Velimir Milošević (1937—2004)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Velimir Milošević (1937—2004)  (Pročitano 5912 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Oktobar 20, 2016, 11:51:44 pm »

*




VELIMIR MILOŠEVIĆ
(Verići, kod Peći, 15.02.1937 — Sarajevo, 21.10.2004)

Velimir Milošević je bio srpski pesnik i književni kritičar.

Potiče iz siromašne seljačke porodice koja se između dva svetska rata sa Cetinja doselila u Metohiju. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, nižu gimnaziju u Istoku (1951), a gimnaziju i jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Radio je na Radio Sarajevu (1961), najpre kao urednik u Kulturnoj redakciji, a potom prešao (1962) u novopokrenuti list "Sarajevske novine" (kasnije "Večernje novine"), kao saradnik u Kulturnoj redakciji. Po odsluženju vojnog roka (1963/64) jedno vreme radio je kao referent za kulturu u Republičkom sekretarijatu za kulturu BIH, a onda prelazi za urednika omladinske biblioteke "Pingvin" u Izdavačkom preduzeću "Veselin Masleša" (1965). Kasnije se vraća u Radio Sarajevo gde uređuje dečje emisije.

Književnim radom počeo je da se bavi 1957. godine, kada je objavio prvu pesmu "Nemiri" u sarajevskom listu "Riječ mladih". Saradnju je potom nastavio u nizu listova i časopisa koji su izlazili u tadašnjoj Jugoslaviji. Pored poezije, pisao je i književnu kritiku i prevodio s ruskog jezika. Napisao je i scenario za dokumentarni film o poeziji Maka Dizdara "Balada o kamenom spavaču" (1966), koji je ekranizovan i prikazivan na RT Sarajevu. Napisao je, takođe, i objavio scenarija za dokumentarne filmove o Aleksi Šantiću, Skenderu Kulenoviću, Hamzi Humi i drugim piscima. Na njegove stihove komponovali su muziku Esad Arnautalić ("Djeca su vojska najjača", "U aprilu"), Slobodan Vuković ("Srce olovke") i Dimitrij Džambasov ("Dva plava kontinenta"). Prevođen je na ruski, francuski, italijanski, mađarski, poljski, češki, bugarski, albanski, turski, makedonski i slovenački jezik.


ZBIRKE PESAMA

  • Ispod granja i zvijezda, zajednička zbirka pesama sa Slavkom Šantićem i Miroslavom Milinovićem, Sarajevo, 1961,
  • Bele molitve, Sarajevo, 1961,
  • Svetkovine, Sarajevo, 1964,
  • More koje peva, Kruševac, 1965,
  • Izlazak sunca, Sarajevo, 1966,
  • Kula svetilja, Sarajevo, 1968,
  • Nebeski vinogradi, Sarajevo, 1971,
  • Lirika, izabrane pesme, Sarajevo, 1971,
  • Doba lirike, 1977,
  • Večno leto, 1982,
  • Sunčeva djeca, 1985,
  • Vodiću te na Cetinje, 1989,
  • Venac od pelina, Sarajevo, 1991,
  • Preko srušenog mosta, Sarajevo, 2002,
  • Ovo je Balkan, draga, izbor iz Balkanske trilogije, Biblioteka grada Sarajeva, Sarajevo, 2004.


ZBIRKE PESAMA ZA DECU

  • Zvjezdarnica, Sarajevo, 1973,
  • Berači rose, Sarajevo, 1975,]
  • Krilata cvećarnica, Sarajevo, 1975,
  • Djeca su vojska najjača,
  • Djeca grle domovinu,
  • Veliko sanjarenje,
  • Prsten od neba,
  • Na času ljubičastom,
  • Zaljubljena čitanka,
  • Zlatna knjiga djetinjstva,
  • Nacrtaj mi kuću, tata,
  • U Svijetu pravde dječje.


OGLEDI

  • Zlatna knjiga detinjstva, Sarajevo, 1975,


PREVODI

  • Praznik (izbor iz poezije na makedonski preveli V. Urošević i P. Boškovski), Skoplje, 1975,


NAGRADE

  • Godišnja nagrada Udruženja književnika BiH, 1965,
  • Nagrada Svjetlost Sarajevo, 1965
  • Nagrada Zmajevih dečjih igara, 1984,
  • Zlatna struna, Smederevo, 1986.
  • Nagrada Jasenovac, 1986. i 1991,
  • Dvadesetsemojulska nagrada BiH, 1987.

LITERATURA

  • Nenad Radanović: Velimir Milošević "Bele molitve", Naši dani, 11. 11. 1961, IX, 103,
  • Radojica Tautović: Velimir Milošević "Kula svetilja", Književne novine, 29. 9. 1968, XX, 337,
  • R. Trifković: Velimir Milošević "Nebeski vinogradi", Borba, 11. 12. 1971, XLIX, 339,
  • Milivoje Marković: Antologija srpske poezije dvadesetog veka, 2000,

Tekst: sr.wikipedia
Fotografija: twitter.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 21, 2016, 01:04:01 am »

*
Poezija za decu Velimir Milošević


NAJDRAŽA ŠETNJA

Mamina ruka i ruka tatina,
šetamo tako satima, satima...

Od parka do parka, od vrta do vrta:
šarena, šarena sreća razastrta.

Od sunca do sunca, od cveta do cveta:
sunčana, sunčana radost s nama šeta.

Mamina ruka i ruka tatina,
šetamo tako satima, satima...

Od želje do želje, od krila do ptica:
pune nam oči ljubičica.

Od mašte do mašte, od snova do snova:
puna nam nedra leptirova.


MORA SE PRIZNATI

Mora se priznati — kapu dole
Da se najviše mame vole.
No, da se pogrešno stvari ne shvate
Vole se, vole dosta i tate.

Mora se priznati — kapu dole
Da se najviše mame vole.
Ali ne valja ni preterati.
Malo ljubavi ostavi tati.

Mora se priznati — kapu dole
Da se najviše mame vole.
Predlažem da se pesmica skrati.
Poljubac isti — i mami — i tati.


NACRTAJ MI KUĆU TATA

Nacrtaj mi kuću, tata
I napiši: Naša kuca.
Sunčev satić sav od zlata
Iznad kuće neka kuca.

I nek sunce tu ostane —
Nek nikada ne zalazi,
Nek sunčane broji dane
Našoj kući dok prilazi.

Nacrtaj na vrhu krova
Gromobran što munje kosi,
Da sačuva dom od groma —
Grmljavini da prkosi.

Nacrtaj na pragu majku,
Ja već pišem: Naša mati.
Uči me da pamtim bajku
Koja će mi snagu dati.

Samo to... I ništa više...
Ja već crtam okna sjajna.
Još ostaje da napišem:
DRAGA SLIKA ZAVIČAJNA!


BRATSKA

Kada na brata
Udari brat —
Znate li šta je to?
Pa to je rat.

Rat koji braću
Obezbrati,

Rat koji bratstvo
Braći uskrati.

Rat koji ne zna
Za sestru, za brata,
Kome je samo
Stalo do rata.

Ali, na sreću,
Braća se sete,
Pa jedan drugom
Bratski polete.

Udare složno
Protiv rata
I zagrle se
Kao dva brata.

Rat koji bi braću
Da obezbrati
Nestane — da se
Nikada ne vrati!


DVA LEPTIRA
I DVA CVETA

Dva leptira
Nasred sveta

Zagledana
U dva cveta.

I dva cveta
Usred dana

U leptire
Zagledana.

Dva leptira —
Dva trepeta,

I dva cveta —
Zagonetna,

Ko u čudu
Zatečeni:

Zaljubljeni.
Zaljubljeni.


DEVOJClCE, KAD VOLE*

Devojčice, kad vole,
Događaju se čuda:
Zašume uvis topole,
Zalelujaju brda.

A one tiho izleću
Iz snova — i po javi
Šapući nešto o cveću,
Sapuću nešto o travi.

Taj šapat ode daleko,
Da grli nežne slavuje,
Sve dok ga čuje Neko
Ko treba da ga čuje.

Onda to više nije
Sapat što vlati njiše,
Već nešto mnogo svetlije,
Već nešto mnogo bliže.

Devojčice, kad vole,
Razred se prolepšava,
O tome oko škole
Šapuću cveće i trava.


* ZVEZDANI KOVAČI • pesme za decu — izbor —  knjiga br. 23
   G. N. Biblioteka "Žarko Zrenjanin" • Zrenjanin, 1989
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 21, 2016, 01:12:04 am »

**
Poezija za decu Velimir Milošević
ANTOLOGIJA SAVREMENE JUGOSLOVENSKE POEZIJE ZA DECU
Priredili Milovan Vitezović & Radomir Smiljanić


SVAKO SVOJU ZVEZDU IMA

Svako svoju zvezdu nosi
U osmehu i u kosi.

Svako svoju zvezdu ima
U očima, u snovima.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek zvezde na zemlju slete
Da ih bere svako dete.

Kad u plave snove ode
Da ih bere ko jagode.

Svako svoju zvezdu čeka,
Da sleti ko tajna neka,

Na dlanove, u pregršti,
Da plamte, da svetle prsti;

Među pesme, među priče,
Zvezde što na decu liče.

Nebo, siđi malo dole,
Kad te deca tako vole.

Nek se sve na svetu plavi
Od ljubavi, od ljubavi...

Milovan Vitezović & Radomir Smiljanić
Antologija savremene jugoslovenske poezije za decu II
ILF • Zapis | Beograd, 1984
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Oktobar 21, 2016, 01:33:07 am »

**
Poezija za decu Velimir Milošević
ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU • Priredio Dušan Radović


BUBAMARA

Bila jedna bubamara,
sva šarena kao šara,
kao šara sva šarena,
a malena, a malena —
niti manja niti veća:
kao sreća.

Doletela mi iz cveća.

Jednom mi je na dlan stala,
kao da je s neba pala,
baš ta mala bubamara,
sva šarena kao šara,
kao šara sva šarena,
a malena, a malena —
niti manja niti veća:
kao sreća.

Doletela mi iz cveća.

I po mome dlanu šeta,
kao preko bela sveta,
sva zaneta, sva zaneta,
baš ta mala bubamara,
sva šarena kao šara,
kao šara sva šarena,
a malena, a malena —
niti manja niti veća: kao sreća.

Doletela mi iz cveća.

Okrećem se prema cveću,
da u cveću nađem sreću,
tamo živi bubamara,
sva šarena kao šara,
kao šara sva šarena,
a malena, a malena —
niti manja niti veća:
kao sreća.

Sva od cveća.

Dušan Radović • Antologija srpske poezije za decu  
Srpska književna zadruga • Beograd, 1984.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Oktobar 28, 2016, 03:34:29 am »

*
Poezija Velimir Milošević


OVO JE BALKAN, DRAGA


Nekom izgore kuća
Nekom odlete glava
     Neko po kući glavu
     Po glavi kuću traži

Nekom se proli suza
Nekom se prosu duša
     Neko u suzi kule
     U duši hramove gradi

Ovo je Balkan draga...


Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Novembar 07, 2016, 01:42:07 am »

**
Poezija Velimir Milošević


USRED RAZBOJIŠTA

Drhti mi glas kada govorim pesme
Drhti mi glas i ostajem bez daha
Ko je pogasio svetiljke i zvezde
U dubokoj gorkoj noći siromaha

Ko mi sa stola uze koru hleba
Ko se tim hlebom baca na drugoga
Ko mi te zemljo odvoji od neba
Boga od čoveka — čoveka od Boga

Ko ubi u pesmi pesnika i sveca
U doba kad se anđeli i deca
Okupljaju oko hleba i ognjišta

Drhti mi glas kada govorim reči
Koje još liče na glas čovečji —
Otkud ja ovde usred razbojišta


FOSFOR I MASTILO

Moje su noći fosfor i mastilo
Vosak i mozak prosut sred stihije
Bojim se svega što se dogodilo
Dogodiće se opet još strašnije

I grca duša i guta ludilo
I jeca srce iznad provalije
Bojim se svega što se dogodilo
Dogodiće se opet još strašnije

I ništa nije kao što je bilo
Kao što će biti više ništa nije
Padam u nebo koje se srušilo

Nad tragedijom moje poezije
Bojim se svega što se dogodilo
Dogodiće se opet još strašnije.


NOSIM NA RUKAMA NEKI BELI HRAM

Što se ne odeneš k'o nekad u cvet
U karanfil leta i u lipov hlad
K'o nekad u lahor u leluj u let
K'o nekad u polje i u vinograd

Plamen predvečerja — lelujavi svod
Ljubičasto okno večernje k'o hram
Zanjihana zvezda nad domom a dom
Ljuljnut u nebesa nestvaran a sam

Zašto ne išetaš u život k'o pre
K'o nekad u ljubav i u zavičaj
Kada mineš nebom da mi se ne mre
Sloveni pod lipom piju med i čaj

Vatre s proplanaka — narandžasti svod
Nosim na rukama neki beli hram
Što mi ne došetaš pred umorni hod
Bolan sam k'o oganj loman kao plam

Što se bar ne skineš k'o podnevni tren
Gola kao suza kao vodopad
Da umrem od tuge što mogu da mrem
Tu kraj tvoje senke večan — večno mlad

Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000)
Sremski Karlovci, 2012
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: