Milan Đ. Milićević (1831—1908)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « PROZA « Prozni pisci — biografsko-bibliografski podaci i prilozi « Milan Đ. Milićević (1831—1908)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milan Đ. Milićević (1831—1908)  (Pročitano 11650 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 12, 2010, 09:50:21 pm »

*





MILAN Đ. MILIĆEVIĆ
(Ripanj, 04.06.1831. — Beograd, 04/17.11.1908.)

književnik, političar i etnograf bibliotekar Narodne biblioteke (Beograd) i državni savetnik.

DSS: redovni član od 13. I 1857. Kaznačej DSS 1859-1860.

SUD: redovni član (Odseka za nauke državne i istorijske) naimenovan 29. VII 1864. i (Odseka za nauke filosofske i filološke). Sekretar Odseka za nauke filosofske i filološke SUD 1874/5; Odbora za nauke filosofske i filološke SUD 1881/2.

SKA: pravi član (Akademije društvenih nauka) naimenovan 5. IV 1887. Sekretar Akademije društvenih nauka SKA od 2. IV 1889 do 22. II 1890. Privremeni sekretar SKA (Zastupnik stalnog sekretara) od 13. III 1889. do 4. IX 1895. Predsednik SKA od 1(3) I 1896. do 1(18) I 1899.

Pristupna beseda: Narodna biblioteka. Št.: SKA God. 1 (1887) 140–141, 141[izvod]. SKA Glas 5 (1888) [4] + 36. Proglašen 2. II 1888. (SKA God. 1 (1887) 140–141).

Biografija, bibliografija: NE 2 (V. Ćorović). — Skerlić (1953) 315—318 + 481 + 502 (Ž. P. Jovanović). — ESI 506 (S. Mišić). — LPJ 4, 423—425 (Lj. Đorđević, D. Danilović). — SKA God 1 (1888) 229–240 i 9 (1896) 243—267 i 13 (1900) 290—291 i 15 (1902) 272—273. — Spomenica o M. Đ. Milićeviću. Bgd 1901 . Str. 115—123.

Nekrolog: Lj. Jovanović: M. Đ. Milićević : govor na opelu. Bgd 1908. — SKG 21 (1908) 794—797 (J. Erdeljanović).— Starinar n.r. 3 : Dodatak (1908) 3—10 (T.R. Đorđević) . — BK 14 (1908) 731–733 (Anonim). — Učitelj 28 (1908) 289—294 (J. Miodragović). — Nedeljni pregled 1 (1908) 490–491 (Fox = M. St. Novaković). — SKA God 22 (1909) 116—117 (St. Novaković). — GNČ 28 (1909) 256—303 (J. Miodragović). — LMS 254 (1909) 76–78 (J. Radonić). — ASPh 30 (1909) 319—320 (V. Jagić). — Brastvo 14 (1911) 291—298 (J. Miodragović). — GEM 15 (1940) 192—193 (T. R. Đorđević).


Tekst: SANU

Autor frotografije Milan Jovanović
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 12, 2010, 09:51:50 pm »

*

MILAN Đ. MILIĆEVIĆ


Milan Đ. Milićević, je bio redovni član Srpskog učenog društva, član Akademije nauka u Petrogradu, Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, član Srpske kraljevske akademije u Beogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivača Srpske književne zadruge.

Završio je Bogosloviju u Beogradu i radio kao državni činovnik u raznim zvanjima: kao učitelj osnovne škole u Lešnici pa u Topoli, sudski praktikant u Valjevu, a zatim je bio premešten u Beograd gde je službovao do kraja života. Kraće vreme uređivao je službene Srpske novine, bio je bibliotekar Narodne biblioteke i državni savetnik.

Važnija njegova dela su:


  • Putnička pisma
  • Život Srba seljaka
  • Slave u Srba
  • Iz svojih uspomena
  • Zadružna kuća na selu
  • Manastiri u Srbiji
  • Knez Miloš u pričama
  • Karađorđe u govoru i tvoru
  • Kneževina Srbija, Beograd, 1876.
  • Kraljevina Srbija
  • Pomenik znamenitih ljudi u srpskoga naroda novijega doba, Beograd, 1888.

Tekst: Wikipedia
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 12, 2010, 09:53:44 pm »

*




MILAN Đ. MILIĆEVIĆ

Milan Milićević, akademik, rođen je u Ripnju — zaseoka Brđani, 1831. a umro 1908. godine. Milan Milićević, bio je naš poznati književnik, javni i kulturni radnik. Bavio se i istorijom, folklorom, pedagogijom i prevodilaštvom. U periodu od 1896 — 99 bio je i predsednik Akademije nauka Rođen je u uglednoj porodici Milićević, ranije Nestorović, koja se doselila iz Starog Vlaha (zapadni deo Raške oblasti). Otac Jovan, zvani Đak, izvesno vreme proveo je u manastiru gde je naučio da čita i piše. U rodnom mestu kod oca Jovana, Milan Milićević je završio osnovnu školu. Bogosloviju je učio u Beogradu od 1845—1850. Kao svršeni bogoslov, skoro pola veka je bio državni činovnik (1850—1899) u raznim zvanjima i raznim institucijama: učitelj, sudski praktikant, pisar i viši činovnik u Ministarstvima prosvete i inostranih dela, urednik "Srpskih novina", načelnik policijskog odeljenja, pomoćnik ministra unutrašnjih dela, bibliotekar Narodne biblioteke Srbije i državni savetnik. Govorio je ruski i francuski jezik. Kao državni službenik proputovao je Srbijom i tako podrobno upoznao zemlju i narod, što mu je bilo od velike koristi u književnom i publicističkom radu. Bio je plodan pisac i prevodilac. Napisao je i preveo oko 100 knjiga, sa obiljem dragocenih podataka.
  
Kao pedagog uređivao je list "Škola" od 1868—1876. i napisao više pedagoških spisa: Škole u Srbiji (1868—1876), Kako se uči knjiga (1869). Pedagogijske pouke (1870), Istorija pedagogije (1871), Pogled na narodno školovanje u Srbiji (1873). Značajni su mu prevodi istaknutih stranih autora: Ocevi i deca u 19. veku od A: Eskuirosa, Žena 20. veka, od J. Simona.
  
Milana Đ. Milićevića zanimao je život i običaji naroda. Tako nastaju spisi: Putnička pisma (1865 i 1868), Život Srba seljaka (1894), Slave u Srba (1877), Iz svojih uspomena (1894—1897), Zadružna kuća na selu (1898), Zimnje večeri (1878), Selo Zloselica (1880), Letnje večeri (1881), Međudnevica (1885), Zanovet (1894). Prikupljao je građu i beleške o manastirima i mnogim ličnostima srpske istorije 19. veka. Od spisa ove vrste najvažniji su: Pomenik znamenitih ljudi u srpskoga naroda novijeg doba (1888—1901), Knez Miloš u pričama (1891, 1908), Pričanje Petra Jokića (1891), Knez Mihailo u uspomenama svoga nekadašnjeg sekretara (1896), Karađorđe u govoru i tvoru (1903). Smatra se da je najveće i najznačajnije delo Milana Milićevića — Kneževina Srbija (1876), i dodatak ovom delu — Kraljevina Srbija (1884). To je opis cele tadašnje Srbije sa topografskim podacima, sa opisom starina i lokalnim sadržajima i sa pričama o glavnim istorijskim ličnostima iz više oblasti.


Gradska opština Voždovac
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Jul 06, 2011, 08:52:53 pm »

*
ZABORAVLJENI UMOVI SRBIJE


MILAN Đ. MILIĆEVIĆ (1831—1908), "Čuvar vremena pređašnjeg"


Milan Đ. Milićević bio je jedan od prvih prosvetitelja moderne srpske države, član Srpske kraljevske akademije, pedagog, etnograf, književnik, jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Neprestanim radom, pisanjem i predanom službom, Milan Đ. Milićević ugradio je sebe u svoju zemlju — tamo gde mu zaborav ne može ništa.

Milan Đ. Milićević nije imao univerzitetsko obrazovanje. Bez obzira na smutna vremena, uspeo je da završi Bogosloviju kao najbolji đak, te da od mitropolita Petra dobije blagoslov i stipendiju za nastavak školovanja u Rusiji. Zbog slabog zdravlja, Milan nikada nije nastavio studije, ali se kao čovek izrazito radoznao i sposoban, samouko razvijao do kraja života. Karijeru počinje u jesen 1850. kao učitelj ali ubrzo prelazi u Beograd, u činovničku službu, što ga je kao dokazanog "obrenovićevca" i dovelo do kancelarije kneza Mihaila.

Knez Mihailo je u jednom trenutku bio prinuđen od strane turskih zvaničnika da svog sekretara, Milićevića prividno ražaluje i postavi za sekretara prve klase Uprave prosvete. Posao školskog nadzornika, izgleda je po svemu godio Milićeviću koji je tada imao vremena da se bavi pisanjem, usavršavanjem, pa i ozbiljnijim političkim angažmanom. Na tom položaju ostao je čak osamnaest godina, idući često po školama u Srbiji, ispitujući i ocenjujući mlade učitelje. A na svakom koraku, upoznavao je nove ljude, meštane, "svoje" seljake sa kojima je uvek voleo da popriča, da ih kao "učenjak" posavetuje i njihove priče da zapiše.

Tokom svoje karijere bio je i načelnik Policijskog odeljenja, da bi potom postao i načelnik Ministarstva unutrašnjih dela, a onda i pomoćnik ministra kao i državni savetnik u vladi i poslanik u Narodnoj skupštini u četiri navrata. Bio je nosilac Ordena Svetog Save.

Milićević je za sobom ostavio brojne istorijske, geografske i etnološke radove kao što su: "Beleške kroz put pet okružja po Srbiji", "Život Srba seljaka", "Iz svojih uspomena", "Kneževinu Srbiju", "Kraljevinu Srbiju"...

I zaista, ova dela danas čine sirovu etnografsku i istorijsku građu koja nije sistematizovana, ali čini dragocen izvor podataka o vremenu iz kog postoji malo zapisa.

Napisao je i više dela iz pedagogije kao što su: "Pedagogijske pouke", "Kako se uči knjiga", "Školska higijena" (1870), "Školska disciplina", "Pogled na narodno školovanje u Srbiji". I naučna dela kao što su "Moralna istorija žena" od Leguvea i Simonova "Žena XX veka".

Milan Đ. Milićević je i u svojim pričama i zapisima, uvek voleo da istakne žene - bilo seljanke, bilo građanke kao jednako sposobne za dela vredna divljenje. Knjige kao "Zimnje večeri", "Selo Zloselica i učitelj Milivoje", te "Jurmus i Fatima", "Omer Čelebija" i mnoge druge, mogu se smatrati dragocenom građom za proučavanje društvene istorije datog trenutka.

Milićević 1876. godine objavljuje obiman istoriografski poduhvat pod nazivom "Kneževina Srbija", a 1884. godine, sledi i "Kraljevina Srbija". U ovim delima, autor je pokušao da opiše sve geografske, društvene i ekonomske odlike zemlje. Njegovo možda i najznačajnije delo "Pomenik znamenitih ljudi u srpskoga naroda novijega doba". Mnoga savremena naučna i literarna dela, zasnovana su baš na podacima i biografijama koje je Milićević sačuvao od zaborava.

Milićević je bio veoma društven čovek i imao je mnogo uticajnih i važnih prijatelja. 1892. godine zajedno sa Jovanom Jovanovićem Zmajem i još petnaest srpskih književnika, osniva Srpsku književnu zadrugu koja je i danas aktivna.

Milan Đ. Milićević bio je zapravo specifična figura srpske kulture druge polovine 19. veka. Čovek širokog delovanja, intelektualne širine koji je kasnijim generacijama u svojim delima verno dočarao sve aspekte života svog doba.—


21.12.2008. | RTS
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Mart 06, 2012, 12:24:58 am »

*
MILAN Đ. MILIĆEVIĆ


ZARASLI GROBOVI SRPSKIH JUNAKA

Dnevnici Milana Đ. Milićevića, bogoslova koji se uspeo do visokih činovničkih i akademskih krugova, predstavljaju dragocenu građu za političku i društvenu istoriju Srbije u vreme dinastije Obrenovića.

To je prvi uočio veliki srpski etnolog Tihomir R. Đorđević, koji je ocenio i sledeće: "U tim beleškama bez stila i književnih efekata, često naivnim u patrijarhalnoj prostoti, ima pojedinosti koje živo slikaju naravi", pisao je 1931. godine u "Srpskom književnom glasniku" o stogodišnjici Milićevićevog rođenja dr Đorđević.

"Takva je ona jedna, na primer, u kojoj Milan Đ. Milićević, sekretar Ministarstva i član Učenog društva, istoga dana kad pohodi ministre i prima prve ljude u svojoj kući, silazi uveče s celom porodicom iz Cetinjske ulice (kuća mu je bila kod Bajlonove pivare, u srcu grada) na Karaburmu na večeru. Tamo, na Karaburmi (koje je tada bilo prigradsko selo) njegova tašta, stara Nišlijka, provela je dan u ispiranju vune na Dunavu".

Kao bivši sekretar kneza Mihaila, Milićević je jedan od nezadovoljnih novim vlastima u vremenu Namesništva i politički protivnik liberala.

Jedan deo, s docnijim novim proverenim podacima, upotrebio je i sam Milićević u svojim delima, koja su sva prožeta "strašnim produbljivanjem" prošlosti zemlje i života predaka. To se najbolje vidi u njegovom predgovoru "Pomeniku znamenitih ljudi iz srpskog naroda novijega doba", posvećenog "Grobnim kamenovima", gde on prekoreva potomke koji su zaboravili slavne pretke i tradiciju:

"Obraćao sam se potomcima da mi jave što se zna u porodicama o zaslužnim precima, pa sam od njih, nekad, primao odgovore: da unuci baš ništa ne znaju o dedovima svojim iako su oni bili vojvode, a unuci pukovnici. Molio sam naslednike za bliže izveštaje o onima o čijoj tekovini možda i danas žive, pa mi i oni, s velikih svojih poslova, nisu imali kad dati traženih podataka."

Ne mogavši drugačije da dođe do traženih informacija, Milićević je proučavao grobove, počevši da, kako kaže, kucka, i od mahovine i nanosa čisti njihove ploče, krstove i druge pokojničke belege. "I tamo sam sretao protojere koji krstove zaslužnih predaka čupaju, Bože, da prošire prostor oko crkve. Viđao sam potomke koji ploče svojih predaka ostavljaju dunđerima da ih lupaju, i novoj zvonari u temelje bacaju.

"Podignut ton i bezobzirnost u slikanju ljudi na toj strani takođe je smetnja da se mnogo šta od tih beležaka objavljuje u vremenu još živih prvih potomaka", piše Đorđević, uz konstataciju da i kao takav dnevnik ipak ostaje za dokumentaciju istoriji.
  
Nalazio sam sam školovane unuke koji na tuđem groblju žale i plaču, a svojih dedova i stričeva spomenike malodušno okreću, ostavljajući grobove šute, samo zato što su zapisi na njima za neke današnje oči oštri. I video sam dosta grobnih krstova i u portine ograde uzidanih, za pragove povaljenih, i za podvižnike jahačima usađenih, pa ipak su mi studene grobne stene često kazale više nego mnoga naslednička usta", piše u "Grobnim kamenovima" Milan Đ. Milićević.

Pri tom utvrđuje i ovo: "Kamenovi grobni! Zahvaljujući vašim zapisima, naši će potomci znati gde mestimice počivaju kosti kneza Palalije, Ilije Birčanina, Miloša Pocerca, prote Smiljanića, popa Ranka iz Rudovaca, igumana Hadži Atanasija".


DOKONI ČINOVNICI Kao revnosni državni službenik, Milan Milićević se nije ustručavao da opiše (ne)radnu atmosferu u ministarstvu. Tako je 8. maja 1871. godine zapisao: "U kancelariji obične stvari. Naš Panta Besarić računovođa bio u Zemunu, pa doneo onaj broj 'Zmaja' u kome je karikatura g. Blaznavca (političara i prvog srpskog generala). Jutros ga napao g. Karamarković za to da će zlo proći! On kaže da mu je sam namesnik Ristić kazao za to. Ala smo okupirani ozbiljnim poslovima!"

ČLAN ČETIRI AKADEMIJE Za sobom je Milan Đ. Milićević ostavio važnu etnografsku građu u delima "Život Srba seljaka", "Slave u Srba", "Zadružna kuća na selu", "Manastiri u Srbiji", "Pomenik znamenitih ljudi u srpskoga naroda novijega doba", kao i istorijska: "Knez Miloš u pričama", "Karađorđe u govoru i tvoru", "Kneževina Srbija" i "Kraljevina Srbija". Bio je redovni član Srpskog učenog društva, član Akademije nauka u Petrogradu, Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, član Srpske kraljevske akademije u Beogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivača velike izdavačke kuće Srpska književna zadruga.

DETINJASTI PANČIĆ Milan Đ. Milićević je 11. decembra 1871. zapisao i zanimljivo poimanje poslednje želje Josifa Pančića, oca srpske botanike koji je na Kopaoniku otkrio vrstu četinara, danas znanu kao Pančićevu omoriku, vrstu staru 65 miliona godina: "Dr Pančić u razgovoru reče kako bi želeo da bude ukopan na Kopaoniku. Meni to ne bi milo, jer i svoju želju da spavam večni san na Kovioni, ne smem svakom da kažem, da mi se ne rekne detinjasto je."


D. Janojlić | 10.01.2011. | Vesti online
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Novembar 27, 2012, 04:47:26 pm »

*

O MILANU MILIĆEVIĆU...


"Životni je put M. Đ. Milićevića od mladosti vodio, kroz krčevine i preko utrina, pravo ka stvaranju jednog nacionalnog Panteona... Njegova česta i duga putovanja po zemlji Srbiji, preduzimana iz ličnih pobuda ili po službenoj potrebi, omogućila su mu da vidi ne mali broj onih običnih boraca, redova, preko kojih je prešla jedna 1813. ili Hadži-Prodanova buna, i da oslušne bilo onog organizma koji se obično zove narod, u ime kog se kretalo toliko uzvišenih pregnuća i vršilo tako mnogo zločina. Sve je to stavila sudbina našem piscu na raspoloženje...

'Pomenik znamenitih ljudi u srpskom narodu', najznačajniji je naš monument podignut zatočenicima i mučenicima jedne velike revolucije. To je istinski nacionalni Panteon građen u potpunosti od domaćeg materijala. Ako se ponešto od ukrasa na njemu više ne drži, zidovi i građevina u celini trajaće još dugo, sve dok bude one žive stene od koje su se i heroji u njemu odvaljivali".

M. Panić Surep: "U spomen 'Pomenika' M. Đ. Milićevića", iz predgovora knjige "Pomenik", Beograd, 1959. godine

~

"...U životu je menjao mnoga zanimanja — bio je učitelj, sudski praktikant, pisar i viši činovnik u ministarstvima prosvete i inostranih dela, urednik Službenih novina, pomoćnik ministra unutrašnjih dela, bibliotekar Narodne biblioteke i državni savetnik.

Kao što se u životu bavio raznim zanimanjima, tako se i u književnosti ogledao u raznim žanrovima. Pisao je veoma mnogo, objavio je preko 100 knjiga. Kao pripovedač nije ostao zapažen srpskoj književnosti, ali je kao vredan čovek prikupio obilatu građu o narodnom životu, običajima i istorij-skim događajima 19 veka. Najveće i najvažnije delo M. Đ. Milićevića je Kneževina Srbija (1876) i dodatak tom delu Kraljevina Srbija (1884), u kojima je dat opis srpske zemlje sa topografskim podacima, opisom starina, lokalnih predanja i pričom o viđenijim ljudima. Značajna su mu još dela: Pomenik znamenitih ljudi Srpskoga naroda novijega doba, Knez Miloš u pričama, Knez Mihailo u uspomenama svoga nekadašnjeg sekretara, Karađorđe u govoru i tvoru, i dr."

Rajko Todić "Srpsko nasleđe" | Istorijske sveske | BROJ 4 APRIL 1998.

~

"U Kneževini Srbiji obrađena je geografija, orografija, hidrografija, topografija, arheologija, istorija, etnografija, statistika, prosveta, kultura, uprava ondašnje Srbije. Milićević je, na svoj način, uradio ono što danas rade timovi naučnika raznih profila. Ova knjiga ima sve odlike popularne enciklopedije, leksikona ili monografije jedne zemlje, s današnjim merilima mogli bi je proglasiti opširnim turističkim vodičem ili bedekerom."
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: