Augustin Tin Ujević (1891―1955)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « ČITAONICA « Voleli su srpsku književnost « Augustin Tin Ujević (1891―1955)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Augustin Tin Ujević (1891―1955)  (Pročitano 1631 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: Novembar 01, 2016, 09:57:19 pm »

**




AUGUSTIN TIN UJEVIĆ
(Vrgovac, 05.07.1891 ― Zagreb, 12.11.1955)


Augustin Tin Ujević (1891―1955), jedan je od najosobenijih pesnika hrvatske književnosti u periodu posle Prvog svetskog rata. Bio je pesnik, esejista, kritičar, publicista i prevodilac. Važio je za veoma obrazovanog pisca bogate erudicije, znalca stranih jezika i dobrog poznavaoca književnosti i umetnosti. Njegova široka kultura i interesovanje za različite oblasti duhovnog stvaranja dolaze do izražaja u poetskoj prozi, esejističkim zapisima, estetičkim ogledima i kritičkim ocenama. U njegovom obimnom književnoumetničkom delu (sedamnaest knjiga sabranih dela) naći će se mnoštvo zapisa iz filozofije i estetike i zapažanja o različitim fenomenima moderne literature. On je pevao, ali je i prosuđivao o pevanju ― kako tuđem, tako i svome.

Ujević se svojim prkosom, prezirom i protestom odvajao od sveta svakodnevice, sveta sticanja i imanja, i živeo slobodnim životom najvećeg boema ali i najvećeg usamljenika svoga doba. Boemija je bila njegov stil i filozofija života, osoben način da se izrazi nezadovoljstvo društvenim ustrojstvom i protest protiv utvrđenog reda stvari. Za njega je postojao samo svet knjige, svet duhovnosti i lepote, svet poezije. Nije povlađivao, nije se nametao, nije ništa tražio ― živeo je sam i slobodan, a svoje misli, ideje i saznanja pretapao je u pesmu, zapis, refleksiju, esej i književnu kritiku. Bez sigurne egzistencije, bez prijatelja i zaštitnika, bez slave i priznanja, večiti siromah, stvarao je jedino bogatstvo koje je cenio i do koga mu je bilo stalo ― poeziju. Ona mu je bila jedini smisao i utočište, sve što je stekao i imao. U sukobu sa udvorištvom i licemerstvom, Ujević se povlači u sebe, posvećuje se lepoti i poeziji, ali će ta poezija biti snažan izraz poraza i razočaranja, sumnje i usamljenosti, bezvoljnosti i pesimizma. To je poezija duboko razočaranog mladog čoveka koji u životu ne vidi nikakve puteve, koga su zahvatili gorčina i beznađe, apsolutna dezorijentacija. Njegovo odricanje života dostiže vrhunac u odricanju sopstvene egzistencije, sopstvenog postojanja:

          S ranom u tom srcu, tamnu i duboku,
          s tajnom u tom trudnu i prokletu biću,
          sa zvijezdom na čelu, sa iskrom u oku
          gazi stazom varke, mrtvi Ujeviću.


U najznačajnije pesničke knjige Tina Ujevića ubrajaju se: Lelek sebra (1920), Kolajna (1926), Auto na korzu (1932), Ojađeno zvono (1933), Žedan kamen na studencu (1954). Lelek sebra i Kolajna nastale su pre 1919. godine kao jedinstvena zbirka, ali je sticaj izdavačkih okolnosti (beogradski izdavač S. B. Cvijanović nije smeo da rizikuje sa objavljivanjem obimne pesničke knjige), doveo do toga da se rukopis razdvoji na dve posebne pesničke knjige.

Glavna tema Leleka sebra i Kolajne jeste ljubav, ali ljubav kao filozofski problem i tema: to nije doživljena ljubav, životno iskustvo, lični doživljaj žene i ljubavi. Ljubav je ovde predmet refleksije ili povod za refleksiju. Žena nije konkretna: ima različita imena ― od literarnih (renesansnih), preko biblijskih, do imaginarnih.

Pevanje Tina Ujevića, koje je trajalo četiri decenije, u osnovi je moderno pevanje, ali modernost ga nije mumificirala i ujednoličila. Njegova versifikacija je dinamična i inovativna, kreće se od strogo umerenog vezanog stiha do različitog variranja slobodnog stiha. U Ujevićevom pevanju ima disharmonije, rastrganosti i neusklađenosti u leksici, tonu, raspoloženjima, strukturi. To nije rezultat nepažnje i nebrige, nego je odraz emotivne napregnutosti, psiholoških disonantnosti i egzistencijalnih rastrzanosti.


Staniša Veličković | INTERPRETACIJE iz književnosti 3 | "Školska štampa" Niš, 2006.

Fotografija: Tin Ujević "Odabrane pjesme" priredili Gustav Krklec i Dragutin Tadijanović Prosveta, Beograd 1957.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Novembar 01, 2016, 10:12:38 pm »

*

TIN UJEVIĆ



               


LELEK SEBRA (Pesniku Simi Panduroviću)
BEOGRAD
S. B. Cvijanović MCMXX [1920]

KOLAJNA
BEOGRAD
S. B. Cvijanović 1926


Knjige su objavljene na ekavici i štampane ćirilicom.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #2 poslato: Novembar 01, 2016, 11:09:07 pm »

**
Stihovi Tin Ujević


SRBIJI

Danas plamsaš samo od krvi najboljih
što su maču dali svoja tela spravna;
blešteći u duhu i u čistoj volji,
božanstvena, Sveta zemljo Pravoslavna;

Juče, ti si bila moćna i velika,
i za usne dece mleko, med i vino,
dok se ne skrhaše pod gradom čelika
grudi tvoje dece, Srpska Kraljevino!

Sutra, sabirući i danas i juče,
zasjaćeš u duhu i u živoj moći,
jer će slavu sloma unuci da uče,
kao zoru spasa posle teške noći.

Al' ni novi narod, niti ponos međa
nikad neće više da ti ovaj vrati
ponositi pogled iza hrabrih veđa
što su znale divski u ponor gledati:

Tvoje mirno čelo pod pretnjom udesa
i vijanjem vjetra strave i strahote,
i molitvu tamnu u gluva nebesa;
tvoj' je danas vreme najveće lepote.

1918.


* * *


"... Nakon pobjede srpske vojske kod Kumanova predstavnici nacionalističke omladine Oskar Tartalja i Augustin Tin Ujević poslali su telegram podrške predsjedniku srpske vlade Nikoli Pašiću u kojem je, između ostalog, pisalo: "Srpskohrvatska nacionalistička omladina na Primorju oduševljeno pozdravlja trijumfe bratskoga srpskoga i jugoslavenskoga oružja i klanja se pobjedničkim osvetnicima Kosova i stvoriteljima nove Jugoslavije."84..."
_______

84 O. Tartaglia, n. d., 70; I. Despot, Balkanski ratovi i hrvatska javnost, 96; S. Lipovčan, Mladi Ujević, politički angažman i rana proza (1909.―1919.),
Split 2002, 59.



БАЛКАНСКИ РАТОВИ 1912/1913: НОВА ВИЂЕЊА И ТУМАЧЕЊА
Urednici: Srđan Rudić Istorijski institut i Miljan Milkić Institut za strategijska istraživanja
Beograd 2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #3 poslato: Novembar 01, 2016, 11:46:23 pm »

**

SVAKIDAŠNJA JADIKOVKA


Prva Ujevićeva pesnička knjiga Lelek sebra objavljena je neposredno po završetku Prvog svetskog rata. Njome je Ujević progovorio o paklu rata, o ličnoj i kolektivnoj tragediji, o lutanju i stradanju, o gubitništvu i usamljenosti, o crnilu života i zamračenim vidicima, o izneverenim idealima i razočarenjima. Ona je objavila protest poraženog čoveka koji je izgubio ideale i čiji su životni vidici zamračeni. U njoj je snaga stradanja, grom protesta, vrelina emocija, plamen srdžbe. Sam pesnik je ukazao na tri bitna svojstva ove svoje knjige: psihološki pristup ("to je zbirka psihološke lirike"), osećanje erotike ("mistika erotizma") i vapaj za "društvenom pravdom". Sintezu emotivnog naboja ove pesničke knjige predstavlja vrhunska pesma Svakidašnja jadikovka.

Svakidašnju jadikovku Tin Ujević je napisao 1916. godine u Parizu, kada je imao dvadeset i pet godina. Objavljena je 1917. godine, a kasnije uvrštena u zbirku Lelek sebra. I pesmu i zbirku karakteriše ton koji je određen sami naslovima: jadikovka i lelek. Vreme, u kome su nastale pesme ove zbirke pesnikova lutanja u tom vremenu, uslovili su sadržinsko i emotivno jedinstvo koje se može obeležiti kao lutanje, vapaj i osećanje beznađa.

Ova pesma je jedna od onih koje najrečitije govore o svome tvorcu i njegovom vremenu, o najdubljim slojevima intime čoveka i pesnika. Čitalačku pažnju valja usmeriti na dva nivoa: sadržinski i leksički. Na sadržinskom nivou uočava se osnovna misaona i emotivna preokupacija pesnikova: motiv samoće, osećanje teskobe i slabosti, vera u spasenje od beznađa. Razumevanje sadržinskog nivoa pesme podrazumeva pažljivo bavljenje rečima, njihovom frekvencijom i mestom u stihu. Bavljenje rečima upućuje, dalje, na zadiranje u strukturu pesme, na uočavanje njenih versifikacijskih posebnosti koje surelevantne za značenjski kompleks pesme.

Prva strofa Svakidašnje jadikovke daje početnu intonaciju osećanja bezizlaza i pritiska svakidašnjice. Slabost i samoća slivaju se u jednstvo osećanja očaja da bi to jedinstvo i istosmernost bili za trenutak razbijeni, već u trećem stihu početne strofe, uporednim postavljanjem suprotnih pojmova ― star i mlad. Baš u ovom kontrastiranju sadržana je i suština pesme i njeno tematsko ishodište: osećanje starosti u mladosti obuzelo je pesnika i njegovu generaciju kao neumitnost kojoj nema prigovora. Uvodni deo pesme sadrži sve motive koji će kasnije biti razvijeni: SLABOST, NEMOĆ, SAMOĆA, NEMIR i OČAJANJE. Ovaj deo pesme je duhovni i fizički portret pesnika i čoveka koji je gažen u blatu a da mu nije omogućeno da vidi svoju zvezdu na nebu. Zvezda je vodilja, orijentacija. Njeno nestajanje je znak dezorijentacije bića i izgubljenosti u svetu i životu, ali i znak smrt ― izgubljenost i smrt poistovećuju se u pesnikovom doživljaju sveta. Zvezda je spojni motiv koji navodi pesnika na dijalog sa bogom.

Drugi deo pesme je složeniji. Posle dve invokativne tercine koj pesnik podseća boga na sva njegova obećanja i na ono što je bilo vera i nada, izgrađen je potpuniji portret sina-pesnika sa onim što jeste i sa onim što želi. Ovaj portret sina koji putuje

           Dolinom sveta turobnom
           po trnju i po kamenju ―


mračan je i težak. Čovek je izgubljen na putevima života koji je izneverio sve nade i doneo totalno beznađe i usamljenost. Motiv samoće, koji se javio u uvodnom delu pesme, ovde je razvijen i naglašen. "I on je sam i zapušten" ― iskaz je koji upućuje na osećanje samoće. Ovaj iskaz, međutim, samo nagoveštava samoću koja će u narednim stihovima dobiti potpuniji izraz zadiranjem u sve sfere ljudskih odnosa, koje su ostale nepopunjene:

          I nema sestre ni brata,
          i nema oca, ni majke,
          i nema drage ni druga.
          I nema nigde nikoga.


Nema emotivne sigurnosti i ljubavi koje pružaju brat i sestra, nema sigurnosti koju pružaju otac i majka, nema ni drage ni druga, koji bi mogli prijateljstvom da nadoknade izgubljenu emotivnu ravnotežu i oslonac. Tri reči svojom negacijom intenzitet usamljenosti dovode do vrhunca: NEMA NI-gde NI-koga. Spoj negacije nigde i nikoga dovoljno govori sam za sebe, ali pesniku to nije bilo dovoljno da izrazi svoje osećanje usamljenosti i napuštenosti, te NI-gde i NI-koga zasenčava još jednom negacijom: nema. Naporednim stavljanjem reči sam i samcit samoća dobija u intenzitetu i postaje apsolutna: ni druga, ni brata, ni ljubavi, ni topline.

          I komu da se potuži?
          Ta njega niko ne sluša,
          ni braća koja lutaju.


Putevi su dračavi, vidici zatvoreni, čovek ostaje sam sa sobom i svojim intimnim svetom. Okreće se tome svetu i u njemu traži klicu svetlosti, sa neodoljivom potrebom da se vikne, da se plane plamenim dahom koji će otrgnuti od ove mučne, hladne i prazne svakidašnjice. Vapaj za jednom toplinom, za podrškom i za ljubavlju jedino je što ostaje pesniku i čoveku, koji želi da se dovrši

          Pečalno ovo lutalje
          pod svodom koji ne čuje.


Dve završne tercine kao da zatvaraju ovaj krug lutanja i bezizlaza. Osećanje slabosti i samoće nije napustilo pesnika jer je krug zatvoren saznanjem da se ostaje i dalje "star, a tako mlad". Put, međutim, kao da ostaje otvoren: u pesniku stanuje želja da bude jak i da bude drag. Ta želja ostaje kao jedina nada u svetlije sutra za koje treba izgraditi mostove.

Rezignacija i razočaranje natopili su stihove Svakidašnje jadikovke koja, tim osećanjem i ispovednim tonom, dobija ritam tužbalice. To je tužbalica nad sudbinom odbačenog, nenrihvaćenog i zalutalog usamljenika. Motivi samoće i teskobe naglašeni su koncentracijom reči koje upućuju na samoću: SAM (5), SAMCIT (1), NEMA (4), BEZ (3). Prožimajući celu pesmu, ove reči naglašavaju usamljenost i odbačenost:

          I nema sestre ni brata,
          i nema oca ni majke,
          i nema drage ni druga.
          I nema nigde nikoga
          do igle drača u srcu
          i plamena na rukama.
          I sam i samcit putuje
          pod zatvorenom plaveti,
          pred zamračenom pučinom.


Osećanje teskobe i slabosti iskazano je rečima MUČNO (3), NAJMUČNIJE (1), TEŠKO (2), SJ1AB (2), koje u sprezi sa drugim rečima i praćene iskazima samoće upućuju na totalno razočaranje i rezignaciju. Ovo osećanje određuje osnovni ton: kao intonacija javlja se u prvim tercinama, a kao završni akord na kraju pesme.

Okrenuvši se sebi, pesnik nalazi iskre nade i veru u spasenje. Reči DUŽAN (1), TREBA (2), KADA BIH (2) i NEK SAM (2) upućuju na pesnikovo saznanje da u sebi treba da traži i poslednji atom snage i volje, koji će ga izvesti iz samoće i beznađa. Iako se čini da je krug zatvoren uvodnom i završnom tercinom, koje su naseljene samoćom, slabošću i osećanjem starosti, ta iluzija se razbija snažnom željom da se bude i da se pronađe put:

          Jer mi je mučno biti slab,
          jer mi je mučno biti sam
          (kada bih mogao biti jak
          kada bih mogao biti drag)
          no mučno je, najmučnije
          biti već star, a tako mlad.


Cela pesma je data u dvadeset i jednoj tercini koje se sastoje od osmeraca oslobođenih rime. Skladnost ritma i muzikalnost nisu ostvareni rimom, nego drugim sredstvima. Slike se smenjuju po unutrašnjem redu koji je uslovljen izraženim osećanjima. ANAFORA je glavno sredstvo koje ritmu daje snagu uverljivosti i sadržinu obogaćuje posebnim smislom i značenjem:

          Kako je teško biti slab,
          kako je teško biti sam.
          *
          I nema sestre ni brata,
          i nema oca ni majke.
          *
          Jer meni treba moćna reč,
          jer meni treba odgovor.


U anaforskom položaju je veznik I koji dobija istaknuto mesto i značajnu ulogu u osmišljavanju sadržine i ritmizaciji poetskog kazivanja. U unutrašnjem položaju i vezničkoj funkciji I se javlja samo osam puta, dok se u anaforskom položaju javlja u četrnaest strofa i dvadeset i pet stihova. Stavljanjem veznika I na početak ovako velikog broja stihova ostvarena je širina duhovnog prostora, a pesnikovo biće konkretizovano je velikim brojem podataka i senzacija, koje veznik dovodi na istaknuto mesto i daje im emotivni naboj i težinu. Te slike i senzacije, stavljene pod verbalni i emocionalni udar početka stiha, doprinose razbijanju jednoličnosti koju nameće učestalo ponavljanje jedne reči: svaka tercina i svaki stih donose novu sliku na koju I ukazuje i aktivira čitaočevu pažnju.

Pesnikov život i njegovo vreme neizbrisivo su prisutni u ovoj poeziji bola i protesta. I ovde, u pesmi Svakidašnja jadikovka, u skladnom spoju osećanja i misli i upotrebljenih jezičkih sredstava, progovorilo je nemirno pesnikovo biće otkrivši svoj svet lutanja i beznađa, ali i puteve nade.

Staniša Veličković | INTERPRETACIJE iz književnosti 3 | "Školska štampa" Niš, 2006.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #4 poslato: Novembar 02, 2016, 01:19:58 am »

*
Stihovi Tin Ujević


SANJARIJA

Na  livade ljudskim okom negledane
i na zlatna polja što se tekar slute
s prepasti zle svile streljaš zene sane
u turobne ure i strasne minute,

zlatna dušo sestre! Koso Vivijane!
Oči Moje Zemlje, sve, vrcaju u te,
sve ti ljube ruke još neokaljane,
ruke devičanstva, njih, Te netaknute.

Ti još možda zuriš mističkome Gradu
u sutonu boje što se u zvuk sliva
ili sanjaš neku grobišnu arkadu;

a dotle se prelest srebrna i siva,
kao prah cigare na pokojnu nadu,
na gole dlanove ljubavnički riva.


SVAKIDAŠNJA JADIKOVKA

Kako je teško biti slab,
Kako je teško biti sam.
I biti star, a biti mlad.

I biti slab, i nemoćan,
I sam bez igde ikoga.
I nemiran, i očajan.

I gaziti po cestama,
I biti gažen u blatu.
Bez sjaja zvezde na nebu.

Bez sjaja zvezde udesa,
Što sijaše nad kolevkom
Sa dugama i varkama.

― O Bože, Bože, seti se,
Svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao:

O Bože, Bože, seti se
I ljubavi, i pobede,
I lovora i darova.

I znaj da sin tvoj putuje
Dolinom sveta turobnom
Po trnju i po kamenj.

Od nemila do nedraga.
I noge su mu krvave,
I srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
I duša mu je žalosna.
I on je sam i zapušten.

I nema sestre ni brata,
I nema oca ni majke.
I nema drage ni druga.

I nema nigde nikoga
Do igle drača u srcu
I plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
Pod zatvorenom plaveti,
Pred zamračenom pučinom,

I komе da se potuži?
Ta njega niko ne sluša,
Ni braća koja lutaju.

― O Bože, žeže tvoja reč
I tesno joj je u grlu
i željna je da zavapi.

Ta beseda je lomača,
I dužan sam je viknuti,
Ili ću glavnjom planuti.

Pa nek sam kres na brdima,
Pa nek sam dah u plamenu,
Kad nisam krik sa krovova!

O Bože, tek da dovrši
Pečalno ovo lutanje
Pod svodom koji ne čuje.

Jer meni treba moćna reč,
Jer meni treba odgovor,
I ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je venac pelena.
Mračan je kalež otrova,
Ja vapim žarki ilinštak.

Jer mi je mučno biti slab,
Jer mi je mučno biti sam.
Kada bih mogo biti jak,

Kada bih mogao biti drag, ―
No mučno je, najmučnije,
Biti već star, a tako mlad!

Pariz, 1916.

Pesma je prvi put objavljena 1917. godine u "Zabavniku".
"Krfski zabavnik" izlazio je kao dodatak "Srpskim novinama"
koje su objavljivane na Krfu u periodu 1917―1918. godine.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #5 poslato: Novembar 05, 2016, 07:58:44 am »

**

KOLAJNA


Kolajna nastavlja vapaj za čistotom i svetlinom, jauk usamljenika i večitog tragaoca za smislom i toplinom. Pesnik je ovu zbirku nazvao dnevnikom i psihološkim dokumentom. To je nevelika zbirka od četrdeset i osam pesama. Svaka pojedinačna pesma poseduje poetsku zaokruženost i tematsko-emotivnu celovitost. Ali kompozicija zbirke i sadržina pesama ukazuju na tematsko i misaono jedinstvo: ljubav, lepota, stvaralaštvo, priroda, samoća, smrt. Zato se ova zbirka doživljava kao jedna duga pesma, venac pesama ili poema o ljubavi. Već prva pesma nagoveštava dominantni motiv pesme: ljubav. Ovaj motiv, ali u izvesnoj meri ironiziran, nalazi se i u poslednjoj pesmi. Na taj način je ostvaren motivski prsten koji, između ostalog, ovu ogrlicu ljubavno-refleksivnih pesama objedinjuje u poemu.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: