Blagoje Baković (1957)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Blagoje Baković (1957)  (Pročitano 1150 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: Novembar 04, 2016, 10:28:03 pm »

*





BLAGOJE BAKOVIĆ
(Bojišta, kod Bijelog Polja, 04.04.1957)


Blagoje Baković je pohađao školu na Slijepču Mostu i u Ravnoj Rijci, gimnaziju u Bijelom Polju, a studije književnosti na Nastavničkom fakultetu u Nikšiću i Filozofskom faklutetu u Novom Sadu.
 
Blagoje Baković je objavio sledeće knjige:

  • ŽEĐ POD VODOM, Književni klub "Vladimir Mijušković", Nikšić, 1979;
  • ŠAPTAČEVA SMRT,  Narodna biblioteka "25. maj", Titov Vrbas, 1983;
  • POSKOK,  Međurepublička zajednica za kulturno-prosvjetnu djelatnost. Pljevlja, 1985;
  • LETO, NIO "Univerziitetska riječ", Nikšić, 1987;
  • MAROKANSKE BAJKE, Srpska knjižnica i čitaonica, Irig, "Stražilovo" Novi Sad, 1988;
  • SAČMA (nagrada "Blažo Šćepanović"), Matica srpska, Novi Sad, 1989;
  • KOPNO, "Književna opština Vršac", Vršac, 1990;
  • ŽIVIM DALEKO, pogovor Milan Nenadić (Nagrada "Zaloga"), "Grad teatar", Budva i "Oktoih", Podgorica, 1992;
  • KREVETAC ZA CARICU, "Rad", Beograd, 1992;
  • ĆUTIM I PEVAM (izabrani soneti, izbor i predgovor Saša Radojčić), "Književna zajednica Novoga Sada", Novi Sad, 1993;
  • VATRA ZA KOPITIMA (izabrane pesme), izbor i predgovor Milosav Tešić, pogovor Vida Ognjenović (godišnja nagrada "Libertas"), "Oktoih", Podgorica, 1994;
  • GRUDVA U SNEGU "Prosveta", Beograd, 1996. (dva izdanja), nagrade: "Kočićevo pero" i "Risto Ratković";
  • PODNE, "Prometej", Novi Sad, 1997;
  • ČAROBNI PASTIR (pesme za decu, tri izdanja), "Prometej", Novi Sad, 1997;
  • STO PESAMA, izbor i pogovor Đorđe Nešić, "nikšićke novine", Nikšić, 1998;
  • GOROVILO (drugo dopunjeno izdanje), pogovor Raša Popov, "Zadužbina Hilandar", Beograd, 2000;
  • PODNE (treće izdanje), "SLOVO", Vrbas, 2003;
  • MOLITVE I SLAVA TEBI, predgovor, mitropolit Amfilohije, "Orfeus", Novi Sad, 2005. i
  • Izabrana dela, POVRATAK NA ITAKU (I-V, TRAG, POVRATAK NA ITAKU, GOROVILO, LJUBAV MI ŽIVA PO SVETU HODA i TEBE POJEM), "Orfus", Novi Sad, 2005.

Dobitnik je književnih nagrada i priznanja: "Blažo Šćepanović", "Zaloga", "Libertas", "Kočićevo pero", "Risto Ratković", "Iskre kulture", KPZ Vojvodine, "Zlatna struna" , Smedervske pesničke jeseni, "Čarnok" KPZ Vrbas, Oktobarske nagrade oslobođenja Vrbasa i drugih. Za ukupno delo na srpskom jeziku dodeljena mu je nagrada "Milica Stojadinović Srpkinja" u 2005. godini. Zajedno sa Matijom Bećkovićem dobitnik je nagrade Pečat varoši sremskokarlovačke.

Pesme su mu prevođene na dvadeset jezika, a u okviru Antologije srpskog pesništva 20 veka, na ruskom jeziku, uvršteno je njegovih 50 pesama. Pokretač je urednik više časopisa i izdavačkih kuća.

Živi u Vrbasu. / Društvo književnika Vojvodine
Fotografija: facebook
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #1 poslato: Novembar 04, 2016, 10:46:51 pm »

*
Stihovi Blagoje Baković


PUNA JE TIŠINA

Ako te neko bude pito
I povezivao ovo sa tugom
Kaži mu da ne plačemo mi to
Nego nedostajemo jedno drugom

I probaj malo da trepćeš brže
I pusti radio nek nešto svira
Puna je tišina nedodira
Ruke je ne mogu da izdrže

A da sam znala da ću te sresti
I da ćeš u mene gledati dugo
Od pre rođenja, kad bih drugo,

Radovala bih se takvoj vesti
Tražeći još iz plodove vode
Kakvu i kada da me rode


LEPŠE JE TEBE ČEKATI

Ako već ne znaš neka ti
Dojave tajne niti
Lepše je tebe čekati
Nego sa nekim biti

Jer u toj velikoj nagradi
Dok čekajući te po duši
Tvoj mi nedodir sagradi
Što neko dodirom sruši
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #2 poslato: Novembar 04, 2016, 10:52:06 pm »

*

BLAGOJU BAKOVIĆU "LENKIN PRSTEN"


Pesnik iz Vrbasa Blagoje Baković ovogodišnji je dobitnik književne nagrade "Lenkin prsten". Prema odluci žirija u sastavu dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), nagrada za najbolju ljubavnu pesmu napisnu na srpskom jeziku u prethodnih godinu dana Bakoviću je pripala za pesmu "Puna je tišina", koja je objavljena u knjizi Vajar spava među kamenjem, Kairos, Sremski Karlovci 2013. godine. Nagradu "Lenkin prsten" po 9. put dodeljuje Dom kulture Srbobran, a dosadašnji laureati bili su Matija Bećković, Vojislav Karanović, Aleksandar Lukić, Blagoje Svrkota, Đorđe Nikolić, Đorđe Kuburić, Pero Zubac i Saša Radojčić.

"Reč je o pesniku koji je doživeo i domaću i međunarodnu afirmaciju na književnom planu, dobitnik je nekoliko nagrada u Rusiji za svoje pesničke knjige, kao i gotovo svih značajnijih pesničkih nagrada kod nas. Baković je pesnik tradicionalnije orijentacije, poetički veoma blizak onome po čemu je ova nagrada sprecifične, pesništvu Laze Kostića i traganju za neobičnim smislovima, igrom reči, rimama, a istovremeno mu je poezija posvećena i ljubavnoj tematici, što je i bio osnovni razlog da se ova pesma uvrsti u najuži izbor i na kraju nagradi ovom izuzetno značajnom nagradom, nagradom za najbolju ljubavnu pesmu", rekao je Zoran Đerić. Saopštavajući odluku, on je ocenio da je ove godine bilo odličnih ljubavnih pesama i žiri nije imao lak zadatak da izdvoji najbolje. "Jako dobre pesme su ove godine objavili Radmila Lazić ― 'Kako je tamo?', Dragan Jovanović Danilov ― 'Plivam kad me gledaš', i Jelena Lengold ― 'U svakoj drugoj situaciji'. Imali smo četiri različita primera kako se ljubavna tematika i danas može pisati a da ne bude patetična i banalna. Ljubavna tema još uvek nije iscrpljena i daje i savremenim pesnicima velike mogućnosti za izražavanje", rekao je Đerić.

Dodela književne nagrade "Lenskin prsten" zakazana je za 14. novembar, u Malom pozorištu.

"Blagoje Baković (rođen 1957) je do sada objavio preko 40 knjiga. Dobitnik je brojnih književnih nagrada i priznanja, među kojima su "Kočićevo pero", "Risto Ratković", "Iskra kulture", "Zlatna struna", "Pečat varoši sremskokarlovačke", "Milica Stojadinović Srpkinja", kao i nagrada Saveza pisaca Rusije ― "Konstantin Simonov" i "Anton Pavlovič Čehov". Za knjigu Čehovljev kofer dobio je nagrade "Vladimir Majakovski" i "Zlatni vitez". Za izuzetan doprinos razvoju kulture dodeljena mu Vukova nagrada 2010. godine. Ministarstvo za kulturu grada Moskve dodelilo mu je "Zlatno pero", 2011. godine, a Vlada Republike Srbije dodelila mu je priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, 2013. godine. Pesme su mu prevođene na 28 jezika. Zastupljen je u 50 antologija srpske poezije. Živi u Vrbasu. Nagrađena pesma "Puna je tišina" napisana je u formi soneta, u kojoj su, vekovima, od Petrarke do naših vremena, ispevane najlepše ljubavne pesme. Naš pesnik se prihvatio velikog izazova da ovaj tradicionalan oblik ispuni novim, neočekivanim sadržajem: pronalazi tragove ljubavi još u prenatalnom stadijumu, kako bi pokazao da je ljubav ne samo večna, nego i predodređena, sudbonosna. Tako se približio onom što je Laza Kostić upisao u spomenicu gospođici Lenki Dunđerskoj: da nije bila samo rođena, nego i predodređena za divotu. Baković poentira vezanim tercetima:

A da sam znala da ću te sresti
I da ćeš u mene gledati dugo
Od pre rođenja, kad bih drugo,

Radovala bih se takvoj vesti
Tražeći još iz plodove vode
Kakvu i kada da me rode.

I tako se upisao u red najlepših ljubavnih pesama na srpskom jeziku", navedeno je u obraloženju odluke žirija.

vrbas.net | 11.05.2015
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #3 poslato: Novembar 06, 2016, 10:56:30 pm »

*

Blagoje Baković: DOBIO SAM VUKOVU NAGRADU U NEVUKOVO VREME

Izgubio bih volju za postojanjem kada ne bih verovao da u našem narodu mora doći vreme u kome ćemo biti dostojni potomci Vuka, Njegoša, Svetog Save, Svetoga Cara Lazara, Tesle, Starine Novaka, Filipa Višnjića, Laze Kostića, Miloša Crnjanskog... Vreme u kome će se Srbin probuditi u Srbiji u kojoj se piše ćirilicom, priča srpski, voli Srbija, veruje u Boga i ide u Srpsku pravoslavnu crkvu, a istovremeno voli i poštuje svako ko nije Srbin i pravoslavac, a koji poštuje i ceni svoju državu.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" književnik Blagoje Baković, autor brojnih knjiga i dobitnik značajnih književnih nagrada.

GLAS: Dobili ste uglednu Vukovu nagradu za 2010. godinu. Koliko danas radimo na očuvanju jezika i vraćanju duga Vuku Stefanoviću Karadžiću?

Dobio sam Vukovu nagradu u nevukovo doba. U doba kada bi oni što, pošto-poto, hoće u takozvanu Evropu, ukinuli i Vuka i Vukov jezik, i Vukov narod, Filipa Višnjića i Tešana Podrugovića, Slepu Jecu i Slepu Živanu, Starca Raška i Starca Miliju... U doba kada se vrše raznorazni juriši na narodni damar, na tradiciju i sve plemenite vrednosti, na naš jezik, našu veru i kulturu, na naše suštastvo. Sve što je ratovima napadnuto a neslomljeno, mora da se doruši i dokusuri u mirovima i rezolucijama, zakonima i tranzicijama. Teško se, u vremenu kada smo svi kažnjeni, osetiti i osećati nagrađenim. U vremenu u kome ne možemo govoriti o krizi morala, jer moral gotovo da i ne postoji. A i ako postoji, izgubio je cenu, postao je najjeftinija roba na tržištu hartija od nevrednosti i naše kukavne ništavnosti. Dobio sam Vukovu nagradu u doba kada je Vuk, ni slučajno, ne bi mogao dobiti. Vuk danas, u ovakvoj Srbiji, ne bi mogao dobiti ni takozvanu nacionalnu penziju. Odveć je voleo, Srbiju, i za nju nešto uradio. Ne bi stigao na red od onih koji je mrze, koji je olajavaju po svetu, koji joj nanose štetu, a koji su, danas, njeni miljenici. Više bi bili od njega zaslužni oni koji su protiv Vuka, ćirilice i Srbije. Dobio sam Vukovu nagradu u doba kada bih i sam dobio penziju nacionale, samo kada bih se odrekao Vuka, Vukove nagrade i Vukovog nauka.

A u vreme Vukovo, i zahvaljujući baš njemu, Srbija je, pomoću svojih narodnih pesama, bila na samom prestolu Evrope, u srcu i glavi Braće Grim, Getea i Puškina.

GLAS: Vaša zbirka pjesama "Senka nevidljivog", objavljena u izdanju "Prometeja", donosi bogat pjesnički opus. Šta ste sve uspjeli da smjestite u stihove između "Čuvarkuće" i "Astralnog šaptača"?

"Senka nevidljivog" je knjiga izabranih i novih pesama koje sam zapisivao. Tu knjigu je priredila i predgovor joj napisala Bojana Stojanović-Pantović. Ona, po mnogima, jeste nekako najtačnija i najcelovitija slika svih faza i poetičkih raspoloženja kroz koje sam prolazio za ovih 32 godine od kada sam objavio prvu knjigu i ovih preko četrdeset izdanja mojih knjiga, od pesama iz ranog perioda pa preko moje meni kultne pesme, poeme "Podne", do strožih formi, do soneta i potpuno novih rukopisa pesama koje su pripojene, kao završni ciklus ove knjige.

GLAS: Savez pisaca Rusije dodijelio Vam je nagradu "Konstantin Simonov" za knjigu pjesama "Put", koja je objavljena na ruskom jeziku. U kojoj mjeri značaju književnog djela doprinosi njegov prevod na druge jezike i jesu li savremeni srpski pisci dovoljno prevođeni?

Pesnici su prvi prevodioci pesama. Oni sa jezika tišine, na ljudski govor prevode duboke i nejasne poretke među stvarima i znakovima, koji dopiru do naših antena. Oni obnavljaju uveli smisao koji je dosadio stvarima i pojavama u našem doživljaju istih. A u rečima nema poezije. Reči imaju samo kažiprste. Niz te kažiprste reči mi se zagledamo. I ono što vidimo i slutimo u daljini, ono što osećamo u izmaglici na koju nas upućuju ti kažiprsti jezika, to je Poezija. Ona tišina između dva zvuka, oni samoglasnički vekovi tišine između suglasničkih zglobova, ono što se taloži u nama pre i posle svega, to je poezija. I njen prvi prevodilac je pesnik. On je prevede na svoj, srpski, ili bilo koji drugi jezik. Svi ostali prevodioci su drugi prevodioci. Njihov zadatak je da duboke magnete jednog jezika, prevode na duboke magnete, drugog, takođe ljudskog jezika. Onaj koji prevodi poeziju, verovatno zna da je to ravno pokušaju da dovede Eskima da živi u Sahari, a da mu, pritom, ostane živ, zdrav, i veseo. Mislim da život nekog dela na drugom jeziku, u najsrećnijoj varijanti, predstavlja njegov novi život. Ne znam sa sigurnošću da govorim o tome koliko se savremena srpska književnost prevodi na druge jezike.

GLAS: "Ja jesam mrav, ali ne gubim nadu, da će mi život proći na putu ka Carigradu." Da li bi se ovi stihovi mogli primijeniti na našu stvarnost i ono što se dešava oko nas?

Nijedan čovek nije mali koliko on, ili drugi, misle da je mali. Niti je veliki koliko on, ili drugi, misle da je veliki. Čovek je mali ili veliki onoliko koliko je mali ili veliki put kojim se zaputio. Pritom ne mislimo na dužinu i širinu puta. Niti na neki cilj. Cilj je samo putovanje. Mi koji želimo da živimo hrišćanskim životom, znamo koliko je veliki mrav, ako ide tim putem, i kako jedino tako ne može da se zakasni nigde, pa ni za Carigrad, koliko god on i za mrava bio dalek i nedostižan. Tom putu i putniku je posvećena i ova pesma.

GLAS: Pjesnici su uvijek na neki način bili glasnici vremena. Čuje li se danas glas pjesnika onoliko koliko bi trebalo i šta nam poručuje?  

Nije problem pesma. Ona, jest da ne može da menja, ali može da svedoči. Nepotkupljivo. Ali, kako reče Majakovski, kako u debelo uho zabosti nežnu reč? Glas pesnika danas ne da se ne čuje, nego je prezren i ponižen. Umro je jedan od najvećih naših pesnika, Novica Tadić. Način njegovog časnog i teškog života i smrti je sramota za Srbiju. A to što nije sahranjen u Aleji velikana, govori samo o tome koliko su mali oni koji bi hteli da određuju ko će biti veliki. Nisu mu dali da živi, oni koje je prepoznao i opevao, kao zurila, kezila i strašila, oni koji nikada neće biti ništa drugo. Oni koji će podići bižuterijsku buku i prašinu ovoga sveta samo da se ne čuju pesnik i pesma. Oni kojima će lažni pesnici, u svim vremenima, služiti kao zlatna telad, čije će jasle biti uvek pune, sena i poštovanja.


MOSKVA
Vest o tome da sam dobio Vukovu nagradu dobio sam u Moskvi, gde su mi prošle godine uručene tri nagrade za knjige objavljene na ruskom jeziku u 2009. i 2010. godini, međunarodna nagrada Saveza pisaca Rusije "Konstantin Simonov", nagrada Međunarodne asocijacije vitezova, "Nikolaj Fedorovič Fedorov" i nagrade Saveza pisaca Rusije, Podružnice moskovskih pisaca i prevodilaca "Anton Pavlovič Čehov". Na samom početku tog divotnog boravka u Rusiji došla mi je ta lepa vest da sam, jednoglasnom odlukom žirija za dodelu Vukove nagrade, dobio ovo prestižno priznanje ― ispričao je Blagoje Baković.

Aleksandra Rajković | 12.02.2011| Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« Odgovor #4 poslato: Novembar 09, 2016, 01:38:37 am »

*

Blagoje Baković ― PESNIČKO VITEŠTVO MOŽE BITI ZLATNO

Beograd ― Na nekome je da peva, a na nekome da ne sluša pesmu, dok se ne nasluša oluje. Na zimi je da bude zima. A na proleću da bude proleće. To nije hrabrost. To je uloga. Tako i pesnik ima svoju ulogu.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" pjesnik Blagoje Baković, koji je za knjigu "Čehovljev kofer" dobio diplomu "Zlatni vitez" u kategorijama proze, poezije i beletristike na istoimenom festivalu u Moskvi.

Pjesnik kaže da je za njega najveća nagrada činjenica da može da uđe u potpuno hermetički zatvorenu prostoriju i da pri tom "ništa" ne unese, a da iznese pjesmu.

― To je ta činjenica, da nosiš i donosiš reč. Da pomoću nje, po meri svoga dara, budiš nešto što je dublje od nje same, te magnete jezika, tu plazmu koja uzima otiske božanskih stanja sveta ― kazao je Baković, koji je ranije dobio nagradu "Anton Pavlovič Čehov" od Saveza pisaca Rusije.

Opisujući trenutak u kojem književnik biva nagrađen za svoje stvaralaštvo, Baković kaže da je divan osjećaj kada pisca neko nagradi za njegov rad.

― To je osećanje, ponekad, tog viteštva. A žiri, eto dođe da te potpali da poveruješ da to viteštvo može biti čak i zlatno. A u Rusiji me, povodom iste knjige "Čehovljev kofer", u to uveravaju, po drugi put ove godine, jer su mi za nju u januaru dali nagradu "Vladimir Majakovski" ― kazao je Baković.

Zahvaljujući nagradi "Anton Pavlovič Čehov", koju je dobio za knjigu izabranih pjesama objavljenoj u Rusiji, bio je privilegovan da posjeti muzej ovog pisca.

― Bio sam u situaciji da u svojoj desnoj ruci, nekoliko trenutaka, držim Čehovljev kofer, ne sluteći da će se po njemu nazvati i da će nastati knjiga koja će mi, eto, doneti nagrade "Vladimir Majakovski" i "Zlatni vitez" ― prisjetio se Baković.

Inspiracija za knjigu "Čehovljev kofer", kako kaže, bili su mu boravci u Rusiji, u zavičajima i rodnim i radnim kućama Jesenjina, Puškina, Tolstoja, u najvećim svetilištima Rusije.

― To su propevale slike sa susreta i druženja i duh i dah tih besmrtnih trenutaka kod Valerija Latinjina, Andreja Bazilevskog, Miroljuba Svrkote. I propevali sumatraizam predela i detalja, života i literature, sna o Rusiji i jave u snu o njoj ― ispričao je Baković o nastanku knjige.

Pjesnik koji je objavio četrdeset četiri knjige dao je svoje mišljenje o stvaranju stihova u 21. vijeku, navodeći da to ne smatra hrabrošću.

― Nije to hrabrost. To je vera. Vera cveta da miriše i da se plavi i na paklenom đubrištu, kao i na Tibetu ― rekao je Baković.

Pero pjesnika ne miruje ni poslije nagrada u Moskvi.

― Pisanje nije samo čin zapisivanja samog. U tom procesu ima neke tajne koju, i kada bih mogao, nekako ne bih objašnjavao, niti je to moguće objasniti. Sve je to u rukama jednog i jedinog Stvaraoca. Kako se pesme projave, tako ih i zapisujem ― ističe Baković.

Pjesme doživljava kao žive, jer ih, kako kaže, gotovo vidi i čuje, ali ne usuđuje se da ih sve zapisuje.

― One su kao neke nevidljive ljubavi, sa kojima živiš i koje te vole, ali ka kojima ti se ruke ne pružaju. Od tih novozapisanih ima možda knjiga, možda i dve. Ali i to kad će se pojaviti, isto postoji nešto, neko mesto i vreme, u samom biću, gde će i kada to da se odluči ― smatra Baković.


SRPSKI PISCI NA RUSKOM JEZIKU

― To što sam počasni član Saveza pisaca Rusije ne daje mi za pravo da dajem ocenu o velikoj književnosti koju dovoljno ne poznajem. Ono što bih izdvojio je velika fascinacija delom, tačnije podvigom pesnika i prevodioca Andreja Bazilevskog. On je napravio trotomnu antologiju srpske poezije na ruskom jeziku, koja počinje Lazom Kostićem, a završava se pesnicima moje generacije. Tu je 75 pesnika, u stvari 75 knjiga pesama. Takav primer ne postoji u svetskim okvirima ― kaže Blagoje Baković.

Aleksandra Madžar | 18.12.2012 | Glas Srpske
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: