Gordana Brajović (1937—1996)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Gordana Brajović (1937—1996)  (Pročitano 5979 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« poslato: Oktobar 22, 2016, 09:36:55 pm »

*





GORDANA BRAJOVIĆ
(Subotinac, 1937— Beograd, 17.07.1996)

novinar i književnik

Gordana Brajović (...) rođena je u Subotincu kod Aleksinca. U zavičajnom Aleksincu završila je osnovnu školu i gimnaziju, a Svetsku književnost diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. U vreme školovanja uređivala je listove Srednjoškolac, Student, Mladost. Po završenim studijama radila je kao novinar, a najveći deo svog radnog veka provela je kao reporter Večernjih novosti. Objavila je devet knjiga stihova i proze za decu. Posle njene smrti u Aleksincu je pokrenuta pesnička manifestacija sa imenom Gordane Brajović a s ciljem da se pokrenu mladi stavraoci u različitim žanrovima pisanja. Do sada su u manifestaciji, pored dece iz Srbije, učestvovala i deca iz dijaspore.

Aleksandar M. Jovanović u Književna manifestacija: Dani Gordane Brajović kao pokretač literarnog stvaralaštva učenika osnovne škole

Fotografija: Večernje novosti, 16. jul 2016.

Pevani pesnici — Gordana Brajović
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #1 poslato: Oktobar 22, 2016, 09:48:29 pm »

*
Poezija za decu Gordana Brajović


KIŠOBRAN ZA DVOJE

Na kraju knjige trava,
Po travi rosa
I jedan dečak plavi
I jedna devojčica bosa...

I taj dečak plavi
Pogazi travu,
Pogazi rosu
I poljubi devojčicu bosu...

Kišobran za dvoje,
kišobran za dvoje,
Kišobaran za dvoje, o, o, o, o!
Kišobran za dvoje,
kišobran za dvoje,
Kišobaran za dvoje!

YouTube: Bisera Veletanlić, Dubravka Jusić, Leo Martin, Nada Knežević — Kišobran za dvoje
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 22, 2016, 10:03:03 pm »

**
Poezija za decu Gordana Brajović
ANTOLOGIJA SAVREMENE JUGOSLOVENSKE POEZIJE ZA DECU
Priredili Milovan Vitezović & Radomir Smiljanić


VODENICA

Živela su četri brata:
Tika, Žika, Sava, Vava,
pa imali vodenicu,
Tikalicu, Žikalicu,
Savilicu, Vavilicu.
I dok celo selo spava,
ona svima na veselje,
tika, žika, žika, tika,
sava, vava, vava, sava,


ČIČA ROMAN

Čiča Roman nije cvet,
Čiča Roman nije dan,
Čiča Roman s brojem pet
U koferu nosi san.

Na stanici s kapom plavom
Sve vozove on dočeka,
Maše rukom, maše glavom,
Raduje se izdaleka.

Čiča Roman torbu nosi,
Nosi svetlost, nosi žicu,
Nosi kavez koji peva,
Hoću reći, nosi pticu.

Čiča Roman ide dalje.
Čiča Roman uvek žuri,
Nekad mesto kamiona
Svoja leđa čas poturi.

Čiča Roman uvek žuri,
Uvek hita, dalje ide,
Čiča Roman, nosač stari
Preneo je čuda stvari.

Na rukama sunce nosi
U očima, oči neba,
Dve mu ruke ko dva voza
Tu su uvek kad zatreba.


PESMA MOJE GRLICE

Taj dečak je imao srce
veliko kao bašta,
voleo tri devojčice
odjednom.

          Svašta, svašta, svašta.
          Ta devojčica imala srce
          i umela da prašta.
          Volela samo tog dečaka.
          Svašta, svašta, svašta.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #3 poslato: Oktobar 22, 2016, 10:28:11 pm »

*

ZUBAC: GORDANA PISALA OBOJENIM REČIMA


U pesništvu Gordane Brajović, od čijeg su odlaska prošle dve decenije, pleni panteističko promišljanje i beleženje sveta. Gordanin "Kišobran za dvoje" je "Plavi čuperak" ispisan ženskom rukom





Zar je dvadeset godina već od odlaska Gordane Brajović (3.10.1937 — 17.7.1996) u bezvremenje, a čini mi se, kako samo zgušnjavanje vremena ume da bude zanosna varka, kao da smo se onomad sreli, razgovarali, grejali se rečima i brigom o onima koje volimo.

U osmoj godini po njenom odlasku zapisao sam da će pesnički opus Gordane Brajović tek doživeti svoje pravo vrednovanje, mada su najbolji znalci naše književnosti za decu od ranih naših antologija znali da ukažu na neke od bisera njene poezije, pre svega iz kultne knjige "Kišobran za dvoje".

Knjige koje Gordana sama nije uspela da vidi ukoričene, ostale su malo u senci iskreno ispisane tuge uzrokovane njenim preranim odlaskom na drugu obalu trajanja, pa će tek biti iščitavane na pravi način. Zamišljam knjigu koja će biti obavezna lektira za naše škole u kojima se čitaju knjige koje će nadživeti sva vremena i skoro da znam šta se u toj knjizi i na kojoj strani može naći. (Od odlaska Gordaninog na te stranice će se useliti bar Mirjana Bulatović i Zorica Bajin Đukanović). Nije da Gordane nema, ali jeste da treba da je ima više. Ona nije pisala da bi to postigla, ona je to postigla zato što je tako pisala.

Ono što odistinski i od prve pleni u pesništvu Gordane Brajović jeste njeno panteističko promišljanje i beleženje sveta, njeno, u pesmama dosledno izvedeno, spajanje i pretakanje niti i tokova koji vežu ljudska bića i prirodu kao vrhunski odistinski život, njen odnos prema biljkama, pticama, vodi kao pramajci života, životinjama iz egzotičnih predela, pretočen u stihove ostvaren je kao vrhunsko pesništvo koje je, rad svoje pitkosti i univerzalnosti, skoro uvek istovremeno blisko i deci i odraslima.

U "Kišobranu za dvoje", u muzičkoj verziji ove knjige, posebno, pa i pozorišnoj, nalazili su se podjednako i bivša i tadašnja deca, ta je knjiga unela u naše pesništvo nečega od probrane jednostavnosti, muzike reči, toplog, tajinskog, nezaboravnog iz riznice sećanja na sva naša detinjstva i rane ljubavi. Gordana Brajović umela je da piše obojenim rečima. Njene pesme, jednostavno kazane, imale su boju. Ona je slikala rečima tako vešto da je čitalac mogao da razazna boje pesama. Ne zove se slučajno jedna bitna njena knjiga "Poljubi me ljubičasto".

Slobodan Stanišić je napisao: "Ona je još u 'Kišobranu za dvoje' pokazala da se može hodati ljubavnim sokacima Miroslava Antića, a ne ličiti na njega."

Danas, posle tolikih godina, siguran sam da je "Kišobran za dvoje" — "Plavi čuperak" ispisan ženskom rukom.

Nižem u sećanju slike iz naših susreta na pesničkim festivalima, na snimanju "Muzičkog tobogana", pauza u našim dugim razgovorima dok je radila dva meni veoma draga intervjua za "Večernje novosti", rečima izvan tema, blagosti i mirnoće u našim razmenama mišljenja, a ona je mene smatrala mlađim bratom Radeta Brajovića, svoga Radeta, s obzirom da je dobro znala za naše neprekidno prijateljstvo, od samih mojih literarnih početaka.

Bila je sva satkana od nežnosti, lepote i mudrosti. Jednostavna i bliska a tako drugačija. Neponovljiva. U načinu kako je govorila, kako je pisala, kako je hodala, kao se oblačila, kako je zračila čudesnom nekom zgusnutom svetlošću od dobrote, plemenitosti, plemićnosti i unikatnosti.

Najbolje ju je opisao, čini mi se, naš zajednički prijatelj Dragan Lukić u svom eseju "Dok je trčala bosa":

"Govorim o večnoj mladosti Gordane Brajović. Sreo sam je prvi put pre možda trideset godina na 'Šibenskom festivalu djeteta'. Došla je sa crnom kosom, prepunom đinđuva, s belom haljinom od anterije, sa aplikacijama i veštim divnim ukrasima, sa mnogo ogrlica oko vrata i narukvica oko ruke. Svi smo bili oduševljeni i malo zbunjeni, jer nije došao pesnik među nas, došla je — pesma.

Ona je bila pesma među nama pesnicima i samo smo je takvu videli i takvu je gledamo i dan-danas. Imao sam sreću da budem njen savetnik ili prijatelj pesnički kada je gradila knjigu pesama 'Kišobran za dvoje'. Bio sam srećan, kada sam mnogo više sa njom radio na knjizi 'Indija, Indija', kada sam na Sajmu knjiga govorio na promociji njene knjige. Gordana Brajović je ušla u književnost, ne kao pesnik, ne kao gotova pesma — ona je kao ličnost bila pesma, kao ličnost je bila književnik i sve što je napisala, bilo je književno, bilo je pesma, priča, roman."


Dvadeset će biti godina kako je na drugoj obali, sa brojnim, nezaboravnim našim zajedničkim prijateljima, Gordana Brajović.

A novi, brojni, internetski zaljubljenici u poeziju je neprekidno otkrivaju i raduju se njenom božanskom daru.

I ona traje, ne samo u nama, kao večna pesma o vremenu dobrote.

Pero Zubac | 16.07.2016. | Večernje novostri
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #4 poslato: Januar 24, 2018, 05:51:21 am »

*

Gordana  Brajović
ANDRIĆ I MILICA



ANDRIĆEVE SREĆNE GODINE


U vreme održavanja prvog Memorijala "Gordane Brajović" u Aleksincu, pojavila se u izdanju BMG-a iz Beograda obimna studija Gordane Brajović pod naslovom Andrić i Milica", sa afirmativnim predgovorom Zorana Gluščevića.

Studija ima tri poglavlja: Čari intime, Pisma (Andrić-Milica) i Male tajne velikog neimara.

Držeći se biografskohronološkog pristupa Gordana Brajović u prvom delu studije iznosi često sasvim nepoznate pojedinosti iz Andrićevog života, dajući ovom grandioznom piscu srpskog jezika specifičnu auru našeg običnog čoveka koga u većem delu života prati, prvo kao prijatelj, a zatim i kao bračni saputnik. Milica Babić-Jovanović, slikar i dugogodišnji kostimograf Srpskog narodnog pozorišta u Beogradu.

Gordana Brajović je ovom studijom ispričala neobičnu ljubavnu biografiju Andrića i Milice koja je započela još pri njihovom prvom susretu u Berlinu 1939. godine i trajala sve do iznenadne Miličine smrti 1968. godine. U piščevoj imaginaciji ta je ljubav s nesmanjenim intenzitetom trajala do samog kraja njegovog životnog puta.

U predgovoru ove studije Zoran Gluščević je posebno govorio o vrednosti ljubavnih emocija u Andrićevom životu. "Mislim da nije preterano reći da su Miličine zasluge bile presudne baš u toj intimnoj sferi emocionalne komunikacije; ona je otvorila Andrićevo biće skroz-naskroz frustrirano za ljubav i emocije, oslobodila ga mogućih pogubnih posledica introvertnosti, i kao čoveka, a može biti, bar delimično, i kao pisca, ohrabrila ga i podsticala da neguje svoja osećanja i da otkriva ono što je u njemu bilo duboko skriveno."

Znajući da je detinjstvo najmračniji period u Andrićevom životu, Gordana Brajović otkriva mnoge prikrivene biografske podatke o njgovom detinjstvu koji su za njega bili traumatični i porazni, pokazujući da se on kroz čitav svoj život "samo lečio od takvog detinjstva", kako je sa autobiografskim prizvukom opisao u pripovetci "Prozor". Jedna od činjenica iz Andrićevog života vezana je i za njegovo poreklo. Gordana Brajović prva široj javnosti saopštava tvrdnju da je Andrić vanbračno dete iz ljubavne veze služavke i fratra.

Koristeći darovitu probojnost iskusnog publiciste, Gordana Brajović je uspela da otkrije novi portret našeg Nobelovca, u većoj meri različitog od uvreženog mišljenja da se uvek radilo o čoveku "koga je lako ugostiti, ali teško podnositi".

Ljubav prema Milici bila je, kako pokazuje autor, tridesetogodišnja tabu-tema, koju je za javnost demistifikovao sam Andrić, oženivši se zvanično Milicom 28. septembra 1958. godine. Milica ima u ovoj knjnzi ulogu ogledala u kojem se pojavljuje intimni Andrić, topao i strastven, kulturan i suzdržan.

Baveći se najintimnijom stranom Andrićeve ličnosti, Gordana Brajović, poput iskusnog književnog istoričara, ne teži senzacionalističkoj atmosferi i intrigantskom tonu. To se najbolje pokazuje u predstavljanju ljubavnog trougla: Nenad Jovanovnć, Milica, Andrić.

Vrednost knjige uvećava bogata dokumentarna građa kao što su pisma, zapisi iz dnevnika, izjave i razgovori, fotografije, faksimili. Posebno su dragocena Andrićeva svedočenja o ličnom spisateljskom iskustvu.

Gordana Brajović bila je jedna od retkih novinara koji je uspeo da u više navrata intervjuiše Andrića i tako skupi neoborive aplikacije za svoje analitičke sudove.

Sve to daje ovoj studiji vrednost pouzdane književno-istorijske studije.

Knjiga je pisana osobenim publicističkim stilom. U njoj se često nađu mesta bogate književne asocijativnosti. Ta osobena studija lako skuplja čitaoce, a autora predstavlja kao temeljnog istraživača i kulturno obaveštenog pisca.

Dr Milivoje R. Jovanović
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: