Ljubomir Ćorilić (1946)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ljubomir Ćorilić (1946)  (Pročitano 8720 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 16, 2010, 11:35:00 am »

*




LJUBOMIR ĆORILIĆ

Lozničanin Ljubomir Ćorilić, novinar, pisac i književni kritičar, rođen je 1946. godine.

Do sada je objavio 13 pesničkih knjiga za decu i odrasle i dobitnik je više priznanja i nagrada. "Ljubomir Ćorilić peva o događajima iz djetinjstva kao o ličnom doživljaju, te u svoje stihove unosi senzaciju detinjstva dajući im pjesničku formu, i traga za novim temama djetinjstva."

"Poezija i književni tekstovi Ljubomira Ćorilića, prevođeni su na mađarski, engleski, jermenski, rusinski, poljski i slovački jezik. Umetnički dar, preneo je i na sina Nenada, profesora engleskog jezika i književnosti. Osim aforizama, Nenad piše kratke priče i poeziju."

Za knjigu "Blago Božije" krajem prošle godine Ljubomir Ćorilić dobio je i zvanje "viteza dječije poezije Srbije". Zbirku poezije "Blago Božije" objavio je dječiji časopis "Vitez" iz Beograda.

Član je lozničke podružnice Udruženja književnika Srbije.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 16, 2010, 11:35:28 am »

**
Stihovi Ljubomir Ćorilić


MOLITVA SVETOM SAVI

Molimo se Blagočestivi
spasi ovaj duh i telo
sačuvaj ovu zemlju

Prosvetli Sveti
upali ponovo po Srbiji
kandila i zvezde
osvetli naše kuće i kovnice
vreme je da znamo koji lažno kuju
kome nije dosta ni srebra ni zlata

Osvetli naše sobe i gubilišta
sve naše tuge i svečanosti
i nebo na zalasku ptica u noć
osvetli našu reč na izlasku
iz tamnih podruma
s vinom i ukrvcima

Izleči nas od zamicanja
i crnih slutnji
među se se opet zavadismo

Izmiri u ovaj dan ove gromove
ove svetlice i strelice
i ovaj vrh sa vrhovima
sagorećemo opet kakvi smo

Osvetli naše učitelje po školama
i naše đake
zasijaj po kućama i manastirima
po gorama i vodama
da ne činimo više
smrtnih grehova sedam
i osmi naš prostački
 
Molimo se Blagočestivi
spasi ovaj duh i telo
sačuvaj ovu zemlju


SRBIJA OD NEPOKORA
(Odlomci)

... I sto života da ima
kad se tamnice rode
svih bi stotinu dala
za jedan život slobode.

I tušta i tma smrti
u istom trenu da grizu
na sve bi gordo jurišala
kad je sloboda blizu

Bila često gladna
i raži i prosa
al ostala Srbija
od sna i prkosa

Na mom divitu piše
rukopisom sunca i laste
sretna je ona zemlja
u kojoj sloboda raste

Go kamen na kamenu — palača
toplo zrno na zrnu — pogača
i sto sedam žljebova
i sto osam hljebova
pa sto i jedna kuća ćemera
sa trista i tri plamena

Zemlja porasla s toplim
munjama i travama
po gorama i slobodama
u stablima i krošnjama

pesma moja
s početkom a bez kraja
ustala iz korena
kao iz beskraja



ZAVIČAJ

Zvezda bude dok cvetovi cvetaju
Sto izvora u mom zavičaju
Izvori me kapljom rose leče
U očima sto mi reka teče
Iz reka mi raste cvet i drača
Sa sto usta zavičaj korača
Dok se bude ptice zavičajnih gnezda
Sto mojih sloboda poleće sa zvezda



VIŠNJIĆ

I da nije bilo Boga i molitve
progledao bi on i narod moj
na gusle javorove

Iskopnio očima iz onostranog
u ovostrano pevanje sišao
čovek i svetac s najdubljom
ranom i pesmom melemnom

Nikada svetovi toliko dobra
neće videti kao što je
On video strunama
i nikad neće krv lepše
zapevati javore moj

Čuvaj nam Bože reči
koje smo preuzeli
iz najlepših usta

Ispevaj oči njegove
javore moj


[postavljeno 02.06.2010]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 16, 2010, 11:35:51 am »

*
OSVETLJIVANJA | ANALITIČAN PRISTUP


SVE NA SVETU POMALO KASNI

Ljubomir Ćorilić: "Ima nešto mnogo važno", Prometej, Novi Sad, 1999.

Ljubomir Ćorilić (1946, Ploča kod Loznice) prisutan je u srpskoj i jugoslovenskoj poeziji duže od dve decenije. Njegove rane pesme, objavljivane u mnogim časopisima, odisale su zavičajnom zanesenošću i težnjom za ritmičkim skladom reči i muzike. Već prve pesničke zbirke, Velika naplata (1978) i Naše je da čitamo (1981), označile su novo zapucivanje u poeziju kao enigmu i neistraženi prostor jezika čiji ce ishod biti zasnivanje jedne osobene poetike utemeljene, izmedju ostalog, i na dizanju glasa protiv onih za koje postoji samo jedan put / preko Coveka / i Cveta. Nastavak te poeticke linije, uklopljene u jedan siri egzistencijalni i antropoloski kompleks, usledice u knjigama rodoljubive poezije: Srbija od nepokora (1985), Nalijem rec jednu zemaljsku (poema stampana uz drugo izdanje "Srbije od nepokora", 1986) i Po zemlji Srbiji (1989). U savremenoj srpskoj rodoljubivoj poeziji ovim je knjigama oglasen autor koji je, snagom pesnickog izraza i autenticnim metaforskim iskazom, nasao svoje mesto u antologijskim izborima otadzbinske poezije od Kosova do nasih dana. Zastupljen je u nekoliko antologijskih izbora, medju kojima, i u antologijama Momira Vojvodica "Zertveno polje Kosovo" i Toda Colaka "Lelecu zvona decanska".

Pažnju poznavalaca i postovalaca knjizevnih vrednosti i decje citalacke populacije privukle su i zbirke Corilicevih pesama za decu: Budilnik u domovini (1984), Decak dunju sanja (1992) i Ima nesto mnogo vazno (1999). Poslednja knjiga za decu imala je vec desetak prikaza u tekucoj prikazivackoj kritici u listovima i casopisima. Novosadski Prometej imao je sluha da objavi knjigu stihova za decu koji ce, sigurno, ostaviti dubljeg traga u tradiciji srpskog pesnistva, posebno na planu uvodjenja u pesnistvo do sada neopevane tematike. Na slican nacin postupila je "Univerzitetska rijec" kad je objavila knjigu "Decak dunju sanja" po kojoj se danas moze prepoznavati napor pesnika za decu da pesnistvo za decu vrate sa puteva "estradnog pevanja", gega, vica, dosetke na put izvornog, ali autenticnog predocavanja deci tematike zavicajne upitanosti i zivotne osecajnosti.

Radi praćenja kontinuiteta u pesnickom stvaralastvu za mlade i najmladje i njegovog odnosa prema savremenim tokovima srpskog i jugoslovenskog pesnistva za decu, valjalo bi istaci da na ovom podrucju Corilicevog pesnickog angazovanja postoji nekoliko bitnih konstanti. O njima bi, bez trazenja kakvog drugog povoda, moglo i moralo sire da se govori i pise. Ima, medjutim, nesto o cemu se mora govoriti i uz ovu knjigu.

Nikome od kriticara, recenzenata ili prikazivaca pojedinih Corilicevih knjiga nije mogla promaci cinjenica da je njegova poezija za decu jedno veliko i permanentno putovanje: putovanje kroz zavicaj, putovanje krozo drustveno okruzenje, putovanje kroz predanje i viziju, putovanje kroz covekovo unutrasnje bice. A to putovanje, bez obzira na vid u kome se javljalo i smer u kome je teklo, uvek je bilo provocirano iskonskom covekovom potrebom da se orijentise u prostoru i vremenu, da se razabere u stvarnosti ciji je neotudjivi i neodvojivi deo.

Optička žiža u kojoj se presecaju iskustva sa tih putovanja transparentno je oznacena u dvema poslednjim zbirkama kao decak koji mozda nije postojao. Ovako koncipiran Corilicev junak javlja se kao neimenovani opsti znak detinjstva, ali i kao svojevrsni katalizator nanosa autobiografske svesti. Taj imaginarni decak i u knjizi Ima nesto mnogo vazno, organizovanoj u tri tematska kruga, nastavlja svoje uzbudljivo putesestvije zagonetnom ovozemaljskom javom.

U prvom krugu, nosen ogromnom radoznaloscu i sav predat onom sto je izmaklo ili izmice njegovom iskustvu, on se beskrajno upinje da pronikne u svet koji mu je dosudjen — da dogleda nedogledano, dokuci nedokucivo i da, svestan da ima nesto / vazno tamo / sto ne znamo, dopre do krajnjih granica saznanja, da spozna:

šta je tamo
iza brega
iza svega.


Junaka ovih pesama odlikuje jedan visi stepen zapitanosti pred zagonetkom zivotne realnosti, mada je rec o decaku i dobu detinjstva koje, misle mnogi pesnici za decu i tumaci pesnistva za mlade i najmladje, nije doraslo dubljoj spoznaji. Corilic svojim pesmama dokazuje suprotno. Decakova glad za novim saznanjima i zudnja za demistifikacijom tajni krece se u koncentricnim krugovima, i horizontalno i vertikalno, od bliskog ka dalekom, i nagore i nadole — od htenja da se sazna sta je tamo / iza onog zbuna, ili, sta li voda / iza brega valja, do zelje da se otkrije sta je gore / iznad svega, ili, sta je dole / u dubini / i jos dublje. Reklo bi se za mladalacki uzrast pretenciozna zapitanost, a u osnovi, zahvaljujuci autorskoj neposrednosti i pesnickoj vestini, deca su dobila pesnicki teks koji se lako cita i budi radoznalost. Tematski krug o tajni i tajnama nudi deci nove spoznaje u jednostavnoj igri reci i stihova.

Drugi najobimniji tematski krug pesama nudi, kao najuzbudljiviju spoznaju, otkrice da sve na svetu pomalo kasni:

Kako lep život
stazama noćnim i danjim
i svaka lepota
sa njim...
Kasne iskrene reči
i blage i ljute
kasne i koji govore
i koji ćute


(Kako da se objasni)

Kasne princeze i princevi, satovi, jutro i dan; kasne ucitelji, i direktori, djaci i seljaci; kasne pevaci i zabavljaci, agenti i spijuni; kasne majmuni, ovnovi i ovce; kasne pobede i porazi. . . I, kasni jos po sto; kasni jos po ko!

Ovaj pionirski pokusaj pesnickog sagledavanja fenomena kasnjenja kao neistrazenog tematsko-motivskog podrucja u srpskoj i jugoslovenskoj poeziji za decu (i odrasle!) deluje kao istinsko stvaralacko osvezenje u savremenoj poeziji i knjizevnosti, i nudi, cesce skriveno nego otvoreno, jednu kapitalnu poruku: najvaznije je u zivotu biti u pravom trenutku na pravom mestu. Jer, upozorava pesnik recima iz izokrenute perspektive:


Dovoljno je kasniti
samo stopu ili tren
i sreća odmah utvrdi
da nisi njen.


Stiovi iz ovog ciklusa imaju neprolaznu poruku i pouku i za decu i za odrasle.

U trećem krugu pesama unetih u ovu zbirku, autor opservira decaka u porodicnom miljeu i sferi decakovih intimnih preokupacija. Ni ti stihovi nisu liseni snazne radoznalosti i kritickog odnosa lirskog subjekta prema svom najblizem okruzenju, ili svojim pubertetskim nevoljama. To su pesme tipizirane po tematici, ali u sluhu i dosluhu sa danasnjim pevanjem za mlade — zapisao je o ovom ciklusu jedan od recenzenata dr Voja Marjanovic, dodavsi i to da one, (pesme) deluju standardno, mada uvek u stilu pesnikove autonomnosti.

Jos je ranije primeceno da Corilic neguje jedan poseban i nov odnos prema detetu i detinjstvu u odnosu na mnoge danas aktuelne pesnike; nov jer ga ne potcenjuje, jer ga animira ne samo lepotom i osecajnoscu, vec i podsticajem da misli i sudi, da otkriva i nadogradjuje (mr Jovan Jovanovic). Tog poetickog postulata, koji bi se mogao sazeti i u krilaticu dete je veliki covek (zapisao Corilic u jednom svom kritickom tekstu o poeziji za decu, definisuci tako i sopstveni postupak i shvatanje uloge poezije za decu!), pesnik se pridrzavo u svim pesmama. Bez obzira na to sto se maskira ironicnim, humornim ili prividno naivnim stavom prema pojavnom svetu, ova knjiga se, u sustini, bavi ozbiljnim pitanjima koja su vrlo vazna za odredjeni uzrast ili odredjeni zivotni trenutak mladog bica. Ne bavi se detinjarijama, vec budi interes deteta za svet oko sebe.

U vremenu pojacane ekspanzije poezije za decu zasnovane na estradnim efektima, Ljubomir Corilic se, na odredjeni nacin, u ovom domenu pesnickog stvaralastva, vraca tradiciji i proverenim knjizevnim postupcima i vrednostima. Sledeci, u najboljem smislu reci, zmajevsku pesnicku liniju, on je i u sadrzajnom i u formalnom pogledu obogacuje i osavremenjava. Ocito je rec o pesniku koji ima izraziti otkrivalacki dar za nova tematsko-motivska podrucja pevanja i budjenje radoznalosti dece.

Pored toga sto predstavlja zaokruzivanje i omedjavanje jednog osobenog poetskog prostora cije je osvajanje Corilic zapoceo jos pre petnaest godina, knjiga Ima nesto mnogo vazno neosporni je dokaz zrelosti, stvaralacke inventivnosti i vitalnosti njenog autora, uvek spremnog da se — ne pristajuci na dostignuto — prepusti novim izazovima odgonetanja zagonetke zivota i magicnih puteva poetske reci. Nije nimalo slucajno recenzent Dusko Trifunovic, poredeci poetske teze knjige Ima nesto mnogo vazno i neke druge savremene teze pesnicke spoznaje, uporedio ovu knjigu sa knjigama stihova Desanke Maksimovic Trazim pomilovanje i Beckovicevim knjigama Rece mi jedan coek i Ceracemo se jos. U razlicitim ravnima, njihove spoznajne teze su slicne i bliske.


Milovan M. Radivojević | Zmajeve dečje igre
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 16, 2010, 11:36:22 am »

**
Stihovi Ljubomir Ćorilić
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: April 16, 2012, 08:36:23 pm »

*
ŠAPČANIMA DAROVANO


"BLAGO CARA LJUBOMIRA"

Knjiga "Blago božije", najlepše pesme Lozničanina Ljubomira Ćorilića, predstavljena je u bašti šabačkog Kulturnog centra 21. avgusta. Kao i mnogo puta ranije, "antologijski pesnik ovog kraja i Srbije", sa brojnim prijateljima i gostima, Šapčanima je podario veče ispunjeno "radošću koju poezija donosi".

Nedeljko Popadić, priređivač, i urednik "Viteza", u čijem je izdanju knjiga objavljena, istakao je da je Ljubomir Ćorilić, "ceo život posvetio poeziji, i da je sav od poezije", da je jedan od najboljih pesnika za decu, ali i za odrasle, i da "Božje blago" donosi "za svakog po nešto". Posebno je istakao izuzetno veče u Kulturnom centru.

"Svet pripada onima koji se vole", "Beskrajna je moć ljubavi", "Srpski rod će se spasti svih pošasti", samo su neke od  izrečenih poruka Ljubomira Ćorilića. Uz autora, stihove su govorili glumac Šabačkog pozorišta Borivoje Božanić i pesnikinja Branka Todorović. Vlada i Katana u stihove su utkali muziku...

Pod orahom, ...snevalo se o zvezdanju... i kako "ljubav iz maštanja pretočiti u stvarnost"... Možda svi mi, poput Ćorilićevog dečaka, tražimo pesmu koja samo nama pripada... I možda se uverimo da su "za svako postojanje potrebni reč i pesma"... Treba li šta drugo reći osim da su deca "rosa sveta", "suza sveca", "radost zvezdana", "najveće blago života", "blago Božije"...  Kao pesnikov "pogled na život i prolaznost, na socijalni položaj čoveka", pozlatila je "Dunja na ormaru" prošlog petka i baštu Kulturnog centra. "Pesnikova pesma ljubavi prema majci koja rađa svet i neprestano obnavlja život, najlepša  pesma pesnikove ljubavi prema zavičaju i otadžbini"... Stopila se Srbija, viteška, junačka i hajdučka, sa onom besednom i pesničkom... Čula se i "Ispovest Carici Milici", ali  i "Molitva Svetom Savi" da sačuva ovu zemlju, tačnije pesnikova ubeđenost da će se "srpski rod spasti svih pošasti ovog vremena"...

"Prijatelji po Srbiji", pesnikove su "najveće kuće", a Ljubomiru Ćoriliću u čast  poeziju su govorili Krstivoje Ilić, Nedeljko Popadić, Radisav Jović i Fata Eganović, a aforizme — Nenad Ćorilić i Rade Đergović.

Već tri decenije Ljubomir Ćorilić piše o deci, za decu, otkrivajući u njihovoj duši božanske darove, od kojih se gradi ljubav i postojanje sveta. Nije ni čudo što je svojim izabranim pesmama dao tako divan naslov bogate simbolike "Blago Božije". Naslov neverovatne punoće koji se nikako ne može dovesti u sumnju. Podižući postupno svoju pesničku građevinu, iz knjige u knjigu, Ćorilić je učvrstio temelje za njeno uznesenje u konačne visine sve dotle dok jednoga dana to "blago Božije" ne postane kao u ovoj poetskoj igri reči, blago Cara Ljubomira" —  poručio je Ćorilićev najveći pesnički prijatelj, srpski Krstivoje Ilić...

U jedno smo sigurni, da je pesniku i priređivaču, bilo preteško da odaberu šezdeset jednu u izbor najlepših pesama Ljubomira Ćorilića. A nešto, što, takođe krasi "Blago Božije", a čita se u dahu, svakako je i Pesnikov životopis (koji je, kroz pesnikova kazivanja, zabeležio Nedeljko Popadić)... Od prve pesme, do "ispovesti" — da se "piše i srcem i glavom, i celim bićem", ali i "priznanja" "o čemu razmišlja noću, šta ga tišti i boli"... Veruje pesnik da je "planeta zasejana dobrim ljudima", za prijatelja bi "preko sedam gora", a i "preko hiljadu gora bi", za unuke Milicu i Jelenu... Pesnik i plače, i nije ga stid suza, a "najveća pobeda je pobediti sebe", "najveći poraz, znači izneveriti sebe":

Ove pesme nisam pisao. Proživeo sam svaki njihov stih. One su ritam i muzika mog života, pogled na svet u kome živim. Biću srećan ako u njoj pronađete za sebe makar jedan stih, jednu pesmu. Posvetite se i vi onome što volite. Samo tako možete naći svoju zvezdu" — pesnikova je poruka čitaocima knjige "Blago Božije".


Članak objavio: C. Ljubić | 27.08.2009. | Podrinske vesti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Novembar 16, 2012, 02:20:50 pm »

*
LJUBOMIR ĆORILIĆ


ČUDNO VISOČANSTVO

Ovogodišnji dobitnici književne nagrade "Gordana Brajović" — Gordana Timotijević: Umesto da ide u lov, moj kralj voli da sadi cveće i kupus. Ljubomir Ćorilić: U siromaštvu nisam očajavao, već pevao o životu




BELEG NA DUŠI

GODINAMA piše pesme kojima vidiš izvorište, a uznose te u visoke sfere. Pesnik ih samo pokrene, a one dalje same rade svoj plemeniti posao. Njegove pesme su s tezom, bez namere da popravljaju svet, ali posle njihovog čitanja — svet stvarno biva bolji. Ovako je Duško Trifunović video poeziju Ljubomira Ćorilića (1946), kome je nagrada "Gordana Brajović" pripala za knjigu "Blago božije", u izdanju "Viteza".
 
Ostajući duboko vezan za svoj rodni kraj Podrinje, ispisao je niz visoko ocenjenih knjiga kao što su "Velika naplata", "Naše je da čitamo", "Budilnik u domovini", "Srbija od nepokora", "Dečak dunju sanja", "Zaustavite zemlju", "Gledajući život kroz cvetove". Po njegovim tekstovima muziku za dramsko-muzičke oratorijume pisali su kompozitori Svetislav Božić i Budimir Gajić, a nekoliko pesama komponovali su Ferenc Kovač i Dejan Cukić.

Vaša rana mladost nije bila mnogo vesela. Jednom ste zapisali: "Imao sam veliko bogatstvo — siromaštvo."

Siromaštvo ostavlja teške belege na duši, ali i obogaćuje čoveka znanjem i iskustvom. Ja sam, već kao klinac, kao gimnazijalac i student, morao da radim teške poslove. Išao sam u najam da okopavam kukuruze, kucao sandučiće u voćarskoj zadruzi, raznosio ciglarske kalupe, nosio malter kod sedmoro zidarskih preduzimača, istovarao ugalj iz vagona, radio pekarske poslove, naučio da mesim hleb u naćvama i razvlačim burek preko glave. Posle sam sam sebi ozidao kuću. Siromaštvo i teški poslovi su me naterali da se više okrenem i knjizi, ali za sve to vreme nisam očajavao, već, kao Mika Antić, pevao o životu.

Kada ste postali sigurni da vam je poezija životno opredeljenje?

Počeo u trećem, nastavio u šestom razredu, kad sam objavio prvu pesmu i dobio nagradu "Zmaja". Od tada sam stalno nešto smišljao i pisao. Osobito kao gimnazijalac. Zanimljivo je da nisam u to vreme pisao ljubavne pesme, već najčešće nekakve socijalne, ko bajagi, i misaone. Sećam se pesme "Prodavac kestenja" — o jednom prodavcu kojeg sam stalno sretao na korzou u ritama i zakrpama. Ili, pesme "Čoveku kome darujem ovu pesmu", koju sam posvetio antirasisti Martinu Luteru Kingu, posle ubistva. Želeo sam da budem pesnik koji saoseća sa drugim ljudima.

Kažu da na takmičenjima mladih recitatora najviše vole da govore vašu pesmu "Dunja" koja je i vama izuzetno draga.

Ona je sažetak moje ljudske i pesničke emocionalnosti. Moj pogled na život i prolaznost. Istovremeno je izraz ljubavi prema majci koja rađa svet, i prema zavičaju, otadžbini, prema ljudima uopšte. Mislim da je ta pesma najlepši dar koji mi se mogao dogoditi kao pesniku.

Često pominjete i pesmu "Kuće" koja nije samo za decu.

Pesma "Kuće" nastala je posle boravka u Mačkatici na Čemerniku. Gledajući napuštene kuće, zarasle u korov i mahovinu, naherene i razvaljene vremenom, kojima se ne vraćaju nekadašnji ukućani, shvatio sam jednu kod Srba čestu pojavu. Mnogi odlaze iz svojih kuća "u sumnjive svetove iz bajke", prevareni bajkovitim obećanjima o lepom životu, ni ne sluteći da će biti žrtvovani za ideale sumnjivih ljudi.

U ovom našem vremenu pomešanih vrednosti, na šta bi trebalo deci ukazivati kao na uzore?

Svi smo žrtve evidentnog nemorala koji gospodari svetom i Srbijom. A najveće žrtve su deca i mladi. Ovo vreme im otima srećno odrastanje. Sa svih strana stižu vesti o ratovima, ekološkim katastrofama, pedofiliji, bolestima, gladi, smrti. Mi Srbi podižemo svoju decu kao tuđu. Ne nudimo im dovoljno pravih sadržaja i vrednosti. Slaba znanja stiču u školi. Posebno iz nacionalne istorije i umetnosti. Imamo mi u našoj istoriji, nauci, kulturi, umetnosti svetske veličine. Ali, deca o njima veoma malo znaju. Kako da porastu u slobodne ljude i stvaraoce, ako ih ne naučimo tim vrednostima!
 

D. Bt | 21.04.2010 | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Novembar 18, 2014, 02:07:11 am »

*
LJUBOMIR ĆORILIĆ


"KNJIGA RADOSTI" — PODUHVAT RUSKOG IZDAVAČA — ĆORILIĆ MEĐU IZABRANIMA

Međunarodni beogradski sajam knjiga doneo je pesniku Ljubomiru Ćoriliću nekoliko iznenađenja, a svakako je najveće — prevod njegovih pesama na ruski jezik u okviru antologije "Knjiga radosti" koja obuhvata dva i po veka srpskog pesništva

Nekoliko dana pred Međunarodni beogradski sajam knjiga iz štampe je izašla antologija srpske poezije za decu "Knjiga radosti", koju je priredio jedan od najvećih savremenih ruskih pesnika, prevodilac i antologičar, doktor filoloških nauka Andrej Borisovič Bazilevski. Reč je o izdavačkom podvigu koji se retko događa. Na prevođenju srpske poezije za decu na ruski jezik radilo je 57 ruskih prevodilaca i pesnika. Izdavači ove kapitalne antologije su "Vahazar" iz Moskve, "Istočnik" iz Toronta i "Prosveta" iz Beograda.
 
Na 1.300 strana obuhvaćen je period od dva i po veka, koliko traje srpsko pesništvo, tako da se iz antologije može sagledati njegovo nastajanje, razvoj, poetički programi i savremena kretanja u programskom i autorskom smislu.
 
Među zastupljenim autorima, značajno mesto zauzima pesnik Ljubomir Ćorilić. Iz samo jedne njegove knjige("Ima nešto mnogo važno"), Bazilevski je izabrao četiri pesme ("Zna li iko od tamošnjih", "Ne ljutim se", "Kako da se objasni", "Kasne radio i televizija"). Tolika zastupljenost je utoliko značajnija što antologičaru nisu bile dostupne druge Ćorilićeve knjige, i što Ćorilić nije samo pesnik za decu, već godinama vrlo uspešno piše i poeziju za odrasle, baveći se i književnom kritikom. Dobitnik je nekoliko značajnih srpskih i jugoslovenskih nagrada kao što su, npr. "Zlatna struna" Smederevske pesničke jeseni, prve nagrade Festivala kulture Srbije u Knjaževcu i festivala "Ratkovićeve večeri poezije" u Bijelom Polju, prva nagrada "Prosvetnog pregleda", Jugoslovenskog festivala pesnika za decu "Bulka" u Crvenki i nagrada "Gordana Brajović" Kompanije "Novosti" za knjigu godine u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Prevod na ruski jezik, međutim, Ćorilić smatra značajnijim od nagrada:
 
Meni je ovo prevođenje draže od nagrada koje sam primio. Darivan sam neočekivanim darom, pa još i svojevrsnim određivanjem mesta u istoriji srpskog pesništva za decu.
 
Od podrinskih i kolubarskih pesnika, zastupljeni su još samo Krstivoje Ilić (četiri pesme) i Dragiša Penjin (jedna pesma). Prošle godine su moje pesme prevedene na makedonski, ranije na nemački, engleski, rumunski, jermenski jezik. Samo su na makedonski prevedene pesme za decu. Sad su prevedene i na najveći slovenski i veliki svetski jezik — ruski. Baš su mi "baćuške" priredile radost "Knjigom radosti". Iznenađenje me bukvalno zateklo na sajmu. Nisam ranije znao za prevod.
 
Međutim, Ćorilić je tek na sajmu otkrio da se nalazi i u antologiji Dragomira Brajkovića "Pesmotvorci pesmotvorcu", posvećenoj Dositeju Obradoviću, kao i u antologiji Dejana Tomića iz Novog Sada "Frula u stihovima srpskih pesnika", ali u još nekoliko drugih. Na pitanje kakve utiske nosi sa Sajma knjiga, kaže da nije oduševljen.
 
Dobro kažu da je to više vašar nego berza knjige, više knjižara nego mesta za zaključivanje većih izdavačkih poslova. Istina, meni je bilo lepo. Sreo sam mnoge prijatelje pisce, popio na štandovima sa njima poneku, kupio nešto knjiga. Bio na pet predstavljanja knjiga pisaca sa Kosmeta i iz Republike Srpske. Imao sam i jedan malo veći zadatak. Predstavio sam, kao recenzent, na štandu Ministarstva prosvete i nauke knjigu za decu beogradske pesnikinje Ljiljane Klajić, koju je izdao Institut za fonologiju. Snimali su me malo i za beogradski Dečji kanal i neke regionalne televizije. Nebitno, naravno. Sve u svemu, na Sajmu knjiga velika gužva, ali malo para za kupovinu — kaže najpoznatiji loznički pesnik.

 
Z. V. | Lozničke novosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: