Predrag Bogdanović Ci (1944)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Predrag Bogdanović Ci (1944)  (Pročitano 8913 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 16, 2010, 04:10:47 am »

*




     PREDRAG BOGDANOVIĆ
        (Bi­jeljina, 25.07.1944)


Predrag Bogdanović Ci rođen je u Bi­jeljini 25. 7. 1944. godine. Prve lekcije iz svetske književnosti spoznavao je već u najranijem detinjstvu učeći napamet uloge oca Bogdana Bogdanovića, prvaka drame, u glumačkim ložama pozorišta Sremske Mitrovice, Novog Sada i Sombora. Tajan­stvo ovih loža, koje su za njega bile i pred­školska ustanova i magija uporedne stvar­nosti opredelile su ga za životni poziv pisca. Predrag Bogdanović Ci apsolvirao je Opštu književnost sa teorijom književ­nosti i Istoriju umetnosti na Univerzi­tetu u Beogradu.

Objavio je sledeće knjige pesama: Dole, dole gde rakovi žive, Vidici, Beograd, 1970; Kroz kišu je Eskim sa ribama osvojio nebo, ICS, Beograd, 1972; Baš Če­lik i čardak na četiri vode, ICS, Beo­grad, 1978; Skomrah ženik leđanske neve­ste, Nova knjiga, Beograd, 1985; Aleksan­drijska biblioteka, BIGZ, 1994; Hodeći vodom, Prosveta, 1997. godine.

U Studentskom gradu, 2. juna 1968. godine, kao prvi govornik, pozvao je studen­te da svoje nezadovoljstvo iskažu u Skup­štini u Beogradu. Te noći, posle policij­skog razbijanja studenata kod Podvožnja­ka izabran je za prvog predsednika Ak­cionog odbora koji je pripremio jutarnji miting.

Nosilac zvanja Pesnički knjaz na ma­nifestaciji "Točak" u Vržogrncu za 1998. godinu, a 1999. godine dobija nagradu Pe­vam Smederevu, povelju Dan spaljene knji­ge, nagradu Lazar Vučković za 2000. go­dinu, nagrade "Dragojlo Dudić" za neobjav­ljeno delo (prva verzija knjige Trube i pe­čati) 2002. godine i priznanje Srpske du­hovene akademije iz Paraćina "Ravaniča­nin" 2005. godine; 23. marta 2007. godine u Bariju (Italija) na međunarodnom susretu pesnika "Donneepoesia" redakcija časo­pisa La Valisa uručila mu je plaketu za­hvalnosti za saradnju srpskih i italijanskih pisaca; na festivalu poezije Poetilordin Balcani, u junu 2007. godine, dobio je prvu nagradu za poeziju, a marta 2008 u Rumuniji, dobija medalju Muzeul Memorial "Nichita Stanescu Ploiesti". U Bugarskoj mu je objavljena knjiga Planetata na Kito­vete, Melnik 2008, sa iscrpnim pogovorom Katje Ermenkove. U štampi mu je knjiga Trube i pečati u izdanju Raške škole.

Predrag Bogdanović Ci je od 1982. godine urednik tribine Francuska 7, a od 1996—2007. godine bio je generalni sekre­tar Udruženja književnika Srbije (u tri mandata bio je predstavnik umetničkih udruženja u Upravnom odboru Fonda PIO samostalnih delatnosti). Ceo radni staž ostvario je kao samostalni umetnik. Od 1990. godine ima status istaknutog umetnika. Počasni je član The Lord Byron Foundation for Balkan Studies.


Priredila Biljana Ostojić | Drama
Fotografija: alma.rs
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 16, 2010, 04:11:14 am »

*

PREDRAG BOGDANOVIĆ — CI: "KROZ KIŠU JE ESKIM SA RIBAMA OSVOJIO NEBO"

Izdavačko-informativni centar studenata, Beograd, 1972.

U drugoj knjizi poezije Predraga Bogdanovića — Cia Kroz kišu je Eskim sa ribama osvojio nebo svakako je najzanimljivija poema Poternica za Orfejom koja je svojevrsna interpretacija dobro poznatog i dosta korišćenog grčkog mita. Mit i mnoge njegove interpretacije, među kojima je i čuvena Rilkeova u pesmi Orfej, Euridika, Hermes, tvrde da se legendarni pevač okrenuo za svojom draganom iz prevelike jjubavi. I Had mu to nije oprostio, otrgao je iz njegove pretnje. I tako je starogrčki čovek postavio u okviru ove priče filosofiju ljubavi i erotskog.

Predrag Bogdanović polazi od pretpostavke da se Orfej namerno okrenuo u dugom tunelu i sasvim namerno izgubio svoju Euridiku. Naime, on je nju mogao izvesti, ali lomio se između uzvišenog i zemnog, između lire i žene, pesme i običnog, svakodnevnog života. "Izaći sa voljenom ženom i biti čovek / ii izaći sa strunom božijom". Ljubav prema liri bila je jača od ljubavi prema ženi i prema ploti: "Jer je Pevačeva žrtva zbog Umetnosti bez poredbe".

Tumačeći na ovaj način mit, Predrag Bogdanović se odredio prema pesništvu i shvatio ga kao svojevrsnu priču o večnoj borbi i odricanju svakog umetnika. Tamo gde se bezmerje ukazuje potrebno je i da se ono održi, da se ne naruši konkretnostima koje su uvek ograničene i vrlo male. Poezija je transcendentalno iskustvo, prava obična iskustva su, inače, bez vrednosti. Pesništvu ne pripadaju zemno i pojavno već isključivo uzvišeno.

Glavna vrlina poeme Poternica za Orfejom je njena misaona osnova, po pesničkim i jezičkim sredstvima ona je neupadljiva. Prostori značenja koje ona ostvaruje su daleko ispred prostora lepog.

Ostale, uglavnom kraće pesme u zbirci, nemaju narativnost poeme o kojoj smo govorili. One se ne razvijaju u bujicu već naliče na algebru gde pesma logiku hoće da postavi za vrh. Intelektualne vrednosti su izražene kao osnovne u pesničkom postupku. Izraz je povremeno arhaično-besedičan. U pesmi U predosećaju belih svinja javljaju se i elementi protestne poezije.

U suštini o knjizi se može govoriti kao o sasvim kondenzovanoj poeziji, jasnih misaonih shema. Inspiracija je tek iza namere da se semantički i filozofski zasnuje svaka umetnička činjenica.

Draginja Urošević, Polja
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Novembar 02, 2011, 04:12:39 pm »

*

SUŠTINE I NE-SUŠTINE U TRAGANJU ZA KNJIGOM ŽIVOTA I SMRTI

(Predrag Bogdanović Ci: Trube i pečati. "Raška škola", Beograd, 2010)

Posle više od deset godina Predrag Bogdanović Ci oglašava se novom knjigom pesama: Trube i pečati. Očigledno da je pred nama knjiga složene strukture i slojevitih značenja, gusta po obilju reminiscencija, na kojoj je pesnik dugo radio, pridajući posebnu važnost njenoj kompoziciji i organizaciji ciklusa i pesama u njima. Hoću da kažem da ima neke matematičke preciznosti kako u oblikovnim krugovima knjige "Trube i pečati'' tako i u njenim značenjskim slojevima. Čini se da je u njenu osnovu nenametljivo, ali delotvorno, ugrađeno Otkrivenje Jovanovo, na šta nam sugeriše njen asocijativni i pun simbolike naslov.
 
Stavljajući reči "trube" i "pečati" u naslov knjige, Bogdanović je očigledno pošao od njihovih složenih značenja. Truba je muzički instrument koji je, između ostalog, služio za obeležavanje pojedinih važnih životnih trenutaka ili za najavljivanje istorijskih događaja, a u Svetom pismu i vaseljenskih zbivanja. U dugoj ljudskoj povesti, od starih grčkih ratnika, rimskih legija do naših dana, truba je imala i različite funkcije. Kod starih Grka truba je upotrebljavana za usklađivanje marševa u pohodima i mimohodima. Kod Rimljana služila je ne samo u vojničkim već i u religijskim ceremonijama. Oglašavala se prilikom pobedničkih pohoda, na početku i završetku bitke.
 
Na fresko-slikama anđeli su najčešće prikazivani s trubom, jer su oni Božji glasnici, odnosno posrednici između Boga i sveta. Objave, poruke, anđeli trubači, pesnikovo obraćanje anđelima pesnicima, stvarni i nestvarni događaji, mitovi preobraženi u povesti i povesti preobražene u mitove, nepostojeće u stvarnom i nestvarno u postojećem, prizori sa biblijskim konotacijama, trube, pečati, starozavetni proroci i novozavetni apostoli, sveci i grešnici, sve to Bogdanovićevu knjigu čini izuzetno bogatom smislovima, asocijativnom i istovremeno i klasičnom i modernom. Ona je svojevrsni pesnički pojmovnik.
 
Još je značajnija simbolika pečata, počev od drevnih istočnih civilizacija do modernih haotičnih vremena. Širok je spektar okolnosti upotrebe pečata. Vladarske odluke overavaju se pečatom što znači da je pečat simbol vlasti i moći. Ono što je na dokumentu potpis vladara, isto je to i pečat. Najvažnida ugovori, javni i privatni, potvrđuju se pečatom. On je simbol tajne, ali i simbol zakonite pripadnosti nečega nekome.
 
U Novom zavetu, posebno u Otkrivenju Jovanovom, pečat se javlja u različitim kontekstima, pri čemu simbolika brojeva često ima tajno i nedokučivo značenje. Za apostola Pavla Korinćani su pečat: "Ako ljudima i nijesam apostol, ali vama jesam, jer ste vi pečat mojega apostolstva u Gospodu" (Poslanica Korinćanima, 9, 2). U glavi 5 Otkrivenja stoji: "Jagnje uzima knjigu sa sedam pečata". U glavi 7 govori se o otvaranju prvih šest pečata, a u glavi 8 o otvaranju sedmog pečata, za čim slede prve četiri trube i trostruko zlo. U glavi 9 oglašava se peta truba sa prvim zlom i šesta truba sa drugim zlom, a u glavi 10 pojavljuje se anđeo s knjigom koju je izneo apostol Jovan. U Otkrivenju Otac je obeležio svoga Sina pečatom, a to znači da ga u svoje ime dodeljuje i šalje da ljudima podari život. Takođe u Otkrivenju (7, 3) Bog obeležava ljude svojim pečatom kao i u Knjizi proroka Jezekilja (9, 4), što znači da pripadaju njemu i da su pod njegovom zaštitom. Po nekim tumačenjima "pečat" dobija značenje krštenja, što opet ukazuje na novo značenje: da je čovek Božje vlasništvo. Najzad, iskonski pečat je idealan svet, odnosno božanska reč, što ukazuje i na platonistički uticaj.
 
U Otkrivenju Jovanovom (glava 5. 1) stoji: "I vidjeh u desnici onoga što sjeđaše na prijestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata", što samo čini ovaj simbol, koji Bogdanović uzima za duhovnu vertikalu svoje nove pesničke zbirke, još tajanstvenijim i nedokučivijim. Ne može se protumačiti simbolika ove slike bez određenog značenja same knjige (knjige sudbine, odnosno božanskog zaveta). Jedno od mogućih značenja ove simbolike jeste da je "knjigu sa sedam pečata" zapečatio sam Bog, i da je može otpečatiti samo biće koje poseduje božansku vlast, a to je jagnje, odnosno Isus Hristos.

U Starom zavetu, u Pesmi nad pesmama (8. 6—7) zaručnik se obraća svojoj ljubljenoj:

Stavi me kao znak na srce,
kao pečat na svoju ruku,
jer ljubavje jaka kao smrt,
a ljubomora tvrda kao grob.
Žar je njezin kao žar vatre
i plamena Jehovina.
Mnoge vode ne mogu ugasiti ljudav
niti je reka potopiti.

 
Pet ciklusa Bogdanovićeve knjige mogu se smatrati i kao pet krugova, ili svaki krug kao posebna knjiga, i otuda "Trube i pečati" ostavljaju utisak svojevrsnog lirskog petoknjižja. Svaki od ovih krugova je tematsko-motivski dosledno oblikovan i stilski osoben.
 
Prvi od pet piklusa počinje citatom iz Starog zaveta, iz Knjige proroka Jezekilja (glava 2, stihovi 8, 9, 10). Isti citat nahodi se i u Otkrivenju. Već tim citatom, u kome apostrofirana knjiga — "ispisana iznutra i spolja" — Bogdanović je ne samo nagovestio nego i sugerisao tematsko-motivski i značenjski prostor svog rukopisa, uspostavljajući čvrstu vezu između Starog i Novog zaveta, odnosno Knjige proroka Jezekilja i Otkrivenja Jovanovog. Bog daje proroku da pojede jednu knjigu, koja, kako stoji u trećem stihu, "bješe mi u ustima slatka kao med". Bogdanovićeva knjiga života u stvari je "knjiga sa sedam pečata" iz Otkrivenja, koju uzima jagnje, odnosno Onaj koji sedi na prestolu.
 
Iako je pojam knjige, u kontekstu nove Bogdanovićeve zbirke, supstitut za svet, čini se da je sam život, podjednako vidljiv i nevidljiv, očigledan i tajanstven, sedište njegovog speva Trube i pečati. Zaista, u prvoj pesmi prvog ciklusa (" I videh knjigu"), govori se o knjizi koja je "čuvar reči", odnosno "čuvar života". Možda i čuvar sveta. Ili je, pak, ona sama sobom svet, jer sadrži sve ptice, insekte, glasove, zvuke talasa i granja, reči slikara, pisaca i istraživača, ali i imena ubica, silnika, sanjara rata. Zato Bogdanović, nabrajajući njena svojstva, takvu krilatu knjigu uzdiže do simbola, ukazujući da je njen stvarni naslov (odnosno ime) "čuvar reči", "harmonija vasione", "istina, ali i "neistina" i "nevera". Najzad, ime te knjige, koja simbolizuje totalitet života, jeste i "zaborav istorije, mladosti, skok srca u ništavilo".

Pevajući o knjizi života, koja je neka vrsta Nojeve barke, Bogdanović naznačuje koordinate — značenjske, idejne, estetske, filozofske, pre svega pesničke — zbirke Trube i pečati. Njeno "otvaranje" i "listanje" nalikuje penjanju uz duhovne lestvice ili silazak duboko "po zakopano blago". Knjiga Trube i pečati ima svoje istorijske i metafizičke vertikale ali i svoje horiziontalno prostiranje. Svaki od pet njenih ciklusa ponaosob poseduje vertikalno-horizontatni sistem, na šta nas upućuju i njihovi naslovi: "Perspektiva ikone", "Lomljenje pečata", "Cvetovi paprati", "Anđeli trubači", "Stare fotografije".
 
Prvi, drugi i četvrti ciklus imaju biblijske konotacije, treći i peti prostiru se od istorijskog do savremenog diskursa. To se naročito odnosi na pesme koje korespondiraju sa drugim pesnicima, anđelima-trubačima (Petrarka, Leopardi, Bodler, Ezra Paund, Ivo Andrić, Laza Kostić, Dis, Bojić, Šantić, Rakić, Desanka Maksimović). Njihov izbor je i svojevrsni izbor po srodnosti, ali i po različitosti.
 
Slikovitost je odlika ne samo prvog ciklusa već čitave Bogdanovićeve knjige. Pesma posvećena Katarini Ivanović u prvom i Miliću od Mačve u završnom ciklusu čine jedan zvezdani krug. Izrazita je slikovitost u pesmama o Milici Stojadinović Srpkinji i Mrtvoj prirodi sa pticom Katarine Ivanović. U završnoj pesmi prvoga ciklusa "Kiše rađaju ritmove" pojavljuju se skulpture Henrija Mura i Brankusija. O jedinstvu i celini prirode, odnosno sveta, kazuje završna strofa pesme:

Sve u prirodi govori jedan jezik samo ljudi to ne vide, samo ljudi to ne vide.
 
U pesmama sa nacionatnom tematikom, u kojima uočavamo Bogdanovićev odnos prema nacionatnoj istoriji i drami srpskog naroda nema ničeg ilustrativnog. Kosovska drama ima značajno mesto u njegovoj knjizi ("Mladen Mirić na nebu Metohije kopira freske Bogorodice Ljeviške", "Vampir nad Svetim Arhangelima"), ali i mnogi drugi događaji bez kojih se ovako koncipirana knjiga ne može zamisliti.
 
U ciklusu "Lomljenje pečata" Bogdanović koristi teme iz mitologije i folklora ("Kum zmija Slepić", "Crna košulja labud-devojke", "Poći, Ljeljo, na vodu, na Tisu"), i slovenske prošlosti ("Ponesi klepetušu gubavca, Ćirilo"), iz nacionalne povesti ("Molitva monaha Simeona u mirjanstvu Stefana Nemanje Hristu Mladencu pred upokojenje u Hilandaru", "Noćne trke despotice Jerine").

Reminiscencije na starozavetne teme ("Skreni brod, Noje, sa planine Ararat"), antičke teme ("Čekajući Odiseja"), novozavetne ličnosti i brojni citati ili aluzije na pojedine događaje iz Biblije čine Bogdanovićevu knjigu pesama knjigom sinteze. Hristova "dela ljubavi" i njegove "poruke ljubavi" su, posle svih poraza i gubitaka — u vertikati ljudske povesti — u stvari izraz pobede Spasitelja. Kada se čini da je sve izgubljeno, otvara se nada, koju upravo simbolizuju "dela ljubavi" Isusa Hrista.

Bogdanovićeva pesnička zbirka Trube i pečati obuhvata drevne ali i sasvim savremene i aktuelne teme i ličnosti, svetske kao i srpske ("Faeton Nikita Stanesku", "Alen Ginzberg dubi na glavi u salonu Udruženja književnika Srbije", "Poslednji razgovor Joana Flore i Vaska Pope", "Razgovor dva anđela Viljema Šekspira i Nikole Koljevića", "Krčazi Milića od Mačve" i druge pesme). U pojedinim pesmama Bogdanović se direktno obraća pesnicima srpske pesničke tradicije ("Treba opravdati reč, Miloše Crnjanski", "Slutim to je tvoj san, Lazo Kostiću"). Svaka pesma ima svoju "priču". Pa ipak, ma o čemu da peva, Bogdanović se uvek vraća ključnoj temi: knjizi života. U svemu o čemu peva, on vidi traganje za knjigom života, odnosno za knjigom nad knjigama:

Pesnici u polju Armagedonu
među vojskama, knjigu života traže.
A ona među nebeskim cvetovima
što hiljade života odnose u trenu.
       ("Aleksa Šantić i Milan Rakić u polju ")


Brojne su reminiscencije na ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji. Pesma "Romansero Đure Rnjka" je paradigma za stradanje Srba u Hrvatskoj, 1995, kao što su to i pesme o smrti na sarajevskom mostu, o granatiranju srpskih Vraca i o smrta pesnika Jakova Jurišića. Pesma "Most kod Lozna" gotovo fotografski dočarava posledice bombardovanja Srbije 1999. Tematsko-motivski i diskurzivni raspon u ciklusu "Cvetovi paprati" zaista je zadivljujući: od slovenskih, metohijskih, kosovskih, biblijskih do istorijskih i savremenih tema istovremeno ("Delfski projekat Meline Merkuri"). Zamisao Bogdanovićeva je da obuhvati celinu sveta u svoj različitosti, složenosti i disperziji. Tragajući za tom knjigom nad knjigama Bogdanović je u stvari tragao za suštinom ljudskog postojanja, ali i za smislom pesničke umetnosti.

Slobodan Rakitić | Alma
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Septembar 09, 2012, 03:19:13 pm »

*
Stihovi Predrag Bogdanović Ci


SUVIŠNE REČI

Žena istaknutog preminulog
pesnika uređujući stan
uklonila je
nepotrebne knjige.

One su se uobičajenim
sledom: kontejner, đubretari,
našle na gomili
među stareži na pijaci.

Sa uzbuđenjem i stidom
čitam posvete besmrtnika
po peru i odabiram knjige
kao relikvije.

I kako da rob duha
noseći reči Sina životasa
čuvam ova proživljena iskustva,
budem okrilje nepotrebnih knjiga.

Petrovdan, 2005.


CRNE DEVICE

Otvori se planino
obruši se ponovo
na namastir

Neka vrh tvojih zvona
zagusti čestar
zatravi otava.

Neka neki novi ljudi
raznose glas da sa vrzine
bruji poj crnih devica.

A Bistrica neka poteče
sa obraza naroda
beskućnika.


POĐI LJELJO, NA VODU NA TISU

Na Duhove, Ljeljo, kreni
kralja i kraljicu, družinicu
i dvorkinje pune igre
nek sve igra, nek sve peva.

Nek kralj mačem seče navije,
paunovo pero od uroka leči,
jaje strašnik, praporcima korak hitri
ti zaštiti.

Nek rusalja, nek vilarka
u trans padne, vidilica,
nek sa Tisom mrtvom zbori,
ko sa sestrom, ko sa majkom.

Aooj, Tiso, kleta, poharana
svi bunari oko tebe mrtvi
belim platnom, Ljeljo, lice sakri
lice smrti.

Kumovi su leđa, grudi
peškirima prekrstili, krstonosci,
da sve rodi, da sve rađa
obilato.

Sad oživi Hriste Spase,
sada zovi Lazara iz Tise,
skloni zlatne konje
što po reci jezde
skloni penu, grivu smrti.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Novembar 10, 2012, 09:32:43 pm »

**
Stihovi Predrag Bogdanović Ci


I VIDEH KNJIGU

I videh knjigu kako leti
u njoj pobrojane sve ptice
insekti, ribe, bilje:
ime joj je: čuvar reči.

I videh knjigu kako leti
u njoj zabeleženi svi glasovi,
zvuci talasa, groma;
ime joj je: harmonija vasione.

I videh knjigu koja leti
u njoj reči slikara
pisaca, istraživača;
ime joj je: stojim pred istinom.

I videh knjigu koja leti
u njoj imena svih ubica
silnika, sanjara rata;
ime joj je: nevera i neistina.

Ime joj je, tugo,
ime joj je; bole neizrecivi:
zaborav istorije, mladosti
skok srca u ništavilo.


OČEVA VODENICA

Obnoć je otac razvlačio tešku
somotsku zavesu potpaljujući
vatre pod njom,
obdan je postavljao sliku na nebo
dovikujući majci iz visina
da bolje pridržava lestve —
zaboravljajući na vodenicu.

Najstariji brat, Savo, obučen u dodolske
haljine igrao je oko žrvnja
kidajući narukvice i perle sa vrata —
šum rasta zelene svetlosti ukorak ga je.

Drugi brat, Simo, usamljivao se
u nekoj od ivičnih prostorija
i dok je prelazio iz ugla u ugao zgrade
tako se i vodenica valjala — a vrata su se
istom kao veliko začuđeno oko.

Nenad i sestra Nada
u blatu kopaju rupe, zaviruju u njih:
mrtvaci opšte među sobom
svirajući u kartonske instrumente;
a naizmence im iza leđa
lutke od blata oživljavale.

Obnoć je otac razvlačio tešku
somotsku zavesu potpaljujući
vatre pod njom,
obdan je postavljao sliku na nebo
dovikujući majci iz visina
da bolje pridržava lestve —
Zaboravljajući na vodenicu.

U nevidu prezrelog maslačka
sekirom lupam led na reči:
o, majko na štulama
I reka je naslikana, neće ni mesar
Najlepše komade leda otkupiti.


MAJČINI BISERI

Rasuli su mi se
beli i crni biseri
čim sam ih uzeo iz prašne kutije.

Nisam ni znao
koliko su bili trošni
konci obeju ogrlica.

Bele perle
lako pronalazim noću
crne, sasvim razumljivo, danju.

Na rođenju, venčanju, ili smrti
nosila ih je moja majka,
nosila ih je njena majka Marija.

Nisam pronašao sve perle
kao da su se u školjke vratile,
odgovorile na zov praokeana.

I u koje vreme
ću ih nizati,
ne znam, Bog zna.

O Bogojavljenju 2005. godine

Stihovi preuzeti iz časopisa za književnost i kulturu LJUDI GOVORE sveske 17/18 | glavni i odgovorni urednik Radomir Baturan
Toronto, Kanada, novembar 2012
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Februar 02, 2013, 05:29:45 pm »

*
 Stihovi Predrag Bogdanović Ci


 ALEKSANDRIJSKA BIBLIOTEKA

 Aleksandrijska biblioteka
 gori.
 Bibliotekari iz plamena
 naglas iščitavaju knjige.
 Ja na svetlosnoj ivici
 tuđe stvaralaštvo beležim.
 A i sam ću morati u vatru
 pouzdano znam.

 
 PRED BUĐENJE

 Rano pred buđenje, jutros,
 sanjao sam da letim,
 opet.
 Nisam leteo visoko
 kao nekad,
 priznajem.
 Tik iznad vrhova drveća
 velikom brzinom, strelovito
 izbegavajući stabla
 uočavajući svaki detalj.
 Leteo sam iznad vode
 bez talasa, ali
 nepojamno tamne težine.

 Opalo lišće
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Novembar 30, 2013, 05:44:02 am »

**
Stihovi Predrag Bogdanović Ci


TO SAMO SMRT BOLI MOJU MAJKU

Reči bola
koje mi upućuješ pogledom
kao mokra susnežica
lepe se uz mene,
kao morska dubina me pritiskaju.

Prolaze mi kroz kožu,
prolaze mi kroz meso,
prolaze mi kroz kosti.
Crna sam rupa kosmička
koja upija svetlost bola.

Dugi pogled moje Majke
izaziva mi visoku groznicu
to je bolest krvi.
Celo telo mi je na udaru,
zbog nadrazumskog bola moje Majke.

Uz smešak se susrećemo/rastajemo
ne pominjemo jedino reč
koja ukida cvetanje bola,
jer donosi strah
koji oboje ne želimo.

Hvala ti, Mama, za bol mojeg rađanja.
Hvala ti, Majko, za bol tvoje smrti
bez straha, pun ljubavi.

Nenad Grujičić Antologija srpske poezije (1847—2000)
Sremski Karlovci, 2012
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #7 poslato: Oktobar 28, 2016, 02:47:50 am »

*

BEOGRADU U ČAST

Knji­žev­ni­ci Pre­drag Bog­da­no­vić Ci i Zo­ran Kr­sta­no­vić pr­vi su do­bit­ni­ci pri­zna­nja Aka­de­mi­je "Ivo An­drić", na­gra­de ko­ja je ove go­di­ne usta­no­vlje­na po­vo­dom obe­le­ža­va­nja oslo­bo­đe­nja Be­o­gra­da od tur­ske oku­pa­ci­je i se­ća­nja na dan kad je, 23. de­cem­bra 1806. go­di­ne, vožd Ka­ra­đor­đe sa srp­skom voj­skom ušao u pre­sto­ni­cu.

— Pri­zna­nje je do­de­lje­no Pre­dra­gu Bog­da­no­vi­ću za knji­gu po­e­zi­je "Tru­be i pe­ča­ti", u iz­da­nju Ra­ške ško­le, i Zo­ra­nu Kr­sta­no­vi­ću za tro­tom­ni ro­man o Be­o­gra­du "Ču­mi­no ko­lo", ko­ji je iz­da­la "Al­te­ra" — ob­ja­šnja­va pi­sac Ra­do­mir Smi­lja­nić, pred­sed­nik Aka­de­mi­je "Ivo An­drić" i ujed­no ini­ci­ja­tor usta­no­vlje­nja na­gra­de.

U go­di­ni u ko­joj se obe­le­ža­va i pe­de­se­to­go­di­šnji­ca do­de­le No­be­lo­ve na­gra­de za knji­žev­nost Ivu An­dri­ću, Aka­de­mi­ja ko­ja no­si nje­go­vo ime usta­no­vi­la je pri­zna­nje za naj­bo­lju knji­gu pro­ze i po­e­zi­je u 2010. go­di­ni.

Pre­ma Smi­lja­ni­će­vim re­či­ma, ovo pri­zna­nje tra­di­ci­o­nal­no će se ob­ja­vlji­va­ti sva­ke go­di­ne, 23. de­cem­bra, dok će u ja­nu­a­ru, na dan Sve­tog Sa­ve, bi­ti or­ga­ni­zo­va­no sve­ča­no uru­če­nje na­gra­da do­bit­ni­ci­ma.

Ži­ri, u kom su bi­li pred­sed­ni­ca, pro­fe­sor dr Da­rin­ka Vu­či­nić, Ra­do­mir Smi­lja­nić, Slo­bo­dan Fi­li­mo­no­vić, iz­da­vač i pu­bli­ci­sta, dr Mi­lo­rad Bo­ga­vac, knji­žev­nik, i Gor­da­na Ma­le­tić, oce­ni­li su da su po­me­nu­ta knji­žev­na de­la "do­pri­ne­la ra­sve­tlja­va­nju isto­ri­je srp­skog na­ro­da i Be­o­gra­da, kao i da su po­stig­nu­ti vi­so­ki umet­nič­ki do­me­ti traj­ne vred­no­sti".

Na­gra­de su la­u­re­a­ti­ma ju­če, na dan Sve­tog Sa­ve, uru­če­ne u za­du­žbi­ni Zdrav­ka Goj­ko­vi­ća, u Du­bljan­skoj uli­ci.


D. Đokić | 28.01.2011. | Pravda
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: