Rajko Đurić (1947)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Rajko Đurić (1947)  (Pročitano 6099 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 12, 2010, 12:37:37 am »

*




RAJKO ĐURIĆ

Dr. Rajko Đurić, pesnik, esejist i publicist, rođen je 03.10.1947. godine u Malom Orašju, kod Smedereva. Studirao je filozofiju, teologiju i fizičku hemiju u periodu u 1967—71. na Beogradskom Univerzitetu, gde je i doktorirao sociologiju i filozofiju. Bio je novinar lista "Politika" od 1972. i urednik Kulturne rubrike u tom listu.

U periodu od 1970—2007. objavio je 34 knjige na preko osam svetskih jezika. "Autor je više zbirki pesama, za koje je dobio nagradu Železare Sisak u Sisku, Švedskog PEN centra 'Kurt Tuholski' i Instituta Otvoreno društvo u Budimpešti, a za svoje eseje i stručne radove nagradu Fonda za slobodno izražavanje u Njujorku." Piše na romskom i srpskom.

Sarađivao je u filmu "Skupljači perja" i koscenarista je "Doma za vešanje" Emira Kusturice.

"U periodu od 1981—1990. bio je sekretar Međunarodne organizacije Roma, a od 1990—2000. njen predsednik. Doprineo je da ta organizacija postane član UN i da se Romima kao žrtvama Holokausta prizna pravo na ratnu odštetu, da se formuliše Program dekade Roma i osnuju katedre za romologiju na Univerzitetima u Parizu, Bukureštu, Pragu i Trstu. Od oktobra 1991. do maja 2004. živeo je u Berlinu i radio na Slobodnom univerzitetu i Radio Berlinu. U periodu od 2004—2007. radio je kao pomoćnik glavnog i odgovornog urednika agencije Tanjug. Predsednik je Unije Roma Srbije od 2004. godine."

Autor fotografije nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Septembar 09, 2012, 02:13:06 pm »

 *
 Stihovi Rajko Đurić


 SUDBINA

 Sudaraš se sa senkom smrti
 Sudbino moja
 Da l ćemo dočekati veče
 Il će nas guja već u podne
 Nenadano rastaviti
 Devet je
 Pazi sudbino moja
 Još se ni pogledom
 Nismo sreli
 Odlagali smo susret
 Ko da je pred nama večnost
 Istina
 Ti znaš svaki moj čas
 Svaki pedalj na mome putu
 (Osim kad mrtve sanjam
 I u snu grobove kopam)
 A ja o tebi ništa
 Sudbino moja
 Verovao sam
 (Mada uvek rastrzan sumnjom)
 Da me vodiš
 Ali tek sada
 Kad mi vid kopni
 Ti muklim glasom
 U meni pevaš
 Sve pesme bruje u tvojoj pesmi
 (Il mi se možda tako čini
 Što si moja)
 Krv i smrt
 Nemir i jeza
 Osećam
 Podne se bliži
 Sudbino moja
 (O da l si moja)
 Ali tek sutra
 (Ako se neko seti
 Belutka u vatri)
 Znaće se ko smo


 PROMENE I OBMANE

 šta se menja
 ovde beše on
 tamo stajaše slon
 po tovar laži
 za sve strane sveta
 sestre noći polomiše kola
 labudovi ostaše bez perja
 od komarca stvoriše magarca
 smrtna želja obavila zemlju
 ovde on
 tamo slon
 u vencu od smeha
 surla i štaka
 žuti golub guče
 golubica ne vidi od mraka
 noć sestrice pita
 ko će kola da promeni
 labud kljun pod krilo stavlja
 šta će perje da zameni /  Opalo lišće


 BEZ DOMA BEZ GROBA

 O-o-o lele meni doveka
 O-o-o joj oče moj
 Ti bez groba
 Mi bez doma
 Da smo vetru na pometu
 a svetu na izmetu

 Kuda ćemo
 Dokle ćemo
 O-o-o joj mila mati
 Na koji ću kamen stati
 Odakle te dozivati

 Nebo nam je zatvoreno
 Zemlja pusta bez ikoga
 Čini nam se

 Kuda ćemo
 Dokle ćemo
 Ko li bliže
 Ko li dalje
 Kroz bespuća bivstvovanja.


 BI KHERESKO BI LIMORESKO

 O - o – o lele mange sajek
 O - o - o joj dade morejana
 Tu bi limoresko
 Amen bi kheresko
 Te avas e balvalake po phurdipe
 e themese po khandipe

 Kaj maj
 Džikaj maj

 O – o – o joj dade guglijena
 Pe savo bar te aćhav
 Katar tut te akharav
 Phanglo si amenge o del
 E phuv sargo kaj ćući si
 Bi khanikasko

 Kaj maj
 Džikaj maj

 Kon pašavol
 Kon duravol
 Maškar e hasarde droma trajimase / knjizevnicasopis.com
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 13, 2016, 10:51:34 pm »

**
Stihovi Rajko Đurić


KUĆA

Kad vidim kuću uvek sam na početku
Između njena teška četiri kamena
Noću s groblja ukradena
Ko da mi se oči gnječe
Zaškripe grede
I ko nekad opet ih vidim
Crne i malo trule
Ko da su vešala bile
Majstori pljuvačkom eksere vlaže
One velike ciganske
A jedan — sećam se — reče
I bele pčele dočekaće
Ja sam čekao na gredi da pčele slete
Sve dok nisu zaklali petla
Dugo sam sanjao
(I još sanjam)
Kako petao bez glave skače
I plakao što mi je zora umukpa
Tako je moja kuća rasla
Kad je porasla do slemena
Moja ljuljaška
Oj zalet u nebo s bagrema belog
Ostala bez grane
O kako sam jecao
(I sad zbog toga jecaja jecam)
Kad su bagrem sekli
Proklinjao sam sleme i kuću
Posle su iskopali rupu
Da naspu zemljom kuću
Sa rupom sam se srodio
Ona je upoznala sve moje igre
U njoj mi postalo i sunce bliže
Ali kad vidim kuću uvek sam na početku
Između njena teška četiri kamena
Noću s groblja ukradena
Ko da mi se oči gnječe
(Bože da l su ih duše umrlih našle)


KUĆA U SRPSKOJ POEZIJI • priredio Radiša Dragićević • Biblioteka Nasleđa • Beograd, 2010
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Novembar 26, 2017, 05:34:58 am »

*

OD INDIJE DO ČAPLINA

Dr Rajko Đurić napisao istoriju romskog naroda. Priču o istoriji svog naroda dr Đurić podelio na period do i posle Aušvica. Tri i po decenije istraživanja romskog porekla i nasleđa

Sa motom Mathatme Gandija da je najsrećniji onaj narod koji nema istoriju, ispričao je dr Rajko Đurić povest svog, romskog naroda. U knjizi "Istorija Roma", koja je posle dva izdanja na nemačkom, nedavno objavljena i na srpskom jeziku, podseća na stradanja, egzoduse, istrebljenja i nomadski život svojih sunarodnika.

Za 35 godina "kopanja" po prošlosti ovog naroda koji je danas rasprostranjen na svakom "šaru" zemaljskom, pronašao je njihove indijske korene, kojim kraljevstvima su pripadali i gde su bili nastanjeni. Svoja istraživanja podelio je na period do Drugog svetskog rata i vreme posle stradanja u Aušvicu. Taj period prelomni je za istoriju ovog naroda. To je vreme njegovog najvećeg stradanja.

— Nemački kancelar Vili Brant priznao je da je tokom Drugog svetskog rata u Nemačkoj ubijeno 500.000 Roma, ali postoje podaci da je taj broj dvostruko veći — kaže publicista dr Rajko Đurić, predsednik Unije Roma Srbije. — Decenijama su dokumenti o genocidu skrivani. Poslednjih godina otkrivaju se novi podaci o koncentracionim logorima. Prvi put saznajemo da su postojali čak i u Makedoniji, da su u Skoplju skupljani Romi i deportovani za Nemačku. Ni podaci o Romima stradalim u Jasenovcu nisu realni, pa zvanični broj — 19.538 žrtava treba množiti sa tri ili četiri.

Kako je dugo bilo nezahvalno, čak i opasno priznati romsko poreklo, za mnoge poznate ličnosti malo ko i zna da imaju romske krvi u sebi. Tako Đurić podseća da su sunarodnici Čarli Čaplin, Jul Briner, Ava Gardner, Antonio Banderas. Tu su i bivši predsednik Brazila Nikola Kubiček, španski pesnik Antonio Maćado, Pablo Pikaso, engleski pisac Džon Banjan...
U prvom poglavlju knjige, autor opisuje uzbudljive događaje, ratove, borbu za prevlast indijskih kraljeva, u periodu od osmog do 12. veka, kada je sudbina ovog naroda delovala sasvim drugačije. Na prostoru Indije postojalo je 21 kraljevstvo, od kojih su mnoga bila upravo romska. Pojedinosti o ovom periodu romske istorije Đurić je pronašao u arhivima i na čestim putovanjima u postojbinu svog naroda.

— Tek kada se stave u kotekst istorije Indije, onda se vidi njihovo istorijsko i društveno značenje i razume njihov smisao — objašnjava nam dr Đurić. — Čuje se ponovo govor ljudi tog naroda o vremenu u kojem su davno živeli i stvarali, patili i stradali, teritorija na kojoj su živeli, gradili hramove u čast bogova u koje su verovali, podizali dvorce carevima i kraljevima. na diskriminaciju, rasizam, objašnjava ulogu Roma u istoriji sveta.


TOČAK Grb na ciganskoj zastavi — točak, nije samo nomadski simbol, ne označava samo lutanje — kaže nam Rajko Đurić. — On predstavlja "čakru", suštinski simbol budizma, jer su Romi u Indiji bili budisti. Čakra simboliše reinkarnaciju, da se život stalno vraća i obnavlja, da sve ide u krug.

KORENI Tražeći detalje o istoriji romskog naroda, dr Rajko Đurić na severu Indije pronašao je i korene sopstvene porodice. Dokaze o majčinim precima otkrio je u oblasti Radžastan. U Indiji je našao i, na primer, korene Radosavljevića iz Mladenovca.

I. Mićević | 14.01.2007. | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: