sledeća tema »

[Angelina]

**

SRPSKA LJUBAVNA POEZIJA

Ljubavna lirika je najpotpuniji izraz poetskog senzibiliteta; ona izrasta i uvire u samo vrelo života, vezuje se za suštinsku čovekovu potrebu za ljubavlju. Ljubav je univerzalna kao i sam život i misao ljudska, njeni su tokovi beskonačni, ona prati sve ljudske akcije i stalno postoji u jezgru svih moralnih i filozofskih dilema.

Srpska ljubavna poezija se razvijala u izuzetno nepovoljnim istorijskim okolnostima, pod stalnim pritiscima ratova i otpora, kratkotrajnih zanosa i sreće i dugotrajnih odricanja. Predstavlja izvanredno razvijenu i prostranu oblast našeg stvaralaštva.

Sem još razvijenije rodoljubive lirike mi nemamo snažne druge lirske rodove ili su oni u senci ova dva moćna i razvijena toka. To je i razumljivo za narod čije je istorijsko postojanje bilo onakvo kakvo je imao srpski narod. Poetski izraz se neprestano pleo oko samih uslova egzistencije, a samo u retkim, srećnim trenucima istorije srpska se lirika razvijala do novih saznanja.

Malo ima pesama tzv. umetničke ljubavne lirike do sedamnaestog, osamnaestog veka. Dotad je ljubavna poezija uglavnom cvetala u tzv. narodnoj lirici. Prvi počeci se mogu naslutiti u doba Despota Stefana, ali su bili presečeni propašću srpske države. U tom vremenu su nastale Pohvala caru Lazaru i Slovo ljubve.

Teška vremena posle Kosova nisu ni mogla znati za luksuz ljubavne radosti i ljubavne patnje. Tek u sedamnaestom i osamnaestom veku se polako javljaju nagoveštaji razvoja ljubavne lirike. Najveći ljubavni pesnik predromantičarskog perioda je Jovan Pačić — na neki način preteča velikog romantičara Branka Radičevića, pesnika otvorene čulnosti i velikog senzibiliteta. Tu je i veliki Njegoš sa svojom divnom pesmom Noć skuplja vijeka. Čitavu epohu maestralno završava Laza Kostić sa "Santa Maria della Salute".

Nakon toga dominira rodoljubiva poezija i tek krajem devetnaestog i u dvadesetom veku ljubavna poezija postaje ravnopravni rod. Šantić, Dučić, Rakić, Jakšić, Zmaj, Pandurović, Bojić, Desanka... ljubavna lirika postaje moderno, savremeno pesništvo vrlo visoke vrednosti.

Zoran Gavrilović
Iz predgovora "Antologije srpskog rodoljubivog pesništva"

[Angelina]

**

LJUBAVNA PESMA

Ljubavna pesma je takva vrsta lirske pesme u kojoj pesnik izražava svoje intimno osećanje ljubavi. U njoj se iskazuju osećanja ljubavi muškarca prema ženi, i obrnuto. Reč je, prema tome, o ljubavnom osećanju u užem, erotskom smislu. Kako je to prirodno osećanje čovekovo, kako je ono veoma složeno u svojoj suštini i snazi, i kako čini sastavni deo čovekove prirode, to je ljubavna pesma i najčešća, najizrazitija i najčistija vrsta lirske pesme, i javlja se u raznolikim prelivima i oblicima.
 
I suština i snaga ljubavnih osećanja uslovljene su raznim životnim, ličnim, ili društvenim, opštim momentima. Ta osećanja se kreću od čisto čulnih, nagonskih doživljavanja ljubavi, od čiste ljubavne strasti, do najprefinjenijih vrlo nijansovanih, i čak spiritualizovanih ljubavnih odnosa. Tako se ljubavno osećanje može javiti kao ljubavna čežnja, zatim kao oduševljenje, divljenje prema voljenom biću, kao zanos, ushićenje lepotom tela ili duše voljenoga bića, kao ljubavna sreća, kao uživanje u ljubavi, zatim kao tuga zbog neuslišene ljubavi — taj je motiv vrlo čest — zbog prepreka koje stoje na putu ostvarenja ljubavne čežnje i želje, zbog izgubljene ljubavi, zbog smrti voljenoga bića, itd.
 
Ljubavno osećanje je izvor i podsticaj, povod za mnoga druga ljudska osećanja, te je stoga ono spojeno i isprepleteno i sa drugim emocijama. Tako ono može biti prisutno u opisnim, misaonim, rodoljubivim i drugim pesmama. Ljubavna pesma je istovremeno i najsloženija, najbogatija i najlepša i po pesničkom izrazu i u jeziku baš stoga što se u njoj iskazuju tako bogata, složena, nijansovana i jaka osećanja.

Po postanku ljubavna pesma je vrlo stara. Ona traje od onog trenutka kada je primitivni čovek, obuzet ljubavnom čežnjom ili strašću, pokušao da to iskaže, dajući tim osećanjima i adekvatan oblik, pa sve do današnjih dana, i postojaće dokle god bude postojao i ljudski rod. Pošto je to osećanje urođeno svakom čoveku i najsnažnije u njemu, skoro da nema pesnika koji nije pisao i ljubavne pesme. Ovo se javlja i u drugim književnim rodovima, isto tako snažno i bogato izraženo, samo u drukčijoj kompozicionoj organizaciji.

Radmilo Dimitrijević • Dimitrije Vučenov
ČITANKA za II razred gimnazije | Beograd, 1974.