Milovan Vitezović (1944) **
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Milovan Vitezović (1944) **  (Pročitano 16490 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 30, 2010, 01:37:41 am »

*




MILOVAN VITEZOVIĆ

Milovan Vitezović, srpski pisac, dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, sada profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti. Piše pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme.

Objavio je više od četrdeset knjiga u preko 180 izdanja. Autor je 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku.
Laguna.rs

Vitezović je plodan i raznovrstan pisac... Do 1985. godine objavio je sledeće knjige: "Srce me je otkucalo" (1968, 1978, 1986, 1989, 1991), "Moždane kapi" (1980), "Mislarica" (1982), "Ludi dragi kamen" (1982, 1991), "Pesimisti i komunisti" (1989, 1990), "Čoveče, naljuti se" (1990), "Viteški kodeks I—II" (1994), "Srbi, Gospode" (1994), "Kako da postanete Nikola Pašić" (anegdotski priručnik za poslanike i ministre, za vladu i opoziciju) (1996), "Milena iz Knez Mihailove" (1996); zbirke pesama: "Slobodnije od slobode" (1970), "Đačko doba Šumarica" (1972, 1977), "Vojnici u vočnjaku" (1974), "Crveni barjak" (1976), "Đačko doba" (1977), "Hamlet studira glumu" (1978), "Robijaši u srcu" (1980), "Pesnik u kabinetu" (1987), "Pevanje srpsko" (1992); knjige pesama za decu: "Ja i klinci ko pesnici" (1972, 1982, 1990, 1991), "Izabrano detinjstvo" (1981, 1991), "Naimenovanja" (1982), "Pesme koje rastu" (1982), "Podizanje neba" (1986), "Detinjstvo pameti" (1987), "Pevanje o dedi" (1988), "Izbeglo detinjstvo" (1994); romane: "Lajanje na zvezde" (1978, 1985, 1987, 1991), "Šešir profesora Vujica" (1983, 1989, 1990, 1991, 1996), "Simfonija Vinaver" (1994, 1996) i "Čarape kralja Petra" (1994) i drame: "Kralj i njegov komediograf" (1982), "Bajka o Vuku i Srbima" (1987), i "Princ Rastko — monah Sava" (1993)...

U zbirkama satiričnih pesama Vitezović smelo šiba pojave gušenja sloboda, štampe i govora, koje se vrše uz istovremeno isticanje prava na demokratiju:

"Glava šta će meni
Šta ce meni glava
Mnogo je slobode i toliko prava."

Izvrgao je satiričnoj šibi birokratsko ponašanje i zloupotrebu organa javnog reda. Obračunao se i s pojedinim predstavnicima nadrealizma i osudio stvaranje klanova u srpskoj književnosti.

Vitezović se lako uživljava u svest dečije mašte; shvata interesovanja dece, njihove želje i znanja. Njegova poezija za decu uključuje se u dečiju igru i tako podstiče na razmišljanje i slobodan razvoj. "Pesme koje rastu", "Baš me boli vaša glava", kao i pesme "Prevrnuto", "Obrnuto", "Izvrnuto" i one sa gramatičkim pogreškama i skraćenicama nisu obične igrarije. One podstiču na razmišljanje i otkrivanje prvog smisla i pravilnih gramatičkih oblika.

Đačko doba je omiljena tema Milovana Vitezovića. Obradio ju je u sva tri književna roda. Delo "Šešir profesora Koste Vujića" (roman i televizijska drama) ubedljivo dočarava gimnazijsku atmosferu u kojoj sve ključa od života i mladosti, novih ideja i vere u sopstvene snage i mogućnosti menjanja sveta. "Njihov svet nije imao samo četiri, već mnogo više strana."

Vitezović je dobio veći broj književnih nagrada i priznanja: Goranovu plaketu, nagradu Zmajevih dečijih igara, nagradu "Politikin zabavnik", Domanovićevu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Vukovu nagradu, Gran pri Evropskog festivala za televizijske igrane serije Telekonfronto, "Zlatni paun" i nagradu "Orfej". Grad Užice

Pevani pesnici — Milovan Vitezović
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 30, 2010, 01:43:42 am »

**

IZABRANO DETINJSTVO MILOVANA VITEZOVIĆA


Odavno je naša poezija za decu dobila velika priznanja. Naši najmlađi imaju svoju poeziju, ali trebalo je da prođe mnogo godina da se pojavi Plavi čuperak Miroslava Antića, pa da i poznije detinjstvo dobije svoju prvu pravu pesničku knjigu.
 
Čuperak je uzbudio stariju decu, onu koja više nisu ni u detinjstvu, a ni među odraslima. Ali posle Čuperka nije bilo drugih knjiga za njih pa su mnogi netalentovani pesnici "štancovali" nove knjige prisvojivši poetsku licencu Plavog čuperka.
 
Ipak, posle dosta iščekivanja, stigla je nova knjiga za one između neba detinjstva i realnosti odraslih, knjiga stihova Milovana Vitezovića Izabrano detinjstvo.

Vitezović je pesnik koji ume da se obraća čitaocima, da razgovara pesmom, a njegov cilj, u tom neposrednom kontaktu sa čitaocima, i jeste pesma. Njegov specijalitet su pesme za dve osobe: za stvaraoca i za slušaoca. Te pesme se čitajući slušaju, pa se stiče utisak da ih je pisac kazivao čitaocu. To poverljivo i tajnovito govorenje stihova izaziva, kod dece starijeg uzrasta, poverenje i brzu odluku na sklapanje prijateljstva.
 
Pesnik Vitezović se svojim Odabranim detinjstvom obraća mladima pitanjem: "Ovo je moje detinjstvo, a kakvo je tvoje?" Čitajući ga, mladi kao da gledaju film vlastitog života i ta samoanaliza im donosi zadovoljstvo. Zato je potrebna tako dobra knjiga o nekome, da čitaoca prosto nagna da postane junak, recimo, neke svoje zamišljene knjige, koju će onda čitati paralelno. Ova knjiga poezije ostvaruje tu intimnost sa mladim čitaocima.
 
Vitezović je rečit, muški pesnik, blizak kolokvijalnom govoru ovog vremena. Iz knjige mu vrcaju reči, plave čitaočeve prijemnike i on, prosto, ima osećaj da je u nekakvom vlastitom disko-klubu, a da reči prosto izviru iz svih zvučnih kutija i kao talas nadiru ka njemu.


Dragan Lukić: MOJI SAVREMENICI | Biblioteka Matice srpske, Novi Sad | 2000.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 30, 2010, 02:02:01 am »

**
Stihovi za decu Milovan Vitezović


ROĐENDAN

Dune vetar s leve strane
I nanese rođendane.

Za pedalj si, evo, viši
I u sebi nešto tiši.

Što si tiša? Što si tiši?
U spomenar to zapiši.



KAKO DEVOJČICE RASTU

Devojčice porastu iznenada.
Devojčice porastu dok okom trepneš,
tokom jedne šetnje ulicama grada
i za vreme dok ih ponovo ne sretneš.
Devojčice porastu iznenada.

Devojčice porastu u grupama,
i grupa svaka,
kao u saksijama, u školskim klupama
procveta buket lepih devojaka.
Devojčice porastu u grupama.

Devojčice porastu nedeljama.
Devojčice porastu svuda u svetu,
procvetaju u plavim školskim keceljama
i u pubertetu.
Devojčice porastu nedeljama.

Devojčice porastu u svome kraju.
Devojčice porastu od kuće do škole,
tokom jedne vožnje u tramvaju,
a potom počinju da vole.
Devojčice porastu u svome kraju.



KAD SE PRVI PUT LJUBI

Tek ti zacepte grudi
Kako i ne bi?
Kao kad kiša pljusne,
Kada se prvi put ljubi,
Pitaš se u sebi:
Šta rade usne?
Šta rade zubi?

Prvi poljubac ide
Sa prvom zamršenom kosom,
Kada se pitaš: Da li smeš?
Kad misliš da te svi vide
I uopšte ne znaš šta ćeš
Sa nosom?

Poljubac daš mi. Poljubac dam ti.
Lice se zažari i zaplamti
I neka zebnja uđe ti u kosti,
Posle se pamti,
Posle se pamti,
Do večnosti!



DRAGE DALEKE STVARI

Šta li sada radi mnoštvo dragih stvari,
Prag o koji nos nam prvo prokrvari?

Da li pati stopa gde smo prvo stali,
Čezne li jabuka sa koje smo pali?

Tuguje li trnje, osetljive biljke,
Od koga u duši nosimo ožiljke?

A osnovna škola i sve u njoj znano,
Na skamiji naše ime urezano?

Srp kojim su pupak nam odsekli
Nada se ko neko kom smo zbogom rekli.

Progone nas stvari, osećamo griže,
što ih ostavismo, kao i najbliže.

Nadaju se stvari dok nas čežnjom prate
Da nas sebi mame, da će da nas vrate.



Antologija savremene
jugoslovenske poezije
za decu II

Priredili
Milovan Vitezović • Radomir Smiljanić
Beograd, 1984
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 30, 2010, 02:02:09 am »

**
Stihovi za decu Milovan Vitezović


KREVET

Krevet se ono yove,
gde živimo u pidžami.

U krevetu gledamo snove,
čim nam se oko sklopi.

Kreveti su mali bioskopi
u koje odlazimo sami.



BALADA O ZABORAVLJENOM DEDI

U takvoj se sedoj glavi,
kao što je deda-Savi,
sve moguće zaboravi.

Zanimanje mu je već u stvari
zaboravljanje svakih stvari.

U parku zaboravlja dane,
novine i kišobrane.

Ode u bioskop, zaboravi film da gleda.
Obuva se, na levoj nozi evo cipele desne.
I čudi se deda:
— Cipele stare, a tesne!

Uveče deda-Sava
zaboravi kako se spava.

Zakasni na ručak, zaboravi koliko je sati.
U prodavnici uzme kusur a zaboravi da plati.

U tramvaju se zaboravio preko svih mera:
hteo je umesto karte da uzme konduktera.

Često obuče košulju preko kaputa,
posle otputuje umesto da se vrati s puta.

U zaboravnosti njemu je lako
da cele novine pročita naopako.

Umesto da povuče decu, povuče sebe za uši.
Govori glasno kad treba govoriti tiše.
Jednom je počeo olovku da puši
a lulom da piše.

Juče je milicioner zbunjen stao
ispred deda-Save
i promucao:
— Na ulicu vas neću pustiti bez glave!



MATEMATIKA

Za to, što profesor pita, imam odrešenu patiku.
Školski mi je temelj postavljen na glavi.
"Zar nemaš nimalo ljubavi za matematiku?"
"Imam, ali nemam sreće u ljubavi!"



KONJ

Ispred frkće,
Iza repom maše,
Ozdo trči,
Odozgo se jaše!


Dušan Radović | Antologija srpske poezije za decu | Srpska književna zadruga | Beograd, 1984.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Decembar 30, 2010, 02:20:21 am »

*
Stihovi za decu Milovan Vitezović


PRVI DAN U ŠKOLI

Sve nas skupe, pa u klupe!
Na razrede nas razrede!

Smirimo se sve po dvoje.
Ćućorimo. Škola to je.

Od svih znanja koja daje
Prvo saznaš odmor šta je.

Učitelj baš nas vole:
Prvaci smo cele škole
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Oktobar 25, 2011, 11:56:31 pm »

*
Stihovi za decu Milovan Vitezović


OTAC MOG TATE

Otac moga oca,
tačnije moj deda,
bio je Solunac i čovek prvog reda,
cenjeni birokrata između dva rata,
između dedinog i svog rata.

(Moj otac nespreman svet da gleda,
pobuni se protiv deda,
a deda čovek pravog reda,
da zadrži dobre pozicije stare,
na sina studenta posla žandare.)

Moj otac tačnije moj tata,
bio je prvoborac partijski tata mata,
cenjeni birokrata posle rata.

U želji da svet svojim očima gledam,
da se pre ne predam,
istine su uspjele da me shvate,
pobunih se protiv tate birokrate.

Gospodo tate i mame dame,
točak Mercedesa nije točak historije,
a otac odmah na me kordon narodne milicije.

Moj deda sve to gleda,
i brkove suče,
seća se mog oca od juče,
i svog od prekjuče.
Fontana snova


BALADA O ZABORAVLJENOM DEDI

U takvoj se sedoj glavi,
Kao što je deda Savi,
Sve moguće zaboravi.

Zanimanje mu je, već u stvari,
Zaboravljanje svakih stvari.

U parku zaboravlja dane,
Novine i kišobrane.

Ode u bioskop, zaboravi film da gleda.
Obuva se, na levoj nozi evo cipele desne
I čudi se deda:
Cipele stare, a tesne?

Uveče deda Sava
Zaboravi kako se spava.

Zakasni na ručak, zaboravi koliko je sati,
U prodavnici uzme kusur, a zaboravi da plati.

U tramvaju se zaboravio preko svih mera,
Hteo je umesto karte da kupi konduktera.

U zaboravnosti njemu je lako
Da cele novine pročita naopako.

Često obuče košulju preko kaputa,
Posle otputuje, umesto da se vrati s puta.

Umesto da povuče decu, povuče sebe za uši,
Govori glasno kad treba govoriti tiše,
Jednom je počeo olovku da puši,
A lulom da piše.

Juče je milicioner zbunjen stao
Ispred deda Save
I promucao:
Na ulicu vas neću pustiti bez glave!
Školarac
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Oktobar 28, 2011, 10:50:57 pm »

*
Stihovi Milovan Vitezović


POMENIK
 
Misli moja, moj u glavi crve
Zar počinje sve od četres prve
 
I zar do nje ničeg bilo nije
Ni nas samih, a ni istorije
 
Grlo moje, zagrcni se, reci
Zar su ništa bili naši preci
 
Slutnjo moja, šta li nam se sprema
Ima li nas kad Nemanje nema
 
Kobi večna, gde je srpsko lice
Ako nije oltar Studenice
 
Zebnjo tajna, postala si strava
Šta je sveto ako nije Sava
 
Istorijo i bliža i dalja
Zar za ništa daješ Svetog Kralja
 
Svete loze zar su ladoleži
Što Milutin u Sofiji leži
 
Nisu l' dokaz da mi nismo lanjski
I Dečani i Stefan Dečanski
 
Zadnja nado, šta se iza krije
Šta je silno ako Dušan nije
 
Kome li nas dokazuješ fresko
Put Lazara kroz Carstvo Nebesko
 
Manasijo, svedoči lepotom
Zar smo mali Visokim Despotom
 
Grudvo zemlje, u šaci se zdrobi
Ko rasuti Srbi u Seobi
 
Prospi dušo, makar zadnjim dahom
Kud odosmo svi za patrijarhom
 
Davna rano, povređenost boli
Koga diže Đorđe u Topoli
 
Rano jutro, posle započeti
Sa kim Miloš ustade na Cveti
 
Zar ne behu carstva za promene
Kad stadoše Srbi pod Jedrene
 
Vero naša, pamet nam dozovi
Kud odoše hici Principovi
 
Ne pone li reka Kolubara
Obe krune dva nemačka cara
 
Misli moja, moj u glavi crve
Zar počinje sve od četres prve
 
I zar do nje ničeg bilo nije
Ni nas samih, a ni istorije
 
(Izrečeno u Patrijaršiji Srpske pravoslavne
crkve u Beogradu, 22. februara 2012
)
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #7 poslato: Jul 21, 2012, 09:44:17 pm »

 **
 Stihovi Milovan Vitezović


 NACIONALNA PSOVKA

 Njom su nam jedino usta puna,
 Do samog srca smo ih otvorili.
 Kad opsujemo, tek se računa
 Da smo srpski progovorili.

 Ona je naš pozdrav na putu,
 Naš nastavak za liku i oputu.
 Od nje i Bog se stresa,
 Skidamo mu gaće i sve sa nebesa.

 Naša je prva i naša je zadnja,
 Između kojih nanižemo nisku.
 Sve što radimo — jebena radnja
 Za koju nekom moramo po spisku.

 U pameti nam ključa, na jeziku vri,
 Spremni smo da sve pošaljemo u tri.

 Ali ni u jednu ne odemo,
 U njoj nas niko ne sme taći.
 Gde se psovkom pobodemo,
 Samo nas mrtve mogu pomaći

 Rešava pitanje ponosa, časti,
 Bez psovke sve nas je stid.
 Naše je veliko poštovanje vlasti,
 A kad nas zatvore: jebem ti zid!
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #8 poslato: Oktobar 27, 2013, 08:47:07 pm »

**
Stihovi Milovan Vitezović


KUĆA RODNA

Kuća, iznad koje se nadvilo brdo
Čim se neko rodi, prohoda uzbrdo

U ognjištu kuće, pod vatrenim žuljom
Na najdraže pazi i hleb pod crepuljom

S one strane brda, kao iza zida
I najdraže kuća izgubi iz vida

Otvorena kuća. Kucaj srcem. Uđi
Baš najdraži kući vraćaju se tuđi.


KUĆA U SRPSKOJ POEZIJI • priredio Radiša Dragićević • Biblioteka Nasleđa • Beograd, 2010
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #9 poslato: Oktobar 30, 2016, 05:48:16 am »

*
PODSEĆANJA


STIHOVI U BOJI

Posle tri i po decenije objavljeno je fototipsko izdanje knjige Đačko doba Milovana Vitezovića, koju je oslikao akvarelima Radomir Stević Ras





Knjiga pesama Đačko doba Milovana Vitezovića, sa izuzetnim slikama, akvarelima Radomira Stevića Rasa, nedavno je opet fototipski objavljena. Kada je prvi put ugledala svetlost dana 1977. godine nije bilo značajnijeg lista ili revije u tadašnjoj Jugoslaviji koji nije doneo prikaz ove knjige, dok su revije za Rasove slike odvajale i po nekoliko strana. Tiraž od šest hiljada primeraka ponovljen je posle samo dva meseca. U Kulturnom dodatku "Politike” o knjizi je pisao nadahnuto Vlada Bulatović Vib, u "Borbi" se o knjizi raspevao Moma Dimić, Ljubomir Simović je napisao prikaz i izabrao pesmu za svoju tadašnju emisiju na programu Radio-Beograda, Pero Zubac je predstavljao u Nedeljnom popodnevu JRT... Arsen Dedić je nekoliko pesama izabrao iz knjige i komponovao, Kada sretnem devu bajnu postala je hit. Zabavni program RTB je napravio emisiju "Šansona jedne knjige", u kojoj su pesme pevali Gorica Popović, Bora Đorđević, Biljana Krstić i Snežana Jandrlić, a učestvovale su grupe "Suncokreti", "S vremena na vreme", "Vlada i Bajka"... Sada već legendarna dramska grupa Bate Miladinovića napravila je predstavu, u njoj su se prvi put predstavili Žarko Laušević, Sonja Savić, Svetislav Goncić, Olivera Ježina i drugi. Vitezović i Stević su dali desetine intervjua i stotine izjava. Na takmičenjima mladih recitatora Srbije stotine mladih ljudi recitovale su stihove iz ove knjige, a među njima i sada čuveni filmski reditelj Predrag Gaga Antonijević.

Nije bilo tog pisca koji nije želeo da sarađuje sa Radomirom Stevićem Rasom. Posle rukom pisane bibliofilske knjige Početak bune na dahije u deset primeraka, uradio je isto bibliofilsko izdanje Bećkovićeve Vere Pavladoljske i izašao na glas najvećeg kreativca knjige — kaže Milovan Vitezović koji je sa Rasom prijateljevao od 1966. godine, kada ga je slikar podržao posle zabrane kabarea Rezervni osmeh za radničku klasu.

On je bio čudesan. Kao slikar najbolje se snalazio u akvarelima. Čini mi se da je bio čovek duge. Tako su ga boje htele. Sve ga je htelo čega se dotakao, od velikog poštovaoca knjiga koje je opremao kao relikvije, da po njemu budu prepoznatljive, preko slikarskog i grafičkog opusa do velikog poštovaoca pozorišta i utemeljitelja Teatra nacionalne drame. Njegova Rasova azbuka, koja je bila predstavljena velikom izložbom u ULUSU, najtemeljnije je i najdarovitije grafičko oblikovanje ćirilice. Mnoge državne povelje pisane su njegovom rukom i njegovom azbukom. Povelje o Vukovoj nagradi, o Zlatnom beočugu i Zlatnoj znački i danas se dodeljuju kao grafički otisci. Svetski pisac i nobelovac Vilijam Sarojan bio je toliko zadivljen njegovim opremama knjiga i njegovim slikarskim umećem da je odlazeći iz Beograda rekao kako mu je Ras najveći utisak iz Jugoslavije — svedoči Milovan Vitezović.

Ras je za knjigu napravio celu izložbu. Originali su velikog formata, uglavnom 100 sa 80, u knjizi ih je ukupno 25. Posle izlaska knjige Đačko doba održano je nekoliko izložaba ovih slika (u knjizi ih je ukupno 25, originali su velikog formata, uglavnom 100 sa 80) ne samo u Srbiji nego i u Sloveniji. Zahvaljujući Radomiru Steviću, koji bi ove godine napunio 80 godina, na doprinosu popularnosti Đačkog doba pesnik Vitezović naglašava da veruje u romantizam današnjih generacija mladih ljudi.

Verujem u romantizam današnjih generacija mladih ljudi. Ove pesme korespondiraju sa mojim romanom Lajanje na zvezde, koji je imao do sada više od trideset izdanja i koji je, sudeći po Fejsbuku, kultni naslov mladih ljudi sa nekoliko stotina hiljada fanova, pa očekujem da moja nada nije zaludna — kaže pesnik.


D. Stevanović | objavljeno: 17.07.2011. | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #10 poslato: Decembar 06, 2017, 01:27:04 pm »

*
Esej o Milovanu Vitezoviću povodom nagrade ruskog Zlatnog viteškog krsta

PESNIKU MILOVANU VITEZOVIĆU URUČENA NAGRADA "Bogorodica Trojeručica"

Milovan je neretko zbog svojih stavova i stradao. "Stara Jugoslavija je trula, a nova je zrela", što je za onu 1969. značilo tri godine Golog otoka. Milovan nam svedoči o tome i kaže: Srećom, nisam otišao tamo. To je bila dijagnoza stanja u Jugoslaviji i ona se još mogla spasti, a meni se sudilo zbog toga. Jedan aforizam iz te knjige koji nisu ni smeli da pročitaju u sudu je glasio: "Narod se zabavlja vešanjem slika svoga vođe."

Milovan Vitezović piše pesme i pesme za decu, romane i veoma kratke priče, satirične aforizme, eseje i studije, drame i drame za pozorišta za decu, filmske scenarije za igrane i dokumentarne filmove, televizijske drame i televizijske dramske serije. Zavod za udžbenike objavio je do sada dvadeset knjiga izabranih dela Milovana Vitezovića.Povodom sto godina od prvog svetskog rata Vitezović je pripremio scenario za film i seriju Čarape kralja Petra. U isto vreme, istoimeni roman izlazi u osamdeset hiljada primeraka na ruskom jeziku i dobija prestižnu nagradu ruskih pisaca, drugo izdanje pojavljuje se u Italiji a ovog meseca je promocija u Parizu izdanja na francuskom jeziku. Tim povodom, predlažem autorski esej o Milovanu Vitezoviću.

Zlatno pravilo glasi: ostavi budućim generacijama više nego što sizatekao. Milovan je jedan od nas koji je darovao srpskomnarodusvoje delo i podigao domete zlatnog pravila. Reč Milovanu srpskom jeziku znači pažen i mažen, a pomažen/pomazan znači izabran da vrši određenu misiju poboljšanja sveta i čovečanstva. Milovanov ideal je misija umetničkog stvaranja — pisanja pesama, romana, drama, filmskihi televizijskihscenarija, knjigaza decu, esejai aforizama.

Milovan je rođen, kako sam kaže, u Vitezovićima, Beloperici kod Kosjerića.

Kuća, iznad koje nadvilo se brdo
Čim se neko rodi prohoda uzbrdo.


Rekao bih, na obroncima Divčibara. Iz istog smo kraja. Pričao sam Milovanu da bih želeo sa prijateljima da osnujem udruženje Divčibarski krug. Kad staneš na Divčibare daleko se vidi. A krug je simbol potpunosti, celovitosti, sveobuhvatnosti, izvornog savršenstva, ravnoteže, homogenosti, sklada, beskonačnosti. Simbolizuje ono što je apsolutno, beskrajno, celokupno. Krug sa kvadratom simbolizuje nebo (Boga) i zemlju (čoveka). Opisivati krug znači imati neku (tajnu) nameru. Milovan mi kaže : "Biću član te družine." Tako brzo je pristao, pomislim u sebi, alipotvrdu nalazim u Pevanju srpskom, gde se jedan deo zove se Divčibarske zvezde.

Divčibarske zvezde sjajem put mi zlate
S mišlju da me mame, s nadom da me vrate.


Zvezda predstavlja simbol božanskog svetla, nade, postojanosti, moći, večnosti i kosmičkog sklada. Kao svetlilo u tamnoj noći, zvezda ― oči noći predstavlja svest, duh, i orijentir. Postojan raspored zvezda na nebu simbolizuje kosmički, božanski red i određenost čovekove sudbine. U misli mi dolazi Miloš Crnjanski: Beskrajni plavi krug. U njemu zvezda.

Samo da mi Milovan posle ovih reči ne kaže: Sve srpske vrhove zauzeli su neznani junaci, sem Lovćena.

Piše: Miloljub Albijanić LIČNI STAV 24.02.2015.
Više na: danas.rs
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: