Ivan Glišić (1942)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Ivan Glišić (1942)  (Pročitano 12903 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 16, 2010, 12:03:16 pm »

*




           IVAN GLIŠIĆ

Rođen je 1942. u Pirotu. Deset godina kasnije, s roditeljima i bratom dolazi u Šabac, u očev zavičaj. Početkom šezdesetih uplivao je u rock and roll vode, s grupom tadašnjih mladih šabačkih buntovnika. U početku, bilo je nesuglasica s lokalnim organima vlasti, da bi mladim rokerima bio dat Dom omladine. Osnovan je Klub mladih stvaralaca (Glišić je bio prvi predsednik), Zavičajni klub studenata, slikarsko — pesnička grupa Boje i reči, pokrenuta četiri glasila za mlade, osnovan rock bend "Čivije"...

Sve je ovo početkom sedamdesetih stopirano. Glišić svoj rad usmerava na Zagreb i na saradnju s bendom Roboti i Weels of fire, basiste Rajmonda Ruića. Ruić, kao kompozitor, Glišić, kao tekstopisac, uzdrmali su tadašnju Yu rock scenu svojim hitovima u interpretaciji Josipe Lisac, Darka Domijana, Dalibora Bruna, benda Tajm. Glišić se uključuje i u ekipu Nikole Karaklajića, voditelja "Veče uz radio" kultne emisije Prvog Programa Radio Beograda. S' Mišom Aleksićem, sada basistom Riblje Čorbe, i s organistom Lazarom Ristovskim autor je himne za ovu emisiju, a snima i singlove s mladim beogradskim i šabačkim rock bendovima. U "Džuboksu" je bio urednik za rock poeziju. Pojavom punka, Glišić polako postaje kamen temeljac našeg undergraunda, ne samo svojim fanzinima, nego prvenstveno, samizdat i nonprofit, kultnim romanima:

"Jer znala je mama, mene će skrckati levi elementi", "Zdravo Kolumbo, ovde Amerika", "Plastično lice", "Rock and roll Warriors", "Dogfucker", "Ura, ura, matura", "Loši dečaci", "Ponoćni očajnik", "Čizme slobode", "Mars, punk struggle for life", "La džungla ili Niža rasa", ''Diler — Život u svetlosti" ... Tu su i Glišićeve monografije "Bure i osame Miloša Crnjanskog" (prva nagrada na šifrovanom konkursu "Večernjih novosti" 1986, među tri stotine prispelih radova: "Mikelanđelo — avanture tela i duha", "Ključ od sebe ili Isidora Sekulić". Dovršio je i priredio za štampu "Zub šestica", posthumni autobiografski roman Dušana Savkovića, a u pripremi je Glišićev roman "Gvozdeni jahač ili Gorila IV", koji se nadovezuje na Savkovićeve romane o našim žestokim momcima u Parizu "Gorila I, II, III", i "U zagrljaju Pariza"... Glišićevi undergraund romani prava su riznica grafita, mail i body arta, pa dr Radomir Djordjević uzima i njih za svoje sociološke studije naše subkulture. Ivan Glišić je prvi punk pisac u ex Jugoslaviji, od 1976. godine.


Tekst i fotografija preuzeti sa zvanične internet prezentacija Ivana Glišića
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 16, 2010, 12:04:48 pm »

*
Stihovi Ivan Glišić



FRULA

U kolu od kolovođe razigranija
Na svadbi od kuma pijanija
U gori od slavuja raspevanija
Kad u nju svira — srce pastira.


ŽUBOR VODA ŽUBORILA

Žubor voda žuborila
džanum bre, džanum bre
žuborom je nadvisila
of lele, of lele.
Dertli pesmu dva slavuja,
dva slavuja, dva bulbula,
dva bulbula, dva zumbula.

Stani vodo ne žubori,
džanum bre, džanum bre,
pusti pesmu nek se ori,
of lele, of lele.
Bez nje nema mladovanja,
mladovanja, milovanja,
milovanja, radovanja.

Žuti mesec zahodio,
džanum bre, džanum bre,
sa sobom odvodio,
of lele, of lele,
mladog momka tankoviju,
tankoviju, ubaviju,
ubavliju, šećerliju.

Stan meseče, ne zahodi,
džanum bre, džanum bre,
mladog momka ne odvodi,
of lele, of lele,
Bez njeg nema mladovanja,
mladovanja, milovanja,
milovanja, radovanja,
džanum bre, of lele...



Pesma Žubor voda žuborila se redovno navodi kao narodna. Jedan od primera je i knjižica pod nazivom "Starosrpske pesme Kosova i Metohije"
(Uredjivački odbor: Blagoje Košanin, Ratko Popović, Slavko Stefanović / izdavač: Kulturno prosvetna zajednica K i M
Pesmu je najpre snimila Mira Vasiljević sa grupom "Đerdan", a kasnije Dragica Radosavljević Cakana.

Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 16, 2010, 12:05:14 pm »

*
Stihovi Ivan Glišić


ULICE JORGOVANA

Plavi veo
zlatna žica
nežan vetar
mnogo ptica
raspukla se svaka grana

nad ulicom jorgovana

odsjaj jutra
rosa blista
cvet do cveta
list do lista
pčela sanja beli venac

dubok kao gorski zdenac

jedna klupa
tiha luka
moje usne
tvoja ruka
opet bukti ona vatra zgasla

zgasla davno ispod hrasta

gori zemlja
gori kamen
sunce ugljen
nebo plamen
to u senci lome krila

zaljubljena dva leptira.

/Otpevao Darko Domijan /



JEL ISTINA ONO ŠTO GOVORE O TEBI

jel istina ono što govore
o tebi
da svoju ljubav nikom dala ne bi,
da u tvom srcu nema nade
za pogled,
pesme
il serenade?
Da čak i leti,
kad padne tama kraj prozora
sediš uvek sama
i da se čudiš što muškarac
i žena mogu da budu jedna sena.

Znam što ti srce hladno bije.
Nikad mu niko prišao nije.
Možeš se tako godinama kriti
al nešto čudno
s tobom će se zbiti, kad jedne noći,
dok trava sarnja rosu,
nečija ruka potraži tvoju kosu,
i draga moja, na usni ti čitam
šta ćeš tad reći kad te pitam:
jel istina ono što govore
o tebi
da svoju ljubav nikom dala ne bi?...

/Otpevao Darko Domijan/


VEČE U LUNA PARKU

Bubanj
i devet truba
najavljuju vreme bez straha.
Na obali
izvan mraka
čeka me šatra

čarobnjaka.

Tužnoj princezi
od bisera
i tila
prilazi princ
iz mađioničareva šešira.
U čamcu
od zlatnog papira
zagrljeni plove

u zemlju leptira.

Od smeha i boja
pijani dečaci
maštom postanu nespretni
pajaci
pa ih s onim
šatrom jure

liciderski oblaci.

I dok orkestar
bez prestanka svira,
ja, kog svako dira
nađem ovde mesto

ljubavi i mira.

Bubanj
i devet truba
najavljuju vreme bez straha.
Na obali
izvan mraka
čeka me šatra

čarobnjaka...

/Otpevala Josipa Lisac/
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 16, 2010, 12:05:55 pm »

**
Stihovi Ivan Glišić


KOSAČEVA LJUBAVNA PESMA

Ženo
ala miriše seno
hajde
ne skrivaj lice
slušaj ptice
na stogovima načičkane
sviraju kolo za nas
zaljubljene
i sunce sagore
od želje
zracima rasplelo zelene kose
kupinjaka
pege mu tragovi
crvenih poljubaca
u ševarju ždralovi sleteli
započeli svoju ljubavnu igru
započnimo i mi našu
ženo
ala miriše seno.


PESMA ČUVARA DETELINE

Neko je
noćas
moju detelinu
gazio

noćas je neko
na njoj
jelek zaboravio
i lanenu mušku košulju

neko je
magnovao
neko je
ludovao
noćas
nekom su cvrčci pevali
i jutros
ne pozdravljaju me
umorni
u tamnim porama zemlje
su zaspali

neka
ne žalim
a proklet bio
ko zbog polegle deteline
kune zaljubljene
i na svetu
najsvetije

ljubav.


LJUBAVNA PESMA ČUVARA LUGA

Hajde
da u jednom
kavezu
čuvamo

naše ptice

da na jednoj
livadi
nađemo kutak
za nas
i na njemu živimo
zajedno
kao krila

javorove semenke

hajde
da u jednom
žitu
noću
budemo dva svica
zaljubljena
dve iskre nemirne
dva luda
plamena
na kraju igre
u jezero dana

spojena.


ZRENJE

Crvenim odsjajima
zvezde mrve smaragde

proleća

žuti smeh žita
najdraža je pesma
lipa
rascvetalih u srpu

meseca

na grudima devojčice
mlado leto kuje
dva zlatna zvona

izazova

o koliko sreće
o koliko bola
pod njima se kola.


DEVOJKA SA REKE

Kad sunce leti raširi krila
Kad nebo trepti ko plava svila
Tad svi dečaci iz ulice moje
Sa očima punim jutra i boje
Bosonogi krenu u predele daleke
Tamo gde živi devojka sa reke.

Skriveni u granju bagrema i šiba
Dok plamti voda, dok se srebri riba
Gledaju kako devojka gori,
Kako se s peskom igra i voli
Ljube joj usne, ljube grudi
Miluju kosu ko vetar ludi

Al slatki san im ko ptica prođe
Kada u sumrak na reku dođe
Onaj koga devojka čeka
Kome je mahala izdaleka
Žedni dečaci vatru gase
Skakuću s kamena u talase...


MAČVANKE
(odlomci)

Bili smo odreda zeleii dečaci
najsrećniji tuđi voćnjaci kad rode,
onda se sa nama dogodilo čudo
izrasli smo naglo kao šaš iz vode.

Iako su trešnje pucale od ruja
gusta nas je trava od svitanja krila,
gledali smo skupa naše purenjake
kukuruzna svila što ih obavila.

Svaki klip je bio nabreko od soka,
oseti li dodir čarobnice šake
širio je krila kao konj iz bajke,
dizao se mlečan nebu pod oblake.

Ni postelja zrenju nije dala mira,
sanjali smo iste snove svako veče
kako svoju vatru Mačvanka razgara
purenjake naše u njoj da ispeče.

Opazih je vrelu raspletene kose,
mrak i točak sunca padali su skupa,
punila je vodom naćve iza kuće
da se ko hleb bela međ ševarjem kupa.

Videla me nije jer me vešto skriše
široki dlanovi kukuruzna lista,
i oni su željno gledali je nemo
kako kao vila pod zvezdama blista.

Pretvorih se tada u kapljicu rose
što polako klizi niz golo joj telo,
zatim postah svitac koji drsko slete
na brežuljak gde je njeno žito zrelo.

Ko zna gde bih stigo da ona ne ode,
letnja noć mi posta nalik cičoj zimi,
do same sam zore brazdu njive kleo
što ne može tvrdog do dna da me primi.

*

Još je očnjak srpa mirisao žitom,
s vratnica mlinova tek skinuli rezu,
ja sam po strnjištu pokošenih polja
čuvao Jablana, a ona je Brezu.

Sa severa crna lađa kiše plovi,
jedra su se zlobom iznad zemlje svila,
Jablan je sa Brezom nestao put sela,
nas je dvoje streha krstine sakrila.

Pokisli do kože zgrlismo se čvrsto
da nas frula vetra lake ne oduva,
težak miris bilja opi nas ko vino
koje se za svadbe godinama čuva.

Osetismo tada da velika bulka
neslućenog plama narasta u nama,
zaklesmo se hlebom da bićemo jedno
privenčani tajno čim doleti tama.

*

S mirisom jabuka zvonom noći stiže,
telom mi se prosu kao pesak vreo,
a moj ludi detlić iz gnezda se diže
zaljubljen u stablo kog je jutros kleo.

Nemir ravnoteže ispod nas se zače,
nevidljivi frulaš sluh prostora vreba,
crven fenjer ruža zasvetli najjače,
ukaza se raskoš pukotine neba.

Krv mi tada reče šta ću tamo naći,
razumu zabranih da me dalje prati,
čak ni drvoseča ne bi dublje zašo
njenom gustom šumom prezrele paprati.

Donese me vetar do središta vatre,
napred nisam mogo, nazad nisam
hteo goreo sam tada ko ciganske šatre
kada na njih padne zadnji sunčev veo.

*

Zbog njenih sam noći mrzeo svitanja,
voleo sam srebro mesečevih polja,
nisam dao suncu kroz dvorove granja
za me svetlost beše ko žaoka zolja.

Maglovit sam često lutao bespućem,
tražio sam pesme nedostižne umu,
da je rečju greju dok joj ih šapućem
kad prstima budim njenu snenu šumu.

Priznavao nisam mora ni planine,
stizao sam do nje pre no što bih okom,
dovoljno je bilo njen glas da se vine
i najgušći šiprag svladao bih skokom.

Otrovnom sam strelom pretio oblaku
koji nebom nosi gromove i kišu,
terao sam konja kao ticu lako
tamo gde reč ljubav ljudi krvlju pišu.

*

Trube kukureka, odzvoni đurđevka,
najavljuju Mačvom da pristižu mlađe
ja baš ovih dana kad se sneg otapa
usred lanjskog sena ljubim nju najslađe.

Tako i Mačvanke uvek nova vrela
bilo da su jutro što u rosu tone,
bilo da su suton što zvezde doziva
medenici mojoj ne daju da klone.

Priroda me uči nemuštom govoru,
otkriva azbuku kojom dani pišu,
jabuke u cvatu ugodne za oko
ali kad su zrele mednije mirišu.

Ako nekad bolan kao Dojčin legnem
pa me čeka tamjan, krajputaš i sanke,
život i svu snagu isteklu iz tela
mogu da mi vrate jedino MAČVANKE!


PASTIR KRAJ VATRE

Ja sam
a noćas mi se

muškuje

proklet bio dan
kad postah ovčar
mesec turčin
od neba harem napravio
zvezde zatvorio
gole
oko njega igraju
i svaka ga moli
da je

voli

a on beo
iz amama tek izašao
na mek oblak seo
i misli
koju će
a ja sam
a noćas mi se

muškuje

joj
proklet bio dan
kad postah

ovčar.


JAGODE NA DLANU

Nudio sam sve što imam
sve što imam u svom stanu
nudio sam cvet korala
cvet korala
biser granu
lomio sam silne vale
silne vale kad joj prete
lomio sam vetru krila
vetru krila
reči klete
a tražila je tako malo
tako malo svakog dana
tražila je uvek isto

jagode sa moga dlana

gazio sam hladan potok
hladan potok dok ne svane
gazio sam mladu paprat
mladu paprat
pale grane
pratile me cele noći
cele noći ispod brvna
pratile me tople oči
tople oči nežnih srna
a tražila je tako malo
tako malo svakog dana
tražila je uvek isto

jagode sa moga dlana.


DUŠA

Crtam te.
S telom od papira
I s krvotokom od grafita
I jesi
I nisi ti.

(Nedostaje ti duša)

Sećam te se.
S telom od stakla
I s krvotokom od peska
I jesi
I nisi
ti.

(Nedostaje ti duša)

Sanjam te.
S telom odmagle
I s krvotokom od vetra
I jesi
I nisi ti.

(Nedostaje ti duša)

Naćiću je
U toplom dodiru
Tvoje buduće prisutnosti.

(Dušo)


POSLE LJUBAVI

Kao u kakvoj
Raspukloj steni,
Tvoj grob

Duboko u meni.

Prekriva ga korov
I trnje,
I senka stene

Od noći crnja.

Sve ređe želim
Da rukom svojom
Zasadim cvet

Nad humkom tvojom.

A kad te vidim
Pomislim u sebi
Da'l i moj grob je

Duboko u tebi.


BREZA

Travu izgazili
atovi

otišli svatovi

nije došao
mladoženja

nevesta sama

u nepovrat joj odletela
radovanja.





Mačvanska poezija — Antologija
Izbor Petar Lj. Berić ; saradnik Dragan Josipović
Ilustracije Željko Dragićević
Bogatić, 2016.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Decembar 16, 2010, 12:11:04 pm »

*

O GLIŠIĆU...


Valja pomenuti i čoveka koji je svojim ličnim primerom pokazao da se u vodama folka i panka moze dostojanstveno plivati i na duseku sunčati: Ivana Glisica. Siroj javnosti poznat najpre kao tekstopisac hitova zabavne muzike sedamdesetih (Darko domijan, Josipa Lisac, Beti Djordjevic), a svakoraznim punkosima kao valjda jedini kom se moze nalijepiti apozicija "pank pisac" (roman "Čizme slobode", inspirisan satanom panonskim, pa romani "Dogfaker" i "Rokenrol ratnici", i zbirka ex-yu pank poezije "Deca starog bakunjina" koju je priredio), najmanje je poznat (dočim najvise novca dobija) kao pisac tekstova za narodne, tzv. radio pevace. Muziku su uglavnom komponovali pomalo zaboravljeni genije narodne kompozicije Radoslav Grajic ("Mito, bekrijo" je njegova pesma, a ne izvorna narodna) i kontroverzni Milutin Popovic Zahar.

Ivan Glisic napisao je tekst za izvanrednu "Žubor voda, žuborila" (ciji je homoerotizam ostao, avaj, neprepoznat), koju je najpre otpevala Mira Vasiljevic sa grupom "Đerdan", a potom i Cakana (i na ploci je pogresno, a ta greska se često ponavlja, potpisala sa "izvorna narodna" - za šta je morala uplatiti na Glisicev ziro racun. -
 
Drugi dijamant iz saradnje Glisic-Grajic je pesma "Rumenika" Zorana Gajica (poznatiji po pesmi "Rastao sam pored Dunava"), tesko nabavljiv novokomponovani sleeper koji jos uvek ceka na zasluzeno priznanje, pa makar i medju poznavaocima.

Osim objektivne starogradske vrednosti pesama poput "Kad se udje u kafanu" i "Mačvani", koje su ovekovečili i u istoriju uneli "Stari Zvuci" (odgovorni i za skadarlijske numere "Ne tuguj, Dorćole moj" i "Kad je deda lumpovao", čiju je melodiju citirao ugledni i najbolji beogradski live bend "Chinch" na albumu "Ponasanje"), Ivan Glisic je pisao tekstove i za neke od apsolutnih favorita juznog talasa (Yu rock blef & Novi talas & Juzni vetar): "Moje su oci dve krupne suze" Kemala Malovcica i "Nema nista bez Milene" Duska Tesica, na muziku M. P. Zahara (u trku, ali vise kao kuriozitet za fanove Glisica, ulazi i "Da li me zelis dok se budis", koju je otpevao i Džej na svom prvom albumu "Zar ja da ti brisem suze", Diskos, 1988).

Najveselije Glisicevo ostvarenje je svakako jedna od prvih pesama Lepe Brene, koju je takodje komponovao M. P. Zahar, "Bez ljubavi srece nema".

Danas, novac od narodnjaka Glisic ulaze u stampanje pankerskih i underground knjiga, pa iako preferira svoja "evergreen" dela (osobito "Vece u luna parku" Josipe Lisac, jednu od najcudnijih pesama tog doba i zanra, na tragu uvrnutih, ali vazda i pomalo kicastih tekstova rok psihodelije), Glisic se ne sramoti svojih narodnjaka, i kad je dobre volje, pusti koju od tih ploca, uvis dize ruke i ponosito pevucka... i svi mi mladjani pankeri sa njim, fanzinaskim guruom od 60 godina, sto je, priznacete, slika i po.


Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Decembar 16, 2010, 12:11:39 pm »

*
Šabački pesnik Ivan Glišić, autor stihova sa kojima je "Jugoton" napravio milionske tiraže


VREME KAD SE POEZIJA PEVALA

Ima još onih koji nisu zaboravili stare hitove zagrebačkog Jugotona "Ulica jorgovana" i "Laku noć, Katarina"

Tih sedamdesetih veliki Jugoton plaćao je Šapčaninu Ivanu Glišiću nedeljnu avionsku kartu od Beograda do Zagreba i natrag, otvoreni račun u bilo kojem od najluksuznijih zagrebačkih hotela i najbolje termine za snimanja. Svakog ponedeljka do podneva Ivan je stizao u Zagreb, svakog petka do večeri Ivan se vraćao u Šabac.

Od ponedeljka do petka nastajali su stihovi. Sigurni smo da širom Jugoslavije ima još onih koji nisu zaboravili stare hitove zagrebačkog Jugotona "Ulica jorgovana" i "Laku noć, Katarina" Darka Domjana. Te stihove i mnoge druge na kojima je Jugoton napravio milionski tiraž napisao je upravo Šapčanin Ivan Glišić.

Tih ranih sedamdesetih na konkursu "Top Ekspresa" osvojio sam Zlatnu liru sa stihovima za pesmu "Trenutak sreće" — priča Glišić. — Na moje stihove melodiju je komponovao Rajmond Ruić, a interpretator je bio Dalibor Brun. Tada nam se pridružuje i Josipa Lisac sa bendom Tajm. Pobedili smo na Festivalu muzičke omladine u Burgasu u Bugarskoj, osvojili sve tri nagrade i za tekst, i za melodiju i za interpretaciju. Nastali su čuveni hitovi: "Zamak od lišća" i "Veče u luna parku".

Za tekstopisca godine proglašen sam '74. i '85. godine — nastavlja Glišić. — Tada nastaju stihovi za pesme "Laku noć, Katarina" i "Ulica jorgovana". Sa Darkom Domjanom ostvario sam izvrsnu saradnju.

Jeste li tada sarađivali i sa drugim kompozitorima i pevačima?

Malo je poznato, ali to je istina da su Radoslav Grajić i Milutin Popović Zahar komponovali starogradske pesme na moje stihove. Napisao sam i himnu za emisiju "Veče uz radio" Nikole Karaklajića.

Zašto više niste tekstopisac?

Ja, u stvari, nikada i nisam bio tekstopisac. Uvek sam pisao poeziju. Sedamdesetih se zabavna muzika pravila na tekstove poezije. Sa stihovima sam dolazio u Jugoton, oni su odabirali tekstove na koje će uraditi melodiju. A vidite kako sad nastaju hitovi. Jedna strofa, pola refrena, istovetnog i to se ponavlja u nedogled. To nije ni pop, to nije ni rok, to nije ni narodna muzika. To je muzika za sačuvaj bože.

I danas mi se često dešava dok slušam radio da prepoznam moje stihove. Naravno da me više niko i ne potpisuje jer svi misle da je to izvorna narodna muzika, da je to narodno stvaralaštvo. Ali nekada nije tako bilo. Sećam se dobro da je Jugoton tih godina bio savršeno organizovana izdavačka kuća. Svakog prvog u mesecu na moj žiro-račun legao je autorski honorar. Na moje ime stizala je i traka sa pregledom koliko je minuta i koliko sekundi na kojoj radio i TV stanici emitovano mojih stihova. To je onda još bio Zapad.

I tako je bilo sve do devedesetih kada me jedno jutro pozva direktor Jugotona i veli mi da se čudna vremena približavaju i da je bolje da podignem novac sa mojeg računa i da ga prebacim u Srbiju. Ja ga, na žalost, i poslušam… Hiljade maraka iz Zagreba prebacim u Šabac, uložim u našu banku, i od tada ni traga ni glasa. Hrvati mi nisu hteli zakinuti ni jedan dinar, ni jedan sekund autorskog emitovanja, moja braća u mojoj zemlji, mi uzeše sve. I sad za knjige koje izdajem i objavljujem moram da tražim sponzore, ili da svojim oskudnim sredstvima pokrivam troškove štampanja.

Imate tridesetak objavljenih knjiga, a ni jednu promociju. Zašto?

Posledica lošeg iskustva. Meni je početkom sedamdesetih povučena prva knjiga pesama "Svadbarenje", stopirana promocija. Obrazloženje je bilo da mi je likovnu opremu uradio Milić od Mačve, što je recenzent bio Mika Antić, i što je stihove trebalo da kazuje Zoran Radmilović. Oni su tada bili na crnoj listi, a i ja sa njima…

Danas Ivan Glišić, privodi kraju novi roman "Gorila 4", posvećen Dušanu Savkoviću.

Bili smo veliki prijatelji — kaže Glišić. — Posthumno sam priredio i njegov roman "Zub šestica".

Iz Zagreba me niko ne zove. Tamo su sada verovatno neki novi ljudi.

Iz Beograda ga niko i nikada nije ni zvao…


D. V. Misojčić | 10.06.2000. | Glas javnosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Novembar 03, 2012, 12:15:09 am »

*
Intervju: Ivan Glišić, punk guru, anarhista, underground freak, pisac, pesnik, fajter…


ZAUVEK U ČIZMAMA SLOBODE

Duboko u katakombama undergrounda obitavaju mnogi istinski umetnici, otpadnici današnjeg društva koji su izabrali borbu kao vid nemirenja sa stvarnošnju. Ivan Glišić je jedan od takvih; kamen temeljac domaće underground punk scene o čijem stvaralaštvu će tek budućnost (nadamo se ne daleka) doneti ispravan vrednosni sud.

Ivan Glišic je jedan od najzanimljivijih likova domaće rock i underground scene. Počeo je kao tekstopisac i mnogi njegovi hitovi se i danas vrte na radio stanicama, da bi na vreme shvatio da glamur, lova i velike bine Rock'n'Roll odvode daleko od njegove istinske suštine. Okrenuo se punku i postao jedan od najznačajnijih underground stvaralaca. Objavio je 30-ak knjiga, mnogo fanzina, aktivno učestvovao u nekoliko bendova, pomagao mnogima. Naravno, za njega kao "otpadnika" od tada su zatvorena sva vrata medija, ali Glišić ne posustaje. Samostalno izdaje knjige koje postaju kultno štivo (a i bitna istoriografska građa) među poklonicima undergrounda. Ivan Glišić danas ima punih 60 godina. I dalje živi život onako kako to želi, i predstavlja hodajući dokaz da se to MOŽE.

Kako si se uključio u Rock'n'Roll pokret?

U R'n'R vode sam uplovio krajem 50-ih, tražeći na skali radija stanice koje emituju revolucionarne i brigadirske pesme. Naletio sam na Radio Luksemburg i pesme Driftersa, Tommy Steela, Clif Richardsa… Koju godinu kasnije pojavili su se Beatlesi, Stonesi. Najviše sam voleo anarho rock bendove poput The Who, The Kinks, The Pretty Things, The Animals. Singl je koštao kao plata mog oca, a LP — dve plate. S nekoliko šabackih rokera prodavao sam stari papir i gvožduriju na otpadu. Ploce smo kupovali u komisionu na Slaviji i putem oglasa u casopisu "Ritam". Gramofon nismo imali, zajedno smo ga kupili 1964. Jedan roker je puštao filmove u bioskopu šabackog Doma sindikata, pa smo iz njegove kabine vrteli ploce. Bili smo pravi "mali London".

Reci nam nešto o problemima tadašnjih rock prvoboraca

Matorci su nas terali iz kuce, profani u školi šišali na nularicu, pa smo bili preteca skinsa. Murija nas je privodila. Podržao nas je šabacki Dom Omladine, tu smo nastavili da slušamo ploce, tu su osnovani prvi šabacki rock bendovi – Civije, Slatki Limunovi, Baš Celik. Prve koncerte održali su Juniori i Siluete Zorana Mišcevica. Organizovano smo išli na prvu Gitarijadu u Beograd. Na Radio Podrinju smo dobili rock emisiju kada niko u YU nije vrteo rock. Nažalost, posle studentskih protesta '68 sve je krenulo nizbrdo. Pocetkom 70-ih šabacke vlasti su od našeg grada stvorili YU Nešvil, raj za narodnjake.

Kao tekstopisac sarađivao si sa velikim brojem najpoznatijih YU grupa i pjevača...

Najpre sam otišao u Beograd. Prihvatio me je prvi YU rock disk džokej Nikola Karaklajić i napisao sam himnu za njegovu emisiju "Veče uz radio". Kompozitori su bili Miša Aleksić (danas basista Riblje Čorbe) i Laza Ristovski, a izvođaci su bili grupa Zajedno, u kojoj je tada pevao Bora Đorđević. Snimljena je i ploča. Uskoro je Miša osnovao S.O.S. ja sam bio tekstopisac. Snimili smo singl "Čovek i pčela" i "Znam kako je". LP ploča je snimljena, ali je zabranjena zbog moji protestnih tekstova. Matrica je uništena. Miša je nedavno u šali rekao da je to ustvari bila prva ploča Riblje Čorbe jer je album otpevao Bora Čorba. Sarađivao sam i s bendom Rondo, Šapčanina Ljubiše Lolića. Objavili smo singl "Pesma čuvara detelina". I on je zabranjen. Posle godinu dana žalbi i suđenja, dobili smo spor zahvaljujući Peci Popoviću, tadašnjem uredniku Džuboksa. Zagreb je bio liberalniji. Tamo sam surađivao s kompozitorom Rajmondom Ruićem, basistom benda Roboti, kao i sa drugim rokerima. S Josipom Lisac smo sa Rajmondovom i mojom pesmom "Zamak od lišca" na Festivalu muzičke omladine Evrope u Burgasu osvojili sve nagrade. Vrativši se snimili smo Josipin singl "Veče u luna parku" uz pratnju benda Time. "Zamak" smo snimili sa Darkom Domijanom, tada srednjoškolcem. Sa Daliborm Brunom smo nastupili na Subotičkom festivalu sa pesmom "Trenutak sreće". Sarađivao sam i sa Parnim Valjkom, Mladim Levima, Dubrovačkim trubadurima, Pepel in kri... Za Dadu Topića sam na engleski prepevao album TIME-a "Život u čizmama sa visokom petom". A dve godine zaredom, '74 i '75 bio sam tekstopisac godine za singlove "Ulica jorgovana" i "Laku noć Katarina" Darka Domijana, prve zlatne singlove kod nas. Pa Dražen Žanko, Beti Đorđević, bendovi Posebno pakovanje, Stranci, Tetrapak, Carli i Blow Up...

Kada počinješ da se baviš književnošću?

Bio je to roman "Jer znala je mama mene će skrckati levi elementi". Napisao sam je 1968. Niko nije smeo da ga objavi jer sam opisao dogodovštine u našem Rock'n'Roll-u. Peca Popović je hteo da je 1975. objavi u ediciji Džuboksa. Vlasti su reagovale, rasturile štamparski slog i u Džuboksu se pojavilo samo pola jednog poglavlja. Knjiga je konačno objavljena 1987. u izdanju Slobodana Mašića. Režiser Želimir Žilnik je nameravao da po toj knjizi snimi film "Rokenrol ratnici" ali nas je rat omeo.

Epizoda "Mudra sova"?

Ovaj bend su sredinom 70-ih osnovali moji učenici. Bili su najmlađi R'n'R bend na svetu, pohađali su VI razred osnovne škole. Sire — izvanredni solo gitarista, Stefa — bubnjar, Jovus — bas, Zoki — vokal. Snimili smo i singl. Na promociji u Domu JNA bilo je preko 4000 ljudi. Gostovali smo na televizijama širok Ex — YU. Snimili smo i LP ali je pretopljen. Neki novinari su nas popljuvali, kao to je fol, manipulacija učenicima. Umešao se i Savez komunista iz škole i Šapca, tražeći zabranu albuma. Tako je bend uništen, ja sam otišao u London...

U Londonu si bio dva puta i tamo se susreo sa punk pokretom

Bilo je to '76 i '78. Tamo sam naletio na novi talas, na skinse i punkse. Oni su tada živeli i delovali zajedno. Bukvalno su me oborili s nogu. Najlepše mi je bilo kad su lokalni punk bendovi u Celziju svirali obrade starih stvari Kinksa, Who... Od tada, pa sve do danas sam veran tom pokretu.

Bio si prijatelj Zorana Mišćevića, lidera Silueta...

Zorana Miščevića i Siluete sam upoznao 60-ih, kada su gostovali u Šapcu i družio sam se sa njima. Peca Popović je hteo da ih otrgne od zaborava, da snime LP. Onda smo Minja Đorđević i ja pripremali album, dugo vežbali sa Zoranom, ali je on, nažalost, 5. aprila 1995. umro. Tužno je što je zapostavljen i zaboravljen. Po meni, bio je naš najbolji pevač. Sećam se, imao je ogromnu kolekciju privezaka i upaljača...

Uglavnom sam financiraš svoje knjige, sam se brineš o distribuciji...

Sve sam, sponzore nemam. Ko još hoće da ulaže u underground? Sve moje knjige su nonprofit samizdati. Ranije kad odem na punk svirku, dam knjigu za pivo, za paklo cigara, hamburger. Onda odradim nešto za šabackog izdavača "Zaslon" pa mi uradi knjigu. Jednom sam učestvovao na šifrovanom konkrusu za monografiju o Milošu Crnjanskom. I osvojim prvu nagradu "Večernjih novosti" i "Borbe". Šlogirali su se kad su saznali da im je nagradu odneo punker, a ne član Akademije. Od nagrade sam sufinansirao neke punk kasete i singlice, kao i fanzine, s legendom šabačkog undergrounda — Radanom.

Da li radiš na novom naslovu?

Završio sam drugi i treći deo "Dogfucker-a". Prvi deo je objavljen 1990. Ako skupim lovu, eto trotomne knjige. Volju za rad dao mi je Branimir Lokner, on ovo delo smatra za najbolje u hardcoru. Naravno, glavni junaci su punksi, i svi hardkorovci, njihove dogodovštine i borba za opstanak.

Pokušaj da izdvojiš najdraži naslov...

Svaka knjiga mi je najdraža, one su moja duhovna deca. Ipak najveće muke i najveću radost doneo mi je roman "Ura, ura matura". Pojavio se 1994-te. Državni mediji su me optužili da sam njome izazvao proteste maturanata! U Šapcu je zaprećeno milicijom ako na promociju dođu punksi, skinsi i ostali iz sveta undergrounda. No, oni se preobuku i ipak su došli. Na promociji u Beogradu se okupilo nekoliko stotina mladih, u Knez Mihajlovoj u Prosvetinoj knjižari. Ulazilo se u smenama! Intervenisala je i murija, misleći da je reč o nekom protestnom mitingu. O knjizi su govorili Peca Popović, Raša Popov i izdavažčc Slobodan Mašić.

I dalje si prisutan u undergroundu, znam da si aktivan u postavkama underground izložbi u NP "Otpor" u Šapcu

Otporaši su od hardkorovaca preuzeli pisanje grafita, flajere, borbu. Nije čudo što nam je Otpor dao odrešene ruke. Sa šabačkim alternativcima postavio sam tamo prvu izložbu stripa, fanzina, omota ploča, fotografija, likovnih radova. Ali, najlepše je kad putujem i obilazim našu scenu: Ruma, Novi Sad, Kragujevac, Paraćin. Pre rata sam sa Aćimom iz šabackog benda Afekt svake subote krstario po Ex-YU, posete bendova, fanzinašima... KBO! Trula koalicija, Šaht, a najbolji frend mi je Haš iz benda Buka i Patareni. Imao sam i dva benda — HC "Bogalji" (Lokner nas je poredio sa Bauhaus), i punk-comic bend "A.O.I.". Dugo sam izdavao fanzin "Mozak u tegli" i "Luvattua Maa" — obećana zemlja.

Kakva je tvoja poruka današnjim mladim generacijama?

Svaka vlast, pa i ona najdemokratskija traži podanike. Zato, mladi ne treba ništa da očekuju od političara. Onda vladaju i klanovi u novinarstvu, izdavaštvu. Zato je najbolje kad se udruže mladi alternativci i sami skupe novac za fanzin, demo snimak, CD, knjigu. To je prava stvar, pravi underground, a ne onaj glamurozni. Ej, čitam sad dobitnici nagrada za roman izjavljuju da su underground i rock pisci! Pazi da ne! Pa mi u našoj sceni ne znamo za njih, nema ih u našim fanzinima, nema ih na gigovima, nikad nisu popili pivo sa nama ispred dragstora, nikad ih nije privodila murija, nikad napali mediji. Kako neko može biti alternativac a na promociju knjige i dodelu nagrada mu dolaze predsednici republike i federacije, ministri, poslanici, čelnici vojske i policije, dakle svi oni koji mrze i proganjaju izvornu alternativu, izvorni underground.

Mnogi i dalje Šabac vide kao Nešvil. Ti i ja znamo da nije tako; da postoje paralelni svetovi kao i u drugim gradovima

Tačno je da postoje ti paralelni svetovi. Čini se da polako onaj harmonikaški jenjava. U Šapcu je zaživeo fetival bluesa i jazza, i to najpre zahvaljajući rokerima, izmeću ostalih tebi i momcima iz nekadašnje Mudre Sove. Tu su i rock romani koji se sve više čitaju. Izuzmimo tebe i mene, tu su mladi koji donose rock rukopise. Mnogo je značila pojava tvoje rock enciklopedije o šabackim R'n'R, punk, HC... bendova od početka 60-ih do danas. Recimo, najposećenija izložba ove godine bila je mladog Oi! punkera Gorana Bujišića u foajeu Narodne biblioteke. Pre par godina nije se moglo zamisliti ni da punkse puste da udu. Bila je to tematska izložba "Ajkule", a ja sam izveo pesnički performarns inspiriran tim slikama. Javljaju mi iz Republike Srpske da su se tamo pojavila piratska izdanja mojih knjiga "Rokenrol ratnici", "Mars — punk borba za opstanak", "Čizme slobode". E sad, ne očekujemo mi da nas prihvati revijalna štampa ili kvazi-rock novinari. Rekoh, mi živimo kroz fanzine, kroz svoju samizdat non-profit produkciju i ono malo listova poput Rock Expressa koji nastavljaju borbu za R'n'R koju je davno započeo Džuboks...


Autor intervjua: Živko Ivković | Izašao u: Rock Express-u br. 34/35 | 15.07.2002.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #7 poslato: Mart 24, 2014, 12:08:48 am »

*

IVAN GLIŠIĆ: Intervju Mulj


Ivan Glišić je šabački književnik i novinar, otpočeo je svoj mulitmedijalni rad sredinom šezdesetih, kao saradnik šabačkih listova za mlade. Sa Mišom Aleksićem, sada basistom Riblje čorbe, imao je rnr bend S.O.S. Glišić je pisao i za druge bendove i pevače: Rondo, Mudra Sova, Tetrapak, Dražen Žanko, Beti Đorđević, Bogalji... Bio je urednik za rok poeziju u časopisu Džuboks. Napisao je i himnu za kultnu emisiju Nikole Karaklajića. On je i jedan od začetnika ex Yu rokenrol literature, romanima: Jer znala je mama mene će skrckati levi elementi, Zdravo Kolumbo ovde Amerika, Rokenrol ratnici. Od 1976. uplivava u pank vode. Objavljuje fanzine Mozak u tegli, Luvattua Maa/Obećana zemlja, Udarac drito... Tu su i Glišićevi kultni punk/hc romani: Dogfucker, Mars-punk struggle for life, Žuti ker, Šljamhaus, Loši dečaci, Deca ulice, Klub Belih miševa, Čizme slobode. Ovaj roman je 2009. otkupila RTV Srbije, i snimljena je radio drama, premijerno izvedena na Radio Beogradu 2010.

1. Za početak gospodine Glišiću, kako bi ste opisali svoj poziv u najkraćem?

Multimedijlana interesovanja, ali sam, silom prilika, zarad plate i radnog staža, bio i novinar, i radio i tv voditelj, ono što me je veoma odvajalo od mog kreativnog rada.

2. Kada ste se opredjelili za novinarstvo i književnost, šta je bio okidač da počnete da pišete?

Za novinarstvo sam se opredelio jer je u moje vreme, u ex Yu, opština određivala gde i šta moraš da radiš. Nisu imali ljude koji bi pratili rad mladih i umetnika, pa su me postavili za novinara. A okidač da pišem bilo je to što sam se kao dečak družio sa starijima, čitačima, pa su me upućivali šta da čitam, onda sam otpočeo i da pišem.

3. Da se nadovežem na prethodno pitanje. Na Vašem sajtu piše da ste i jedan od začetnika Yu rockenrol literature, kako se to desilo, kako ste se uvukli u muziku?

U muziku sam se uvukao davno, slušajući Radio Luksemburg. U to vreme u nas je rnr bio zabranjen, a sve što je pod zabranom slatko je mladima. Onda smo osnivali bendove, pa su se pojavili prvi rnr časopisi. Na šifrovanom konkursu zagrebačkog Pop ekspresa dobio sam zlatnu liru za stihove Trenutak sreće. Maja Perfiljeva je bila u žiriju. Upoznala me s Rajmondom Ruicem, basistom Robota, i on je to komponovao, a na Subotičkom, omladinskom, festivalu 69. otpevao Dalibor Brun. I onda sam počeo da pišem o tom svetu. Tada u nas toga nije bilo. Moj prvi rnr roman iz 69-te je "Jer znala je mama mene ce skrckati Levi elementi". Trebalo je 76. da ga objavi Džuboks, ali rasturen je slog. Objavio ga tek 86. Slobodan Mašić u Nezavisnim izdanjima.

4. Ono što je meni interesantno u Vašoj karijeri su, možemo slobodno reći kultni underground romani kao što je "Dogfucker" i "Čizme slobode", a i jedna ste od prvih pank generacija na ovim prostorima. Zašto pank i šta za Vas on predstavlja?

Pank sam upoznao 76. u Londonu. Čuo sam u jednoj napuštenoj fabrici svirku, u Čelziju. Uđem, kad pankeri, tad sam ih prvi put video. Sviraju pesme mojih omiljenih bendova iz šezdesetih. Obrada. Pojasne mi pank. Ja uletim. Kad sam se vratio u Šabac radio sam 78. s prvom pank grupom Novi talas, posle su došli mladi novi panksi i sve to sam opisao u romanima "Dogfucker" i "Čizme slobode".

5. Pomenuli smo "Čizme slobode" u kojoj je opisano Vaše prijateljstvo sa pokojnim Satanom Panonskim. Možete li nam iz prve ruke reći kakav je on zapravo bio, jer je veoma intrigantna i zagonetna ličnost i dan danas.

On je bio jedna ličnost na sceni i za javnost, druga privatno. Bio je veoma tih, privatno, i stidljiv. Niskog rasta, ćelav, poprilično iskompleksiran. Obožavao je Marinu Abramović i to kako se ona na svojim izložbama skine gola pa mogu da je pipkaju, reckaju nožićem. On je to od nje preuzeo. A bio je izvanredan slikar i pesnik. O tome sam napisao "Čizme slobode". Godine 2009. RTB je postavila ovo delo kao radio dramu. Scenarista Ivan Velisavljević je nedavno za nju dobio prvu nagradu.

6. Mnogi autori poslije Vas, prvenstveno književnici mlađe generacije, su se okrenuli tom nekom andergraund romanu, koji za teme imaju urbane likove i njihove probleme u gradovima Srbije i Balkana uopšte, koji su bliži čitaocima nego recimo tematike Bukovskog. Da li vidite kvalitet u tim djelima, i šta mislite o "alternativnoj" književnosti danas?

Da bi delo bilo uverljivo, moraš sve što opisuje u njemu da si doživeo i preživeo. Naši novi andergraund tj punk pisci izmišljaju priče i junake. Roditelji su im imućni, na vlasti i oko nje, a to nije andergraund i pank. To je — videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu. Mi takve nazivamo tv pankerima i piscima ili tv proseratorima.

7. Pošto ste život proveli uz muziku kako gledate na nju iza današnje perspektive? Šta joj po Vama nedostaje?

Polako se urušila. Nažalost, i moji drugari, koji su u međuvremenu postali slavni, pomalo snose krivicu. Bora Čorba je bio savetnik ministru za kulturu. Obeća da će dići rnr iz mrtvih, autobusima voditi rnr umetnike po Srbiji i Crnoj Gori. Ništa od toga. Bajaga je bio predsednik Udruženja džez i rok muzičara, nisam primljen. A primljeni su neki pevači narodne muzike, jer s tom članskom kartom imaju popuste kad gostuju na zapadu. Zapad ne ulazi u detalje u vezi kartice, džez i rok umetnici tamo imaju beneficije oko poreza, pa je to narodnjacima rupa u zakonu...

8. Dobitnik ste brojnih priznanja i nagrada, koja je Vama najmilija i koja je imala najviše odjeka?

Najmilija mi je kad su me fanzinaši, krajem devedesetih, a bilo je oko stotinak fanzina, izabrali Staru Ajkulu, tj pank gurua, a oni su moje Ajkulice. Inače, 74/5 novinari ex Yu su me izabrali za tekstopisca godine, za moje stihove "Veče u Luna Parku" peva je Josipa Lisac, "Ulica jorgovana" peva Darko Domijan i Domijanovu lp na moje stihove, a Ruicevu muziku: "Pastir kraj vatre".

9. Po Vama top 5 knjiga i bendova svih vremena?

Ukusi su različiti. Nabrajam one koji su na mene uticali. Od bendova: The Pretty Things, The Kinks, The Who, Velvet Undergorund, MC5. Od knjiga: Gargantua i Pantagruel/Rable, Dekameron/Bokačo, Uliks/Džojs, Lovac u raži/Selindžer, Goli ručak/Barouz.

10. Živite u šapcu, čitav vijek ste proveli što kao urednik i novinar listova, časopisa, radija. Kakav je Šabac danas kao grad, da li se i on čupa iz kandži šunda i medijske torture ili postoje neke zdrave struje kakve su bile u Vaše vrijeme?

I dalje je, uglavnom, grad vašara, ima i dane karnevala. Ima i dolazaka muzičara i književnika sa strane, ali domaće snage su zapostavljene. Nedavno došli slikari, muzičari i pisci iz Kanade. Družili su se sa elitom na vlasti i oko nje i sa biznismenima. Opštinari nas, nazovimo sebe — umetnike, nisu zvali. Jako tužno i ružno.

11. Kako ste došli na ideju da radite monografije i šta je presudno bilo da uvrstite u njih imena kao što su Miloš Crnjanski, Mikelandđelo, Isidora Sekulić...

Zato što ih je njihovo vreme strašno pljuvalo. Mikelanđelu su se rugali jer je ružan, mali, zavideli mu, podmetali mu noge. Miloša Crnjanskog cenzurisali. Dnevnik o Čarnojeviću je, ono što mi imamo, samo delić, ostalo su mu izbacili i uništili. Isto i sa Isidorom Sekulić. Njoj je 1918. zabranjen roman Đakon Bogorodične crkve, jer je opisala ljubav mlade Ane s mladim đakonom. Ovaj roman je anatemisala onda i katolička i pravoslavna crkva, kao što su nekada Tolstoja za "Anu Karenjinu", pa nije dobio Nobelovu nagradu.

12. Pošto je ovo prvenstveno muzički sajt, da Vas pitam šta slušate ovih dana?Da li ima nešto da preporučite našim čitaocima?

Slušam you tube snimke koje na zidu mog profila na fejsbuku okače bendovi. Čitaocima preporučujem da ne slušaju kritičare. U nas je koliko para, takva kritika, takva nagrada! Sve je na prodaju. Pa neka pare ne daju kritičarima i žirijima, nego samizdat i knjige i demo snimci bendova. Sad ako imaš kompjuter, skener i štampač možeš sebi objaviti knjigu, makar buklet, i narezati svoju muziku.

13. Pisali ste tekstove za mnoge autore i bendove. Šta je presudno da "poklonite" nekom Vas tekst?

Nisam davao stihove. Ili sam dobijao nagrade na šifrovanim konkursima, ili su ih kompozitori uzimali iz mojih knjiga. Tako je Slobodan Atanacković, urednik Trećeg programa Radio Beograda, komponovao klasičnu muziku na moje pesničke minijature, a da se nikad nismo upoznali. Tako je i Mirjana Živković Božidar, nekad rektor Muzičke akademije u Beogradu, komponovala za sopran i klavir moje stihove iz "Lorka je umro od ljubavi", a nikada se nismo videli.

14. Znam da imate dosta čitalaca ovdje u Crnoj Gori, svakako će mnogima biti milo da pročitaju ovaj intervju, pa se nadam da se eventualno vidimo u Crnoj Gori povodom promocije neke od vaših knjiga, i hvala za intervju!

Sve slabije se mrdam iz sobe, imam još mnogo toga da pišem. Čujem, u Crnoj Gori je Maja Perfiljeva, koja me je "otkrila" kao pesnika. Pa joj upućujem pozdrave. I vama, i vašim čitaocima...


Razgovarao: ĐorđepunX
sreda 26 januar 2011
crnogorski muzički portal MULJ
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #8 poslato: Oktobar 24, 2016, 09:42:05 pm »

*

PROFIT I NOVAC SU DANAS VAŽNIJI OD TALENTA


Verovatno prva asocijacija na ime Darka Domijana je pesma "Ulica jorgovana". Gledajući komentare vezano za istu, svi jednoglasno govore o skladu stihova, lepom tekstu, a autor toliko hvaljenog teksta je naš sugrađanin Ivan Glišić. Nekadašnji profesor i novinar, ali i čovek koji je mnogo učinio za razvoj muzike, ne samo u Šapcu, nego i celoj bivšoj Jugoslaviji. Jedan od najvažnijih gradova bivše države sa aspekta muzike bio je Šabac. Rok muzika se među prvima probila baš u našem gradu, a mnogi ga smatraju i prvom "prestonicom" pank muzike. Najzaslužniji za takav položaj bio je upravo Ivan Glišić, jedan od pionira roka i panka u Šapcu i SFRJ.  Njemu muzika nije hobi, čak ni strast, već život.  Sa Ivanom smo razgovarali o muzičkom razvoju Šapca u drugoj polovini prošlog veka, kao i o situaciji danas u ovoj oblasti.

Vas mnogi smatraju čovekom koji je doneo krajem 50 — ih i početkom 60 — ih Rock&Roll u Šabac. Šta je u našem gradu bilo pre RNR, kakva se muzika slušala?

Kazujem o mojoj generaciji, "četre's neke". Početkom pedesetih, bilo je vreme revolucionarnih  i brigadirskih pesmama. Učili smo ih u osnovnoj školo, pevali na priredbama, slušali sa zvučnika na banderama, po šabačkim ulicama. Šušorilo se da studenti, u potaji, slušaju džez preko stranih radio stanica. Što je bilo nepoželjno… Međutim, Šabac je polako postao najliberalniji grad u ex Jugoslaviji. Tako smo već krajem pedesetih slobodno slušali strane radio stanice, s 'bandera' se čuli i latino-američki ritmovi i džez. Po šabačkim letnjim baštama svirala se ova muzika. U Pozorištu je svake nedelje u 11h bio Muzički matine, svirke uživo.

Koja je Vaša prva ploča do koje ste došli, i kako ste uopšte dolazili do ploča, s’obzirom da u tom periodu još nije bilo njih na tržištu Jugoslavije?

Dva singlića, Tomi Stil i Klif Ričards sa driftersima/Šedouzima, koja sam kupio na eskurziji za malu maturu u Beogradu, 1958. godine. To su bile pesme iz njihovih rnr crno-belih filmova koje sam gledao u bioskopu "Pariz". Kupio sam ih, iako nisam imao gramofon. Potom je počeo da izlazi muzički časopis "Ritam", uređivao ga je pesnik Mika Antić. Tu je bilo oglasa za rnr ploče, preko Slovenaca. Jednoga dana mi, šabački rokeri, poša"ljemo pisma na lošem engleskom, kompanijama u Londonu, s pitanjem možemo li preko njih da nabavljamo ploče, i primaju li dinare. Odgovorili su OK! Onda stavimo između indiga novčanice, pa šalji u London. Paketi su nam stizali, s priloženim računima, čak i s napomenom da imamo i kusur pa sledeća uplata manja. Potom poče proizvodnja gramofona i ploča na našem tržištu.

Koliko ploča broji danas Vaša kolekcija?

Na stotine. Bilo ih je i više, ali neke sam pozajmljivao, pa mi nisu vraćali. Neke su mi ukrali. Neke su izgrebane od slušanja. Neke 'zagubljene' u pošti ili po žurkama. Čuvam originale, singlove i  albume iz onog vremena: "The Kinks", "The Who", "The Pretty Things", "Vanilla Fudge", "Steppenwoolf", kao i američkih demo rnr bendova, za koje se i danas ne zna, a za koje sam tada čuo preko Radio Luksemburga i Glasa Amerike…

Ondašnje vlasti nisu baš blagonaklono gledale na pojavu RNR, na samom početku. Gde su se čule prve rok note u našem grad?

Rokenrol je, kao i religija, bio nepoželjan. U Šapcu su se toga striktno pridržavale škole. Nisu dozvoljavale da nosimo farmerke, niti frizure "bitlsice" i "stounke", pa su nas šišali, davali kečeve iz vladanja, a najmlađi među nama, braća Vladimir i Aleksandar Konstantinović, iako odlični učenici, izbačeni su iz šabačke Gimnazije zbog rokenrola. Morali su i da se odsele. Ipak posle časova slobodno smo, na prvim gramofonima po radnim organizacijama slušali rokenrol: u Domu omladine, u bioskopskim salama pre početka filma, i, zamislite, u Domu JNA. Čak smo osnivali rnr bendove: "Čivije", "Crne senke", "Slatki limunovi", "Baš čelik". "Lideri" Raša Žunić, Vlada Pinca, Đole Kekić, Ljubiša Lolić Lolija, Minja Đorđević, pa je Šabac prednjačio i po tome, a ne Beograd. Samo, mi, šabački rokeri, bili smo preterano 'lokalpatriote', nismo se mrdali iz Šapca. Ali  smo rado prihvatali rokere sa strane. Tako su prve koncerte imali baš u Šapcu makedonski bend "Juniori" i beogradske "Siluete". Nažalost, nije još bilo medija, nismo imali magnetofone, kasetofone, foto-aparate, da sve ovo trajno zabeležimo. Ostala je samo priča.

Može li se reći da je gotovo cela Jugoslavija zahvaljujući Vama čula po prvi put čuvenu grupu "Mudi bluz", i jednog od najvećih gitarista ikada Džimi Hendriksa ?

Godine 1965. dobijem iz Londona njihove demo singlove, i singl američke rokerke Dženis Džoplin. Tada beše takmičenje za titulu "Yu diskofil godine", raspisao ga Radio Sarajevo i Nikša Dabović. Prijavim se, pozovu me, plate put i hotel, odnesem ove singlove, i pobedim! A ovi muzičari su tek posle dve-tri godine postali slavni na našim prostorima.

Vi umete da kažete da je Šabac bio možda i najliberalniji grad u SFRJ tokom 60 — ih i prve polovine 70 — ih godina XX veka, zbog čega?

Šabac je postajao privredno i ekonomsko čudo u Jugoslaviji. HI "Zorka", "Dekor", "Cale", "Izgradnja", "Šapčanka" čiji su se sokovi 'olimpijsko sunce' prodavali širom sveta, "7. jul", "AIK", "Metaloplastika", "NAMA",  i mnogo drugih. Svi su imali sportska i kulturno-umetnička društva, svoje radničke biblioteke i menze,  razglasne stanice i novine, bendove, sale, kinoprojektore. Škole su bile popustljivije po pitanju rokenrola. Svi su nas zvali, i slali na takmičenja omladine širom Jugoslavije. Tamo smo uvek bili najbolji. Opština mam je finansirala pet mesečnika: "Kolokvijum", "Plamen", "Korak", "Susreti", "25. maj"… Zbog nas su u Šabac, osim rokera, dolazili i pesnici Šujica, Brana Petrović, Vasko Popa, Mika Antić....

Vi ste autori jedne od prvih RNR radio emisija u Jugoslaviji?

Da. Početkom 60 — ih godina, osnovana je jedna od prvih lokalnih radio stanica u Srbiji,  Radio Podrinje, u Loznici. Pozvali su me da jednom nedeljno vodim tročasovnu emisiju o rnr. To trajalo do 1968, kad je osnovan Radio Šabac. Onda sam svakoga dana, posle redovnog programa, vodio emisiju o rokenrolu s tada gimnazijalkom Spomenkom Jović. Kad je osnovan Radio Studio B, pozvali su nas tamo, Spomenka je otišla u Beograd, a ja, nažalost, nisam hteo.

Značajan deo muzičke istorije Šapca čine pank bendovi. Kako je na Vas uticala pojava pank muzike, i kako su tekli njegovi počeci u Šapcu ?

Za pank sam saznao sedamdesetpete, u Londonu, vodili smo učenike iz OŠ „Sele Jovanović“ na letovanje. Gledao sam koncert bendova "The Adverts" i "Bad Manners". Prvi pank bend u Šapcu osnovan je 1978, u Domu omladine — "Novi talas", pisao sam im tekstove.  Tada su prvi pank fanzin u Srbiji — "’radili" u Šapcu, Rori i Ležaja. Usledio je bum-pank podmladak, pa je Šabac postao pank prestonica po pitanju bendova, knjiga, fanzina. 'Afekt', 'Speedball', 'Front', 'Kontracepcija', 'Fix ideje', punksi Zozon, Bojan, Aćim, Srba, Lora, Nina, Ana… Dragan Radanović Radana imao je fanzin "Delirium". On je lansirao bend iz Beograda "Dža ili Bu", i "Pokvarenu maštu" — Vinkovci. Ovom bendu je štampao singl. Objavio je i moje prve pank romane — "R'n'r Warriors" i "Žuti ker". Prva necenzurisana emisija u ex Yu, o panku, bila je na Radio Šapcu, vodio ju je Radana. Malo je šta i od toga ostalo zabeleženo. Šabac više nije bio onaj stari, postao je raj za narodnjake, a usledio je i progon panka, pa raspad federacije. Sad su primat Šapcu po pitanju panka preoteli drugi gradovi, koji za pank tada nisu ni znali, kao što su nam početkom sedamdesetih preoteli rokenrol, jer je Šabac tada politički kažnjen zbog svog "liberalizma", ili ponajpre — demokratije, smenjena su rukovodstva u komitetu, opštini, SUP-u, radnim organizacijama, zabranjena "Čivijada", ukinuti časopisi i klubovi, i nikad se više nije oporavio.

Sarađivali ste sa mnogo radio stanica. Kojim voditeljima, odnosno emislijama ste pozajmljivali svoje ploče?

"Randevu s muzikom" — Radio Novi Sad, "Sastanak u 12" — Radio Zagreb, "Veče uz radio" i "Tup tup" — Radio Beograd. Voditelji su: Nikša Dabović, Nikola Karaklajić, Milova Ilić Minimaks…

Vi potpisujete neke od najpoznatijih tekstova jugoslovenskog RNR ("Ulica jorgovana", Darko Domijan; "Veče u luna parku", Josipa Lisac i grupa Tajm "Trenutak sreće", Dalibor Brun i Mladi levi; Duško Lokin "Jagode na dlanu", sarađivali ste sa različitim izvođačima, koje saradnje se najradije sećate?

S Mišom Aleksićem, danas basistom "Riblje čorbe", imao sam bend "S.O.S.". Objavili smo singl, i pripremili album koji je, u vreme Brozove bolesti, zabranjen zbog mojih tekstova sa socijalnom i ekološkom tematikom, i materijal je uništen. Bora Đorđević nam je pevao. On je, s Biljom Krstić i Goricom Popović, pevao i himnu 'Veče uz radio', na moj tekst i muziku Miše Aleksića i Laze Ristovskog, orguljaša. Radovala me saradnja i sa šabačkim muzičarima: "Baš čelik", Rondo", "Mudra sova", "Bogalji", bend iz Gimnazije početkom devedesetih. A.O.I…. pa "Stari zvuci", "Đido".... Mnogo su mi pomagali Nikola Karaklajić i Peca Popović, bio sam urednik za rnr poeziju u Karaklajićevoj emisiji "Veče uz radio", i Pecinom 'Džuboksu'....

Da li ste još u kontaktu sa Darkom Domijanom, Josipom Lisac i Duškom Lokinom, posle svega što se desilo na ovim prostorima?

Više ne, jer otkako sam počeo da se intezivno bavim pisanjem romana, eseja, monografija, zapostavio sam saradnju s muzičarima. Ali sam još uvek u super odnosima s Rajmondom Ruićem, bio je basista rnr bendova "Delfini", "Roboti", "Weels of Fire", "Band of Gypses" (pratili su Hendriksa na turneji po Nemačkoj). Rej je komponovao na mnoge moje stihove. Sad živi u Sidneju. Piše za pevača Fil Kolinsa, i muziku za nove filmove o Džems Bondu.  Rado se sećam saradnje i sa Zaharom i Radoslavom Graićem, starogradska muzika… Sad je veliki etno hit Graićeva i moja pesma "Žubor voda žuborila", snimila ju je i Jelena Tomašević, i još dvadesetak izvođača.

Pisali ste različite tekstove, od rok balada, preko panka, do narodne muzike. Kojima ste "davali najviše srca", a gde je profesionalizam bio izraženiji ?

U obe, i u  rokenrolu i u etno muzici. Volim i klasičnu muziku na moje stihove. Mirjana Božidar Živković, nekad rektor Muzičke akademije u Beogradu, komponovala je za sopran i klavir moje pesme iz knjige "Lorka je umro od ljubavi", a Slobodan Atanacković i Dušan Radić na moje etno stihove iz knjiga "Mačvanke" i "Az buki vjedi"… 1975. godine dobili smo nagradu Udruženja muzičara Jugoslavije, pevala je Radmila Smiljanić.

Iza Vas je i značajan književni opus, koliko naslova potpisujete, i možete li neke svoje knjige da istaknete kao najvažnije?

Posmatrajući po oblastima, s' rokenrol tematikom: "Jer znala je mama mene će skrckati levi elementi". Ovu knjigu sam, uz "dobacivanje" Bana Moskovljevića napisao 1968. "Džuboks" je želeo da je objavi, ali je u beogradskoj štamapriji rasturen slog i uništen rukopis, tada nije smelo da se piše roman o rokenrolu. Objavljeno je samo prvo poglavlje u "Džuboksu". Potom sam napisao drugu verziju, i 1986. objavio ju je Slobodan Mašić, u Nezavisnim izdanjima. Od pank knjiga: "Dogfucker" i "Čizme slobode", a od ostalih —  monografije o Crnjanskom, Bori Stankoviću, Isidori Sekulić, Mikelanđelu…

Kako je muzika uticala na Vaše pisanje?

Sve moje dogodovštine i dogodovštine mojih rnr drugara, kasnije i punka, ja sam "bacio", i još uvek "bacam", na papir. Ima tu i humora, ali i potresnih sudbina. Moje rnr i punk knjige su dokumetni o jednom vremenu, i neka vrsta fanzina, jer uvek unutra stavim pesme, crteže i stripove ljudi sa ovih scena.

Bili ste i predsednik nekih klubova za mlade, i urednik novina. Kojih?

Početkom sedamdesetih, bio sam predsednik Kluba mladih stvaralaca Šapca, potom i pesničko-slikarske grupe "Boje i reči".  Sredinom 70 — ih uređivao sam list za mlade "Sele", potom list Udruženih škola Šapca — "Braća Srnić", a od osamdesetsedme do devedesete bio sam urednik "Drugara", lista osnovnih škola Opštine Šabac. Bio sam i urednik programa za mlade na Radio i tv Šapcu, kao i urednik Noćnog programa Radio Šapca. Danijela Pantić i Ognjen Amidžić bili su u mojoj ekipi. Danijela sada vodi "Slagalicu" na TV Beogradu, a Ognjen svoj šou na tv Pink-u. Kao "otporaš", vodio sam od 2001. do 2004. Art Otpor scenu, pri šabačkom NP "Otpor". Imali smo mnoge sekcije: literarna, recitatorska, filmska, muzička…

Da li ste član nekih profesionalnih udruženja?

Ne volim članstva, ali moralo se zbog zaštite autorskih prava. Od 1969., godine član sam SOKOJ-a, udruženja muzičara i tekstopisaca. Zamislite, u to vreme bilo nas je samo 9 tekstopisaca, i 20 kompozitora, sada nas ima 7.000!!!! Član sam i Udruženja književnika Jugoslavije/Srbije, ima tome više od dvadeset godina. Bilo nas je 98, a sada ima  2.500!…

Neke vaše knjige su adaptirane za radio igre. Koje?

Da, dve. "Čizme slobode", premijera na Drugom programu Radio Beograda bila je oktobra 2009-te, i "Šljamhaus" — oktobar 2010. Obe je adaptirao Ivan Velisavljević, panker koga sam upoznao kad je bio sedmi razred osnovne škole u Vladimircima. Očekujem da je decembra 2012-te biti premijera radio drame "Plastilčno lice", prema mom istoimenom romanu. Nastupao sam i u nekim filmovima. O fanzinima: "Fansines from Mars" i u igranom: "Pojačalo i gitara", po priči Slobodana Tišme. Glumio sam oca jednom pankeru…

Često kažu da je RNR način života, ne samo muzički pravac. Koliko je to fraza, a koliko istina?

RNR postulat je onaj biblijski: Voli bližnjeg svog. Ipak, mojoj rnr generaciji zameram što  se, uglavnom, udaljila od toga. Profit i novac je postao najvažniji. Pa gledajte, ni jedan od "matorih" rnr bendova ne forsira, to jest ne prenosi svoje znanje i iskustvo nekom mladom bendu. Čak ni njihova deca se ne bave rokenrolom, nego gluvare po diskotekama i splavovima, kao da se rnr očevi plaše da će im sinovi uzeti primat. Tako je i u panku. Ima mnogo lažnjaka. Sad su svi bili rokeri i pankeri. No, mi se svi međusobno poznajemo, pa prava rnr i pank scena zna ko je ko, šta je šta… otkad je u njoj, da li je bio vikendaš, ili ne, ili je bio ubačen od strane vlasti da nas špijunira i cinkari.

Koje grupe i izvođače bi ste istakli kao najvažnije u opredeljenju da praktično život posvetite muzici?

Rok grupe  s početka/sredine/ 60 — ih. Bile su ubojitije, kad je reč o tekstovima, i o muzici. Rok je počeo da se osipa kad je nastala moda „rok opera“ i spektakularnih koncerata, ne za uho, nego za oko. I pank grupe od sredine sedamdesetih do početka devedesetih. Sad mi je jadno kad vidim neki pank bendovi pevaju o siromaštvu, ratovima, mukama, a pripadaju bogatoj srednjoj klasi, ili onoj višoj. Ima i takvih pank pisaca, miljenika medija i glamur časopisa… na promocije im dolaze ministri! Gledali su i gledaju život kroz prozor svojih toplih soba, a pišu o nekakvom buntu i otporu, koji je čist lažnjak…

Vi niste rođeni u Šapcu, ali ste ceo život proveli u Šapcu. Kakav je odnos muzike nekada i danas u Šapcu? Ima li kretivnosti mladih kao nekada?

Ja sam po pradedi iz okoline Valjeva, pradeda, guslar Gliša, bio je brat od strica piscu Milovanu Glišiću.  Potom se pradeda doselio u Mačvu. Ali naš sprki usud, naši ratovi, naše seobe. Očevi preci su iz Mačve izbegli u južnu Srbiju pred naletom Austrougara, a i deda mi je bio kapetan. Vratili smo se krajem četrdesetih. Otuda mi je Šabac u srcu. Sad se bavim pisanjem, i starost me hvata, pa slabije znam šta se događa na šabačkoj muzičkoj sceni. Čujem, muke muče mladi muzičari, grad ih se seti samo za Uskršnji koncert, i novogodišnju svirku na Trgu, i to, priča se, besplatno krljaju. A gosti dobiju po nekoliko hiljada, ako ne i više, evrića, naravno iz budžeta. U moje vreme, bendovi, pisci i glumci koji gostuju u Šapcu dobijali su od prodatih ulaznica, ništa ovako, na ruke ili ispod ruke, i iz budžeta. Nema posete, nema ni para, beše u moje vreme. Sad nema gde da se vežba, ni da se svira. Šabac više nije onaj od pre, kad je bio lider u privredi i ekonomiji. Nabrojte mi neku sadašnju šabačku firmu koja ima novine, razglasnu stanicu, sportsko i kulturno-umetničko društvo, neki rnr bend, svoju salu, razglasnu stanicu, kao u moje vreme… Ne vidim mlade rnr muzičare ni u medijima… Samo 'novokomponovane zvezde'…

Vas obično navode kao primer čoveka koji je život proveo u manjem gradu, a opet postigao mnogo, iako nije živeo u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i nekom od velikih gradova. Ima li uopšte veze za prave stvaraoce gde se nalaze?

U moje vreme nije. Šabac je bio bezmalo centar kulture u ex Yu. Sada, veći centri pružaju veću mogućnost. Šabac ima dva-tri medija, a tamo po dvadesetak. Šabac nema izdavače, tamo ima. Sad su varošice postale centar okolnih sela, a metropole centar okolnih varošica, i kad ti neurbani, ali stranački ili lovarno moćni, sole pamet  šta je urbano i šta je kultura, i određuju ti — ovo možeš, ovo ne možeš, tu je internet kao spas. Dostupan ti je ceo svet, nalaziš sebi pravo društvo, pa mi nije važno gde sam i da li će me neko prihvatiti ovde. Vidim na youtube ima mnogo mojih pesama, mislim na muziku. "Ulicu jorgovana" preslušalo je oko dvesta hiljada, a "Žubor voda žuborila" preko sto pedeset hiljada. Ja sam putem interneta stekao mnogo prijatelja širom sveta. Razaslao sam im moje knjige, koje su uglavnom nonprofit i samizdat, malo šta mi je neko objavio, ako jeste debelo sam to odradio pišući recenzije piscima ili  lektorišući i korigujući. Neke moje knjige su prevedene. Na primer, moje kratke hardhorror priče "Šljamhaus" prevedene su u Baltimoru, imaju slavistiku na Univerzitetu, pod nazivom — "The Wreckhouse Tales", i dobile su najveću  ocenu od strane kritičara, kako ja za priče, tako Tamara Isaković i Daniel Radočaj za likovnu opremu.

Kažu da teška vremena utiču pozitivno na umetnost u svakom smislu, pa tako i na muziku. Ipak, čini se da muzika nije ni blizu nekadašnjeg nivoa, gde leži problem?

Pretvorila se u Profit i Novac. Talenat više nije važan. Daj pare, i imaš cd, imaš nastup na tv, udarno vreme, imaš spotove, knjigu… Na naslovnoj strani si. Poželjno je da budeš što prostiji, vulgarniji,  slava ti je veća. Užas… Ja sam sin stolara i krojačice, nije imao ko da me gura. Ali bili su konkursi pod šifrom. Dobijem prvu nagradu, i eto mojih stihova na festivalima, pločama, eto i mojih romana. Pod šifrom sam, među trista autora, dobio prvu nagradu i za feljton o Crnjanskom u "Večernjim novostima", osamdesetšeste, a konkurisali su i članovi naše Akademije nauka. A dobijao sam nagrade i za sinopsise, snimljeni su neki dokumentarci na moje teme. Sad za konkurs moraš da pošalješ puno ime i prezime, i broj tekućeg i žiro računa. Moj mladi komšija kaže: "Nazovu banku i provere, pa ako imaš para da kupiš nagradu a posle pričaš dobio si je". Evrovizija nema  konkursa — slavni idu. Nije fer. Možda među mladima ima boljih kompozitora i tekstopisaca od Brege, Kovača,  Željka… Vidim, počeli su mediji da traže talente, ali, s časnim izuzecima, žiri se šegači s takmičarima, kao da namerno prihvataju i kojekakve jadničke da im se narod smeje, fol-zabava.


Šabačka čivija | 21.12.2011.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: