" kaže se,da se prvi put pojavilo izvan imaginacije jednog pesnika. Slobodan Mašić i Draško Miletić su 28. marta 2003. godine pokrenuli ediciju "Ogledalo". Pre pomenutog datuma, "Ono" je bilo verni saputnik Milošu Komadini u njegovim poetskim dogodovštinama i kao takvo ostalo je zabeleženo u istoimenoj zbirci. Poezija Miloša Komadine predstavlja jasno otamnjenje iz mraka već viđenog. Ona (poezija) kroz "Ono" jasno pokazuje kako prevazići našu otuđenost od celog sveta, makar naš svet bio dnevna soba ili džungla Južne Amerike.
 
Miloš je takođe objavio i knjigu proznih tekstova i pesama "Vode i vetrovi" 1994. godine (Zajednica književnika Pančeva) i knjigu priča "Insitut za rak" 2003. godine (Stubovi kulture) za koju je inače i dobio nagradu "Miloš Crnjanski".
 
Zbirku pesama "Svilom šivena juta" su na osnovu pesnikove zaostavštine priredili Gordana Ćirjanić i Milutin Petrović 2005. godine. Kaže se da su imali uspeha u sklapanju knjige: zbirka se drži kao celina i liči na Komadinu.



NAGRADE

Miloš je dobitnik najuglednijih književnih nagrada, uključujući i

  • nagradu "Vasko Popa" za sveukupno pesničko delo,
  • nagrade "Milan Rakić" i
  • "Miloš Crnjanski" i
  • "Pečat varoši sremskokarlovačke".

Nagrada "Vasko Popa" 2002. godine dodeljena je za zbirku pesama "Svejedno" ("Rad", 2001.) za koju se kaže da "potvrđuje negovanu poetiku koju pesnik razvija u osam objavljenih knjiga u vremenskom rasponu od dvadeset godina". Neki od razloga zašto je zbirka "Svejedno" osvojila ovu nagradu tiče se i toga što "Komadina podjednako komunicira sa pesmom i čitaocem, negujući asocijaciju i slikovnost i što njegov stih ima svoju meru, izoštren je, ironičan i precizan".


Spoljašnje veze
 
Treći trg, biografija
Prekidač egzistencije, Dnevnik online, 9. jul 2003.
Kako je Šenko postao car i druge priče, Danas, 28—29. jun 2003.
Nekoliko pesama smeštenih na internet[/size]

Wikipedia
Fotografija: Udruženje TREĆI TRG
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 31, 2012, 02:04:22 am »

*
Stihovi Miloš Komadina


TAJNA MESTA

U gradu postoje tajna mesta
za koja niko ne zna;
Posna. Prašnjava. Svetla.

Na jednom potkrovlju ima
nekoliko flaša i slika
koje pokriva prašina.

Jedini znaš za to.
Dolaziš ponekad da gledaš
lepe i prašnjave stvari;
i ništa rukom ne diraš.

Svetlost te zaogrće.
Bivaš čudesno smiren.
Kao monah si. Ćutiš.
Ćutiš...
Ili se moliš?
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 05, 2012, 08:40:51 pm »

**
Stihovi Miloš Komadina


ZID

Gledam zid srušene kuće.
Koliko je žena gledalo taj zid
dok su bile milovane.
Sada ga vide svi.
U žurbi, na tren,
slučajni pogledi otpočinu na njemu.

Nema poda ni kreveta
na kojem su samo one ležale;
sa kojeg su preko nečijih ramena
gledale taj zid,
kojeg su nekad krasile slike,
koji je sad pust i go.
kao i one što su bile
dok su bile milovane.
Gole i puste.


KUĆA U SRPSKOJ POEZIJI • priredio Radiša Dragićević • Biblioteka Nasleđa • Beograd, 2010
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 05, 2012, 08:46:54 pm »

**
Stihovi Miloš Komadina


OBIČNO JUTRO
 
Kada ti dođe, slobodno nabrajaj sve sitnice
koje ti privlače pažnju, koje primećuješ...
 
Na putu od kuće do trafike, idem po cigarete,
žena u šalvarama, crvene čarape, barica vode,
ispred zgrade prodavačica pere izlog knjižare,
staniol, tramvaj prolazi, mesari istovaruju meso,
ljudi žure na posao, našminkane žene žure
i uz put jedu viršle, golubovi na trotoar
i po krovovima, lak vetar nečujno pomera lišće
kestenova, sve vidim, sve vidim,
brojim bele kamenčiće utisnute u asfalt...
 
Sa novinama pod miškom i cigaretama u šaci,
vraćam se i opet nove stvari, nov raspored,
sto puta istim putem prolazim, uvek nešto
novo privlači pažnju. Žena u šalvarama u redu
za viršle, u poprečnoj ulici prokop,
nove telefonske linije, radnici doručkuju,
iskopana glina, pogodna za pravljenje ćupova...
 
Grad je od jutros čist, zelenilo, žuto nebo,
golubovi još od jutra poobarani vrućinom,
pred zgradom žena prodaje kruške, u liftu
sijalica je pregorela, gore u stanu voda za kafu
sigurno već vri, lep dan, zagrizam meku krušku,
puna je vode i po košulji mi kaplje sok...


ISKOPINE
 
Močvara. Klobuci masne pene uz obalu.
Podvodni pejzaž: veliki gušter na dnu spi.
Treset. Ugljenisan prst sa prstenom i rubinom.
 
Potpuno očuvan ratnik.
Potpuno očuvane kolone ratnika na maršu.
 
Predmeti i instrumenti:
doboši bez kože, zarđale fanfare, noževi,
srpovi, minđuše, sajle, žice, čaklje.
 
Još dalje napred — Povorka:
tužni vojnici — dezerteri bez oružja,
sajdžije, zlatari, lovci,
bludnice, siročad, prosjaci.
Mistici, gluvonemi, zakukuljene babe.
Zagrljeni parovi — drže se pod ruku.
 
Gradovi: fabrike u sumrak (varnice, dim, tama).
Sanatorijumi, opservatorije, krematorijumi.
Istorija, farmacija, duševne bolnice, strah.
Tamnoljubičasto, prljavo-plavo-zeleno-crno nebo.
 
Žubor ledene vode, noću u planinama.
ŽUBOR LEDENE VODE,
NOĆU,
U PLANINAMA.


JESENJA OPASNOST
 
Sipljiva kiša je stala, i već je neko
šarene peškire izvešao po čitavoj terasi.
Dok mokri pucaju na vetru kao zastave,
po nebu i Gradu prosula se
jaka i ujednačena svetlost
koja nastaje samo iz velike zamućenosti.
 
Ova svežina, posle svih vrućina,
čini nam se od početka strana.
A onda iz sećanja naiđu bivše svežine
i već smo odomaćeni u novom vremenu.
Sada bismo da se nešto novo dešava,
postaje dosadno čim se osiguramo.

Najradije bih usred Grada čuo klepetušu.
(Bosonog dečak je išao kroz pokislu travu,
a daleko pred njim raštrkano stado.)
No, tramvaji i dalje prolaze cin-cin,
i svet se, čini se, vrti na jedino moguć način.
 
O kako su lepi peškiri kad vijore i pucaju na vetru,
kako su blještavo šareni od svetlosti
koja se jedino rađa iz zamućenosti,
koja sobom nosi svežinu kakvu
ni jutra na Itaki, ni zore Himalaja nemaju.
 
No, ta svežina nosi sobom jesenju opasnost,
opasnost da se predamo i poverujemo
kako se svet vrti na jedino moguć način.
 

ZIMA I SUNCE

Sad kad je usred zime sunce ogrejalo,
i stub se zlatne svetlosti
kroz prozor na plafonu sobe probio
i pao na tvoju sliku na zidu,
ja hoću draga
da se goli prošetamo gradom,
kao preko brda i bregova tamo u selu...
 
Za nama, u maršu, četrdeset tri gajdaša
neka sviraju šta im padne na pamet!

 
O OBAVEZNIM TAJNAMA
 
On je, dobro znamo, postigao sve što je hteo.
A hteo je mnogo!
Skloni zamračenjima, htedosmo i na njega
da bacimo senku, pa je procurilo u javnost
kako se u detinjstvu posvađao s bratom
zbog crva (bili su deca — na pecanju)...
 
Sad kad ga nema, pripisuju mu zaslugu
da je ljude približio ljudima;
no svetu još uvek izgovaraju onu rečenicu:
Seti se, kako je kad se posečeš...

A ona jasna tuga iza njegovih reči
nije bila ništa više do
podsećanje na život i obavezne tajne...
(Nekima đavo nije dao mira pa su
na svoj način tumačili)...
 
Čudno...
Pred smrt je, kažu,
dugo upirao kažiprstom desne ruke u plafon
i ponavljao zatvorenih očiju:
 
Vidiš li ona dva mala đavola
na zelenoj poljani...
To smo moj brat i ja
kad smo bili mali...
 
Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000)
Sremski Karlovci, 2012
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Novembar 26, 2017, 06:06:51 am »

*
MILOŠ KOMADINA DOBITNIK NAGRADE "VASKO POPA"


ZA ZBIRKU PESAMA "SVEJEDNO"

Jedan od naših najboljih, najoriginalnijih gradskih pesnika

Miloš Komadina dobitnik je nagrade "Vasko Popa" — 2002. za zbirku pesama "Svejedno" (Rad), saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare održanoj u Poslovnom centru Hemofarm koncerna u Beogradu. Ovu odluku, 29. marta ove godine, jednoglasno je doneo žiri koji je radio u sastavu: Slobodan Zubanović, predsednik, Gojko Božović i Saša Radojčić.

— Miloš Komadina je jedan od naših najboljih, najoriginalnijih gradskih pesnika. Njegove melanholične lamentacije ne predstavljaju bežanje iz gradskog sveta, već traženje skrivene lepote udenute u ram gradskih slika — kaže se u saopštenju žirija.

— Knjiga izabranih pesama "Svejedno", potvrđuje negovanu poetiku koju pesnik razvija u osam objavljenih knjiga u vremenskom rasponu od preko dvadeset godina. U svojim naporima ona nalazi svoje najbolje dodire sa onim standardima, koji se tiču opevanja svakodnevnog, postavljenim u poeziji Vaska Pope — navodi se u saopštenju.

Neki od razloga zašto je zbirka "Svejedno", ustvari autorski izbor poezije iz do sada objavljenih knjiga, osvojila ovu nagradu tiču se i toga što Komadina "podjednako komunicira sa pesmom i čitaocem, negujući asocijaciju i slikovnost" i što "njegov stih ima svoju meru, izoštren je, ironičan i precizan".

Nagrada "Vasko Popa" laureatu Milošu Komadini biće uručena 29. juna na dan rođenja pesnika "Male kutije", u Vršcu.


Glas javnosti | 2002.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: