Predrag Čudić (1943)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Predrag Čudić (1943)  (Pročitano 5665 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Oktobar 22, 2016, 07:41:50 pm »

*




PREDRAG ČUDIĆ


Rođen 1943. u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Senti, a Filološki fakultet grupa za opštu književnost sa teorijom u Beogradu. Prve radove sredinom šezdesetih objavljuje u Studentu i Vidicima. Od 1970. član UKS, a od 2008. član Srpskog književnog društva, takođe od 1972. član UKPS. U vreme studija bio stalni saradnik lista Student, a '68\’69. urednik poezije. Od '70. do'76. honorarni urednik u programu za decu Radio Beograda, potom do 2005. bibliotekar u BGB kada je imenovan za izvanrednog i opunomoćenog ambasadora SCG u Republici Mađarskoj. Jedan od urednika i pokretača časopisa Heretikus. U penziji od maja 2008. Prevodi poeziju sa mađarskog i ruskog. Živi u Beogradu.


OBJAVLJENA DELA

Poezija

  • Posle drame, Vidici, Beograd, 1970.
  • Opšta bolnica, DOB, Beograd, 1974.
  • Drug đavo, Prosveta, Beograd, 1979.
  • Naša pesma, BIGZ, Beograd, 1990.
  • Pesme i priče, Književna Omladina Srbije, 1993.
  • Opšta bolnica i druge pesme, SKZ, Beograd, 1993.


Poezija za decu

  • Jesen u cirkusu, Vuk Karadžić,Beograd 1975.
  • Dugme lutalica, Radio Beograd, Dramski program, 1977.
  • Smešni junaci, Nolit, Beograd, 1983.
  • Čudo od deteta, Dereta, Beograd, 2004.


Proza

  • Ljudske slabosti, Nezavisna izdanja Sl. Mašića, Beograd, 1978. (Zabranjeno i uništeno, o trošku autora i izdavača, odlukom Vrhovnog Suda Srbije)
  • Život bez muke, Narodna knjiga, Beograd, 1987.
  • Ljudske slabosti, drugo izdanje, Prosveta, Beograd, 1991.
  • Saveti mladom piscu ili književna početnica, Radio B92, Beograd, 1993.
  • Europolis, vesele zgode, Damad, Novi Pazar, 1998.
  • Praktikum, velika žetva lovorika, Gradinar, Rožaje, 2001.
  • Kratak pregled s predumišljajem novije srspske istorije, Forum pisaca, Beograd, 2004.
  • Vejači ovejana suštine, ogledi, Braničevo, Požarevac, 2011.


Prevedeno

  • Menschliche schvächen, aus dem Serbischen Katarina Wolf Grieshaber, mit einem Vorvort von Bora Ćosić , Books on demand Gmbh, Norderstedt, 2005.


Damski tekstovi

          Pozorišne drame
  • Mat' rijalisti, rimovana komedija, Atelje 212, Premijera 19.11.1982. Velika scena. Nagrade Dani komedije, Jagodina. Ljubiša Bačić nagrada za najbolju mušku epizodnu ulogu, Taško Načić, Statueta Ćuran za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Gorazda Utješinovića (Broj izvođenja 51)
  • Šta je šta, rečnik stvari u slikama, Scena, br. 4, Novi Sad, 1989.

          TV drame
  • Ljubitelji golubova, režija Nebojša Komadina, TV Beograd, 1968.
  • Useljenje, režija Petar Zec, TV Beograd, 1981.

          Radio-drame
  • Malograđanski ep, radioadaptacija Vojislav Despotov, Radio Novi Sad, 2001.

          Radio-drame za decu
  • Potera u krugu, Radio Beograd, 1971.
  • Dugme lutalica, prva srpska radio-opera, kompozitor Ivana Stefanović, Radio Beograd, 1977. stereoizvođenje, ploča i kaseta, PGP, RTB.
  • Zemlja lutaka, Radio Beograd, 1996.

          TV serija
  • Lirika, razvoj evropske lirike, 8 epizoda, Kulturno obrazovni program, RTB, igrana obrazovna TV serija, režija Milutin Petrović 1992. Boda Ninković, Bane Vidaković i dr.


Priredio

  • Šimon Ištvan: Jutarnji Svatovi, Bagdala, Kruševac, 1972.
  • Ferenc Feher: Pesma đaka sa salaša, lektira sa osnovnu školu, Nolit, udr. izd., prvo izdanje 1976.
  • Ferenc Feher: Izabrane pesme, Ulaznica, Zrenjanin, 2009.
  • Ruski almanah, '92. broj 02, Nikolaj Glaskov: Stihovi
  • Ruski almanah, '98. broj 07, Aleksandar Veličanski: Pesme
  • Ruski almanah, '02. broj 09, Jan Satunovski: Seckana proza, stihovi

          Sa drugim prevodiocima:
  • Ferenc Feher: Ispovest saputnika, odabrane pesme, Ćirpanov, Novi Sad, 1977.
  • Antlogija ruske poezije, XVII — XX vek, Prosveta, Beograd, 1977.
  • Josif Brodski: Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1990.
  • Viktor Sosnora: Sova i miš, Damad, Novi Pazar, 1997.


Književne nagrade

  • I nagrada za poeziju BU, Dan studenata 4. april (1967.)
  • II nagrada SK SOS za poeziju, 1967.
  • Nagrada Rade Drainac, za 2001.
  • Nagrada Jakov Ignjatović, zadužbine u Budimpešti za 2003.

Biografija: Srpsko književno društvo
Predrag Čudić (foto): Screenshot / YouTube u emisiji "Problem", 17.02.2012.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 22, 2016, 07:53:45 pm »

**
Poezija za decu Predrag Čudić
ANTOLOGIJA SAVREMENE JUGOSLOVENSKE POEZIJE ZA DECU
Priredili Milovan Vitezović & Radomir Smiljanić


MAPA SEVERNOG ZVEZDANOG NEBA

Prošetajmo se, baš ako treba,
Kartom severnog zvezdanog neba.

Zvezde nam tu, na zidu stoje
Na mapi usred plave boje.

U narandžasto — žutom tonu
Zvezde probadaju vasionu.

Tu iznad našeg pisaćeg stola
Velika i malo manja kola.

Lavovi ukroćeni papirom,
Rakovi švrljaju sad svemirom.

Device, Ribe i Škorpioni
Tu ispred nosa, u vasioni.

A beli Ovan bez svoga stada
U moru pustoin strada li strada.

I mali okvir širi se širom
Papir se nadmeće sa svemirom.

Na karti, na ogledalu papira
Nebo se ogleda iz svemira.


PESNIK I PESMA

Pesnik nikom kazati ne sme
Kako i zašto piše pesme.

Što se iz same pesme ne vidi
Toga se svaki papir stidi.

Nikome ne sme biti jasno
Pišeš li pesme rano il kasno.

Pa zato pesme pišite na miru
Sami sa perom na papiru.

Bez muze, sami, u dva oka
Pišemo pesme bez svedoka.


Milovan Vitezović & Radomir Smiljanić
Antologija savremene jugoslovenske poezije za decu II
ILF • Zapis • Beograd, 1984
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 22, 2016, 08:23:18 pm »

**
Poezija za decu Predrag Čudić
ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU | Priredio Dušan Radović


BUDIŠINA BUĐENJA

Uvek pre buđenja, ustajanja,
Budiša mali san odsanja:

Recimo, danas će poći od toga
njega, Budišu, boli noga,
pa će on predan svome bolu
preskočiti ko ništa školu!
Mama i tata ne slute, rade,
može bar jedan dan da ukrade!
Prekrasan dan za bolovanje —
zanemariće školovanje!
Na ulici će naš bolesnik
od slobodice da pobesni,
pa naoružan čokoladom
krenuće Budiša u šetnju gradom.
Po železničkoj stanici će
Budiša lepo procunjati,
avanturističko njegovo biće
gde bi sve moglo putovati?!
Odavde će ga odvesti pruga
pod nebo Severa, u krilo Juga,
tu večno lebdi dah daljina:
Beograd, Skoplje, Solun, Atina!
Kad li će smoći toliko snage
da kupi kartu za Kopenhagen!
Sabirajući hrabrost i snagu
mašta već Budiša o prtljagu:
da uzme samo nužnu hranu,
da krene prema Teheranu,
a tamo posle uhvati brzi,
pa da se obre u Sirakuzi!
Budiša misli, misli do suza
gde ono beše Sirakuza?!
Kako će tako na putovanje
peče ga strašno lično neznanje.
(Ta on bi mogao za neznanje
dobiti krupno odlikovanje!)
Ne sme da pita sa kog perona
kreće putnički put Vavilona.
Šta ako kažu na šalteru:
zakasnili ste čitavu eru!


NIŠTA

Da li je ništa buva,
da li je ništa mrav,
da li je ništa vazduh,
beskrajan, vedar, plav?

Da li je ništa senka,
il' travka što nije nikla,
da li je ništa, prosto,
vazduh u gumi bicikla.

Ili je ništa oblak,
oblak bez kapi kiše,
ili je ništa, prosto,
ništa — i ništa više!

Da li je niko — ništa?
Da, onaj što ne postoji,
kog zasad na ovom svetu
niko ni u šta ne broji.

Ništa je malo ništa,
Plus sve što ne postoji,
sve što na ovom svetu
niko ni u šta ne broji!

Dušan Radović • Antologija srpske poezije za decu
Srpska književna zadruga • Beograd, 1984.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Oktobar 26, 2016, 08:38:42 pm »

*

ŠTA JE PISAC BEZ KOLAJNE

Književne nagrade u Srbiji niču kao pečurke posle kiše. Čudić: Zemlja sve manja, nepismenost sve veća. Danas imamo 337 književnih odličja. U dva postojeća udruženja upisano oko 1.700 pisaca

Pisac bez nagrade je kao selo bez crkve. Selo bez crkve je kao žena bez oblina. Žena bez oblina je kao ptica bez krila. Ptica bez krila je kao pisac bez nagrade. A naših pisaca puno nebo, "lete laki, krilati i svešteni" baš kao i Aristofanove ptice.
Ovako je Predrag Čudić završio svoje "savete mladom piscu", namenjenih nadolazećim perima, a povodom inflacije književnih nagrada u nas.

Čudić je jedan od retkih, verovatno i jedini pisac koji se pozabavio, na ironičan način (a kako bi drugačije?!) ovim kulturološkim fenomenom koji dobija sve veće dimenzije i kao da mu nema kraja. O tome Čudić, inače veliki prijatelj Danila Kiša, za "Novosti" kaže:

Gotovo je dve decenije prošlo otkako smo u jednom društvu raspravljali o tome da li bi bilo pametno ustanoviti nagradu "Danilo Kiš". Smatrajući da nam preti najezda nagrada, to se već tada moglo primetiti golim okom, kao Pekićevih skakavaca koji će pojesti zauvek ono najvrednije, samu suštinu literature, bio sam protiv te ideje kao dopisivanja još jedne nule u inflaciji populističkih ideja. Nagrade su bila prateća pojava sveopšte inflacije: rodoljublja, herojstva, šovinizma, divljeg kapitalizma, kalašnjikov muzike, slobode nasilja svake vrste, inflacije lažnih vrednosti u svim domenima. Kao krunski simbol i najava svega što nas čeka pojavile su se početkom devedesetih novčanice sa likovima naših najvećih romantičara, Vuka, Njegoša, Đure i Zmaja, prva je imala pet, a poslednja 11 nula.

O tome je 1994, Čudić napisao tekst "Srpski romantizam" želeći da skrene pažnju na, kako ističe, neprirodan brak i neizbežnu tragediju srpskog romantizma po drugi put među Srbima.

Pisac i novac, kada je to bila dobitna kombinacija?! Uprkos zdravom razumu romantizam je bujao, a s njim i nagrade, kao korov, kao ambrozija, za besmrtnike hrana, a za smrtnike bolest. U knjižici "Praktikum", velika berba lovorika 2001, popisao sam abecednim redom 387 nagrada. Ali, ako je neko pomislio da je to krajnji domet našeg "romantizma", vara se. Zemlja je sve manja, nepismenost sve veća, standard sve niži, tiraži sve bedniji, a nagrade kao skakavci padaju s neba.

Kada se od pomenute cifre oduzme 65 nagrada od kojih su se neke ugasile, a veći deo ostale drugim sredinama, a doda petnaestak novih koje su u poslednjih nekoliko godina osnovane, dolazimo do pouzdanog podatka — da u zemlji Srbiji danas postoji 337 književnih odličja! Nije sporno da nagrade imaju svoj puni smisao: skreću pažnju najšire javnosti, čak i onih koji sa knjigom nisu "na ti", na ovenčana dela, stvara se pozitivna atmosfera oko pojedinih autora i naslova, mladi pisci dobijaju krila za nove spisateljske poduhvate, a oni stariji potvrdu o važnosti i značaju njihovih opusa. Najveća priznanja bez sumnje utiču na povećanu čitanost, odnosno tiraž. To se pokazalo i ove godine, u slučaju Dragana Velikića, čiji je roman "Ruski prozor", na krilima dve naše najprestižnije nagrade, NIN-ove i "Mešine", za nekoliko meseci doživeo čak 12 izdanja.

Ipak, neprestano uvođenje novih "povelja" i "kolajni" može (ako to već i nije) da se izvrgne u svoju suprotnost i da se u suštini plemenita namera pretvori u banalno zadovoljavanje književnih sujeta ili oduživanje međusobnih dugova, s obzirom na to da se u žirijima često nalaze ista imena. Pri tom, imajući u vidu da se nagrade dodeljuju svake godine, izvesno je da svaki iole ozbiljniji pisac može da računa bar sa po jednim priznanjem, iako je u dva postojeća udruženja književnika zvanično upisano oko 1.700 pisaca!

Da se nagrađivanje širi poput korova pokazuje i najava novoustanovljene nagrade "Gospođin vir", obelodanjene kao oglas ovih dana u jednim novinama.

Pomislih, dobro, pošto je prema mišljenju pobornica nekih ženskog pera srazmerno mala nagrađivanost ženskog pisma, neka bude jedna tako izazovnog imena "Gospođin vir" — kaže Predrag Čudić. — Kad pročitah propozicije nagrade, shvatih da se bez nje zaista nije moglo, te da bi svi spiskovi naših lovorika bili plitki i kusi bez "Gospođinog vira". A ta nagrada je: "antibirokratska, godišnja, za najbolju knjigu poezije, roman, esej/ogled. Nagrada se dodeljuje prvenstveno pojedincima koji se u svojim delima suočavaju sa umnim i duhovnim naporima, mističnim iskustvom i pesničkim lavirintom. Nagrada se dodeljuje autorima koji umeju da ožive naše dubine, da siđu u mistične virove, i da po cenu napora daju delo koje ima svu draž novine, pa i ono smešno trzanje zbilja sapetih spregova". Nagrada se dodeljuje u okviru književnih susreta "Bezdan umetnosti".

Nisu li taj "Gospođin vir" i taj "Bezdan umetnosti" dovoljan povod za ponovno podsećanje na naše žalosno siromaštvo, blago nama, pita se Čudić i citira stihove Duška Radovića: "Bilo je kasno leto, zemlja se smanjila bitno, na leto i na sve to, nagrade sipile sitno".


ZAJEDNIČKO DOBRO
Među Čudićevim "Savetima mladom piscu" je i ovaj:
Budi kao kavez koji traži pticu, lovi i ulovićeš je. Ako je, recimo, ugledni pisac zaboravio da je primio neku datumsku nagradu, pa se još time i hvali, ne smej mu se i ti ćeš biti takav kad postaneš institucija. Sakupljaj najbolje govore nagrađenih pisaca, moraš imati svoju antologiju njihovih beseda, to je blago. Trudi se da budeš među prvima koji čestitaju slavodobitniku, da ne kažu da si zavidan. Ne izbegavaj svečane dodele i ručkove, uvek je dobro da te tu ima. Šta ima lepše u ovakvoj apokaliptičnoj sredini nego nagrađivati i biti nagrađen. Budi ozaren srećom drugih to je i tvoja sreća, literatura je zajedničko dobro."

Dragan Bogutović | 20.06.2008. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: