Petar Berić (1937)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Petar Berić (1937)  (Pročitano 6312 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 12, 2010, 02:13:52 am »

**





PETAR BERIĆ

Petar Berić, profesor, rođen je u Bogatiću (1937), gimnaziju je završio u Šapcu, a zatim diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Radio je više godina kao profesor u srednjoj školi i kao rukovodilac Narodnog univerziteta, a potom preko dvadesetčetiri godine (1977—2001) kao direktor Kulturno-obrazovnog centra u Bogatiću. Izuzetan je njegov doprinos u obogaćivanju književnog fonda Bublioteke, kao i razvoju kulturnog stvaralaštva u Mačvi. Osnivač je Folklornog ansambla "Đido" i prvi je mačvanske devojke i mladiće izveo na međunarodne festivale folklora (u Španiji, Italiji, Grčkoj). Sa akademskim slikarima Draganom Đuričićem i Milićem od Mačve osnovao je Mačvansku likovnu koloniju u Sovljaku.

Veoma značajan doprinos dao je obogaćivanju programa i popularisanju kulturno-turističke manifestacije "Hajdučke večeri", koje su u vreme, dok je bio njihov organizator (od 1978—1989.), bile među najvećim priredbama ove vrste u Srbiji.



Tekst i fotografija: Petar Berić Sjaj letnjeg dana
Kulturno udruženje "Zavičaj" Sremska Mitrovica, 2006.


[postavljeno 08.12.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 12, 2010, 02:14:38 am »

**

PETAR  B E R I Ć
Sjaj letnjeg dana
 





Buđenje
Dragan Đuričić (1961—2003)


I sada blesne u mome sećanju taj prizor koji je iskrsnuo preda mnom toga sanjivog letnjeg popodneva. U senci trešnje, sedi Nataša na niskoj pletenoj stolici u travi i čita neku knjigu. Kroz grane trešnje, probijaju se sunčevi zraci i samo poneki od njih pada na Natašinu sjajnu smeđu kosu, na jedno rame i na njene obline. Kada se okrenula prema meni, učinilo mi se da nema ni trave, ni sunca, ni trešnje, ni knjige, već samo ona i među njenim zubima, blestavim i belim, bledozelena petlja sa dve crvene trešnje i njihov sok na raspuklim, rumenim, nabubrelim mladim usnama. Kakva sreća, pomislio sam toga trenutka, videti je takvu, nabreklu od mladosti i života, i rumenu i bledu u isto vreme, sa nemirnim pramenom kose, koji joj pomalo skriva jedno oko, i talasavom linijom njenih grudi i nogu, što se delimično vide ili samo naslućuju ispod lake letnje haljine.

Iz poglavlja "Leto sa Natašom i zvezdama"


*  *  *

SVETLOST JEDNOG LETA

U izdanju Kulturnog udruženja "Zavičaj", iz štampe je izašao roman "Sjaj letnjeg dana" Petra Berića, profesora književnosti iz Bogatića.

U svom prvom proznom radu ove vrste Petar Berić je večna pitanja čoveka o smislu, ljubavi kao biseru i kamenu života, radu, snovima, lepoti i besu prirode; o mnogim drugim kontraverzama ovozemaljskog postojanja, smestio u period od jedanaest i po meseci života jednog Peđe, večnog sanjara i, očito, u ovo vreme, "čoveka prošlosti".

Radnja romana počinje u proleće 1999. godine, dan uoči odlaska glavnog junaka u rat. Prvo poglavlje "Nema mira u proleće" je objašnjenje situacije u kojoj se naša zemlja tada nalazila; o vremenu kada su uništavani životi i materijalna dobra male zemlje ponosnog naroda NATO bombardovanjem. Autor objašnjava nesklad napada 19 zemalja Alijanse najsavremenijom borbenom tehnikom na civilne ciljeve, a sve — kakve li ironije — u ime humanitare akcije...!!!

Možda nekima ovakav početak više liči na politički pledoaje, nego na uvod u roman ljubavi i strepnje, radosti i gorčine, svetlosti i mraka, vedrine i beznađa, ali je, od prve rečenice do poslednje tačke, u krajnjem smislu, neophodan za bolje razumevanje događanja u romanu.

U svim narednim poglavljima: "Leto sa Natašom i zvezdama", "Nemiri, ljubav i strepnja", "Vreme rastanka" i "Jedna ptica peva", tok zbivanja u romanu "Sjaj letnjeg dana" smešten je u jedanaest i po meseci 1989 i 1990. Možda, i poslednje godine relativnog mira i, za naše uslove, blagostanja većeg broja stanovništva u nekadašnjoj Jugoslaviji.

U dve suprotnosti: mirnog, savesnog, odgovornog i vrednog; ali pomalo svog i različitijeg od sredine koja ga okružuje, Peđu, beznadežno zaljubljenog u zavičaj, u svoju Mačvu, u knjige i zvezde; i njegove supruge Mirjane, savremene ambiciozne žene bez mnogo emocija, sa samo jednom velikom strašću; uspeti u karijeri, na društvenoj letvici, bez obzira na cenu, autor romana je prikazao kontraste života (koji postoje od njenog nastanka), ali u ovovremenskom trajanju, u kome je sve manje ljudi toplih srca i širokih pogleda, zaljubljenika u porodicu i ljude, rodni kraj i prirodne lepote, istoriju i umetnost, u mirise života: od guguta grlice do beskrajnog zvezdanog svoda, a sve više onih sa manjkom emocija, ali sa mnogo rešenosti da, ne birajući sredstva, uspeju u ostvarivanju cilja. U osnovi hladni, proračunati, sebični i egocentrični, ne osvrćući se na okolinu, na druge ljude, grabe i žure u "neki novi svet". Dok sam isčitavao ovaj uzbudljiv, setan i gorak, nadasve dirljiv roman, palo mi je na pamet, žure u — "novi svetski poredak", ali sam shvatio da verovatno preterujem. Da li? Čitaoci će o tome dati najbolji sud. Baš kao što će odgovoriti i na autorovo nepostavljeno, a u romanu prisutno pitanje: nestaju li zanavek vrednosti i vrline srpskog naroda kao sto su: porodica, gostoprimstvo, poverenje, čestitost, čast, rodoljublje, emotivnost i — pre svega i iznad svega — ljubav, ljubav kao biser života i smisao postojanja? Ostaje nedorečen i odgovor (bez obzira na autorovo nepristrasno objašnjenje) na razloge napada NATO-a na našu zemlju, na strašna razaranja i žrtve koje je ovaj mali narod podneo, koje, na žalost, još uvek podnosi (a dokle će, ne zna se!!!), na pitanje ZAŠTO? Zašto je nekadašnjim saveznicima iz dva svetska rata, trebalo da razaraju našu zemlju, zašto (sada je mnogima jasnije) žele da nas u dogledno vreme kao mali, ali ponosan narod, izbrišu sa lica zemlje?

U romanu "Sjaj letnjeg dana" sve to može da se uoči i u unutrašnjem monologu glavnog junaka dok u dugim letnjim noćima, sa psom Lesikom, posmatra beskrajni zvezdani svod i razmišlja o životu. Još mlad (34) svestan je brzine njegove prolaznosti i večne čovekove nesposobnosti da to uoči na vreme i u njemu, u tom dragulju od Gospoda darivanom, prihvati mnogobrojne lepote koje pruža. Ali, čovek ne bi bio čovek, ako ne bi postupao upravo suprotno, u njegovom tračenju, u nepoštednoj trci za materijalnim dobrima, u površnim i praznim ljubavnim vezama, u gubljenju sopstvenih dragocenih vrednosti i vrlina. Zarad! Zarad čega? Dok stigne do tog pitanja, vreme je već prošlo i, umesto ljubavi, ostaju gorčina i jad...

Najsveobuhvatniji, uz glavnog junaka, je lik Nataše, bele golubice iz starostavnih knjiga, mile devojke u kojoj je — nestvarno za ovo vreme — srce lepo koliko i lice i telo. Njena do kraja neispričana, ali naslućena životna priča, jedna je od karakternih vrednosti romana Petra Berića.

Ne mnogo beležena među rečenicama "Sjaja letnjeg dana", ali sveprisutna je Peđina i Mirjanina kćer Kaća, koja svojom detinjom nevinošću, lepotom i svetlošću, uprkos svemu, budi tračak nade u tami pred nama...

Svako od svojih pet poglavlja Petar Berić počeo je odgovarajućim poetskim zapisima Filipovića, Jesenjina, Crnjanskog, Šćepanovića i Apolinera. To nisu i jedine osobenosti Berićevog romana. Čisti, gotovo besprekorni književni jezik u skladu je sa temom romana, utoliko pre što je prijemčiv za čitaoce iz raznih miljea, od seljaka do akademika; još više u skladu sa autorovim stilom realistično modernističkog pripovedanja.

"Sjaj letnjeg dana" je u mnogo čemu jedinstven, a prepoznatljiv, u ovom vremenu traganja za sobom i smislom. U ponečemu je i neponovljiv. Koliko je, zaista, umetnički vredan, koliko će "živeti sa nama i među nama", pokazaće vreme.


Dragan S. Filipović

Napomena: na naslovnoj strani knjige je slika Buđenje akademskog slikara Dragana Đuričića iz Bogatića.
Berić se u dogovoru sa Đuričićem odlučio za ovu, njemu najdražu sliku, bude li ikad objavio knjigu.
Roman je, inače, napisan 2006. tj. tri godine pre slikareve prerane smrti.


[postavljeno 08.12.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 12, 2010, 02:15:10 am »

**

PETAR BERIĆ — SJAJ LETNJEG DANA

Roman "Sjaj letnjeg dana", od početka do kraja, je u kontrastima: lepota života i sveta suprostavjena je surovim ratnim prizorima, skladu prirodi i kosmosu suprotan je neredu i haosu koji stvara čovek svojim nerazumnim ponašanjem, glavnoj ličnosti sanjaru suprostavljena je racionalna osoba koju interesuju isključivo materijalne vrednosti...

Iako nema nikakvih autobiografskih elemenata, roman je pisan u subjektivnom tonu zbog same sadržine, pre svega da bi bio iskazan bes i ogorčenost zbog tragične činjenice da su nekadašnji srpski saveznici, iz dva svetska rata, udruženi sa svojim protivnicima iz tih ratova, u proleće 1999. godine nemilosrdno bombardovali srpska sela i gradove, ... i pritom, pored velikih razaranja i nanete ogromne materijalne štete, pobili i dosta stanovništva.

Roman sadrži pet poglavlja. Prvo i poslednje poglavlje, sa opisom ratne atmosfere u toku bombardovanja, kratka su i služe kao okvir da glavna ličnost, pred odlazak u ratnu jedinicu, oživi sećanja na jednu nezaboravnu godinu svoga života, u kojoj se upoznao sa lepom i produhovljenom studenkinjom i zavoleo je. To je setna priča o ljubavi i rastanku.

U delu je postavljeno i pitanje daljeg neizvesnog puta savremene civilizacije i izražena nada da će biti izbegnute opasnosti, kojima je izložen opstanak svega živog na našoj planeti zbog nuklearnog i drugih vrsta oružja. Otuda je na samom početku knjige i citat iz "Staroga zaveta" o svetlosti i tami, između kojih je jedino moguć izbor.


Iz intervjua u "Mačvanskim novinama"

[postavljeno 08.12.2007]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Novembar 05, 2016, 07:14:05 am »

*

MAČVANI U RATU


Ovih dana je u Novom Sadu završeno štampanje knjige "Mačvani u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu (1912—1918)", čiji su autori naši sugrađani, g. Petar Berić i g. Dragan Josipović.

Izdavači knjige su Narodna biblioteka "Janko Veselinović" Bogatić i Savez potomaka ratnika Srbije 1912—1920.

Donosimo recenziju dr Miloša Kovića, docenta na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu:

Rukopis knjige Mačvani u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu (1912—1918) Petra Berića i Dragana Josipovića sastoji se od dva glavna dela. Uvodni tekst posvećen je ratnom putu Srbije i Mačvana od 1912. do 1918. godine. Slede spiskovi Mačvana sa teritorije sadašnje opštine Bogatić, koji su, kao vojnici i oficiri Kraljevine Srbije, na tom putu stradali. Tu su i brojne ilustracije, kao i prilozi, dati na kraju rukopisa, sa biografskim podacima o Mačvanima odlikovanim za hrabrost.

Najvažniji deo rukopisa predstavljaju spiskovi poginulih i umrlih ratnika. Nastali su 1930, staranjem jugoslovenske države, i danas se čuvaju u Arhivu Vojnoistorijskog instituta. Ovde se objavljuju po prvi put, i u tome je posebna, izvorna vrednost ove knjige. Štaviše, budući da, za sada, nisu pronađeni spiskovi za nekoliko mačvanskih sela, autori su se potrudili da sakupe i imena koja se nalaze na lokalnim, seoskim spomenicima poginulima u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.

Osim ljubitelja istorije ovoj knjizi obradovaće se, pre svih, potomci palih mačvanskih ratnika. Mnogi će biti ponosni kada u njoj pronađu imena svojih predaka. Zašto su se borili i pali trebalo bi svakome da bude jasno i bez dodatnih objašnjenja. Ali, najčešće se ne zna, ili se zna vrlo malo o tome gde i kako se to dogodilo. Školske lekcije iz nacionalne istorije brzo se zaboravljaju, a porodična predanja često su nesigurna. Zato su, u ovom rukopisu, spiskovi poginulih dopunjeni obimnim uvodnim tekstom, u kome je dat pregled istorije ratova 1912—1918, s osvrtom na ratne operacije u kojima su učestvovali Mačvani i njihova Drinska divizija. Time su spiskovi stradalih, kao dragocen istorijski izvor, smešteni u sasvim određen istorijski kontekst.

Rukopis knjige Mačvani u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu (1912—1918) podseća nas na posebno mesto Mačve i, u širem smislu, zapadne Srbije u ratnoj istoriji srpskog naroda. Počevši od Kumanovske bitke, pa do proboja Solunskog fronta, Drinska divizija bila je uvek tamo gde je bilo najteže. U zapadnoj Srbiji odigrale su se skoro sve najveće srpske bitke u Prvom svetskom ratu — Cerska bitka, Bitka na Drini, Kolubarska bitka. Često se zaboravlja da su okupatorski teror i masovna stradanja koje su 1914. pretrpeli Mačvani, Jadrani i Pocerci bili samo najava onoga što će, od iste ruke, od 1941. do 1945. zadesiti Srbe u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Konačno, ako se setimo da su se u Mačvi i zapadnoj Srbiji odigrale najveće bitke Prvog i Drugog srpskog ustanka, Boj na Mišaru i Boj na Dublju, onda ćemo razumeti zašto je baš zapadna Srbija postala glavno poprište ustanka iz 1941. godine.

Zbog svega rečenog, preporučujem ovaj rukopis za objavljivanje. U isto vreme, čestitam Narodnoj biblioteci Janko Veselinović iz Bogatića i Savezu potomaka ratnika Srbije 1912—1920, jer su izabrali najbolji način da, ovom knjigom, obeleže stogodišnjicu početka Velikih ratova Srbije.

Docent dr Miloš Ković
Odeljenje za istoriju
Filozofski fakultet u Beogradu

Biblioteka "Janko Veselinović"
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Novembar 05, 2016, 07:29:55 am »

*
KNJIGA PETRA BERIĆA I DRAGANA JOSIPOVIĆA


MAČVANI NA RATIŠTU, ZAVIČAJ U PLAMENU


Nedavno je objavljeno druga knjiga istoriografsko-dokumentarnog dela Mačvani u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu (1912—1918.) kao i izmenjeno i dopunjeno izdanje prve knjige, čiji su autori Petra Berić i Dragan Josipović, i na taj način je data potpuna slika o stradanjima ratnika Mačve. Veliki broj ilustracija — ratne fotografije bitaka i komandanata savezničkih i neprijateljskih armija, kao i brojni prilozi dodatno obogaćuju ovu ediciju, jedinstvenu u Srbiji. Zbog obimnosti istorijske građe i priloga od ukupno 1.088 strana delo je objavljeno u dve knjige.

Posle nekoliko godina arhivskih istraživanja, kao i rada na terenu, Petar Berić i Dragan Josipović su uspeli da obezbede podatke za sve poginule, umrle i nestale ratnike Mačve u dva balkanska i u Prvom svetskom ratu iz trideset četiri sela sa područja bivšeg Mačvanskog sreza. Ukupan broj nastradalih ratnika Mačve, prema podacima iz Vojnog arhiva u Beogradu i sa spomenika u centrima mačvanskih sela je 5.467 redova i oficira.

Ideja za ovo delo nastala je kada su autori kao članovi Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. g., otkrili određeni broj podataka o ratnim zbivanjima u Mačvi i o sudbini pojedinaca.

— Iz priča moga oca Ljubomira, solunskog ratnika, saznao sam dosta pojedinosti o njegovih šest godina ratovanja, što me je podstaklo da počnem tragati za istinom o tim tragičnim godinama istorije srpskoga naroda — kaže profesor Petar Berić.
Koautor oko rada na ovoj knjizi i njenom objavljivanju, Dragan Josipović, dodaje:

— I mene je veoma zainteresovao ovaj period iz srpske istorije, posebno zbog velikih stradanja u Mačvi, što je bilo od odlučujućeg uticaja da se uključim u ovaj izuzetno naporan i složen istraživački rad i objavljivanje knjige.

Najznačajniji deo obe knjige su podaci pronađeni u Vojnom arhivu u Beogradu. To je neobjavljena arhivska građa — popisi umrlih, poginulih i palih u ratovima 1912—1918. sa 5.467 imena ratnika Mačve. Ove spiskove sastavili su opštinski sudovi iz mačvanskih sela 1930. godine i oni su veoma detaljni (pored prezimena i imena ratnika navedene su i godina rođenja, godina smrti, oznaka čete, bataljona i puka, kao i ime srodnika koji je ostao). U prvoj knjizi su podaci o nastradalim Mačvanima iz sela koji su sada u sastavu Opštine Bogatić, dok su u drugoj knjizi podaci o ratnicima iz mačvanskih sela koja su posle teritorijalnih promena pripala gradovima Šabac (petnaest sela) i Sremska Mitrovica (sedam sela).

Pored dokumentarne građe, svaka od ove dve knjige sadrži i istoriografski deo — u prvoj o velikim srpskim bitkama i stradanjima u ratovima 1912—1918., a u drugoj o spomenicima, srpskim vojničkim grobljima i austrougarskim logorima u pomenutim ratovima.

Posebne celine su podaci o spomenicima poginulim i umrlim ratnicima Mačve, podignutim u centrima sela od strane potomaka ratnika, a uz pomoć države i crkve po završetku pomenutih ratova.

Obe knjige sadrže i odgovarajuće priloge koji dopunjuju sliku o ovom periodu istorije srpskog naroda (Karađorđeva zvezda sa mačevima, spiskovi Mačvana nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima i drugih odlikovanja, pesme i marševi srpskih vojnika, izbor ratne lirike srpskih pesnika i dr.).

Mačva je, inače, u Prvom svetskom ratu bila na udaru austrougarskih trupa i u prvoj i u drugoj ofanzivi, te su tada austrougarski vojnici počinili mnoge zločine nad civilnim stanovništvom, ženama, deci i starcima. Samo u mačvanskom selu Prnjavor je pobijeno preko 300 stanovnika.

Svoje mišljenje o knjigama dali su istaknuti naučni radnici — docent dr Miloš Ković sa odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu i dr Radomir J. Popović sa Istorijskog instituta u Beogradu.

Izdavači knjige su Narodna biblioteka "Janko Veselinović" Bogatić i Savez potomaka ratnika Srbije 1912—1920.g. Beograd.
 
Glas Podrinja | 11.12.2014.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: