Boško Obradović (1976)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: « 1 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Boško Obradović (1976)  (Pročitano 28164 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #20 poslato: Februar 28, 2014, 12:25:33 am »

*
BOŠKO OBRADOVIĆ


LAJFSTAJL SRPSKOG DESNIČARA

Glavni urednik časopisa Dveri srpske Boško Obradović (32) putuje svetom i budi nacionalnu svest u Srba, voli da sluša Riblju čorbu i ide na koncerte Darka Rundeka, iznova čita Dostojevskog i Crnjanskog i po ko zna koji put gleda najbolji srpski film, Kusturičino ostvarenje Život je čudo

Radnim danima je bibliotekar u čačanskoj Gradskoj biblioteci zadužen za kulturno uzdizanje svojih sugrađana kroz promocije novih knjiga i organizovanje književnih večeri. Petkom posle posla juri da uhvati autobus za Beograd, odakle nastavlja putešestvije ka nekoj od evropskih metropola Parizu, Beču, Roterdamu ili Minhenu, gde se poslednji put odazvao pozivu Srba kako bi im predavanjem preneo duh svetosavskog načina života.

Društvena angažovanost i posvećenost Boška Obradovića, glavnog i odgovornog urednika časopisa Dveri srpske i jednog od osnivača Sabora srpskih dveri, inspirisana je nacionalnim vrednostima srpskog naroda i ima duboko utemeljenje, ali i objašnjenje za misiju koju Obradović pronalazi isključivo u božjoj promisli.

KORENI Obradovići su iz Vranića, sela na desetak kilometara od Čačka. Po nadgrobnim spomenicima utvrđeno je da su u okolini Čačka od početka XIX veka, ali se ne zna odakle se prvi Obradović doselio. Obradovića ima puno, sa svih strana, uglavnom iz Crne Gore. Slave Svetog arhiđakona Stefana i možda bi to istraživačima nešto značilo.

Svi Obradovićevi preci bili su poljoprivrednici. Kad su u komunizmu seljaci pohrlili u grad, mnoge porodice su bile raspolućene. Obradović je do sedme godine živeo u Vranićima, kada su roditelji odlučili da je bolje da Boško školovanje započne u Čačku, gde su i sami radili. Majka je bila viša medicinska sestra u Gradskoj bolnici, otac građevinski inženjer u vodećoj čačanskoj firmi Hidrogradnja, a danas je opštinski građevinski inspektor. Četiri godine mlađi brat Branko nedavno je završio Pravni fakultet.

Moj otac je imao ozbiljnije poslovne ponude i priliku da se odseli za Beograd, ali nikada nije želeo da se odvoji od sela. Majka je bila apolitična, a otac je kao mlad i uspešan student, potom i kao inženjer, dobijao ponude da se učlani u KP i kratko bio njen član, ali nije imao političke ambicije. Čim je uvideo pogubnost komunizma, vratio je knjižicu — seća se Obradović i kaže da je njegova porodica oduvek bila tradicionalna, ali ne i crkvena. Svi su bili kršteni zahvaljujući baki, očevoj majci, kojoj, kako kaže Obradović, najviše duguje patriotska osećanja. Sve vreme su slavili krsnu slavu, ali su kao većina srpskih porodica prekinuli da redovno odlaze u crkvu, sem kada bi baka ukazala da je vreme da se posti i bar jednom u godini pričesti.

PREOBRAĆENJE Odrastajući 80-ih na gradskom asfaltu, lišen mogućnosti da u medijima, školi, u knjigama ili na tribinama bliže spozna svoju veru, svakodnevno prolazi kraj crkve preko puta gimnazije, ali nikada tamo ne svraća. Cela njegova generacija, tvrdi, nije nasledila pravilan odnos prema crkvi niti je imala gde da ga stekne. Obradović se kao kroz maglu seća trenutka kada je 1992. kao gimnazijalac jednog dana ugledao plakat koji je najavljivao čas veronauke u čačanskoj crkvi. Beše to period života tipičan za tinejdžersko doba, obeležen traganjima za sobom u muzici, književnosti, kroz izlaske i druženja. Voleo je da isprati sva događanja u Čačku, a ta radoznalost ga drži i danas.

Šta se tu desilo, bez boga je neobjašnjivo. Ne mogu da se setim zašto sam otišao, verovatno je tema bila zanimljiva. Bila je to prelomna tačka i od tada nisam propuštao časove veronauke, a ulaskom u svet crkve počinjem da čitam o duhovnim i crkvenim temama. Pročitao sam celu crkvenu biblioteku, onda razmenjujem knjige sa tek nekoliko drugova iz razreda koji kreću istim putem, nabavljam prve duhovne knjige na sajmovima, obilazim srpske manastire i u njima pronalazim mnoge naslove — priča Obradović opisujući svoju generaciju kao bogotražiteljsku, koja je ujedno tragala i za izgubljenim nacionalnim identitetom.

Studije književnosti dovode ga u Beograd u kome se, kao i svaki provincijalac, oseća kao Balzakov Ežen de Rastinjak, koji kliče da dolazi da osvoji prestonicu gde nastavlja, tada još samo lično, traganje za duhovnošću. U Beogradu je bio samo jednom, na koncertu Riblje čorbe. Pronalazi duhovno utočište u crkvi svetog Marka, kasnije sa devojkom, a sadašnjom suprugom Vesnom, otkriva i crkvu svetog velikomučenika Trifuna na Topčiderskom groblju. Vesna je živela na Banovom brdu, a završila je Muzičku akademiju i danas je profesor klavira u Čačku. Obradović je svoju sugrađanku sreo tek u Beogradu, i to na autentičnom studenstkom mestu — dok su gladni cupkali u dugačkom redu u Lolinoj menzi. Nisu se razdvajali od prvog ručka i zajedno su otkrivali nova mesta duhovnosti u srpskoj prestonici. Zajedno su išli na liturgije, zajedno se molili, postili i pričešćivali se. Posle osam godina braka imaju troje dece, ćerke Magdalinu i Anđeliju i sina Rastka.

Ubrzo nakon venčanja vraćaju se u Čačak svojim porodicama, u braku završavaju fakultete i zapošljavaju se u rodnom gradu.

Nismo imali želju da ostanemo u Beogradu iako ja zbog Dveri i poslovnih obaveza u biblioteci imam dovoljno Beograda. Volimo porodični mir, usporenost koju pruža život u unutrašnjosti. Supruga je profesor klavira u srednjoj muzičkoj školi, a ja sam se 2002. zaposlio u Gradskoj biblioteci. Pokušavam da spojim svoje tri obaveze i ljubavi u životu — porodicu, književnost u svetu bibliotekarstva kao kulturni poslenik i promociju hrišćanskih vrednosti.

DVERI Za vreme studentskih protesta 1996—1997. Obradović je bio među danas nepoznatim osnivačima tog protesta koji je nastao na Filološkom fakultetu. Nekolicina kolega došla je na predavanja i javno rekla da ne želi da trpi izbornu krađu. Desetak studenata književnosti drži prvi sastanak, kom se pridružuje nekoliko studenata Filozofskog fakulteta i o svom trošku štampaju letke u kojima pozivaju kolege da se okupe na protestu na Platou. Obradović je prvog dana protesta bio u obezbeđenju Miće Popovića, slikara i opozocionog intelektualca, i tu se završilo njegovo učešće u protestu, dok je njegov saborac u osnivanju Dveri srpskih Branimir Nešić bio jedan od osnivača protesta. Razočaran političkim zloupotrebama studenata, povlači se na Filološki fakultet i osniva Asocijaciju studenata Filološkog fakulteta, kojoj se pridružuje i Obradović.

Prvog dana video sam kako neki novi klinci sa parama, diplomatskim i političkim vezama donose skupo ozvučenje i upadaju u Inicijativni odbor. Bio je tu Čedomir Antić, koji je napustio politiku, Saša Ćirić, urednik propagandno-ideološkog lista Beton, dok su danas vodeći političari iz DS, DSS, LDP došli kasnije i svoje karijere izgradili kao lideri i investirali u politiku, a pravi osnivači su na margini — priča Obradović i priseća se kako je sa Nešićem i Oliverom Dunjić, tada najboljim studentom lingvistike, osnovao 1999. Dveri kako bi svojoj generaciji predočio pogled na svet koji tada nije postojao na Univerzitetu.

Sedeli smo i smišljali kako ćemo se zvati. Meni su padale na pamet svakakve kovanice, a njih dvoje su gotovo istovremeno izgovorili: 'Dveri'. I njima je neobjašnjivo kako su se setili ove reči. Oliveri je bila poznata kao staroslovenska reč koja je nestala Vukovom reformom, a njen povratak simbolički je označio povratak sveta duhovnih i nacionalnih vrednosti. Dveri su oltarska vrata, tokom službe se otvaraju i zatvaraju i predstavljaju prolaz do najsvetijeg mesta. Naš cilj bio je da pogled mladog čoveka usmerimo ka svetinji, a da mi budemo samo posrednici jer nismo ni veroučitelji ni sveštenici, ne pretendujemo da nekog duhovno rukovodimo — priča Obradović, koji od 2000. počev od tribina sa Filološkog fakulteta pokušava da zainteresuje mlade za duhovni sistem vrednosti. Dve godine kasnije se registruju kao udruženje građana Sveti sabor dveri, a o Savindanu sledeće godine slave deset godina delovanja. Danas imaju televizijsku produkciju, digitalno izdavaštvo, štampano izdavaštvo, ciklus knjiga, Internet izdanje. Nisu tipična organizacija, nemaju evidenciju o članovima, nemaju članske karte. Desetak predavača se poslednjih godina odaziva pozivima i sličnih oragnizacija u dijaspori. Obradović je posetio tridesetak svetskih gradova. Pariz ga je ostavio bez teksta dinamikom, kulturnim i umetničkim vrednostima. Fascinirali su ga i holandski gradovi na vodi, borba naroda sa prirodom za svoje mesto pod suncem. Dopala mu se i unutrašnjost Amerike, ali i obični Amerikanci.

RUSOFIL Kao profesoru književnosti najbliskija mu je ruska književnost, kao i nama nedovoljno poznat ruski film. Tragove svog delovanja prepoznao je u filmu Ostrvo Pavela Lungina, a u literaturi je, zbog shvatanja ljudske duše, sličnih porodičnih i socijalnih tema, najsnažniji uticaj na njega imao Dostojevski.

Braća Karamazovi su pokušaj da se napravi hrišćanski roman i, kao što je primetio moj profesor književnosti Vladimir Dimitrijević, pokušaj da se nadomesti ono što je nekada bilo žitije za jednog hrišćanina i pokaže da roman kao zapadnoevropska tekovina to može da postane — kaže Obradović, koji izdvaja i nedavno preminulog ruskog disidenta Solženjicina kao društveno-angažovanog intelektualca odgovornog prema svojoj naciji. Kao tinejdžer mnogo čita Franca Kafku i Albera Kamija, koji se bune i razmatraju sva egzistencijalna pitanja XX veka. Mnogo ceni i Miloša Crnjanskog, posebno iz 30-ih godina prošlog veka, i smatra ga srpskim Solženjicinom. Da ima vremena, ponovo bi se vratio Seobama ili Karamazovima.

Današnji književnici su pomalo distancirani od takve vrste pisanja, ali mislim da je Goran Petrović najozbiljniji savremeni srpski autor koji je uspeo da spoji duh tradicije sa postmodernom. Inače, poslednje što sam pročitao je Leposava Pavla Ćosića, srpskog humorističkog Orvela koji samo zbog politike nije dobio NIN-ovu nagradu prošle godine — ocenjuje Obradović.

Dostojevskog pronalazi i u filmovima. Snažne impresije izazvao mu je kanadski film Invazija varvara, dobitnik Oskara za najbolji strani film pre nekoliko godina.

To je filmski Dostojevski! Dokaz da Zapad ima dušu, ali da ju je potisnuo. Jedan od najozbiljnijih filmova na Zapadu u poslednje vreme. U domaćoj kinematografiji izdvojio bih Kusturičino ostvarenje Život je čudo kao ozbiljan i kvalitetan film o srpskoj naciji — kaže Obradović.

 
Uticaj Nikolaja Velimirovića

Svako ima svoju prvu knjigu, ali na moju generaciju presudan uticaj imao je sveti vladika Nikolaj Velimirović. Bio sam šokiran kada sam video da ga na studijama niko ne pominje, a on je jedan od najvećih svetskih intelektualaca 20. veka, i to ne kažemo samo mi, već i stranci koji su ga čak pozvali na proslavu šestogodišnjice Šekspira, gde je govorio kao jedini Balkanac. Imali smo ličnost svetskih razmera, a potpuno skrajnutu iz našeg javnog života. On je pisac širokog spektra, od bogolsovskih tema do misionarskih pisama, bavio se i srpskom i svetskom književnošću, političkim i državnim pitanjima — kaže Obradović.

Bodiroga je pravi Srbin

Bodiroga je jedan od retkih Srba koji u sebi spaja hercegovačko gospodstvo, mirnoću i jak karakter, duhovnu snagu, sportski uspeh. Radio sam intervju za Dveri sa njim. Pričali smo o crkvi, kako savetovati mlade. Čovek koji se ostvario u svemu ništa nije žrtvovao od duhovnog i nacionalnog, živi crkvenim životom, posti i pričešćuje se, ulaže u svoj kraj, spreman je da pomogne gde je srpstvo — priča Obradović.

Čačanski klan

Poznajem Boru Đorđevića, bio sam domaćin njegove književno-muzičke večeri u biblioteci Čačku. Kao tinejdžer sam uvek bio negde iza stejdža na njihovim nastupima da vidim šta rade ti velikani. I Velju poznajem sa javnih dešavanja i obeležavanja dok je bio gradonačelnik Čačka, kasnije i ministar. On je tipičan narodni čovek sa svim dobrim i lošim stranama. Čovek ogromne radne energije, sigurno da u nečemu i preteruje, ali je živ čovek iz živog naroda i potrebno je srpskoj politici više ljudi iz unutrašnjosti. Studirao sam sa njegovom ćerkom, bili smo na istoj grupi. Nisam je odavno video — kaže Obradović.

Standard magazin
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #21 poslato: April 22, 2016, 12:14:45 am »

*

VELIKI INTERVJU SA BOŠKOM OBRADOVIĆEM

Novi, decembarski broj "Geopolitike" donosi veliki intervju sa jednim od osnivača i članova Starešinstva Pokreta Dveri Boškom Obradovićem.

Poštovani gospodine Obradoviću, kako Vi, a i Pokret Dveri čiji ste Vi jedan od utemeljivača i lidera, ocenjujete trenutne političke i ekonomske prilike u Srbiji, i stanje u našem narodu?

Kompletno političko i ekonomsko stanje u Srbiji može se oceniti kao vreme prevare i okupacije. Prevara je došla na prošlogodišnjim đurđevdanskim izborima na kojima su se SPS i SNS lažno predstavile kao patriotske političke opcije, da bi posle izbora prešli na stranu Brisela i Vašingtona i guranja Srbije u EU po svaku nacionalnu cenu, preuzevši tako na sebe da sprovedu do kraja politiku DS i LDP. Očito je neko u stranim centrima moći dobro procenio da DS i LDP nikada ne mogu dobiti veliku podršku u narodu niti završiti posao za njihove interese kao što to mogu bivše patriote, korumpirani i ucenjeni političari.

Građani su još uvek zbunjeni kako to da Nikolić, Dačić, Vučić, Velja Ilića, koji su se nekada izjašnjavali kao rodoljubi i kleli se da će braniti Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, odjedanput postaju zakleti evrofanatici, spremni da zarad ulaska Srbije u Evropsku Uniju i opstanka na vlasti izdaju svaki nacionalni i državni interes.

Poseban problem je odsustvo aktivne opozicije vladajućem režimu. DS, URS i LDP ne mogu se smatrati opozicijom jer imaju potpuno identičan vrednosni sistem i političke stavove sa vladajućim režimom SNS i SPS po pitanju Kosova i Metohije, EU, ekonomije, pederbalova i drugih društvenih i državnih pitanja.

Ostaje Pokret Dveri kao najaktivnija opozicija Vladi Srbije: organizovali smo i učestvovali u više velikih narodnih protesta protiv Briselskog sporazuma i u više navrata pružili podršku srpskom narodu i institucijama države Srbije na Kosovu i Metohiji, zatražili smo ukidanje AP Vojvodine, suprotstavili se pokušajima nametanja uvoza i prometa GMO hrane i semena, inicirali nacrt Zakona o zaštiti prezaduženih porodica, zatražili zabranu promocije homoseksualizma po uzoru na Putinovo zakonodavstvo i pokrenuli široki narodni opozicioni front protiv Vlade Srbije koji postepeno sabira sve patriotske snage u jednu kolonu protiv režima.

Posebno bih istakao da smo ove godine postali član Svetskog kongresa porodica, najveće svetske organizacije za zaštitu porodičnih vrednosti, što govori o ogromnim potencijalima porodične politike Dveri, koja je prepoznata i na međunarodnom nivou kao vodeća moderna politika za 21. vek.

Kako gledate na nedavno održane izbore na Kosovu i Metohiji, kao i na potpisivanje Briselskog sporazuma koji je naša vlada, uz posredovanje i pomoć Evropske Unije, potpisala sa Prištinom?

Jedini smisao protivustavnog Briselskog sporazuma koji nam je nametnula EU jeste ovladavanje severnim delom Kosova i Metohije koji još uvek predstavlja neokupiran deo teritorije KiM nad kojim Hašim Tači nema punu vlast. Cilj na koji je pristala Dačićeva Vlada bio je ukidanje državnih institucija Srbije na severu KiM i zaokruživanje druge šiptarske države na Balkanu na čitavoj teritoriji KiM.

Počevši od predizborne laži Predsednika Srbije Tomislava Nikolića i SNS da će po dolasku na vlast poništiti sve dogovore koje je u Briselu sklopio Borko Stefanović, preko povlačenja granice sa KiM, sastajanja i dogovaranja "dva premijera" i "dva predsednika", došli smo do antiustavnog Briselskog sporazuma i sprovođenja lokalnih izbora po tzv. ustavu i zakonima tzv. Republike Kosovo. Sada vidimo da se od javnosti krije novi sporazum Srbije i EU koji definitivno sadrži "dobrosusedske odnose", priznanje Kosova i odobravanje "stolice" Kosovu u UN.

Međutim, bojkot šiptarskih izbora na severu KiM je apsolutno uspeo i Briselski sporazum je propao. Sada sledi nova faza odbrane severa KiM od nametanja lažnih institucija šiptarske države na osnovu lažnih izbornih rezultata.

Kako se Vama čini otpor Briselskom sporazumu, koji pre svega dolazi od strane Srba sa severa Kosova, i čija je personifikacija dr Marko Jakšić? Kako gledate na političku i medijsku harangu koja se vodi protiv dr Marka Jakšića?

Srpski narod ima samo tri velike istorijske pobede u poslednjih 23 godine: prva je stvaranje Republike Srpske u najtežim međunarodnim okolnostima, druga je herojski vojnički otpor NATO bombardovanju 1999. godine, a treća su barikade Srba na severu Kosova i Metohije protiv nametanja šiptarske vlasti.

Naime, sa procesom definitivne predaje severa KiM započeo je još Boris Tadić izmeštanjem pregovora o KiM iz Saveta bezbednosti UN u Brisel, gde nemamo saveznika za razliku od SB UN gde u Rusiji i Kini imamo zaštitu da se ne može doneti nijedna odluka na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa na KiM. I još bi tadašnji Tadićev režim predao sever KiM da ga nisu zaustavile barikade. To je dokaz da je narodno organizovanje čak i bez ikakve podrške Vlade Srbije kadro da zaustavi izdaju i predaju državne teritorije. To je opasan opozicioni virus koji se može proširiti na celu Srbiju i zato je sve učinjeno da se vođe srpskog naroda sa severa KiM prikažu kao kriminalci. Međutim, radi se o autentičnim vođama iz naroda koji imaju ogromnu podršku u srpskom narodu na severu KiM. Među njima je svakako najistaknutiji prvak upravo Marko Jakšić, tako da je na njega pao i najveći pritisak vladajućeg režima. Ali, izborio se Marko Jakšić, kao i čitav srpski narod na KiM, sa mnogo jačim igračima od Vulina, Dačića i Vučića, pa će se izboriti i sa njima.

Molimo Vas da date ocenu ekonomske politike vlade Srbije, koju personifikuje novi ministar finansija Lazar Krstić. Da li Srbija može da izađe iz krize sa ovakvim ekonomskim konceptom?

Pre svega, nikakav tu ekonomski koncept ne postoji. U pitanju je nastavak pogubne neoliberalne ekonomske politike koja traje punih 13 godina, koji završava u dužničkom ropstvu i kolonijalnoj eksploataciji. To je ona politika koja je prvo ukinula carine i domaće banke, potom pljačkaški privatizovala sve velike domaće firme koje su vredele, i na kraju omogućila monopol strancima u bankarstvu i trgovini. Kada se tome doda 6 milijardi evra novog zaduživanja Vlade za godinu dana, prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, nastavak davanja 10.000 evra po radnom mestu isključivo za strane firme i rasprodaja preostalih privrednih i prirodnih bogatstava Srbije, dobija se tačna slika ekonomske politike Vlade Srbije. Ima li razlike između DS i SNS po pitanju ekonomske politike? Nema nikakve razlike!

Jedino rešenje za izlazak iz ekonomske krize jeste kopernikanski obrt u sferi ekonomske politike: Razvojna banka Srbije i domaće bankarstvo, podrška domaćim firmama, poljoprivredi i zadrugarstvu, podizanje carina i zamena uvoza domaćom proizvodnjom, Fond za održivi razvoj u koji bi uložila i kontrolisala ga srpska dijaspora, i niz drugih ekonomskih mera u kojima bi državno investiranje moralo da postane zamajac privrednog razvoja. Za sve ovo potrebno je postaviti pravi pravni temelj, a to je Zakon o ispitivanju porekla imovine svih političara i tajkuna od 1989. do danas, kao i oduzimanje nezakonito stečenog bogatstva. Sva lažna priča o borbi protiv korupcije bez ovog zakona je samo medijsko zaluđivanje i dokaz da nikakve istinske borbe protiv korupcije u Srbiji nema.

Dveri su uvek ukazivale na važnost kulture i duhovnih i nacionalnih vrednosti. Kako ocenjujete stanje u kulturi kao i ogroman uticaj koji na kulturnu politiku Srbije vrše nevladine organizacije? Koje mere primeniti kako bi se zaštitio i revitalizovao nacionalni identitet našeg naroda?

Srbija je pod kulturnom i medijskom okupacijom. Medijska cenzura i mrak veći su nego u Miloševićevo i Tadićevo vreme. Više nema emisija u kojima se suočavaju vlast i opozicija, režimlije gostuju u programima sa prijateljskim novinarima koji ne smeju da im postave nijedno ozbiljno pitanje, a Pokret Dveri i istinska opozicija nemaju pristup velikim beogradskim medijima.

Šta reći o vlasti koja ne sme da proslavi vojničke pobede iz balkanskih ratova, niti najznačajnije jubilarne godišnjice poput 900 godina od rođenja velikog župana Stefana Nemanje, 200 godina od rođenja Njegoša ili 200 godina od smrti Hajduk Veljka Petrovića? Čija je onda ovo vlast i kome služi? Oni nisu ništa drugo do obični kolonijalni namesnici.

Bez dobre kulturne politike nema dobre politike uopšte. Kulturna politika identiteta i istorijskih sećanja, insistiranje na očuvanju srpske duhovnosti, vere, jezika, pisma, običaja i državnosti — osnovni su elementi unutrašnje politike. Tome treba dodati i svesrpske integracije, povezivanje Srba kako na prostorima srpskih zemalja na Balkanu tako i širom srpskog rasejanja.

Što se tiče prozapadnih NVO i medija u Srbiji, Pokret Dveri zatražio je zakonsko regulisanje statusa stranih agenata u Srbiji po uzoru na rusko i američko zakonodavstvo, kako bi svi pojedinci i nevladine organizacije koji lobiraju za interese stranih kompanija i država u Srbiji morali to da naglase u svom javnom i medijskom nastupu. Sličan model bi bio primenjen i na medije koji se finansiraju iz inostranstva, a takođe bi bila obaveza i da se jasno zna vlasnička struktura svih medija.

Dveri su pokrenule novu radio stanicu pod imenom Snaga naroda. Kakve su reakcije slušalaca? Da li će nova radio stanica pored interneta, moći uskoro da se čuje i u etru na nekoj frekvenciji?

Internet radio "Snaga naroda" (www.snaganaroda.rs) je nezavisan opozicioni radio program koji su pokrenuli i u čijem programu učestvuju legende srpskog radio novinarstva Marko Janković, Milan Milenković i mnogi drugi. Pokret Dveri pružio je punu podršku ovom radiju kao jedinom opozicionom programu u Srbiji danas, posebno posle intervencije policije koja je upala u prostorije radija i odnela opremu. Očito je da vladajući režim veoma strahuje od slobodnih medija, tako da nam je dalji prodor na elektronske medije neophodan. Preporučujem Vašim čitaocima da poslušaju program ovog radija i ponovo osete miris i ukus slobode.

Koje, po Vama, mere treba preduzeti kako bi se zaustavili procesi daljeg urušavanja suvereniteta Srbije?

Pokret Dveri se, pre svega, zalaže za što hitnije prekidanje pogubnog procesa pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji koji prati i prikriven proces pristupanja NATO paktu. Mi smo za radikalni zaokret u međunarodnoj politici Srbije kroz puno i iskreno opredeljenje za sve vidove evroazijskih integracija. Vanredni izbori koji će uskoro uslediti u Srbiji biće prvi na kojima će se na političkoj sceni Srbije pojaviti politička opcija koja se zalaže ne samo za prekid pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, već i za pristupanje Srbije evroazijskim integracijama. Pokret Dveri želi da Srbija zauzme aktivnu ulogu po pitanju evroazijskih integracija koje podrazumevaju širu saradnju pre svega sa Ruskom Federacijom.

Da li je moguće stvaranje jednog jedinstvenog snažnog patriotskog političkog bloka u koji bi ušle patriotske političke stranke i nacionalne organizacije?

Naravno da je moguće ako ima dobre volje. Istorijski trenutak, politička analitika i nacionalne obaveze to nalažu. Patriotska javnost nesumnjivo očekuje da sve manje i male razlike između nas ostavimo sa strane dok je država ugrožena, i zajednički se organizujemo protiv ovog režima. Kada padne ova vlast i formiramo patriotsku Vladu Srbije biće prilike da svako istakne svoj program i pokaže se.

Evidentne su posledice razjedinjenosti, postoje različita mišljenja o uzrocima ovakvog stanja. Mnogi i Dveri smatraju odgovornim za rasipanje glasova na prethodnim izborima, oni misle da je trebalo da idete na izbore u koaliciji sa DSS-om, ovako je preko deset odsto nacionalnih glasova propalo, zbog toga što vi i Srpska radikalna stranka niste prešli cenzus i ušli u parlament. Kako savladati i pobediti političku i ličnu sujetu, strančarenje i politički partikularizam i uspostaviti potrebno političko i nacionalno jedinstvo?

Moram Vas najpre podsetiti da je Pokret Dveri prešao cenzus, ali je organizovana kriminalna grupa na čelu sa Borisom Tadićem pokrala izbore i Dveri ostavila van Skupštine Srbije da građani Srbije danas ne bi mogli da čuju ovo što Dveri govore. To je još jedno neispunjeno obećanje Predsednika Nikolića — da se ispita izborna krađa.

Mi nemamo taj problem da sarađujemo sa drugim rodoljubima na društvenoj i političkoj sceni i to smo pokazali toliko puta za ovih 15 godina postojanja Dveri. Konkretno, 15. decembra izlazimo na opštinske izbore na Voždovcu sa osam drugih patriotskih organizacija na zajedničkoj izbornoj listi NOVA SNAGA VOŽDOVCA, a istog dana na lokalnim izborima u Odžacima bićemo sa DSS, Krajišnicima i delom SRS na zajedničkoj listi PATRIOTSKI BLOK. Gde su Dveri — tu je i saradnja, i to je svakako put kojim treba da idemo i ne dozvolimo ikada više da patriotski glasovi ostanu ispod cenzusa, već sačuvamo svaki patriotski glas, povećavajući neprestano broj narodnih poslanika-rodoljuba i patriota u Skupštini Srbije.

Šta je na kraju Vaša poruka Srbima i svim građanima Srbije?

Ove, 2013. godine dogodile su se mnoge krupne geopolitičke promene koje idu na korist srpskom narodu i državi. Američka imperijalna agresija zaustavljena je na kapijama Sirije i morala je da se povuče. Ukrajina je odbacila sporazum o pridruživanju EU i okrenula se ekonomskoj saradnji sa Rusijom. Južni tok je posle mnogo opstrukcija iz redova Vlade Srbije počeo da se gradi u Srbiji i sa njim je na velika vrata došla moćna ruska država. Dovoljno razloga za nadu i bolju budućnost srpskog naroda i države.

Zato: ne bojmo se! Dignimo glavu! Trgnimo se iz očajanja, propasti i malodušnosti! Budimo ponosni što smo Srbi! Ne odustajmo od odbrane nacionalnih i državnih interesa!

Danas je postalo nemoralno stajati sa strane i gledati kako Srbija propada. Obaveza svakog rodoljuba je da pruži svoj doprinos u rušenju ove vlasti i formiranju patriotske Vlade Srbije koja bi našu državu konačno povela u ispravnom pravcu — na Istok. Za to nam je potrebna smena političkih generacija, nova snaga na političkoj sceni Srbije i novi narodni dogovor. Pozivam sve srpske rodoljube da nam se pridruže u ovom širokom opozicionom narodnom i patriotskom frontu.


Izvor: Geopolitika
Sačuvana
Stranice: « 1 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: