Janko Vujinović (1945)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Janko Vujinović (1945)  (Pročitano 8474 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 12, 2010, 10:23:39 pm »

**




JANKO  V U J I N O V I Ć

Janko Vujinović je rođen 7. aprila 1945. u selu Bradiću, u Srbiji. Srednju školu završio u Loznici. Od 1965. do 1968. studirao u Sarajevu srpski jezik i književnost. Tokom studija objavljuje prve književne tekstove. Studije jezika i književnosti nastavio u Beogradu. Diplomirao na Filološkom fakultetu beogradskog Univerziteta.

Dve godine je bio profesor srpskog jezika i književnosti.

Od 1971. godine živi u Beogradu od novinarskog i književnog rada. Pored brojnih novinarskih tekstova, reportaža, zapisa, komentara, prikaza knjiga objavljenih po listovima i časopisima, emitovanih na radio i televizijskim stanicama, Dramski program Radio Beograda je izveo nekoliko Vujinovićevih radio drama. Tekst Pošla starica na vukove je nagrađen, proglašen radio dramom godine, preveden i razmenjen sa dramskim programima evropskih radio stanica. Dramski tekst Vuk ili povest o narodnom življenju premijerno je izveden 1981. na Vukovom saboru u Tršiću.

Janko Vujinović je član Udruženja književnika Srbije, Međunarodnog PEN-kluba i International Federation of Journalists.

Od 1976. do 1994. radio je kao operativni urednik najpoznatijeg srpskog književnog lista "Književne novine" i kao urednik u istoimenoj izdavačkoj kući.

Tokom prolećnog semestra 1992. bio je gost-predavač na Univerzitetu "Jožef Atila" u Segedinu, u Mađarskoj. Za studente i predavače Slavističke katedre ovog univerziteta održao je predavanja i konsultacije o književnim delima tri najznačajnija i u poslednjoj deceniji najprevođeniji spski pisaca: o Milošu Crnjanskom, o Danilu Kišu i o Miloradu Paviću.

Vujinovićeve pesme i priče su prevođene na mađarski, turski, ruski, rumunski, kineski i na nemački jezik. Kao pisac bio je gost na međunarodnim susretima, predavanjima i književnim večerima u Kini, Rumuniji, Poljskoj, Mađarskoj, Austriji i u Nemačkoj. Dobitnik je nagrada za pesme i priče. Roman Vučji nakot uvršten je u deset najboljih romana objavljenih u 1986. godini.-

Od 1994. godine Vujinović živi kao profesionalni književnik u Beogradu i u Nojsu kod Dizeldorfa, u Nemačkoj.





tekst i fotografija preuzeti iz knjige
Janko Vujinović
Vučji nakot
INP KNJIŽEVNE NOVINE-KOMERC DOO
Beograd, 1996


[postavljeno 07.06.2009]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 12, 2010, 10:33:47 pm »

**

JANKO VUJINOVIĆ  BIBLIOGRAFIJA


Objavljene knjige:

zbirka pesama "Mukla raspukiina" (1973),
zbirke pripovedaka "Knjiga o radovanju" (1979, 2003),
oman "Vučji nakot" (1986, 1996),
dokumentarna proza "Kosovo je grdno sudilište" (1989),
zbirke priča "Peške po Srbiji" (1993, 1996),
roman "Panika u intersitiju" (2000).

Napisao je knjigu dokumentame proze "Kosovo je grdno sudilište" objavljene u četiri izdanja (1989, 1993. 1998, 2003). Proza "Panika u intersitiju" je objavljena u tri izdanja. U Lođu je istoimeni odlomak iz ove knjige 2003. objavljen na pet jezika.

Pesme, priče i odlomci iz romana su prevođeni na engleski, nemački, ruski, poljski, hebrejski, turski, mađarski i makedonski jezik.

U proleće 2006. godine varšavska izdavačka kuća IBiS koja deluje uz manifestaciju Svetski dan poezije objavila je izbor pesama i poetskih proza pod naslovom "Pevanje u/o samoći". Iste 2006. pojavio se i prevod romana "Panika u intersitiju" člji su izdavači Lodki Tigel kulture i Naučno izdavaštvo UAM u Poznanju.

Vujinovićeva "Panika..." je 2007. bila tema magistarskog rada na Univerzitetu u Lođu. Odlomci "Panike u intersitiju" objavljeni su na engleskom, nemačkom, ruskom, poljskom i rumunskom jeziku.

Objavljene knjige u prevodima na poljski jezik: izabrane pesme i kratke proze "Pevanju u/o samoći" (Śpiewanie w/o samotności), izdavač IBiS, Varšava, 2006; roman "Panika u intersitiju" (Panika w Intercity), Tigel kulture, Lođ i Naučno izdavaštvo UAM, Poznanj, 2006. sa pogovorima Mihajla Pantića sa beogradskog i Boguslava Žjelinjskog sa poznanjskog univerziteta.

"Panika u intersitiju" je 2010. objavljena i na makedonskom jeziku, u prevodu i sa pogovorom Trajčeta Krsteskog, izdanje IK Arlekin, Prilep i smederevsko-skopska IK Arka.


Bibliografski podaci:
zvanična internet prezentacija Janko Vujinović i
knjiga "Vučji nakot", Beograd, 1196
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 29, 2011, 01:56:36 am »

**
Stihovi Janko Vujinović


A TVOJE SU RUKE

A tvoje su ruke negde daleko večeri ove kad
noć je u moj tihi nevid uplovila, u tihu
tamu trave za otkosa zrele u vene moje
gde bilje će bujno rasti, u vene
vrele

A tvoje su ruke negde daleko večeri ove, tamo
gde ni moje stopalo, noga noćnika zakoračiti nesme
jer pod dovratkom lepa me posetilja iz
pritaje zove

Doziva me noćna posetilja i glasno
izgovara moje ime, ime bolnika
dok tvoje su ruke negde daleko večeri
ove


Stihovi preuzeti iz lista za književnost, kulturu i društvena pitanja "Panonsko jedro"
Ruma, april/maj 1972.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Novembar 04, 2012, 05:12:56 pm »

**
Stihovi Janko Vujinović


USKRŠNJA ZAPEVKA

Aj Cveti su, pa će Uskrs, Đurđevdan će nad Balkanom
veje sneg. Crn sneg na beo cvet nara u Krajini
cvetić šljive Šumadije, Podrinja, na lastare
Dalmacije i na časke senabije — jabuke po
svoj Bosni. Na smokvu po Hercegovu, na
vres krša crnogorskog, veje
veje, zavejaće

A na Cveti udarila snežina, zavejala nenadano dok
čitači-prognozeri-optimisti već brbljaju: to da jesu oblačine
s Atlantika, daje sve to normalno, da sneg veje
po beharu, sve j to ljutnja Baba-Marte i
njezinih sedam jarad. Jeste vraga —
došo Đavo po svoje

A Cveti su. I Vaskrs je. Đurđevdan je a sneg veje
zasnežilo iz nebesa, odasvud, iz riznica iz đavolskih
sa Dedinja, iz kućice, iz grobnice kezi
nam se. I sve veje iz pedeset mraznih
leta, sedamdeset, skupilo se snega
leda, pa kuda će — neg na đecu
na mladice

Mraz preseče izdanke. Led spržio bokore. Otpadaju pupoljci
mrzne loza vinova. Zemlji lete lastari, u nebesa
dušice. Lete ruke, lete noge brzonoge u visine
i komade telesa. Lete trupla iskidana. Uzleće
i ljudski srdac kao lopta krvav soko
iznad grada Sarajeva. Cija gora Ivane, ej
kolika je Jaorina planina, Romanija
de siv soko da sleti

Aj Cveti su. Joj Vaskrs je vas u krvi. Grom zagrmi
na Đurđevdan. Đavo jame bezdanice otvorio
zjape grotla, ključa Balkan, potpirio Sin najveći
vatricu, vas je Pakrac izgorio. I Vukovar
Žitomislić. Kašikarom po Vaskrslom, priji plamen
ikonicu. Crn-košuljaš strelja Majku. U ognju
je Sveti Jovan sa tri prsta. Crnobratac seče
krila anđelima, kopa oči, plamte
knjige starostavne

I vode su nadošle.
Joj Drina je, Dunavo je, i Sava je
plovna reke — plove ljudska telesa. Velik-Petak
anu, niko ribu da okusi. Mrtvi plove živi
beže preko Save. Neretvicu pregaze, čamcem
Drinu prebrode, beže đaci i sestrice monahinje
bega mnoštvo, i stotine i hiljade
trista iljad izagnanih

A Cveti su, aj Vaskrs je, Đurđevdane sastav-dane
đe ćemo se sastajati kad na šume veje sneg
O Vladiko, a zašto, baš na Cveti sneg zaveja
Zemljicu. O Vaskrsli, što to beše krvav-nebo
iznad zemlje Šumadije. O Gospode, hoće l
Uskrs ikad više. Da l ćeš doći
među nas


(Zapisano u nedelju, na Cveti, 19. aprila 1992.)

[postavljeno 07.06.2009]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Maj 05, 2013, 01:01:14 am »

**
Stihovi Janko Vujinović


TRAGANJE U SNU ZA TRAVOM RASKOVNIK
ili Zapis drugi iz Šarkamena u Krajini Negotinskoj

Treći te petli razbude
sedmi izvode na visoravni šarkamenske

Budan si, a snuješ dalje, i ideš
preko Viljara i Suvađa
kroz šumu hrastova hodiš, preko Vrela
Ispod nogu ti zemlja sedam, sto sedam
vekova stara, i moćna trava koja sve prerasta
one koji su bili, nas koji jesmo
i one što će biti

Iznad tebe, u nebesju, već otvara
se sedmo nebo

Koračaš kroz polja, šume, hrastove, livade
kroz san senoviti, šarkamenski i gledaš
četvore si oči otvorio
raskovnik travu tražiš, travu
koju još niko video nije, ali postoji,
iz zemlje raste, da ne niče, ne bi ni ti snio,
ne bi sanjao san šarkamenski
o travki raskovnik čim su petli
treći najavili Svetog
Iliju

Raskovnik nalaziš, bereš, savijaš list
od liske trubu svijaš, pa uži krug
raskovničkog levka uhu prinosiš
širi — ka nebesima osmim
otvorenim

Pa čim se iznad krajiškog vidokruga otvore
deveta nebesa — osvanu Sveti Ilija
evo ti kapke iz neba, kanu, u tvoje uho kroz
travnu trupku, kroz travu raskovnik
začuješ trube nebesne, sve ti se javlja unapred
svaka se travka otvora i šapće
ja lek sam tvoj

Razumeš oblak i vodu, kamen i grumen, mrava
i bubu, razumeš bosiok, jagnje i pile
svica, goluba, poimaš kurjaka, gugutku,
braću i sestre tvoje

I nema te brave koja se neće razbraviti,
za svaku ključaonicu ključ imaš
ovde u Krajini, u šarkamenskom snu
dok Sveti Ilija odvaja noć od dana, dok
otvaraju se nebesa
deveta

Stihovi preuzeti iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu "BUKTINJA" Broj 35
glavni i odgovorni urednik Goran Vučković | Izdavač "Krajinski književni klub" Negotin, 2013
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Jun 07, 2013, 03:21:57 pm »

*

SRPSKI SE UČI U GUČI


Kada je pre više od jedne decenije, u Nemačkoj, na srpskom jeziku pisao roman "Panika u intersitiju", u kojem je jedan od likova mlada Poljakinja iz Lođa, književnik, 61-godišnji Janko Vujinović ni slutio nije da će u tom gradu, u kojem nikad pre nije bio, postati profesor srpskog jezika i književnosti, na Katedri za južnoslovensku filologiju Univerziteta u Lođu, kao i da će na poljski biti prevođena njegova književna ostvarenja.

U inostranstvo sam otišao pre 12 godina, može se reći iz političkih razloga. Još se pamti kakva je tada bila situacija u Srbiji, a pošto sam pripadao opozicionom bloku, ostao sam bez posla i tako 1994. stigao u Nemačku. Poziv za Poljsku usledio je šest godina kasnije — seća se Vujinović, koji je i danas veoma poštovan među Srbima u Nemačkoj gde je bio jedan od pokretača manifestacija "Kočićev zbor" u Dortmundu i "Krajiško prelo" u Vupertalu.


SLATKA OKUPLJANJA

Za proslave Božića i Vaskrsa na Katedri za južnoslovensku filologiju pomogne nam desetak srpskih porodica iz Lođa. To je prilika da se i oni okupe pošto se Srbi, kojih u Poljskoj ima oko 1.000, malo druže i nema organizovanog društvenog života — ističe Vujinović.

U Lođu živi od oktobra 2000. i sada u klasi ima 56 studenata koji izučavaju srpski kao prvi jezik i 18 akademaca koji ga studiraju kao drugi.

Ovih dana su dve njegove knjige objavljene na poljskom jeziku, njihova promocija u Srbiji biće održana 14. septembra u Ministarstvu dijaspore u Beogradu, a zatim u Loznici u okviru "Vukovog sabora".

Knjiga "Pevanje u/o samoći" štampana je u Varšavi u izdanju izdavačke kuće "Ibis" i poznate varšavske poetske manifestacije "Svetski dan poezije" koja se održava pod pokroviteljstvom Uneska. Drugo delo, roman "Panika u intersitiju", koji je 2000. objavljena na srpskom jeziku u Beogradu, upravo je preveden na poljski u izdanju "Tigel kulture" iz Lođa i Univerziteta "Adam Mickjevič" iz Poznanja. Većinu tekstova za prvu i celu drugu knjigu preveli su moji studenti, a jedna studentkinja je magistrirala na ovom romanu — veli zadovoljno sagovornik "Vesti" koji se nije ustručavao da i ove godine svoje studente povede i u Guču.

Mojim akademcima iz Lođa veoma je važno da dođu u Srbiju, da govore i razmišljaju na srpskom, da upoznaju kulturu i tradiciju, običaje, temperament i gastronomiju naroda čiji jezik uče i čiju književnost studiraju. Letos je jedna grupa već gostovala u Srbiji, a festival u Guči bio je izvanredna prilika da se ujedno razonode, provesele i upoznaju vršnjake u Srbiji — ističe Vujinović.


KNJIGE ŠIROM SVETA

Vujinović je rođen u selu Bradiću, kod Loznice. Studije jugoslovenske književnosti i srpskohrvatskog jezika započeo je u Sarajevu, a završio u Beogradu. Radio je kao profesor srpskog i kao novinar, a 16 godina bio je urednik "Književnih novina". Autor je nekoliko nagrađenih radio-drama, a njegove najznačajnije i u više izdanja objavljene knjige su: "Mukla raspuklina", "Knjiga o radovanju", "Vučji nakot", "Peške po Srbiji", "Panika u intersitiju". Njegova dela prevođena su na engleski, nemački, ruski, poljski, hebrejski, rumunski, turski i makedonski jezik.

Ovaj profesor sa svojim studentima, svake godine obeležava Božić i Uskrs po novom, ali i starom julijanskom kalendaru kad spremaju srpske duhovne i običajne pesme, unose badnjak i slamu, farbaju jaja... U tim svečanostima učestvuju takođe studenti bugarskog i ruskog jezika predstavljajući svoje praznične običaje i to je fantastična manifestacija pravoslavnog i multinacionalnog slavlja.


Srpska dijaspora internet novine Serbske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Decembar 19, 2014, 03:24:06 am »

*
Stvarna i poetska karta Evrope: Janko Vujinović


ČAS IZ SRPSKE KULTURE

Magistarski radovi poljskih studenata na teme iz naše književnosti, ali i filmova Emira Kusturice

Srpski pisac Janko Vujinović već šestu godinu boravi u poljskom gradu Lođu kao lektor srpskog jezika i predavač na Katedri za južnoslovensku filologiju tamošnjeg Univerziteta. Zbirci njegovih knjiga objavljenih u Srbiji, kao što su knjiga pesama "Mukla raspuklina", romani "Vučji nakot" i "Panika u intersitiju" ove godine dodata su i dva naslova objavljena u Poljskoj. Varšavska izdavačka kuća "Ibis" u junu je štampala izbor proze i poezije Janka Vujinovića "Pevanje u/o samoći", a početkom septembra pojavilo se poljsko izdanje romana "Panika u intersitiju" (izdavač "Tigel kulture" i Izdavaštvo Univerziteta u Poznanju). Na ovogodišnjem 51. međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga Janko Vujinović se predstavio zbornikom "Pevanja raseljenog naroda" čiji je priređivač.

Kritičari su Vaš roman "Panika u intersitiju" ocenili kao stvarnu i poetsku geografiju Evrope? Koji je pravi put do te željene Evrope?

Knjiga "Panika u intersitiju" već je, da tako kažem, obigrala Evropu. Naime, izdanje na srpskom je predstavljeno u desetak najvećih gradova Nemačke, među našim ljudima, ali i nemačkim slavistima. A središnje poglavlje, po kojem knjiga nosi naslov, svojevremeno je objavljeno u antologiji "Lomovi i prelazi" objavljenoj u Berlinu, u kojoj je zastupljeno pedesetak pisaca i pesnika iz trideset zemalja koji žive i stvaraju u Nemačkoj. Kada će, i kako, nacion kojem ne samo poreklom pripadamo stići do te Evrope, to je teško pitanje. Možda strašnim odricanjem, ne samo od teritorije na kojoj je nastajala srpska država i gde je doživela svoj ekonomski, kulturni i duhovni procvat, već i od dobrog dela istorije, od jezika, deleći ga drugim, izmišljenim nacijama. A upravo junak "Panike..." krećući se dunavskim, našim i rajnskim, evropskim prostorima, nastoji da ključne postavke srpske etnologije, istorije i mitologije razjasni sebi i drugima, da ih posmatra sučeljene, pitajući se ko smo, kakvi smo, zašto nam se sve to događa, kuda to idemo?

Kako predstavljate savremenu srpsku književnost poljskim čitaocima?

Svojim najvažnijim doprinosom u tom smeru smatram učešće u realizaciji obimnog zbornika "Srbi na zemlji", čiji je izdavač lođki "Tigel kulture". Pridružujući se autorima projekta, profesorima Poznanjskog, odnosno Beogradskog univerziteta, Boguslavu Žjelinjskom i Mihailu Pantiću, pomogao sam da se opširan pregled književnosti i umetnosti, sa težištem na proznim i poetskim tekstovima, filmovima i slikama nastalim u poslednjoj, burnoj deceniji prošlog veka, predstavi poljskim čitaocima. Srpsku književnost afirmišem i kada preporučujem studentima da čitaju naše najmlađe autore, da pripremaju predavanja i seminare o njihovim delima, kada im pomažem u prevodima...

Sa kojim temama iz naše istorije jezika i književnosti upoznajete mlade Poljake, šta je njima najprivlačnije?

Trudim se da steknu što više znanja iz oblasti jezika, književnosti, kulturne istorije i etnologije srpskog naroda. I to ne samo putem teksta, već i vizuelnim i zvučnim metodama. O žargonu, recimo, osim uz knjige objavljene u Beogradu, uče i gledajući najnovije filmove najpoznatijih režisera. Dešavanja devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije se najlakše i najpotpunije predočavaju kada se uz pojedina dela naših autora o tom periodu koriste i radovi stranih istoričara i žurnalista, pa i Poljaka. Studenti su dosta saznali i naučili o, sigurno, u ovim mesecima najsuštinskijem našem pitanju — Kosovu i Metohiji. Smatram uspehom i to što sam prošlog leta desetak poljskih studenata odveo na Kosovo.

Čitaju li mladi Poljaci našu savremenu literaturu?

Najbolja ilustracija njihovog interesovanja za našu književnost su magistarski radovi koji se pišu ili su već odbranjeni. Na primer, o delu Davida Albaharija, Radoslava Bratića, Milisava Savića, Svetislava Basare, o savremenoj drami na prostorima bivše Jugoslavije, o slici Beograda u pričama iz devedesetih, ali i o filmovima Emira Kusturice, pa i temama iz oblasti etnologije.

Da li je razmena poljske i srpske prevodne književnosti zadovoljavajuća?

Pre tridesetak godina srpska književnost u Poljskoj bila je jedna od najprevođenijih. Osim umetničkog kvaliteta, svakako da je toj čitanosti doprinosila i politička, pa i situacija u umetničkim slobodama u Srbiji i Poljskoj. U "Jugoslovenskoj biblioteci" u Lođu objavljene su knjige Andrića, Crnjanskog, Bulatovića, Tišme, Kiša, Šćepanovića, Selenića, Kapora, Josića Višnjića i drugih. I dan-danas se u antikvarnicama mogu pronaći primerci tih izdanja. Pojavljivali su se i prevodi u časopisima i knjige u drugim gradovima Poljske, ali je Lođ tu uveliko prednjačio.

Priredili ste zbornik "Pevanja raseljenog naroda", panoramu srpske zagranične književnosti?

To je treća knjiga srpske emigrantske literature čije mi je priređivanje povereno, a koju objavljuje dortmundska fondacija "Petar Kočić". Pomenuta knjiga je nastala od radova pristiglih na konkurs za književnu nagradu "Petar Kočić". Od blizu 330 pesama i šezdesetak priča, u zbornik sam uvrstio tekstove 35 autora koji žive u rasejanju i pišu na srpskom jeziku.


Biljana Stojaković | 13.12.2006. | Srpska dijaspora
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: