Obren Ristić (1960)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Obren Ristić (1960)  (Pročitano 6860 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Oktobar 03, 2016, 11:40:06 pm »

*




OBREN RISTIĆ
(Tijovac, 17.03.1960)

Obren Ristić, pe­snik, pi­sac krat­kih pri­ča, an­to­lo­gi­čar, rođen je 1960. godine u Tijovcu, u istočnoj Srbiji.

Zastupljen u dvadesetak antologija u zemlji i inostranstvu, kao i u šest knjiga književne kritike. Takođe i u blizu tridesetak zajedničkih knjiga i zbornika. O njegovoj poeziji pisalo je dvadeset pet kritičara iz zemlje i šest iz inostranstva.

Pesme su mu prevođene na engleski, poljski, ruski, makedonski, jermenski, bugarski, grčki...

Objavljivao u mnogim književnim časopisima u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik više nagrada za književno stvaralaštvo: Milan Rakić za 2010, Zmaj Ognjeni Vuk za 2010, Zlatna struna 2011...

Glavni i odgovorni urednik časopisa Istok.

Živi u Knjaževcu.

~    ~    ~

OBREN RISTIC

Born in Tijovac, Serbia, in 1960, Obren Ristic is a poet, short-story writer, and anthologist. In 2014 he becam the founder-editor of the literary magazine Istok. He is the long-time editor of the periodical Bdenje. He has published several collection of poems: Settlement of Impressions (1996), In the East of Serbia (2002), Eastern Trinity (2007), God is a Great Poet (2009), The Creator's Wreath (2009), and Casting Poems (2010).

He has won several litetaty awards and his work has been translated into Bulgarian, Polish, Russian, and English. He lives and works in Knjazevac, Serbia.

These poems are taken from The Creator, s Wreath, awarded the Zmaj Ognjeni Vuk Prize and the Milan Rakic Prize.

Translated by Daielle Trajkovic
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 10, 2016, 02:13:11 am »

**

Obren Ristić  BIBLIOGRAFIJA


I   OBJAVLJENE KNJIGE

  • СРЕЂИВАЊЕ УТИСАКА
    (Поезија, 1996. г. издавач Књиж. клуб "Бранко Миљковић" Књажевац, ћирилица)
  • НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ
    (Поезија, 2002. г. издавач "Апостроф" Београд, ћирилица)
  • УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ
    (Поезија, 2006. г. издавач "Импресум" Ваљево, ћирилица)
  • ИСТОЧНО ТРОЈСТВО
    (Заједно са Зораном Вучићем и Радославом Вучковићем, поезија, 2007, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд, ћирилица)
  • УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ
    (Поезија, друго издање, 2008, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд, ћирилица)
  • ГОСПОД ЈЕ ВЕЛИКИ ПОЕТА/ THE LORD IS A GREAT BARD,
    (Поезија српско-енглеско издање, 2009, издавач Матична библиотека "Љубомир Ненадовић" Ваљево,  латиница
  • ВЕНАЦ ТВОРЦУ
    (Поезија-сонетни венац, заједно са цртежима Драгослава Живковића, 2009, издавачи "Апостроф" Београд и Књижевни клуб "Бранко Миљковић" Књажевац у едицији "Крајински књижевни круг" уредника Томислава Мијовића, ћирилица)
  • LIVENJE PESME/ ODLEWANIE WIERSZA
    (Заједно са Дејаном Богојевићем и Олгом Лалић Кровицки, поезија, српско-пољско издање, 2010, издавачи Шумадијске метафоре, Центар за културу Младеновац и Библиотека "Деспот Стефан Лазаревић" Младеновац, латиница)
  • ВЕНАЦ ТВОРЦУ
    (друго издање, поезија ― сонетни венац, са сликама драгослава Живковића, 2010, издавачи Књижевни клуб "Бранко Миљковић" Књажевац и Културни центар Сврљиг, едиција "Бдење", ћирилица)
  • NA WSCHODZIE, W SERBII (НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ)
    (Издавач Krosnienska Oficyna Wydawnicza Sp.z.o.o. Krosno, Poljska, 2012. Изабране песме у преводу Olge Lalić Krowicke)
  • СУТРАШЊИ ВАРВАРИ
    (Поезија, изабране старе и нове песме, прво издање, издавач "Босанска ријеч" Тузла, 2015, латиница)


ZAJEDNIČKE KNJIGE

  • "Сневања и бдења", песници Сврљига, изд. Књ. клуб "БМ" Књажевац, 1999
  • "Вајање белине", Алманах, приредио Дејан Богојевић, издавач Мат. библиотека "Љубомир нденадовић" Ваљево, 2009, стр.68―69
  • "Бдења и буђења", заједничка књига поезије чланова редакције "Бдење", Едиција "Бдење", Сврљиг-Књажевац, 2010


ANTOLOGIJE

  • "Галаксија Миљковић", Пожега, "Свитак" Пожега и УКС Београд, 2001
  • "Јутро припада птицама" (књига 3) изд. Центар за Источну Азију и Филолошки факултет Београд,2002. г. страна 91 ― два хаикуа
  • "Поветарац над потоком" (књига 1) изд. Центар за Источну Азију и Филолошки факултет у Београду,2002. г. ― биографски подаци, стр. 209
  • "Ћутање са Бранком или нема песме изван истине", Антологија кратке приче, "Акт" Ваљево, 2004
  • "Венац за Достојевског" приредио Слободан Стојадиновић, ЦИП Подгорица 2005, страна 76
  • "Споменица Бранка Миљковића", приредио Слободан Стојадиновић, "Беоштампа" Београд, 2011
  • "Између Охрида и Бугија", Антологија славенских уметности, аутора Олге Лалић Кровицки, Кросно (Полјска) 2011, стр. 261
  • "Зорану Радмиловићу песници и ликовни уметници" аутора Томислава Мијовића, Фондација "Зоран Радмиловић", Зајечар, 2011, стр.89
  • "365 љубавних: Антологија српске љубавне поезије, Фондација Солидарност и Српско књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2011, стр. 449
  • "Чудесник" ― Споменица Слободана Стојадиновића Чу Деа, Беоштампа Београд, 2012
  • "Ветар у гриви", коњ у поезији словенских народа, Антологија, аутор Миодраг Сибиновић, "Интерпрес" Београд, 2011
  • "Винопев ― песме о вину", приредио Радомир Андрић, "Просвета" Београд 2012
  • "Зрнца", Антологија најкраће приче на српском језику, "Легенда" Чачак 2011
  • "Венац венаца", Избор сонетних венаца савремене србске поезије, Фондација "Солидарност Србије", 2012
  • "Антологија љубави/Аntologia milosci" ,прир. Олга Лалић Кровицка, Пољска, Кросно, 2012. Krosnienska Oficyna Wydawnicza Sp.z.o.o.
  • "The Second Genesis" An Anthology of Contemporary World Pšoetru, India, 2014
  • "Serce i krew" Antologia nowej liryki serbskiej/"Srce i krv" Antologija novije srpske lirike, priredio Miloš Waligorski, AKCENT Poljska 2015
  • "Nigdzie nie ma piękniejszego nieba" ANTOLOGIA WSPÓŁCZESNEJ POEZJI SERBSKIEJ,избор и превод Grzegorz Walczak, Varšava 2015


III  OBJAVLJENE PESME/PRIČE U ČASOPISIMA

U zemlji

  • "Развитак" Зајечар, бр. 2/81, стр. 55
  • "Развитак" Зајечар, бр.  4―5/82, стр. 64―65
  • "Багдала" Крушевац, бр. 284/1982, стр. 22
  • "Повеља" Краљево, бр. 2―3/83, стр. 85―88
  • "Књижевна реч" Београд, бр. 198/1982
  • "Реч младих" Сврљиг, Књиж. омладина Сврљига, 1983
  • "Песник" Београд, бр.2/85
  • "Песник" Београд, бр.5―6/86
  • "Песник" Београд, бр. 7/86
  • "Свеске" Панчево, бр. 32/1996, стр.232-234
  • "Свитак" Пожега, бр. 14/1997, стр. 35
  • "Развитак" Зајечар, бр. 200/1998, стр. 88―89
  • "Савременик" Београд, бр. 63―64/1998, стр.40―42
  • "Савременик" Београд, бр.70―71―72/1999, стр. 24―26
  • "Помак" Лесковац, бр. 5/99 стр. 11
  • "Реч и мисао" Зајечар, бр. 2/1999
  • "Реч и мисао" Зајечар, бр. 6/1999
  • "Мостови" Пљевља, бр. 156―157―158/1999, стр. 135
  • "Савременик" Београд ,бр. 89―90―91/2001, стр. 51―54
  • "Мост" на бугарском језику, Ниш, бр. 166―167/2001, стр. 132
  • "Свитак" Пожега, бр. 27―28/2001, стр. 43
  • "Новине књажевачке" Књажевац, бр. 43/2002, стр. 13
  • "Савременик" Београд, бр. 100/2002, стр. 104―106
  • "Савременик" Београд, бр. 103―104/2003, стр. 32―33
  • "Акт" Ваљево, бр. 4―5/2003, стр. 40
  • "Акт" Ваљево, бр. 6―7/2003, стр. 56
  • "Свитак" Пожега, бр. 33―34/2003, посвећен поезији Обрена Ристића и књизи "На Истоку, у Сербији" ― Поетски источник (Обрен Ристић) од стр. 1―18 ― избор из поезије и 10 књижевних приказа
  • "14 дана" Параћин, од 06. марта 2003, стр. 10
  • "Борба" Београд, "Свет књиге" од 09. јануара 2003. г.
  • "Борба" Београд, "Свет књиге" од 01.04.2004
  • "Вечерње новости" Београд, рубрика Култура од 16.06.2004
  • "Бдење" Сврљиг, бр. 5―6/2004, стр. 131
  • "Наше стварање" Лесковац, бр. 1―2/2004, стр. 56
  • "Слава" Ниш, бр. 8/2004, стр. 139
  • "Акт" Ваљево, бр. 11―12―13/2004, стр. 60 (прича) и 102 (песма)
  • "Градина" Ниш, бр. 6/2004, стр. 105―107
  • "Развитак" Зајечар, бр. 217-218/2004, стр. 66-67
  • "Луча" Суботица, бр. 2―3/2005, стр. 32―35
  • "Свитак" Пожега, бр. 37―38/2005, стр. 44/задња корица/
  • "Акт" Ваљево, бр. 14―15―16/2005, стр. 46
  • "Књижевне новине" Београд, бр. 1118, јун 2005. г. стр. 18
  • "Савременик" Београд, бр. 126―127―128/2005, стр. 38―39―40
  • "Нова зора" Билећа, бр. 13/2007, стр. 88―90
  • "Вечерње новости" Београд, рубрика Култура од 10.2005
  • "Акт" Ваљево, бр. 20, стр. 57―59, поздравни говор приликом додељивања награде Импресум и песма.
  • "Акт" Ваљево, бр. 21/22/23―2007, стр. 35―36
  • "Акт" Ваљево, бр. 24/25/26―2007, стр. 28 (кратка прича), а од стр. 1―40 приредио поводом Дана Радета Томића "Песничка саборност под Бранковим скутом"
  • "Помак" Лесковац, бр. 37―38/2007, стр. 35
  • "Свитак" Пожега, бр. 49―50/2007, стр. 42
  • "Књижевне новине" Београд, бр. 1148/ децембар 2007, стр. 18
  • "Траг" Врбас, бр. 15/септембар 2008, стр. 15―17
  • "Вечерње новости" Београд, рубрика Култура страна I, од 24.09.2008
  • "Буктиња" Неготин, број 19/лето 2008, стр. 75
  • "Бдење" Сврљиг-Књажевац, бр. 21―22, стр. 185
  • "Књижевна реч" Београд (око 1982―1985)
  • "Акт" Ваљево, бр. 40/2010, страна 6
  • "Mons Aureus", Смедерево, бр. 29/2010, стр. 33―40
  • "Буктиња" Неготин, бр. 25/2010, стр. 35
  • "Стремљења", Приштина, октобар 2009, стр. 78―80
  • "Савременик" Београд, бр.172,173,174/2009, стр. 133
  • "Савременик", Београд, бр. 189―190―191/2011, стр. 30
  • "Вечерње новости" Београд, додатак Култура, 19.02.2011
  • "Књижевне новине" ,Београд, бр. 1188―1189/2011, cтр. 14
  • "Књижевни преглед", Београд, бр. 4 /2011, стр. 188―190
  • "Акт", Ваљево, бр. 44/45/46/2011, стр. 47―48
  • "Mons Aureus", Смедерево, бр. 34/2011, стр. 1
  • "Бдење", Књажевац-Сврљиг, бр. 31/2012, стр. 13―17
  • "Јефимија", Трстеник, бр. 22/2012, стр. 29―31
  • "Савременик", Београд, бр. 200, стр. 25―26
  • "Књижевност" Београд, бр.4/2012, стр. 116―117
  • "Вечерње новости" Београд, додатак Култура, 10.10.2015

U inostranstvu

  • "Ријеч" Брчко, бр. 1―2/2010, стр. 225―232
  • "Gazeta Kulturalna", Poljska-Zelow, czerwiec 2011, br. 6(178), str. 6
  • "Doza", Poljska, br. 3/2010
  • "Radostowa", Пољска, br. 155―156/2011, стр. 47
  • "Корени", Прилеп-Македонија, бр. 35―36/2010
  • "Migotania", Gdansk, Polska, numer 2 (31)2011, str. 49
  • "Ciechanowskie Zeszyty Literackie", Ciechanow, Poljska, br. 13/2011, str. 121―122
  • "Poezja dzisiaj", Poljska, br. 89/2011
  • "Tekstualia", Poljska, Varšava, br. 1(24)/2011, str. 121―124
  • "Metafora", Poljska, Krakov, 2012, str. 60
  • "Ријеч" Брчко, бр. 1―2/2012, стр. 233
  • "Ријеч" Брчко, бр. 3―4/2012, стр. 279―280
  • "Књижевник" Бањалука, бр
  • "Gekharm" Armenija (Jermenija) br. 52/2013, str. 93―94
  • "Ријеч" Брчко, бр. 1―2/2013, стр. 239
  • "Nestor" Poljska, br. 1(27)/2014, str. 67
  • "Wyspa", Varšava, Poljska, br. 4(32)2014, str. 56―57
  • "Akcent" Lublin, Poljska, br. 4(138)2014, str. 83―84
  • "Ријеч" Брчко, бр. 1―2/2015, стр.
  • "Poem" Engleska, Routledge-Teylor & Francis Group, br. 3―4/2015, str. 259―264
  • "Όμπρεν Ρίστις ― "Οι αυριανοί βάρβαροι" [15 ποιήματα] | Fractal 2016
    http://fractalart.gr/obren-ristic/ Обрен Ристић, 15 песама на грчком, превео Panos Asimopolus


IV  KNJIŽEVNA KRITIKA ― PRIKAZI NAVEDENIH KNJIGA

U zemlji

  • Проф. др Недељко Богдановић:
         ― "Између утисака и отисака", у збирци "Сређивање утисака"1996
  • Срба Игњатовић:
         ― "Песнички свет и завет Обрена Ристића", "Свитак" Пожега бр. 33―34/2003
         ― "Поезија Обрена Ристића ― бунт против окорелости света", "Градина" Ниш, бр. 6/2004, стр. 155―157  
         ― "Стари врч и ново вино", "Књижевне новине" Бгд, бр. 1175/1176 cтр. 17
         ― "Стари врч и ново вино", "Монс Ауреус", бр. 29/2010, стр. 34
         ― "Стари врч и ново вино", "Акт" Ваљево, бр. 37, 38, 39/2010, стр. 75
         ― "На трагу изворне и исконске мудрости", у двојезичном српско-енглеском издању
             "Господ је велики поета"/"The Lord is a Great Bard", Valjevo, 2009
         ― "Обрен Ристић, двоструки мајстор стиха", поговор књизи "Сутрашњи варвари" у издању "Босанске ријечи" из Тузле,
             2015.
  • Жарко Ђуровић:
         ― "Одсјаји поетских дубина", "Бдење" Књажевац-Сврљиг, бр. 23―24/2010, стр 166
         ― "Одсјаји поетских дубина", "Ријеч" Брчко, бр. 1―272010, стр. 232
         ― "Одсјаји поетскихг дубина", "Бдјења и треагови", Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица, 2011,
             број 24/2011, стр. 14―16,
  • Жарко Ђуровић:
         ― "Одсјаји поетских дубина", "Бдење" Књажевац-Сврљиг, бр. 23―24/2010, стр 166
         ― "Одсјаји поетских дубина", "Ријеч" Брчко, бр. 1―272010, стр. 232
         ― "Одсјаји поетскихг дубина", "Бдјења и треагови", Црногорска академија наука и умјетности,
             Подгорица, 2011, број 24/2011, стр. 14―16,
  • Душан Стојковић:
         ― "Песничко небо Обрена Ристића", предговор књизи "Узнемирени су свети ратници", "Импресум" ваљево 2006. г.
         ― "Тројица", "Савременик" Београд, бр. 149―150―151/2007, стр. 126―130.
         ― "Песнички триптих Обрена Ристића", "Бдење" Књажевац-Сврљиг бр. 20/2009, стр. 120―124 "Буктиња"
         ― "Лирске монаде", у двојезичном српско-енглеском издању "Господ је велики поета"/"The Lord is a Great Bard",
             Valjevo, 2009
         ― "Проговор душе из тишине", "Савременик" Београд, бр. 234―235―236/2015, стр. 130―131
  • Милица Лилић Јефтимијевић:
         ― "Житије песмотвора", "Кораци" Крагујевац, бр. 3―4/2010, стр. 153
         ― "Житије песмотворца", "Акт" Ваљево, бр. 40/2010, стр. 75―77
  • Мирослав Тодоровић:
         ― "У славу песме Венац Творцу или сонетски иконостас Обрена Ристића", поговор у књизи "Венац Творцу",2009.
  • Зоран Вучић:
         ― "Хроничар оскудног времена", Савременик бр. /1997
         ― "Песник посвећен свом времену","Свитак" 33―34/2003
         ― "Песник посвећен свом времену", "Савременик", 101―102/2003
         ― "Сврљишки књижевни круг", "Градина" Ниш, бр. 6/2004, стр. 28
  • Радомир Андрић:
         ― "Срастање са свакодневицом", Радио Београд 1997
         ― "У самосвојном источнику", "Борба" од 12. септембра 2002
         ― "У самосвојном источнику", "Свитак", Пожега, бр. 33―34/2003
  • Мирослав Радовановић:
         ― "Јединствен стваралачки ланац", "Савременик" Београд, бр. 181,182,183/2010, стр. 111
         ― "Поезија дубоке смислености", "Бдење", Сврљиг-Књажевац, бр. 25/2010, стр. 37
  • Радомир Виденовић Равид:
         ― "Једно перманентно сазвежђе", Зборник "Сневања и бдења" Књажевац 1999
         ― "Лирска градња а под мразним крстом","Свитак" 33―34/2003
         ― "Лирска градња а под мразним крстом", "Акт" Ваљево, бр. 6―7―8/2003
         ― "Само је цветање тајна цвета"Бдење"5―6/2004
         ― "Етичко и лирско обликовање стварности", "Бдење", Сврљиг, бр. 13/14―2006.
         ― "Етичко и лирско обликовање стварности", "Књижевне новине", Београд, бр. 1134―октобар 2006.
         ― "Етичко и лирско обликовање стварности", "Свитак" Пожега бр. 47―48/2007, стр. 60―61
         ― "Етичко и лирско обликовање стварности", "Савременик" Београд, бр. 149―150―151/2007, стр. 132―134
         ― "Самотници са планине Балкан", приказ књиге "Источно тројство", "Траг", Врбас, бр. 11/2007, стр. 143―147
  • Гордана Влаховић:
         ― "У славу Творца снагом речи", "Акт" Ваљево, бр. 41/2010, стр. 121―122
         ― "У славу Творца снагом речи", "Савременик", Београд, бр. 192―193―194/2011, стр. 125―126
  • Давид Кецман Дако:
         ― "Крик у вечној шуми", "Свитак" Пожега бр. 33―34/2003
         ― "Крик у вечној шуми", "Луча" Суботица бр. 4/2002
  • Радиша Драгићевић:
         ― "Промишљеност и мудрост", "Тимок" Зајечар 2002
         ― "На Истоку, у Сербији", "Свитак"Пожега бр. 33―34/2003
         ― "Ауторска зрелост" "Савременик" бр. 101―102/2003
  • Љубиша Рајковић Кожељац:
         ― "Песма као светилиште", "Тимок" Зајечар 21.3.03
         ― "Бог као отац савремене поезије", "Свитак" 33―34
         ― "Бог као отац савршене поезије", "Липар" Крагујевац, бр. 19/2004, стр. 135.
  • Јелена Димитријевић:
         ― "На Истоку, у Сербији", "14 дана" Параћин, 20.02.2003
  • Слађана Дикић:
         ― "Поезија црвене боје"; "Свитак" 33―34/2003
  • Милен Миливојевић:
         ― "Спуштају нас у ноћ дугу", "Свитак" 33―34/2003
  • Милијан Деспотовић:
         ― "Источник на свитку толкован", "Свитак" 33―34/2003
  • Радомир Мићуновић:
         ― "Дубок осећај трагизма", "Бдење" Сврљиг 5―6/2004
  • Дејан Богојевић:
         ― "Акт" Ваљево, бр. 21/22/23―2007, стр. 55.
  • Новине београдског читалаштва, бр. 22―23―24/2007: приказ редакције: стр. 11. приказ књиге
             Источно тројство, стр. 13. приказ књиге Узнемирени су свети ратници.
  • Милица Илић Гачић:
         ― "Израз овенчаног стваралачког напора и надахнућа", "Стремљења" Приштина, септембар 2010,
  • Мирко Иконић:
         ― О духу искона или заветне књиге зборе", "Савременик" Београд, бр. 192―192―194/2011, стр. 126―128
  • Јованка Стојчиновић Николић:
         ― "Семантика кружног кретања", "Акт" Ваљево, бр. 51―53/2012, стр. 76―77
         ― "Семантика кружног кретања", "Савременик" Београд, бр. 201―203/2012, стр. 105―106
  • Марија М. Стојановић:
         ― "Смисленост и садржајност", "Помак" Лесковац,  /2012
  • Александар Б. Лаковић
         ― "Вишеслојевита представа завичаја кроз време", "Градина" Ниш, бр. 70―71/2016, стр. 371

U inostranstvu

  • Јурата Богна Серафинска:
         ― "Poezja nie zna granic", "Znaj", Polska, numer 11/2011, стр. 108―109
         ― "W najwiekszym gniezdzie orla", "Migotania 2, Gazeta litaracka, Nr 1 (34) 2012, str. 52
  • Tasdeusz Zawadowski:
         ― "Odlewanie wiersza "Gazeta Kulturalna", Poljska-Zelow, sierpien 2011, br. 8(180), str. 11
  • Grzegorz Waalczak:
         ― "Wiersze poetow serbskich, pisarze. pl, 201172012, "Poezja dzisiaj", Poljska, br. 89/2011
  • Krzysztof Grabon:
         ― "Pomiedzy metafizycznymi chwastami, www.swiatpl.com, "Radostova" Poljska, Nr 5―7.2012 (169―171) str. 47
  • Arkadiusz Frania:
         ― "Utkane z mosiadzu, sZAFa-kvartalnik literacka N―43, 2012
  • Miroslawa Poncyliusz:
         ― "Jesli to nie wystarczy, "Protokol kulturalny" Poznan Poljska, Nr 42/2012, str. 14―15


V   U KNJIGAMA KNJIŽEVNE KRITIKE

  • Душан Стојковић: "Хлеб камена и неба" (Текстови о сврљишким песницима), Едиција "Бдење", Сврљиг-Књажевац, 2009
  • Срба Игњатовић: "Лирски осмоглас" КИЗ Алтера, Београд, 2012
  • Милица Лилић Јефтимијевић: "Егзакност тајне", Едиција "Бдење", 2011
  • Мирослав Тодоровић: "Ширење светлости", "Unus Mundus" Ниш, бр. 44/2013
  • Гордана Влаховић: "А Књига о(п)стаје", Едука д.о.о. Београд, 2014


VI   PREVODI NA STRANE JEZIKE

  • "Мост", часопис  на бугарском језику, Ниш, бр.166―167/2001, стр. 132
  • "Пахуље маслачка"/"Снежинии одуванчика" књига 4. Центар за Источну Азију и Филолошки факултет у Београду, 2002. г. превод на руски Александар Шево, стр. 137. (један хаику)
  • "Господ је велики поета"/ "The Lord is a Great Bard", књига поезије, српско-енглеско издање, издавач  Матична библиотека "Љубомир Ненадовић" Ваљево, 2009, уредник и избор песама Дејан Богојевић, превод на енглески Ивана Пантелић.
  • "LIVENJE PESME/ ODLEWANIE WIERSZA", заједно са Дејаном Богојевићем и Олгом Лалић Кровицки, поезија, српско-пољско издање, 2010, издавачи Шумадијске метафоре, Центар за културу Младеновац и Библиотека "деспот Стефан Лазаревић" Младеновац, латиница
  • "Текстуалија", Пољска-Варшава, бр. 1(24)/2011, стр. 121―124
  • "Gazeta Kulturalna", Poljska-Zelow, czerwiec 2011, br. 6(178), str. 6
  • "Doza", Poljska, br. 3/2010
  • "Radostowa", br. 155―156/2011
  • "Корени", Прилеп-Македонија, бр. 35―36/2010
  • "Migotania", Gdansk,Polska, numer 2 (31)/2011, str. 49
  • "Ciechanowskie Zeszyty Literackie", Ciechanow, Poljska, br. 13/2011, str. 121―122
  • Poezja dzisiaj", Poljska, br. 89/2011
  • NA WSCHODZIE, W SERBII (НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ), Издавач Krosnienska Oficyna Wydawnicza Sp.z.o.o. Krosno, Poljska, 2012. Изабране песме у преводу Olge Lalić Krowicke
  • "Nestor", Poljska, br. 1(27)/2014, str. 67.
  • "Wyspa", Varšava, Poljska, br. 4(32)/2014, str. 56―57
  • "Akcent" Lublin, Poljska, br. 4(138)/2014, str. 83―84
  • "Poem" Engleska, Routledge-Teylor & Francis Group, br. 3―4/2015, str. 259―264


VII   NAGRADE

  • 1982. г. на југословенском конкурсу за младе ауторе "Гораново пролеће" у Луковдолу (Загреб) ушао у избор за заједничку збирку (21 аутор)
  • Часопис "АКТ" Ваљево 2004. г. прва награда за кратку причу "Ћутање са Бранком или нема песме изван истине".
  • Прва награда /штампање књиге/ за циклус песама под називом "Узнемирени су свети ратници" издавачке куће "Импресум" из Ваљева, 2006. г. и штампање књиге под истим називом маја 2006. г.
  • Награда "Мирко Петковић" за 2007. Народна библиотека Неготин
  • "Змај Огњени Вук" за 2010. Нар. библиотека Смедерево-Смед. пес. јесен
  • "Милан Ракић" за 2010. УКС
  • "Златна струна" Смедеревска песничка јесен 2011
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 10, 2016, 03:54:05 am »

**

OBREN RISTIĆAko bih grad zidao



          AKO BIH GRAD ZIDAO

          Ako bih grad zidao dvore i kule kamene
          Nesvakidašnje naseobine na sunčevom blesku
          Ne onakve kakve se grade sred reke na pesku
          Jer večnost pripada svetlosti Pesak i stene

          Voda odnosi u neki drugi svet...





Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Oktobar 10, 2016, 03:55:19 am »

**

OBREN RISTIĆIz zbirke "Venac Tvorcu"



                                              Ah, krasotu nebeskog voinstva
                                                smrtni nikad postići ne može!
                                                                      P. P. Nјegoš



1.

žizni tolike minuše a pesma tek izustila...



Žizni tolike minuše a pesma tek izustila
Dan ovaj što zamandalio se kao carske dveri
A bilo je noći kojih bi se strašile i zveri
Oštreći zube u magli namah što se gustila

Sa ovo malo lјubavi i pesma bi nas odala
Govore u horu slikari lekari učitelјi đaci
Dostojni i nedostojni cirkuski pajaci
A istina časna sebe je najbolјe spoznala

Izmišlјeno je sve što uživanju služi
Mi kukavci nismo ovde stigli nepozvani
Po savesti istorije davno su nam odbrojani

Dani i samo prkos oko glave postojano kruži
A senke umilne posrću kao iz špalira
Čitav vek: dani i noći predugih lektira



                                                                                      .
1.

So Many Lives Passed Though Just Uttered A Song...


So many lives passed though just uttering a song
This day which has bolted itself  like palace doors
Truly there were nights to scare even wild beasts
Sharpening their long teeth in the thickening fog

If there is not love enough a song will betray us
In the choir painters doctors teachers and students raise their voices
Worthy and unworthy circus clowns
And the plain truth learns itself

Every indulgence is invented
We poor people did not arrive uninvited
The conscience of history counted our days long ago

Only defiance circles continually demanding its rights
And shadows stumble as if from an argument
A whole century: long reading for days and nights


2.

čitav vek: dani i noći predugih lektira...



Čitav vek: dani i noći predugih lektira
Sklopili su knjigu našu kao morski vali
Vazda o nama zbore sati koje smo prespavali
A još pevamo jasno kao iz psaltira

Ovek su nas takle godine mrkline
Posle mnogih zala dani nedovolјstva
U prisoju slovo zapisuje čojstva
Predaka i potomaka oko zavetine

Gori se primičem s pticama u jatu
Dalekim potomcima nosim poslanicu
Dok u hladu hrasta zavičaj moj sni i tu

Priči toj davnoj dopisujem stranicu
Na mnogaja lјeta stada bez pastira
Ni kao vreme između dva cveta leptira



                                                                                      .
2.

A Whole Century: Long Reading For Nights And Days


A whole century: long reading for nights and days
That closed our book like the waves of the sea
The hours we sleep away speak of us
And our clear song still rises from the psalter

We are touched for good by the years of darkness
After many evil days of imprisonment and lack
The prowess of ancestors and descendants on the sunlit slope
This letter sets down a pledge

I approach the hill where birds flock
Carrying my letter
While my homeland sleeps in the shade of an oak

I add a page to the ancient story
For years flocks with no shepherd cry
Like the time lost between the butterfly's two flwers
                                                                                 

3.

ni kao da vreme između dva cveta leptira...



I kao da vreme između dva cveta leptira
Ne beše dovoljno ni suncu u klici
Ni kišnom danu doslednom po navici
Jer premalo je ljubavi za trud pastira

I tvorca koji umeće da u toj slici
Prepozna sebe daruje nam kao veselje
Bogoliko. A premnoge su naše želje
Za let jedan il pokret u česnici

Majstora nedohvatnog suštine i lepote
Delo nad delima ko čudo nad čudima
Da jedna pogača održi tolike živote

I objavi: Gospod je velik u delima!
Ispisuje se od najdonje do najviše vrline
Zavetne knjige zbore a premalo je mastila...



                                                                                      .
3.

The Time Between The Butterfly,s Two Flowers


The time between the butterfly's two flowers
Wasn,t enough for the sun inside the ear of wheat
Nor on a day of persistent rain
Were crumbs of  love enough for the Shepherd,s work

Nor is our self-recognition in the picture
That divine joy grants us enough for the Creator
There are too many wishes
To be released at Christmas

Bread of unattainable essence and beauty
Work of works like the miracle of miracles
The Master sustains so many lives with this bread

And reveals: The Lord is great in His works!
From the lowest to the highest virtues
Hymn books tell everything though they lack the ink.


4.

zavetne knjige zbore a premalo je mastila...



Zavetne knjige zbore a premalo je mastila
Za pokret smerni na kućnom pragu
Da priču ispiše ćutke ko zver na tragu
Obznani žitije, slova tihovanja, što gustila

Se nepredvidivo ko novi dan, čista
I odveć skromna za buduće izazove
I premalo svetla da u imenu zablista
Kad korice sklapa lagano ko mehove

Žitija godine samo iskra zaiskri
U pepelu što buni se protiv smrti
Retki su samotnici, čudaci ― škrti

Na peru, čekić i dleto ― majstorska lektira.
U borbi protiv nužde ni reč nije dovoljna
Da opiše prizor što strasnog poeta bira



                                                                                    .
4.

Hymn Books Tell Everything Though They Lack The Ink...


Hymn books tell everything though they lack the ink
Needed for this humble move on one's own doorstep
To print a story discreetly
Making a hagiography known to all

Silent letters, as unpredictable as the future,
Too modest for the challenge of that future,
Daylight isn't bright enough
When the covers of hagiographies close

Easily as bellows
Only some sparks in the ashes refuse to die
Show up ― rare eccentrics ―

No pen but a hammer and a chisel
No one word enough
When a passionate poet chooses to describe the scene


5.

da opiše prizor što strasnog poeta bira...



Da opiše prizor što strasnog poeta bira
Samo ruka zadrhti smerna svetlonosca,
Al reč ne izgubi moć da osvetli zvezdokosca
I da odmah pri tom ko barut eksplodira

O, kako se noćas zvezde rojile ko pčele!
Kao dar sa časne trpeze oko glave kruže.
Otvorila se drevna Knjiga ― poletele strele
Sa Balkana majstorima da se pridruže

Pohodiše nas livci ― mnogo neimara
Da svoje umeće tvoračko u zvona izliju
I zazvone sa Midžora, Rtnja i Hisara

Ali livenje zvuka odabranima se samo podari!
Malo je umetnika takvih, ne beše ni pravednika
Ni boje za tajni znamen presvetloga lika



                                                                                    .
5.

When A passionate Poet Chooses To Describe The Scene


When a passionate poet chooses to describe the scene
The hand of a modest light-bearer can only tremble
But the word does not lose the power to illuminate
And immediately it explodes like gunpowder

Oh, tonight bees swarm in the sky!
Circling around the fead like a gift from the altar table
The ancient Book is opened ― the arrows fly
With the Balkan master ―

Casters, so many masters in our history
Whose skills cast and ring the bells
From Midzor, Rtanj and Hisar1

But the art of casting sound is given only to a select few
Few artists are such masters, they are not even the Righteous
Nor do they use colour as a secret token of their serene charcter


Note
1. Mountains in Serbia.

Translated by Daielle Trajkovic
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Oktobar 10, 2016, 04:01:34 am »

**

OBREN RISTIĆIz zbirke "Venac Tvorcu"



6.

ni boje za tajni znamen presvetloga lika...



Ni boje za tajni znamen presvetloga lika
Ne darivaše večni plamen toj formi
Ni po volji Božjoj il božanskoj normi
Ne predstaviše dostojno sliku mučenika.

Da mrči belinu ni kap mastila ne osuši
Samo huči, huči ko na pergamentu izbledela
Ta podzemna sila stvorena za časna dela
Al pokret dleta samo sklad godova naruši!

I hitnu se glas klepala kao melem i dar
U prvom  zraku sunčevom da objavi Tvorca
I kroz urvine i klance zamače u goru. Zar

Ima dara svetlijeg od darodavca!
I knjige časnije od psaltira! Možda samo
Takvoga majstora razbornog što uznese ga lira




7.

takvoga majstora razbornog što uznese ga lira...



Takvoga majstora razbornog što uznese ga lira
Pod Starom planinom tražismo i ne nađosmo
A pohodiše nas gradovi mnogi, drumovima hodismo
Carskim i opevanim rekama plovismo do uvira

Kao mulj se nataložile sve probdevene noći
I dani u kojima slavismo sveto ime
Ali o čemu pevati kada nam i leta i zime
Isto mirišu. I kuda posle svega poći

U ovo gluvo doba? Kako Pesmi prići,
Toj nevesti razuzdanoj ― Danajevoj kćeri
Otvorilo se more na četiri strane ― retka slika

Za časnoga namernika mudrost svoju da odmeri
Al ni senka pajaca ne dotače se mudraca
Ni modela dostojnog savršenog umetnika




8.

ni modela dostojnog savršenog umetnika...



Ni modela dostojnog savršenog umetnika
Ni mnogo bližnjih savršenstvu tom
Ni poslanice blagoprijatnije potom
Ni previše onih kojima je ljubav sveta slika

O kako bi nas reči možda neke spasle
U besedi sa Ocem nebeskim o kada bi i tako
U smirenoljublju samosudni zapevali lako
Hvalom uznoseći presvete Božje jasle!

Ni pobede bez podviga dičnih stradalnika
Pesma nad pesmama ― znanje blagorodno
I istina kroz more knjigu divnu ispisuju

I kladenac na časnoj trpezi krepi ugodnika
Al tvoračku moć i pamćenje narodno
Strašan je napor da reči ne izgube u glasju




9.

strašan je napor da reči ne izgube u glasju...



Strašan je napor da reči ne izgube u glasju
Apostolski zavet da opevaju suštinu smelu
Zvuk na početku i na kraju Znak Slovo u pepelu
Zgaslo i Samo radosnu himnu žita u klasju

Krotkim koracima vodonoše sa krčagom o vratu
Niz staroplaninska divlja brda zavičaj sričem
A kao da u vek tijo silazim ili od nečeg uzmičem
Srce mi u visokim šumama još radosno kuca, tu

Gde samo odabranik dostojni spoznaće u tajni
I sevu munje balkanskog orla let oproštajni
Kao put u visine svete il pad sa strmoglave litice!

Duž zamišljene reke to radost se zbi i tvore
Celivane reči zaodenute da vazda besede sučelice
Svoju božansku moć i iskrom svetom progovore




10.

Svoju božansku moć da iskrom progovore...



Svoju božansku moć da iskrom progovore
Nekoj višoj formi zračne darivaće reči
A do savršenstva dovedena svetlost leči
I anđeli sa freske gračaničke vavek zbore

Dva sveta jednoga tvorca, naličje i lice
Na istom hlebu i vodi, na istom pričešću
Vozneseni do udivljenija tom blagovešću
Da u trenu jednom trajemo čisti netremice

Dana ovog poslednje kapi bistri pogled pije
Grgoljeći lagano sunčev zračak izdaleka
Odisej sam, vraćam se iz tmine i dubine veka

Tu na stopalima vrelim još zavičaj krijem
Što umornom koraku podariće smisao zore
Kada podignu se zavese i časne dveri otvore




11.

kada podignu se zavese i časne dveri otvore...



Kada podignu se zavese i časne dveri otvore
Prkosiću u grudvu sklupčan u nekom oblaku
Mrkom ponad rodne kuće u starom budžaku.
Samo će šume drevne znati da ću ja gore

Sa prvim sunčevim zrakom u prah da se
Možda pretvorim ili u sunčevu meku vunu
A možda me samo jedna kišna kap kao lunu
U vedroj noći kao u crnu jamu u okean odnese.

Treptaji vatre i vode tajnoviti su razgovori!
Ako se zakačim za neki divlji koren u gori
Kao stoletni hrast izrašću stasit i lep!

Zverima biću drag a sa orlovima u let ―
Visoko a potom niz bogaze i litice...
Prhnuće sve tajne anđeoske kao plahe ptice




12.

prhnuće sve tajne anđeoske kao plahe ptice...



Prhnuće sve tajne anđeoske kao plahe ptice
I sve što letelo nije poleteće sa gore
U susret zvezdama što noćas običnije govore
Ono što će sutra svi već znati a ulice

Zaćutati jer način na koji razmišljam s toga
I nije možda način na koji ugodnik božji poima
Svu čamotinju teški tovar minulih zima
I kao letnji pljusak obilan i brz posle koga

Nam je svaki sunčev zračak mnogo strasniji
Predstavljajući nam jasno uzaludnost moći
Uobičajene letargije U svom neimarstvu

Ukrotiće naše misli za podvig časniji
Gospodar umova i blagovest njegova će doći
Za spas istine i lepote u ovome carstvu




13.

za spas istine i lepote u ovome carstvu...



Za spas istine i lepote u ovome carstvu
Daleko, daleko od ljudi u sivom pejzažu-poet
Gde silan ko u stihu postojano svršava se svet
Stazama gorskim po trnju svakom neimarstvu

Vičan rimuje gorkom bilju i retkoj ptici
Dobrotom da nošena pesmu pesmi pesmom
Na svetli dlan dedov ko na meku paprat, dom
Svoj od sunčevih zraka gradi. U zrnu, u klici

Začeto slovo u srok i zvuk u svetlost i krasotu
Trpeza za pretke i potomstvo nebesno u snežnim
brdima  radosno doziva davnašnje ognjište. Tu

Gde tišina kroti valove dalekih mora, nežni
Titraj znamenja časnog sakriće tajne riznice
I sva priroda će pokazati svoje drugo lice




14.

i sva priroda će pokazati svoje drugo lice...



I sva priroda će pokazati svoje drugo lice
Strašan će se preokret dogoditi, haos kakav se nije desio
Nepogoda kakvu je samo sa željom tvorca Gospod udesio
Da mladost večnu i lepotu na poprištu izmaglice

Odbrani. Nabujaće potoci niz klisurine i klance
Pričini mi se da se okean pretače, ledena lava kulja, melje
Pred sobom ta sila i razbija večne brave i teške katance
O, kako se smanjio vodeni prostor između neba i zemlje.

Dane lepi osvani osvani belinom tvorca obznani u času
Kad ognjište poprima savršen oblik savršenog graditelja
Kuću za pretke i potomstvo potonje u svetlost zaodeni

Ako sam pesnik samo me ovde dovoljno ima, u glasu
Bilja i voća, u cveću i trnju. Duša se u tišinu spustila.
Tolike žizni minuše a pesma tek izustila.




15.

M A G I S T R A L E



Žizni tolike minuše a pesma tek izustila
Čitav vek: dani i noći predugih lektira.
I kao da vreme između dva cveta leptira
Zavetne knjige zbore...A premalo je mastila

Da opiše prizor što strasnog poeta bira,
Ni boje za tajni znamen presvetloga lika ―
Takvoga majstora razbornog što uznese ga lira
Ni modela dostojnog savršenog umetnika!

Strašan je napor da reči ne izgube u glasju
Svoju božansku moć i iskrom svetom progovore.
Kada podignu se zavese i časne dveri otvore

Prhnuće sve tajne anđeoske kao plahe ptice
Za spas istine i lepote u ovome carstvu
I sva priroda će pokazati svoje drugo lice!
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Oktobar 11, 2016, 11:47:21 pm »

**

OBREN RISTIĆIz zbirke "Livenje pesme"



GOSPOD JE VELIKI POETA

I kurjaci su noćas zavijali
Negde na Tresibabi
A noć samo što ne ujeda
Toliko se kiše slilo

Kao da Gospod govori!
Gospodar vatre i vode!

Vek se čitav spustio na nejaka pleća
Vek vukodav vek nedovoljstva
Ali sve što ima lice ima i drugu stranu
Osim ove postoji i drugačija pesma

Život ili tren je ovo pripitomljen
U gustim maglama Stare planine
Lelek u teskobi
Savršen model savršenog majstora

Gospod je veliki poeta
Pisano je u Knjizi istine!




NOĆ DUGA, VEOMA DUGA

Spuštaju nas u noć dugu!

Zavičajne šume su iza nas
i sve tajne.

Deda svezao glavu pod miškom
na istoku Serbije
u najvišem orlovom gnezdu.

Evo, već tolika leta
otac i ja
ćutke koračamo oko ognjišta
pognute glave
i čekamo da se izlegu
orlovi mladi.

Noć velike obmane
Predugo traje.
Psi laju
A petlovi ni da se oglase.




TIMACUM MAIUS
TIMACUM MINUS


Vojskovođe, vitezovi i mnoge vojske,
konji i mazge natovarene,
pitoma stada i zveri
svetim putem
Timacum Maius ― Timacum Minus
kao po tragu ptica selica.

Sedlamo konja za Velikog Župana,
pripremamo ga praznično u novu odeždu
za nove pohode ― despotski.
Koplja i štitove kuje kovačnica
na Baranici u istočnoj Srbiji.

Već ko zna koji put kule padaju.
Pred otvorenim vratima gradskim
gordi na isteku veka
stojimo u redu za pričest
ili na veliku svetkovinu odlazimo.

Pastiri se učtivo klanjaju
a stado stalo ko ukopano
sred lepote i tišine svetačke.
Tu treba sagraditi crkvu!

Župane, vreme je za manastir!




PRED POLAZAK  

Već stotinu godina osećam na plećima
svu muku pradedovsku.
Nama, na bunjištu u ovom delu Balkana
godine tiho prolaze i brzo starimo.

Čitav vek i više
moj deda na koprivi kraj plota.
I evo sada pred polazak
sa požutele hartije precrtava međe.

Umesto oporuke
usmeno predanje bar za dve knjige.

Ispod praga
sa zmijom se dugo oprašta
i moli je da kuću pričuva.

Sinovi vekovima služe gospodara,
što sagrade biva porušeno.
Velika im žrtva namenjena
svi unuci već su uzidani.




PROSLAVA DANA OPŠTINE

Na železničkoj stanici u Nišu
(ili Astapovu, vrag bi ga znao!)
neke kurve uporno se kače i ljube
dedino ordenje.
(grof Tolstoj sišao u narod).
Kažem im da se nose u materinu!
Ni za kriv k. nisu i moj deda
sremski omladinac nije više komunista.
Dok ga izvodim iz bolnice
neki važni ljudi mrko me gledaju
i sve pamte.
Naš pop u prvom redu svetački sam,
drugi red prazan
a u trećem lokalni političari
dostojanstveni i glavne dame s punđama.
Gradski hor svečano izvodi Mokranjca!




KONSTITUISANJE NOVE
OPŠTINSKE VLASTI


Daleko na istoku, u Serbiji, možda
Kao na kakvom otoku sivom
Čitam ponovo Jesenjina, Puškina
I religioznog Fjodora Dostojevskog.

Ah, ruski mučenici!
Ah, ruski pisci ― najveći na svetu!

U gradskoj bolnici viče moj deda
I isluženu osamdesetogodišnju udinu
Pruža
Da mu namaknu cevčicu i kesu.

Mokro je,
Fantastično je svuda!

U svečanoj opštinskoj sali
Na kraju ovoga leta uz sve počasti
Narod postavlja novu gradsku vlast.

Ah, srpski narod!
Ah, srpski narod!




NA SLICI DRAGOSLAVA ŽIVKOVIĆA

Šta nas to ovde u ovim predelima greje,
Gospode?

I posle Knjaza, na kom to kantaru merimo
ako nismo s tobom?

Ćudljive su zime u našoj Krajini.
Ledom okovanih jezika, uz dva Timoka
do Stare planine u sebe se uvukli,
skoro da senku svoju grizemo
radoznalim pogledom dečaka —
sa balkona na slici
Dragoslava Živkovića.

Čitajući sveta žitija
umetnik čeka da sa prvim litijama
pregazi reku.




LIVENJE PESME

           Radetu Tomiću

Mudrost je neophodna zaista
U danima ovim
Kada prebiram tražeći reči
Kojima bih da izlijem stih

Iznova se vraćam svetom ocu Nikolaju
I razmišljam o onima
Koji su nenaučeni postali
Učitelji drugima
Biće da je to naš usud
Svih ovih godina
Koje smo pojeli u oskudici
I siti na sam početak stigli

Kao ptica kojoj su silni
Krila pokidali
Ko slepi noćnik što udara
U zidine pećinske

A kako je izliveno zvono
Na crkvi našoj
Govore svete knjige i retki samotnici
A livenje pesme!

A livenje pesme
Znaju pesnici posvećeni časno!




PSI LAJU  

      Još jedno pismo iz Srbije,
      Proleća 1999


I ova proteče voda!

Uzaludan je svaki napor
da zvuk razaberemo tek.
A ptice nam crne sleću
i beton grizu sa mostova
kojih je sve manje.

Proleće je stiglo u krajeve naše
i sa neba trešnje padaju ―
u reku pravo.

Ljudi masovno u prirodu izlaze,
sa neba darove sakupljaju:
prokletstva, zablude, bunike i kletve.
(Prave rala, zveri krote).

Pijanstvom do ludila svi su srećni!
Ni krznaš Marks ni kožoder Lenjin
ne bi se ovde bolje snašli.
A kučkin sin?

A kučkin sin...

Psi laju da se poludi ―
danas nam opet reče Jesenjin.
 



SAMO ZA PRAZNIKE

Treba maksimalno do krajnjih granica
uložiti trud biti optimista
umočiti svoje pero odbaciti se drugo
i pisati pisati svakako
pohoditi svet
O kako je divno gotovo poetski
pomokriti se sa vrha kineskog zida
on se jedini iz kosmosa vidi
i odatle spustiti se među starce
prilično zbunjene po običaju
kada je o poeziji reč
Oni uglavnom razlikuju kineski od
običnih zidova ili nekih piramida
i velikih svetskih čuda
careve od faraona
Ali vladar je vladar kažu
i hromo klate uspomene sa sremskog i
ostalih frontova
a ordenje jednako ljube kao žene
i čuvaju samo za praznike




NA PUTU ZA SVRLJIG

Na dan Svetog Ilije svake godine
veliki vašar vrteške razne igre
i zabava a cirkus bez dnevnog reda
neprestano uprkos upozorenjima
intelektualaca šarene šatre niz
ulicu klovnovi presušili reku žabe
krekeću mađioničari umetnički
zbunjeno posmatraju scenu pomešanih
uloga kako će pred Gazdu šta
publici reći u međuvremnu šta
majmunima i lavovima kako će pesnici
ovo odsanjati šta će slovoslagači
šta kritičari pisati šta će učiteljica
reći a šta unuci dedovima kako će
se devojke čedne u ovome snaći na
putu za Svrljig u predvečerje jedno
sneg pada pišem ovu pesmu koja
od mene uporno beži izmiče knjizi.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Oktobar 13, 2016, 12:33:15 am »

**

OBREN RISTIĆIz zbirke "Sutrašnji varvari"



SUTRAŠNJI VARVARI

Ako bih grad zidao dvore i kule kamene
Ovde bih drevne doveo majstore
One u vekovima minulim zaboravljene
One koji jedini su vični da moje namere

Tek naslute I pravu meru Tačan ugao
Izlaska i zalaska sunca i meseca spram
Beskonačnosti u peni, zrak po zrak, kam
Na kamenu. Njima će se samo kazati ko

I kako će buduće naseobine, te kuće
Nebeske naseliti. I nevesta čija će
Bezdanim temeljima svoje devičanstvo dati

Jer samo će oni, iz vekova davnih neimari
Vetrove divlje moći potčiniti i prizvati
Novi sunčev zrak. Ti sutrašnji varvari.




AKO BIH GRAD ZIDAO

Ako bih grad zidao dvore i kule kamene
Nesvakidašnje naseobine na sunčevom blesku
Ne onakve kakve se grade sred reke na pesku
Jer večnost pripada svetlosti Pesak i stene

Voda odnosi u neki drugi svet Knjigu o tome
Staroplaninsku Poeziju žića u samu zoru
Kapima rose tim mastilom svetim na izvoru
Sriču u minulim vekovima ostavljeni što dome

Se krotki na raskršćima puteva gorskih
Oni koje katkad u snu viđam jer vreme ovo mnim
Ne ište obične već one što pogledom smernim
 
Misli brode pre davnih kiša Zrak u stih
Jer takvi gradovi nove ljude tvore
Ovde bih drevne doveo majstore




JUTRO

Jutro. I sunce se rasprostire lagano na
Nežne talase morske, kosti izmorene svoje
Predajem tom trenutku u uvali iz praistorije
Razvlače me po šipražju kamenju i špiljama

Koje su nekad ovde domile marljive vojake
A sad samo oko razroko u kršu i žbunju prenu
Se iako  usnulo davno je. U ovom trenu
To kosti ove rasturene ne osećaju, već znake

Istorije koja se na njih  nataložila
Spis po spis zrno na zrno prah
U  kamen, stih i knjiga o vremenu Dah

Je i krvotok života ― vodena sila
Sve što rukom  htedoh, umače i oku
I samo je eho minulog u budućem toku.


Valdanos kod Ulcinja, 02.08.2011



POSLEDENJI DAN

Slovo Crtež u pesku U talasima zvuk
Iz galaksije daleke, iz tajanstva i mira
U jedno pismo prošlo i buduće sabira
A kome će povest biti poverena za nauk

Spoznaja ili slutnja, tek čulima se ote
Kakav je bio poslednji dan, bez strasti
Svedočiće  zavičaj moj koji iz ove krasote
Blista na horizontu i sa njim će srasti

Da li će čas taj imati snagu i lepotu vulkana
Iz utrobe, silinu vode iz tamnih dubina
Ili će nežno sunce ovoga umilnog dana

Ka svom zalasku objaviti večnost Oca i Sina
Možda nam kamen ostroški svetlošću u zametku
Blagovesti. Ili će reč samo kao na početku.




BALADA  O STAROPLANINSKOM KONJU

Gora  divlja u pogledu, nepogoda, tren
Podvigu vičan, klici  i nevidelici
Nebo se spustilo na zveri u izmaglici
Na kantarion rastinje i svetli kamen

Na zub babin bilje trnje i urvine
Propinje se rže at il dorat mustang
Vranac krilat pastuv staroplaninski
Nevestu traži doziva iz mrkline

Međ nogama munje, grom niz litice
Seme plemenito iz kog će nići, zaneti
Iz kog će se izleći plamene ptice

Ne zna  gazdu i uzdu ne sedla se i ne jaše
Nikog da vidi niko da ga vidi A snaše
Koje ga poznaše rodne im godine behu




NI DANA BEZ POZORIŠTA

                  Zoranu Radmiloviću

Najveća scena je ona na koju preseli
Se ti u divoti nebeskoj kao nasred Agore
Tamo gde smerno igraju oko vatre svi veseli
Carevi vojskovođe i cela svita Tek gore

I majstori ispod brka strele odapinju
Blage što miluju se kao mirnog mora vali
A crni sneg pada na našu Krajinu
I Rtanj svetila gasi kao za fajront Ali

Ni dana jednog bez pozorišta neka ne bude
Jer sneg crni pada na Krajinu i smeh
Tvoj u klupko ledi se sa kikotom dvorske lude

Da noć beskrajnu vaskrsne na pragu Greh
Dalekih predaka  naših iz snežnih visina
U nekoj novoj igri prepozna istina




U GORAMA ČUDO

                   Slobodanu Stojadinoviću

Čudovit sonet mnim ali ne ne zimski beli
U gorama visokim  jedino pesmi tesno nije
Dok duva košava i petnaest ispod nule je
Ovde snegom prekrivena želja u srce se seli

Vazda sa planine vrište mitski konjanici
I na ognjištu predačkom vatre raspaljuju
Tu zgrejaće kosti poslanica drevna koju
Od glasova i slova u jeziku nose u brojanici

Mudro u blagosti zbore seljaci u zavičaju
Čim se magla spusti sa Stare planine
U gluvo doba kad psi čuvari lance kidaju

Duša u zubima niz klance i klisurine
E tek sa prvom zorom vide se tragovi i dveri
U snegu i toru: Kakve li nas pohodiše zveri




IZ PROFILA

                  Branku Miljkoviću

Neki, valjda s pravom, u tišini izrekoše
Da iz profila gledano Branku sličim
Ili im se učini možda onako ko u priči
Davnoj da vazda neko nečiji nos imaše

I sem tog ponosa šta bi drugo moglo biti
Neki  je srpski pesnik nekad laskao svome egu:
 Ako on već jednom ode, ja ću se svakako roditi!
I bi tako a znaće se da li vredelo je ili begu

Je prinčev odlazak sličan, kad ja tek što
Dođoh. Oh, kako je bedna ta vaša šuma ksa
Verska i mlada grana breze... Avaj, nije to

Ona slika što zavađene miri reči. Na psa
Lutalicu podseća voz iz Zagreba  što ne sme
Bez pesnika. Jer,  izvan istine nema pesme.




UZ DUNAV

Na put polazim, u Krajinu, ko da me zove Astapovo
Negde kod Bukova glasnu se: Glavu dajem, Krajinu
ne dajem
! Da li je to zov hajduka u meni ili to
bolno peva Kosovo. Na gračaničku svetlu zemlju kanula

je najsvetija suza veka. Putujem uz Dunav, valovi spliću
istoriju i pesmu. A u moje prazne oči ponire Crna Reka.
Pevajte vi dični hajduci sa vama su i svi vaši starci
Pevajte uz Hajduka Veljka vi prkosni krajinski mladići

Vi nišči na ovom svetu Božji miljenici svedočite
u trezvenoumlju: Niko ne može služiti dva gospodara.
Pevaj Krajino, otvori sve česme i crveno toči vino

Zaželeće gosti pesmu stih što iz tih grozdova stvara
ognjište dom za pretke i potomstvo neimarsko
Oglasite se pesnici Krajine vaše da je nebesko carstvo




NA DRVENOM ŽLNSKOM MOSTU
                                           
                 Ocu Siniši, proti timočkom

Crna životinja u zlo doba zver jednoroga dolazi
S juga Samo joj oklop beli niz Tresibabu mrklinu gusti
Ni petli da se objave psi na lancu usnuli Na stazi
Do crkve Svetog Pantelejmona most drveni izusti

Ono što negda činila je reka  Ili to krik samo umače
U goru i sa prvim kapima kiše na divljem rastinju
U venac se uplete Jedino vetar ponad krajnjih kuća u
Tom pristaništu lednom jezom negosta prati i omče

Ko perčin sedi raspliće Ništa se potom desilo nije
Prah prahu zemlja se otvorila sve ište ponorište
Niz mutni Timok ko na bojištu jezdi sito čudovište

A krst svemilostivog sa ovog mesta dok još kiša lije
Bogoljubac krajinski voznese na nebo u svete visine
I tu eno osta vekovima Vrh Stare planine
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #7 poslato: Oktobar 17, 2016, 02:35:44 am »

**

OBREN RISTIĆIz zbirke "Sutrašnji varvari"
Translated by Danielle Trajkovic



ZATOČENIK U PESMI

U ovom lažnom pesoovskom životu kog ću se
Možda ipak odreći ako bude prilike ili ako
Se pak posreći da to kasnije učine moje tužne
rime tako što će jasno reći da je jedini život

Koji sam imao onaj u stihovima u udobnoj izbi
Od sunčevog bleska gde sam se rodio onoga dana
Kad je proleće bivalo proleće i jedna ptica
Izgnana visinama stremeći zrakom odenuta bi

Mladi orao nepoznati kosmos upijam i samo na
Tren puštajući pogled na donji logor gde nužno
Borave sve moje brige ili sam ja zatočenik taj

Koji se vraća sa čarobne planete pesme kao što
Dan smenjuje noć i što vazda čine oseka i plima
U dilemi da li je zaista potrebno pisati poeziju



                                                                                     .
CAPTIVE OF A POEM

In this false dog life that I'll maybe one
Day still waive of if there'll be a chance
Or if there’ll be luck my sad rhymes will do that
Later clearly saying the only true life

I ever had was in the verses in the comfortable
Pantry of solar flare where I was born the day
When spring was becoming spring and a bird
Banished to the heights aspired to rays got dressed

Young eagle the unknown universe I absorve and
Only for a moment look at the lower camp where
Necessarily all my conserns live or I’m the captive

Who returns from the magical planet of poems as
Day alters night and the same always do the ebb and flow
In a dilemma is it really necessary to write poetry
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #8 poslato: Oktobar 20, 2016, 03:56:37 am »

**

OBREN RISTIĆ"Venac tvorcu"


OBREN RISTIĆ, DVOSTRUKI MAJSTOR STIHA


Obren Ristić oglasio se u srpskom savremenom pesništvu sada već davne 1996. godine knjigom indikativnog naslova Sređivanje utisaka. Bila je to knjiga okušavanja ― nikako samo formalnog, budući da je Ristić već u njoj naznačio, makar u malome, svoja buduća traganja i osnovne motivske krugove.

Potom se, 2002. godine, pojavljuje Ristićeva knjiga Na istoku, u Serbiji. Njen naslov je pesnička parafraza davne rasprave Svetozara Markovića, a formulisan je kao neka vrsta ekspresivne "premetaljke". Kako u pesničkom jeziku, onda kada je utemeljen, promišljen, različit od neodgovorne logoreje malo šta može biti slučajno ― i jednoznačno ― i kako jezik Obrena Ristića delatno doseže te više "propozicije" ― sklon sam da u naslovu ove knjige naslutim i nešto više do ekspresivne jezičke igre.

Središte pesničke avanture Obrena Ristića naoko je precizno određeno i gotovo geografsko ― "topografski" pouzdano imenovano počev od spomenutog naslova i uvodne pesme. Srbiju, koju je po predanju i apokrifu već Sveti Sava video kao posrednicu između Istoka i Zapada ― zemlju "osuđenu" da bude Zapad viđena iz istočne perspektive i Istok sagledavana sa zapadnih prostora ― tu kuću napred druma kojim hrle carske vojske, putnici i trgovci, naš pesnik je prividno izričito smestio na Istok.

U isti mah, uz pretpostavku da je Srbija zaista samo Istok, pesnik se implicitno zapitao što se na Istoku Istoka zbiva, i nagovrestio da će njegova knjiga kazivati i o tome. Tako su sam naslov, baš kao i knjiga u celini, poprimili element objave. Obren Ristić se, svejedno, takvim vidokrugom i pristupom nije zadovoljio ― ograničio. Inicijalno dvoznačni smisaoni zahvat poslužio mu je kao "uvod" i osnova za specifičnu unutrašnju vizuru. U njegovo viđenje savremenosti-svevremenosti ugrađeno je stanovište što počiva na zavičajnom vidokrugu kao osobenom segmentu istoka Srbije, ali to ne znači da njega ne zanimaju svekolika, upravo planterna zbivanja, a pogotovu kombinovanje ― "presecanje" i nadopunjavanje dijahronijskih s ovovremenim iskustvima i saznanjima. Pouzdanim i punoznačnim rukopisom Ristić obuhvata i poetski imaginativno dograđuje i preoblikuje zavičajno, nacionalno i univerzalno u ravni motiva i u ravni neposrednog iskaza.

Zahvaljujući toj moći i proziranju stvari sveta u njegovom pevanju su, recimo, lokalni toponimi zadobili istu vrednost i punoznačnost kao i oni biblijski: vremena su se plodno izmešala i uskovitlala, a istorije preplele. Biblijski carevi vaskrsavaju u poeziji Obrena Ristića ruku pod ruku sa srpskim kneževima, županima i carevima; sveti ratnici bdiju nad Srbijom baš kao i seni njenih mučenika iz brojnih oslobodilačkih ratova i s paklenih stratišta.

U Ristićevoj poeziji ima i sugestivnog humora, opore ironije, grotesknih obrta ali i dragocenog, snažnog osećaja za sakralno. Ima, naravno, u skladu s onim što je prethodno rečeno, i tragičnih akcenata.

Pesnik vidi i odbacuje Zlo, žudi i ište spasenje ― ne samo za sebe i svoj rod nego za sve živuće. Shodno tome on svoje pevanje ne vaspostavlja monološki već dijaloški, većma negujući zapitanost nad prirodom stvari i pojava, a mudro ne nudeći izričite odgovore. Po toj osobenosti on je, čini mi se, na tragu izvorne i iskonske mudrosti našeg čoveka ― ne samo Istočne Srbije već Srbije uopšte.

Ali Ristićev dijaloški koncept u osnovi je izraz nemirenja s proizvoljnim i prolaznim autoritetima kojima pesnik, diskretno, a posve jasno, pretpostavlja krug apsolutnih vrednosti. To je još jedan razlog za utisak kako je lucidna, vitalistička, u isti mah verujući bit spomenutog našeg čoveka, i pogotovu Srbijanca sa iskoka, na pouzdan i valjan način zadržana i iskazana u poeziji Obrena Ristića.

Dijaloški koncept, opet, na neposredno formotvornom planu omogućava autoru da u svoje pesme utka i element lirske naracije. Zahvaljujući tome ova poezija jeste i ostaje komunikativna, mada je jasno da je lirska naracija, tj. poetsko kazivanje nešto posve različito, stilski distingvirano od govora i ne samo estetski nepretencionog nego i neartificijelnog, i utoliko "neuređenog" kazivanja.

Knjiga Obrena Ristića Venac Tvorcu pojavila se (2009) kao osamnaesta u biblioteci Krajinski književni krug. Ova biblioteka, izum Tomislava Mijovića iz vremena njegovog urednikovanja u zaječarskom časopisu Razvitak, tom zavičajnom kovčežiću i enciklopediji istočne Srbije stvaranoj u nastavcima, mogla bi da ponese pomodni epitet kultna. Ona, međutim, to nije pop tiražima ili medijskoj izvikanosti, već po reprezentativnosti. Knjige koje je čine pojavljivale su se škrto, u nepravilnim razmacima, više u diskontinuitetu nego u kontinuitetu. Dovijanja svih vrsta podrazumeva se da su pratila njihovu pojavu. Protokom vremena biblioteka se svejedno bogatila postajući činjenica čiji je značaj najverovatnije tek naknadno, kad mine neko vreme, kako kod nas obično biva, moći da bude sagledan.

Postala je reprezentativna pre svega po skupu imena koja je obuhvatila. Među svim tim imenima posebnu pažnju zaslužuju autori, mahom pesnici, stasali i opstali, ili poreklom, rođenjem vezani za krajinski zavičaj.

Osamnaesta prinova biblioteke, Venac Tvorcu Obrena Ristića, zaista je raskošna knjiga čiju sadržinu predstavlja sonetni venac zdelan majstorski, po svim klasičnim pravilima pesničkog umeća. U knjizi, prepleteni i združeni sa Ristićevim stihovima, gotovo ravnopravnu ulogu imaju koloristički crteži Dragoslava Živkovića. Stišani i delikatni, izatkani mrežastim i kopljastim potezima, igrom šrafura i zasenčenih, tamnih polja, ovi crteži deluju kao nagoveštaj neke usporene, buduće svetlosti, svetla što se sporo, u vlasti nekog višeg postupka i procesa, najavljuje i potom rađa. Fantazmagorija i onirizam obrubljuju plodove Živkovićeve imaginacije ― dominantne ženske likove povremeno propraćene pojavom karakterističnog muškog lika.

Ovim opisom, u stvari, želim da naglasim činjenicu da su se pesnikov i slikarev naum zaista susretno iznašli u prostoru knjige. Živkovićevi crteži nisu puka ilustracija, ali teško da se mogao naći drugi i drugačiji a komplementaran likovni prilog Ristićevim sonetima.

Ristićeva prva tema u sonetnom nizu je pesma sama, i to pesma kao apsolut; nastala, nagovestila se, "tek izustila" po cenu mnogih "žizni". Ona ishodi iz množine, iz vremena i trajanja, iz dana i noći, iz magle i tmuše. Upravo takva je istinita i časna, povrh svega i obuhvatna. Porodio ju je "čitav vek: dani i noći predugih lektira".

Pojam "lektire" tu, naravno, ne obuhvata samo knjige. On ih podrazumeva. Iz čitavog konteksta, međutim, proizilazi da nije reč (samo) o knjigama, nego i o čitanju univerzalne Knjige života. Takve da su nju uključeni i dostojni i nedostojni a pogotovu "savest istorije".

U narednom sonetu lirska eksplikacija se razbokorava. "Knjiga" postaje poslanica hitnuta u vreme, "priča" kojoj pesnik dopisuje stranicu svestan neraskidive veze predaka i potomaka. Bez obzira na krhkost ljudskog oličenu u "dva cveta leptira" (što je izuzetna, eliptična slika), predstava zavičaja je ono što traje, i što će trajati ("u hladu hrasta", s jednakom postojanošću), čas proistekla iz jave, čas satkana od sna.

Dela tvorca-majstora sjedinjuju se u trećem sonetu s delima Gospodnjim. Česnica i pogača, sinonimi života koliko i uzdarja Gospodu (velikom "u delima", sveprisutnog u daru života), naporedo s pojmljivim i nepojmljivim suštinama i lepotama omeđuju obzorje. Sakralnim elementima pridružuju se zavetne knjige za koje je "premalo mastila" budući da su prevashodno duhom pa tek onda i mastilom, eventualno, ispisane...

U četvrtom sonetu zavetne knjige se konkretizuju kao "žitija", kodeksi vazda otvoreni. Čitanje i listanje, a pogotovu sklapanje korica metaforički će se potom povezati s duvanjem mehova. Ali ti mehovi su nekog višeg reda: njihov "dah" iz pepela "što buni se protiv smrti" iznedruje iskre.

U petom sonetu nastavlja se nebesko i kosmičko suočavanje pevača, "strasnog poete", s vrhunskim pojavama i silama. Još jednom se otvara "drevna Knjiga" da bi iz nje nahrupili simboli Balkana ― strele, majstori i livci, neimari zvona. Na tom mestu Obren Ristić, kao mali omaž tragičnom prethodniku Radetu Tomiću, uskrsava Tomićevo "livenje zvuka", sinonim čina nastanka pesme. Baš kao i Tomić, Obren Ristić umeće livenja pesme smatra retkim, dragocenim darom dodeljenim jedino odabranima. A pravih umetnika je malo, baš kao i istinskih pravednika, poručuje nam poeta. Retki su kao probrana posvećena boja "za tajni znamen presvetloga lika".

Ključni iskazi u šestom sonetu zbrajaju simbole poput pergamenta, kapi mastila i pokreta dleta kako bi se utro put tvrdnji da je nad svima njima nadmoćan "glas klepala". Sa prvim zrakom sunca taj zrak obznanjuje sveprisutnost Tvorca, darodavca svetlijeg čak i od sopstvenih darova.

Staroplaninski predeli izranjaju u sedmom sonetu iz balkanskog okružja. Nižu se pomeni gradova, drumova i reka. Čak se i more, u viziji protobalkanskog pevača (kojem naš autor pozajmljuje glas), otvara "na četiri strane". Potraga za Pesmom se nastavlja unekoliko počinjući da nas podseća na traganje za Zlatnim runom.

Savršenom umetniku ― obznanjuje osmi sonet ― nedostaje model koji bi ga bio dostojan. Savršeni umetnik nije ravan vrhunskom Tvorcu ali bi mu se mogao približiti (i "spasti" je od svakog greha) iznalazeći prave reči za besedu-molitvu.

U poslednjim stihovima poslednje tercine sledi dramatično, mnogoznačno upozorenje:

Al tvoračku moć i pamćenje narodno
Strašan je napor da reči ne izgube u glasju


Makar poruka sadržana u navedenim stihovima i ne bila apsolutno nova, u njoj je iskazan deo Ristićevog vjeruju. U isti mah je ona i svojevrsni memento.

Prvi katren devetog soneta dograđuje i čitavim prepletom raznorodnih simbola zaokružuje prethodnu poruku:

Strašan je napor da reči ne izgube u glasju
Apostolski zavet da opevaju suštinu smelu
Zvuk na početku i na kraju Znak Slovo u pepelu
Zgaslo i Samo radosnu himnu žita u klasju


Pojmovi-simboli što se u Ristićevom pevanju sustiču postojano obnavljaju i variraju, kako "tehnika" soneta i pogotovu sonetnog venca nalaže, čitav skup već aktiviranih motiva. Pojedinačne pesme (soneti) ulančavaju se u niz a njihova lirska semantika oponaša vrtložno kretanje. To postignuće potpomognuto je delimičnim izostavljanjem interpunkcije, tako da značenjske i retorske akcente prevashodno signalizuju velika slova (uključujući i neminovne predahe, podrazumevane pauze).

Uspenje u više sfere nastavlja se iskazima desetog soneta. Skladnu protivtežu sferi apstraknog u ovom sonetu, opet, oličavaju "freske gračaničke", identifikacija s Odisejevom sudbinom i gotovo crnjanskovski, stražilovski stih:

Tu na stopalima vrelim još zavičaj krijem

Jedanaesti sonet nalikuje na apoteozu: pesnik tka slike vlastitog večnog trajanja u nedogledu prirode, u stalnom ponavljanju istog. Te slike su zaista majstorski zdelane, dinamizovane i nadasve vitalističke.

Na samom kraju pesme, sada kao omaž Branku Miljkoviću, odzvoni retoričko-melodijski prepoznatljivo stilizovani stih:

Prhnuće sve tajne anđeoske kao plahe ptice

Još miljkovićevski karakterističnih stihovnih podsećanja doista ima u svekolikom Ristićevom pevanju. I ta mesta su osobeni signali, naznake za začeti preplet ovozemnog-ovostranog i sakralnog.

Valja naglasiti najvažnije: u kompoziciji Ristićevih soneta takvi stihovi-naznake ne dominiraju već su, naprotiv, evokacija data s pravom merom.

O osmišljenosti tog postupka pogotovo svedoči obrt sadržan u dvanaestom sonetu. Mesto na koje posebno skrećem pažnju (poslednji stih prvog katrena) začinje se ovako:

Ono što će sutra svi već znati (...)

da bi nastavak istog stiha označio semantičku promenu, u neku ruku i promenu ritma:

(...) a ulice
za kojom sledi opkoračenje, skok na prvi stih naredne strofe, tako da odabrano mesto u izvornoj potpunosti glasi:

Ono što će sutra svi već znati a ulice // Zaćutati (...)

I nije ovde reč o pukom prelomu već o novom, autorizovanom i autorskom Ristićevom postignuću.

U trinaestom sonetu dosad minimalnu upotrebu interpunkcije ― kao i u nekolikim prethodnim slučajevima ― nadopunjuje korišćenje tačke. To gotovo automatski povlači nagoveštaj (ali samo nagoveštaj) rečeničnog razgraničenja i odgovarajuće organizacije iskaza. No preko ove crte se ― kao i u prethodnim primerima delimične i mestimične upotrebe interpunkcijskih znakova ― ne ide. Razlog za tu posebnu meru prethodno je naveden. Ta prividna nedoslednost, u stvari faktička pesnička sloboda, u neposrednoj je funkciji vrtložne organizacije iskaza i značenja.

Četrnaesti sonet, najava "strašnog preokreta", haosa i moguće apokalipse ujedno je veličanje dana, beline, tvoraštva, ognjišta i kuće a povrh svega beline, kao svetlosti sveta.

Ako sam pesnik samo me ovde dovoljno ima, u glasu
Bilja i voća, u cveću i trnju. (...)


posle molitvenih invokacija naglašava pesnik glasom što ponovo bruji himnično i panteistički.

Magistrale su, u skladu s osveštanom formom sonetnog venca, retoričko-simbolički rezime, brujanje potčinjeno i uslovljeno harmonijskom shemom i, naravno, mnogoglasni udar.

Obren Ristić, pesnik upamćen po naklonjenosti slobodnom, tek mestimice rimovanom stihu i asonanci a pogotovu prepletu motiva (sve do sudara iz kojih vrcaju iskre poetskog smisla) odabrao je staru, osveštanu formu. U stari vrč soneta ulio je novo vino osvedočujući se još jednom kao stvaralac u milosti Tvorca.


*

Izbor Ristićevih pesama koji je sada pred čitaocem, organizovan kao trodelna celina, utemeljen je pretežnim delom na njegovom sonetnom majstorstvu. Venac Tvorcu pri tome je neka vrsta "ključnog pevanja" mada ne bi trebalo nimalo zapostaviti prethodno i naknadno nastale sonete, uključujući i najavu mogućeg novog venca. Na samom kraju treće celine, naslovljene Gospod je veliki poeta, obrele su se i neke od ranih, u slobodnom stihu nastalih pesama Obrena Ristića (poput Proslava dana opštine i Konstrituisanje nove opštinske vlasti). Iza ovih nepoetičnih naslova otkriva nam se obrazac Ristićevog suočavanja sa svakodneicom, opet obuhvaćenom kroz spoj ― preplet sinhronog i dijahronog, mešavinu raznorodnih motiva i podsećanje da naša slika vremena ni najmanje nije monolitna. Robusan, rustičan jezik ovih pesama predočava nam još jedan pesnikov tvorački "ključ". Obren Ristić je, naime, jedan od onih dvostrukih majstora stiha što suvereno, podjednako uspešno, znaju da prigrle i stvaralački oplode kako elemente harmonije, tako i disharmonije. I to je, svakvako, ozbiljno umeće zahvaljujući kome ovaj pesnik uspelo izražava i protivurečni, dvogubi duh našeg vremena.

Srba Ignjatović
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #9 poslato: Oktobar 20, 2016, 03:57:04 am »

**

OBREN RISTIĆstihovi



TREN PODVIGU VIČAN
(Balada o staroplaninskom konju)

Gora divlja u pogledu, nepogoda, tren
Podvigu vičan, klici i nevidelici
Nebo se spustilo na zveri u izmaglici
Na kantarion rastinje i svetli kamen

Na zub babin bilje trnje i urvine
Propinje se rže at il dorat mustang
Vranac krilat pastuv staroplaninski
Nevestu traži doziva iz mrkline

Međ nogama munje, grom niz litice
Seme plemenito iz kog će nići, zaneti
Iz kog će se izleći plamene ptice

Ne zna gazdu i uzdu ne sedla se niti jaše
Nikog da vidi niko da ga vidi A snaše
Koje ga poznaše rodne im godine behu


Miodrag Sibinović VETAR U GRIVI : konj u poeziji slovenskih naroda — antologija —
Interpres • Beograd, 2011
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #10 poslato: Novembar 07, 2016, 02:36:07 am »

*
KULTURA:


OBREN RISTIĆ O ČASOPISU "ISTOK"

Ideja za pokretanje časopisa Istok... upravo ovde na istoku Srbije i u vremenu koje nije baš naklonjeno literaturi (ozbiljnim knjigama i književnim časopisima), u eri jedne hiperprodukcije lagane literature čiji je domet i ambicija da zadovolji tzv. kulturološke potrebe sve većeg broja problemima svakodnevice iscrpljenih čitaoca.

O časopisu govori Obren Ristić, glavni i odgovorni urednik.

― Moram reći najpre da se ideja za pokretanje novog časopisa rodila ili rađala, sazrevala već desetak godina unazad. Sazrevala je ta ideja u meni, menjala i dušu i telo, dobijala i telo i odelo da bi na kraju, tek krajem prošle ili bolje reći početkom ove godine dobila konačnu fizionomiju-časopis (knjigu kako mnogi vole da kažu) koji je pred vama.

Istok je, može se reći, dobro štivo za one druge, možda malobrojne ali one koji poseduju svu potrebnu opremu da smelo i znalački zarone u tajanstvene dubine književnosti i umetnosti uopšte.

Bilo je u početku kod mene dileme oko naziva časopisa: Zapis (Zavetine), Timakum (područje drevnog naselja) pa onda Timakus (Timok)... ali odustao sam od svega toga kad mi se nekim čudom ili Božjom promisli javilo novo ime ― Istok!

Bilo je kod mene i nekih drugih dilema i ograničenja: od osnivanja 2002. sam u redakciji časopisa Bdenje u Svrljigu, neko vreme bio i urednik, kasnije kao suizdavača priključio Književni klub "Branko Miljković" iz Knjaževca čiji sam predsednik i takođe jedan od osnivača... To su već neke praktične i proceduralne stvari i pitanja koja se postavljaju nakon onog najvažnijeg, a to je: Čemu novi časopis, čemu nešto novo ako nije drugačije. Čemu još jedan časopis u nizu već postojećih?

Onog momenta kad sam tu dilemu razrešio, preduzeo sam praktične korake:

― Osnovao sam novo udruženje UMETNIČKA AKADEMIJA ISTOK, zajedno sa (mogu slobodno da kažem ― ozbiljnim ljudima) književnicima Srbom Ignjatovićem i Stojanom Bogdanovićem, sredinom prošle godine. I od tad na ideji časopisa intenzivno radimo. Najpre, naziv (a to je već i kod imena udruženja definisano), onda format (ovako neobičan, osoben) i kompletan dizajn za koji je zaslužna g-đica Jovana Banić koja je završila postiplomske studije dizajna na prestižnom italijanskom univerzitetu i tamo radi.


ISTOK? SIMBOLIKA NAZIVA?

― Istok kao znak nekih uzvišenijih, kosmičkih relacija, sunca... mora biti takav da uvek donosi nešto novo, što drugačijim sjajem obasjava postojeće... Ako Istok znači i vezuje se za izvor, istakanje, onda ono što iz njega ističe mora biti nastavak tradicije, ali bistro, iz dubine...

A upravo je prof. dr Nedeljko Bogdanović (svima ovde poznat i šire poznati stručnjak iz oblasti jezika a sve više i kao pisac...) u razgovoru za ovaj prvi broj (rubrika Živopis, a na pitanje šta misli o pokretanju jednog novog časopisa na istoku sa ovim nazivom, u stvari definisao zadatak urednika/uredništva. I on kaže:

"Voleo bih da u književnosti Istok bude nov i neponovljiv, u kritici i esejistici prodoran i nepotkupljiv, u baštini odgovoran, u celini ― zanimljiv. Da je u skladu sa simbolikom svoga imena, i da je nekom potreban (stvaraocu, čitaocu, kulturi, narodu)".


RUBRIKE

Upravo ovde bih iskoristio priliku da kažem nešto u odbranu onog stava sa početka, a to je da Istok treba svojom osobenom koncepcijom da se izdvaja iz mase drugih časopisa i da zadovolji kriterijume koje nam je na početku "postavio" NB i upravo kroz tkzv rubrike mi iskazujemo to kao načelo.

Naša antologija. Ona otvara časopis i u isključivoj je nadležnosti uredništva jer je ona antologija časopisa, redakcije, uredništva i mi smo se opredelili da sadržaj najpre otvara tradicija na koju se naslanja aktuelna književna produkcija, to je ona tradicija koja ima sve kvalitete da vaspitava sledbenike. U ovom broju to je Rade Tomić, pesnik iz Papratne podno Stare planine, u sledećim brojevima Gordana Todorović, Zoran Milić, Srba Mitrović, Slobodan Džunić...

Živopis. Zajedno sa rubrikom Naša antologija čine osobenost ovog časopisa, nešto što drugi časopisi nemaju. Ovde su zastupljeni oni autori (najpre sa ovog područja) koji su već zaokružili svoje stvaralačko delo (književno, filozofsko...) i dali značajan doprinos afirmaciji kulture, jezika, literature i umetnosti svoga naroda. Kroz razgovore, izborom iz njihovog stvaralaštva i na druge odgovarajuće načine... U ovom broju je to Nedeljko Bogdanović a u sledećim Sreten Petrović... umetnik Dragoslav Živković, Toma Mijović... možda Ljubiša Rajković Koželjac, pa što ne i Stojan Bogdanović i Srba Ignjatović iako su urednici.

Ostale rubrike: Istočnici (poezija i proza), pratiće i predstavljaće tekuću književnu produkciju domaćih autora. Mostovi će, u prevodu na srbski, donositi aktuelnu literaturu koju stvaraju autori sa drugih jezičkih područja. U ovom broju je portugalski pesnik Fernando Pesoa u prevodu Dejana Tiaga Stankovića. Trajanje (književna istorija) će pokušati da neke vrednosti koje su utemeljene, i u svom trajanju predstavljaju već književnu istoriju, donosi čitaocima za pamćenje. Ovoga puta tema je bio Njegoš. Pogledi (eseji) će imati zadatak da donose zanimljive i visoko promišljene eseje. Osvrti će skretati pažnju čitaocima na aktuelnu književnu produkciju. Zavičajnost će takođe iz broja u broj predstavljati duhovnu i materijalnu baštinu najpre sa prostora istoka Srbije kao i kulturno nasleđe srbskog naroda uopšte. U ovom broju u ovoj rubrici pored teksta Jakše Dinića, nalazi se članak prof. Kamenka Markovića o jednom značajnom ali nedovoljno nama poznatom Minićevcu (kada je on 1906. rođen to je bilo Kraljevo Selo) Ivanu Rančiću, slikaru tj. tadašnjem oficiru Kraljevine Jugoslavije, koji je tek u Švajcarskoj posle zarobljeništva gde je i završio prestižnu Školu lepih umetnosti, postao slikar... Ako sam vas ovim zaintrigrirao, čitajte Istok!


SARADNICI

Shodno programskim opredeljenjem, koncepcijom časopisa... a i svimprethodno izrečenim, mislim da sam o ovome već dosta rekao, saradnike biramo, pozivamo na saradnju one od kojih očekujemo da će našem časopisu bezbediti dostojan nivo kvaliteta. Pritom moram da napomenem da nismo u mogućnosti da honorišemo priloge, bar za sad...

Časopis će izlaziti četiri puta godišnje u sveskama. Ove godine, u planu je još jedna sveska kao broj 2. i jedna sveska kao dvobroj 3 i 4. Naravno, zbog objektivnih okolnosti i kašnjenja u startu.


FINANSIRANJE

Pitanje jednostavno i za očekivati je i takav odgovor. Ali, odgovor moram potražiti u onom već rečenom na početku: Čemu sve ovo? I čemu Umetnička akademija Istok?

Mi smo Udrženje građana i kao takvi sa ovim našim Projektom, koji kao glavne činioce podrazumeva časopis Istok, nagradu Rade Tomić i Ediciju Istok, kucamo na vrata Ministarstva kulture RS i Opštine Knjaževac, u nadi da će oni prepoznati i vrenovati ovu našu ideju i transparentnu težnju za slavljenjem našeg grada, Timočke krajine kao istoka Srbije i na kraju, književnosti, kulture i umetnosti uopšte. Sklon sam ubeđenju da kao grupa entuzijasta delujemo po onoj Njegoševoj: "Budalama kad bi verovali poete su pokolenje ludo". Ove godine, mi smo to "pokolenje ludo" a da li ima budala, ne mogu reći. Ali, ministarstvo nas nije podržalo kao novu organizaciju i bez časopisa Istok, koji tad još nismo imali. Nažalost, ni opštinska komisija koja je podelila 10 miliona dinara nije našla ni dinara za Istok i odbila naš projekat kao projekat sa nepotpunom dokumentacijom i sa obrazloženjem da nedostaje biografija koordinatora projekta. Dakle, biografija koja je u ovom projektu sporedna stvar pored suštine i srži projekta i uzgred, na 8 strana bila "zaheftana" uz projekat i, gle čuda, nevidljiva komisiji a vidljiva čitavom svetu. Jer mora se priznati naše biografije: i moje malenkosti a posebno Srbe Ignjatovića i Stojana Bogdanovića, koji su uzgred i počasni građani Knjaževca, su pozamašne...) E onda je predsednik opštine izvukao kestenje iz vatre, reagovao na našu legalno upućenu žalbu i spasio što se spasiti može, iz njegove budžetske rezerve izvukao nešto malo dinara koliko da se upustimo u ovu avanturu a ostalo ćemo sami kao pravo "pokolenje ludo" nekim artističkim metodama... Eto, izrekoh i ovo koliko samo da se zna.


ISTOK I KNJIŽEVNI KLUB BRANKO MILJKOVIĆ KNJAŽEVAC

Važi svakako za jedan od najstarijih klubova kod nas obzirom da je pod ovim imenom osnovan daleke 1970. U to vreme imao je niz značajnih aktivnosti shodno ondašnjim prilikama i za taj period od ukupno pet-šest ili desetak godina dok nije utihnuo učinjen je značajan pomak u kulturi uopšte i o tome mogu dosta da kažu radomi Videnović Ravid (bio na čelu) i dr Ljubiša Rajković Koželjac. Branko Branković je nažalost preminuo.

Nova etapa u radu ovog Kluba (ili novi početak) je od 1995. tj. od njegovog zvaničnog osnivanja kod nadležnih organa i u tom periodu do ovih dana on je zaista bio značajan činilac na kulturnoj mapi ovog prostora ali i čitave Srbije. Dugo bi bilo nabrajanje tih uspeha, aktivnosti, članstva... Ja bih malo da skratim i da samo navedem one glavne programske aktivnosti koje sam opredelio od kad sam zvanično preuzeo rukovođenje Klubom 2007, mada sam i ranije bio u užem rukovodstvu, od samog osnivanja, to je: Bdenje, časopis za književnost, umetnost i baštinu koji smo izdavali zajedno sa KC Svrljig od 2008. pa do ove godine kad smo se povukli zbog Istoka, onda nagrada "Rade Tomić" osnovana 2002. i edicija Bdenje, koja je iznedrila preko 30-ak knjiga raznih žanrovskih opredeljenja pa i pobedniče knjige na konkursu RT.

Pored svega ovoga, pa i onoga mnogobrojnog pozitivnog naravno što nisam nabrojao, Klub kao i svaki organizam ima svoju evoluciju i sad je u ovim 40-im godinama baš kao onaj orao koji posle 40 bira smrt ili borbu za život koja podrazumeva odlazak na najviše gore i udaranje kljunom u stenje dok najzad posle velikih muka ne otpadne stari i izraste novi kljun a onda tim kljunom regeneriše ostale delove tela... Klub će to svakako učiniti sa novim rukovodstvom koliko sutra a mi ćemo svakao pomoći, nadamo se da ima kapaciteta i odvažnosti i ako je Božje volje da bude tako.

A sa pojavom Istoka, na istoku pored starog, i nešto Novo!

Knjaževačke novine | 30.06.2014.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: