Nenad Grujičić (1954)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: « 1 2 3 4 »   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Nenad Grujičić (1954)  (Pročitano 53814 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #40 poslato: Maj 10, 2012, 08:47:59 pm »

**

ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE NENADA GRUJIČIĆA


Ove godine Brankovo kolo svečano obeležava 165. godišnjicu objavljivanja prve knjige pesama Branka Radičevića u Beču, pored ostalog i osobenim stvaralačkim poduhvatom — Antologijom srpske poezije (1847—2000). Knjiga o kojoj je večeras reč, kako se u njenom pogovoru navodi, nastoji da pokaže beskrajnu lepotu poezije u srpskom jeziku i da istakne svu njenu raskoš u periodu od jednog i pô veka — praćenjem putanje eksplozije pesničkog jezika. Autor antologije, kao što je poznato, jeste pesnik, pisac, kritičar, esejista i polemičar, Nenad Grujičić, dakle, svestran književni stvaralac, uz to dugogodišnji predsednik Brankovog kola. Autor je tridesetak knjiga — ponajviše pesničkih, ali i knjiga drugačijeg žanrovskog određenja.

U bogatoj bibliografiji Nenada Grujičića, koja broji oko 1500 jedinica, čak 270 odnosi se na njegovu zastupljenost u antologijama. Dakle, i on sam jeste pesnik koji se visoko pozicionira u antologijskim izborima i koji je pritom, sastavljajući antologiju srpske poezije, izbegao uvrštavanje svojih pesama. Svojevremeno, Grujičić je napisao monografiju o Branku Radičeviću: Branko — pesnik mladosti, koja je do sada imala četiri izdanja u tiražu preko 20 000 primeraka. Priredivši antologiju srpske poezije "od Branka naovamo", on je na svojevrstan način, po drugi put, omogućio razmenu darova između njega i Brankovog kola, odnosno Branka i njega.

Tokom 20. veka pojavilo se više od sedamdeset antologija srpske poezije — različitih po korpusu uvrštenih pesama, kriterijumima na osnovu kojih su sastavljane, kompozicionoj oblikovanosti, tematskoj usmerenosti i drugim pojedinostima koje utiču na oblikovanje cvetnika. Do početka 2009. godine, kako se u predgovoru ove antologije navodi, u nas se pojavilo 2148 različitih antologija, zbornika, almanaha, hrestomatija, panorama, izbora i sličnih projekata. Ova antologija je posve osobena, umnogome i svojim visoko postavljenim zahtevima — antologičar ne skriva ambiciju da revalorizuje postojeću mapu i koordinate srpske poezije, te primeni nov pristup sastavljajući pesnički cvetnik.
 
*
 
Antologija srpske poezije, kao što je i u naslovu istaknuto, obuhvata period od 1847. do 2000. godine. Godina 1847. od izuzetnog je značaja za srpski jezik, poeziju i kulturu, poznata kao godina Vukove pobede, godina kojom su okončana višedecenijska zalaganja za upotrebu srpskog narodnog jezika u književnosti. Te godine pojavile su se u Beču Pesme Branka Radičevića, Gorski vijenac Petra II Petrovića Njegoša, a potom je na srpskom jeziku štampan Stari zavjet u prevodu Vuka Stefanovića Karadžića i filološka rasprava Rat za srpski jezik i pravopis Đure Daničića. Antologija započinje upravo poezijom Branka Radičevića. Tome ima više razloga, o kojima će biti reči u opsežnijim pogledima na ovu značajnu knjigu.
 
Sa distancom od dvanaest godina, period koji je antologijom obuhvaćen — stotinu pedeset i tri godine — priređivač u pogovoru knjige ističe kao "interval punog životnog zamaha i razvoja srpske poezije, (kao) vreme velikog i ubrzanog zrenja, istorijskih i kulturnih turbulencija, revolucija i ratova, padova i podizanja, poniženja i pobeda."
 
Ističući poeziju Branka Radičevića na inicijalno mesto u antologiji, moglo bi se očekivati da je reč o knjizi koja prati stražilovsku liniju pevanja. Međutim, to nije slučaj. Ipak, ta linija, kako se navodi u pogovoru, jeste "aorta ovog cvetničkog krvotoka", u koji ulaze i "druge raznolike struje i kapilari srpske poezije, mnogi visovi i vihorovi, neslućeni vrtlozi i virovi pesničkog jezika, kao i zatišja i zamirja, bonace i oaze". Tako, ova antologija pokazuje širinu i lepotu srpskog jezika ostvarenog u najrazličitijim pesničkim rešenjima, u slobodnom i vezanom stihu, u raznovrsnim formama i oblicima, u nepreglednom mnoštvu tematskih i motivskih polja, u dionizijskom i apolonijskom tonu, u kreativnim moćima poezije.
 
*

Antologija srpske poezije (1847—2000) na makroplanu sačinjena je iz tri krupne celine — predgovora, poezije 290 zastupljenih pesnika i završnih priređivačevih napomena. Predgovor predstavlja jedanaest esejističkih tekstova.

1. Od toga, osam tekstova tematski je vezano za poeziju, o čemu svedoče i naslovi — O pesničkoj reči, O besmrtnosti poezije, O poeziji i duši, O talentu i grehu, O poeziji, vremenu i smrti, O čitanosti poezije, O slobodnom stihu, O slobodnom i vezanom stihu, i o još ponečem, pri čemu biva jasno da ih je napisala, pre svega, pesnička ličnost.
 
2. Druga celina predgovora ima naziv O antologijama i u njoj se kritičkim uvidima pravi osvrt na važne antologije srpske poezije — antologiju Bogdana Popovića, Zorana Mišića, Miodraga Pavlovića, Vladimira Jagličića, Milosava Šutića, Miroslava Egerića i Andreja Bazilevskog, ali u kratkim crtama, i na nekolike antologije iz najnovijeg vremena o kojima je priređivač u našim listovima i časopisima opširnije i, mahom, polemički pisao.

Neke znamenite antologije pojavile su se pre više od pola stoleća, te biva poželjno "revalorizovati njihove koordinate i svest iskazanu u predgovorima, pridodati sveža zapažanja stasala kroz proces zrenja pesničkog jezika u Srba, i uopšte. Za nama je višedecenijski period koji je iznedrio primere vrhunske poezije i to se mora poštovati", navodi se u predgovoru, uz isticanje da je poezija "najmoćniji deo srpske književnosti".

3. Treća celina predgovora naslovljena je sledećim rečima: O Branku i pesnicima romantizma. Među romantičarima Branko ima izuzetnu poziciju u ovoj cvetničkoj knjizi, iz razumljivih razloga — privilegovanu.

4. Četvrta celina predgovora ima naziv O pesnicima dvadesetog veka. Poezija novog doba, tokom kojeg je, kako se u pogovoru navodi, "kulminisao razvoj maternjeg jezika u značenju", predstavlja najznatniji deo antologije i prvenstveno je unošenjem i odabiranjem pesama ovoga doba primenjen nov pristup, koji menja poziciju pojedinih antologijskih pesnika, a uz to ističe nova ili zaboravljena imena, čija poezija nikada na takav način nije tretirana.
 
Antologija obuhvata ukupni korpus srpskog jezika — poeziju ekavskog i ijekavskog izgovora. Priređivač, koji je i sam autor poezije na oba izgovora, navodi da je ekavsko/ijekavsko obilje privilegija jednoga jezika, visoka kreativna mogućnost za dosezanje iznenađujuće raznovrsnih krasota, navodeći Njegoševe reči: "Lepo, ljepo, lipo i lijepo,/ belo, bjelo, bilo i bijelo,/ listići su jednoga cvijeta,/ u isti se pupolj odnjihali."

*
 
Jedno od najvažnijih pitanja koje se povodom svake antologije postavlja jeste sledeće: Koji su pesnici u njoj zastupljeni?, a zatim i: Po kojim je kriterijumima ona sastavljana? Odgovori na ova pitanja nalaze se u završnim napomenama Antologije.
 
Priređivač navodi sledeće: Prednost su imali pesnici kontinuiteta, "autori koji su trajali i traju kroz vreme, pesnici — sa istim ili pojačanim stvaralačkim intenzitetom, u stalnoj potrebi da se menjaju i podižu lestvicu pesničkog dometa i slobode". Uzete su u obzir "pesme koje izazivaju snažan doživljaj, pesme vidljive kreativne vitalnosti, pesme iz kojih izbija životna posvećenost talentu što peva, pesme koje teže obolu savršenstva ili već poseduju puninu kruga ostvarenosti, pesme detalja sa univerzalnim silnicama koje se obraćaju i današnjem čoveku (ali i onom u budućnosti), pesme koje bi da pobegnu iz memle zatvorenih prostora i navika, pesme nastale na principu jezičke igre u svim pravcima, pesme koje predstavljaju duševno iznenađenje i vrh umetničke tvorbe u ma kojem poetičkom obrascu."

Ukoliko bi se tražio kratak manifest po kojem se rukovodio Nenad Grujičić, onda je to, pored ostalog, sentenca pesnika Ezre Paunda koja glasi: Pesnik s početka piše, a docnije peva. U ovoj antologiji prednost imaju pesnici koji su propevali u srpskom jeziku, kojima je jedinstvo muzike i značenja u jeziku dostiglo kreativni maksimum.

Gde god je bilo ostvarivo i u skladu sa određenim kriterijumima, pesniku su uvrštene pesme i u slobodnom i u vezanom stihu. U Napomenama je otkrivena još jedna osobena pojedinost: "jedna dobra pesma u opusu autora nije dovoljan uslov da bi pesnik bio zastupljen u ovoj antologiji. Da bi jedna pesma ušla, opus toga pesnika mora sadržavati najmanje dve izvrsne pesme. (...) Tako će zastupljena pesma reći da pesnik ima još poezije koja zaslužuje pažnju — najmanje još jednu — da se njegovo delo ne iscrpljuje niti završava jednom jedinom. Ulaskom u antologiju sa jednom pesmom, pesnik je preporučen za nova čitanja i analize; priređivač, dakle, podrazumeva da zastupljeni pesnik ima još celina u kojima se ogleda uvrštena pesma." Dalje se navodi sledeće: izostali su "autori čije pretenciozno stihoklepstvo ne zna za maternju melodiju stiha", nije mogao biti uvršten "pesnički govor iz druge ili treće ruke", tj. "kopija pevanja lišena ličnog pečata", "tvorevine bez individualne siluete dara".
 
"Jedan od priređivačevih orijentira", takođe otkriveno u Napomenama, "bila je i čuvena heraklitovska sintagma pevanje i mišljenje, docnije impregnirana viđenjima Helderlina, Ničea i Hajdegera, uz istovetni naslov eseja našega Svetozara Markovića, sintagma koja odavno predstavlja manifest u malom. U primerima umnožavanja stranica ove antologije, to izgleda ovako: prednost imaju pesnici čije se stvaralaštvo zasniva na pevanju, zatim autori čije pesme predstavljaju sintezu pevanja i mišljenja, odnosno, mišljenja i pevanja." Dakle, u antologiju nisu ušli tekstovi zasnovani na goloj i pesnički nefunkcionalnoj refleksivnosti. Ipak, misaonoj poeziji bilo je mesta i u ovome cvetniku, ali, kako se navodi, samo ako je "impregnirana odjekom zvuka koji sintetiše dionizijsko i apolonijsko", odnosno, ako pesnik, po rečima Miloša Crnjanskog, ume dati "tačnu sliku misli što spiritualnije" — jer, bez kosmoloških i apokaliptičkih vizija koje bi poeziju učinile metafizičkom, teško je govoriti o bogatoj misaonosti.

Među koricama ove antologije mesto je dobila i poezija pesnika koji dosad nisu slovili kao antologijski — bilo da njihovo pesničko delo nije primećivano ili je iz predrasuda ili nedovoljne obaveštenosti zapostavljano. Najizrazitiji primer jeste poezija Petra Milosavljevića, koja nije zastupljena ni u jednoj antologiji srpske poezije — priređivač, odabirajući njegove pesme, nastoji da objasni "specifičan slučaj antologijskog pesnika".

Kao što je tokom prošlogodišnjeg Brankovog kola otkriveno, među pesnicima druge polovine dvadesetoga veka našli su se i kantautori i pesnici rokenrola, pripadnici savremene muzičke scene. Ta smela odluka doneta je, kako antologičar navodi, sa namerom da se pomere koordinate antologija srpske poezije, relativizuju pogledi na kojima su slični projekti zasnovani, te da se dâ zamah pesničkom duhu i slobodi, što je već učinjeno i u drugim većim kulturama. Takođe, ističe se da je i pesnikinjama dato šire prisustvo, što u mnogim antologijama nije bio slučaj.

Na pitanje da li u ovoj antologiji postoji jedan jedini pesnik koji je brojem pesama privilegovan, kao što je to bio slučaj sa poezijom Jovana Dučića u antologiji Bogdana Popovića ili pesmama Vaska Pope u antologiji Miodraga Pavlovića, odgovor glasi — ne, nema. U ovoj antologiji postoji više tzv. privilegovanih pesnika, ukupno sedam, kojima je uvršten maksimalni broj od — deset pesama. To su: Branko Radičević, Laza Kostić, Vojislav Ilić, Vladislav Petković Dis, Jovan Dučić, Miloš Crnjanski i Stevan Raičković. Ipak, svaka je zastupljena pesma, po ubeđenju priređivača — antologijska. Otuda se ova antologija može posmatrati i kao antologija pesnika, odnosno, prema pomenutim kriterijumima, najboljih njihovih pesama, izvan opšte odrednice koju nazivamo poezijom. Sasvim je očigledno da je priređivač duboko probdeo nad pesničkim opusima i, snažno koncentrisan, birao pesme koje su ušle u Antologiju, pesme koje izazivaju visoko čitalačko uzbuđenje i snažan doživljaj.

Ovo je knjiga o kojoj će se mnogo govoriti, ali pre svega — knjiga koja se radosno i iznova lista i čita, stalnim uzdizanjem do novih pesničkih vrhunaca, kojima nikada nema kraja. Razlog tome sadržan je u rečima kojima se Antologija i završava: "Sve što se pojavilo kao reč u najviše značenja, kao istinska poezija bez sumnje u povod nastanka, sve što poseduje otisak originalnog i neponovljivog, pevanog i doživljenog, sve što je najavilo neuništivi prosev duha u maternjem jeziku i ostvarilo se kao mera talenta u erosu pevanja, stalo je i pristalo u ovu antologiju."
 
Marija Sloboda
 
(Tekst izrečen na promociji na 41. Brankovom kolu, 7. septembra, 2012.)
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #41 poslato: Maj 10, 2012, 08:57:14 pm »

*

NENAD GRUJIČIĆZastupljen u antologijama


001. Život i san / Nenad Grujičić. — Izbor: "Dvadeset mlađih srpskih pesnika" priredili Predrag Marković i Rajko Lukač.
       U: Pitanja. — ISSN 0351-1936. — God. 11, br. ¾ (1979), str. 72.
 
002. Njegovo veličanstvo / Nenad Grujičić. - Izbor: "Dvadeset mlađih srpskih pesnika" priredili Predrag Marković i Rajko Lukač.
       U: Pitanja. — ISSN 0351-1936. — God. 11, br. ¾ (1979), str. 72.
 
003. Prevodilački rad / Nenad Grujičić. — Izbor: "Dvadeset mlađih srpskih pesnika" priredili Predrag Marković i Rajko Lukač.
       U: Pitanja. — ISSN 0351—1936. — God. 11, br. ¾ (1979), str. 72.
 
004. Tobogan-lavirint / Nenad Grujičić. — Izbor: "Dvadeset mlađih srpskih pesnika" priredili Predrag Marković i Rajko Lukač.
       U: Pitanja. — ISSN 0351-1936. — God. 11, br. ¾ (1979), str. 72.
 
005. Генерално спремање / Ненад Грујичић. — Сепарат "Панорама млађе српске поезије" / избор Никола Вујчић.
       У: Зора. — Год. 5, бр. 11 (март 1984), стр. 4.
 
006. Једно и друго / Ненад Грујичић. — Сепарат "Панорама млађе српске поезије" / избор Никола Вујчић.
       У: Зора. — Год. 5, бр. 11 (март 1984), стр. 4.
 
007. На обалама балканских речица / Ненад Грујичић. — Сепарат "Панорама млађе српске поезије" / избор Никола Вујчић.
       У: Зора. — Год. 5, бр. 11 (март 1984), стр. 4.
 
008. Сос / Ненад Грујичић.
       У: Кључеви : из новијег песништва у Југославији : 1968-1984 / избор Јовица Аћин. — Вршац :
       Књижевна општина, 1984. — Стр. 117—118.
 
009. Klima / Nenad Grujičić.
       U: Šum Vavilona : (kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije) / [priredili] Mihajlo Pantić, Vasa Pavković. —
       Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988. — Str. 386—387.
 
010. Muncǎ de traducǎtor / Nenad Grujičić.
       U: Arhipelagul dantelat : antologia tinerilor poeţi din Serbia / [selecţia versurilor de] Mariana Dan, Miljurko Vukadinović ;   
       [traducerea versurilor aparţine Marianei Dan-Mijović ; desene de Florin Pucǎ]. — Panciova : Lumina, 1988. — Str. 92—93.
 
011. Muncǎ de traducǎtor / Nenad Grujičić.. — Zajed. stv. nasl.: Arhipelagul dantelat / [selecţia versurilor de] Mariana Dan,
       Miljurko Vukadinović ; [traducerea versurilor aparţine Marianei Dan-Mijović].
       U: Lumina. — ISSN 0350-4174. — God. 42, br. 10—12 (1988), str. 88—89.

012. Olovka / Nenad Grujičić.
       U: Šum Vavilona : (kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije) / [priredili] Mihajlo Pantić, Vasa Pavković. —
       Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988. — Str. 383.

013. Prevodilački rad / Nenad Grujičić.
       U: Šum Vavilona : (kritičko-poetska hrestomatija mlađe srpske poezije) / [priredili] Mihajlo Pantić, Vasa Pavković. —
       Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1988. — Str. 384—385.

014. Traiectoria / Nenad Grujičić.
       U: Arhipelagul dantelat : antologia tinerilor poeţi din Serbia / [selecţia versurilor de] Mariana Dan, Miljurko Vukadinović ;
       [traducerea versurilor aparţine Marianei Dan-Mijović ; desene de Florin Pucǎ]. — Panciova : Lumina, 1988. — Str. 92.

015. Traiectoria / Nenad Grujičić. — Zajed. stv. nasl.: Arhipelagul dantelat / [selecţia versurilor de] Mariana Dan, Miljurko Vukadinović ;
       [traducerea versurilor aparţine Marianei Dan-Mijović].
       U: Lumina. — ISSN 0350-4174. — God. 42, br. 10—12 (1988), str. 88.

016. Knjiga / Nenad Grujičić.
       U: Zvuci i komešanja : pesmovnik ("antologija") novijeg pesništva u Srbiji : 87 pesnika / [priredio] Miljurko Vukadinović. —
       [1. izd.]. — Beograd : Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989. — Str. 141.

017. Pletivo / Nenad Grujičić.
       U: Zvuci i komešanja : pesmovnik ("antologija") novijeg pesništva u Srbiji : 87 pesnika / [priredio] Miljurko Vukadinović. —
       [1. izd.]. — Beograd : Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989. — Str. 140.

018. Sos / Nenad Grujičić.
       U: Zvuci i komešanja : pesmovnik ("antologija") novijeg pesništva u Srbiji : 87 pesnika / [priredio] Miljurko Vukadinović. —
       [1. izd.]. — Beograd : Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1989. — Str. 140—141.

019. Bestidnica / Nenad Grujičić.
       U: Antologija : savremeno pesništvo u Vojvodini : 1945—1990. / [priredio] Selimir Radulović. — Novi Sad :
       Književna zajednica Novog Sada, 1990. — Str. 190—191.

020. Devetogodišnjak / Nenad Grujičić.
       U: Majka : 100 pesama o majci / priredio Raša Perić. — Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1990. — Str. 141.

021. Krvavi gest / Nenad Grujičić.
       U: Antologija : savremeno pesništvo u Vojvodini : 1945-1990. / [priredio] Selimir Radulović. — Novi Sad :
       Književna zajednica Novog Sada, 1990. — Str. 190.

022. Везане слике / Ненад Грујичић.
       У: Модерно српско пјесништво : велика књига модерне српске поезије — од Костића и Илића до данас /
       [приредио] Стеван Тонтић. — Сарајево : Свјетлост, 1991. — Стр. 976

023. [Moj lik] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

024. [Muva u ćošku] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

025. Ореол на прагу / Ненад Грујичић.
       У: Модерно српско пјесништво : велика књига модерне српске поезије — од Костића и Илића до данас /
       [приредио] Стеван Тонтић. — Сарајево : Свјетлост, 1991. — Стр. 975.

026. [Prašina na putu] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

027. [Pred noć ribe] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

028. Раздрљено крило / Ненад Грујичић.
       У: Модерно српско пјесништво : велика књига модерне српске поезије — од Костића и Илића до данас /
       [приредио] Стеван Тонтић. — Сарајево : Свјетлост, 1991. — Стр. 977.

029. [Sat bez kazaljki] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

030. [Starica podvezuje] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

031. [U kutiji] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

032. [Čovjek češlja dijete] / Nenad Grujičić.
       U: Grana koja maše : (pregled haiku pesništva u Jugoslaviji) / [priredio] Milijan Despotović. — [1. izd.]. — Požega :
       Svitak, 1991. — Str. 80.

033. Ореол на прагу / Ненад Грујичић.
       У: Трг пјесника 1991 / [уредник Радомир Уљаревић]. — Подгорица : Октоих, 1992. — Стр. 77.

034. Језик матерњи / Ненад Грујичић.
       У: Осама на тргу / избор и предговор Гојко Божовић. — Подгорица : Октоих, 1993. — Стр. 64—65.

035. Облачна рука / Ненад Грујичић.
       У: Осама на тргу / избор и предговор Гојко Божовић. — Подгорица : Октоих, 1993. — Стр. 62—63.

036. Плетиво / Ненад Грујичић.
       У: Осама на тргу / избор и предговор Гојко Божовић. — Подгорица : Октоих, 1993. — Стр. 61.

037. Ода најлон-кеси / Ненад Грујичић.
       У: Питање живота  : екологија у поезији савремених новосадских песника : антологија /
       [приредили] Андреј Живор, Драган Матовић. — Нови Сад : Градска библиотека, 1994. — Стр. 81—82.

038. A Pencil = Оловка / Nenad Grujičić ;  translated by Gordana Platiša.
       U: Serbian literary magazine. — ISSN 0354-7027. — No. 1—2 (january-april 1995), str. 343.

039. Life and Dream = Живот и сан / Nenad Grujičić ;  translated by Gordana Platiša.
       U: Serbian literary magazine. — ISSN 0354-7027. — No. 1—2 (january-april 1995), str. 342.

040. Недеља / Ненад Грујичић.
       У: Седми дан : недеља у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Вршац : Заједница аутора Угао, 1995. — Стр. 62.

041. The Light and Sounds = Светлост и звуци / Nenad Grujičić ; translated by Gordana Platiša.
       U: Serbian literary magazine. — ISSN 0354-7027. — No. 1—2 (january-april 1995), str. 343.

042. Žalm / Nenad Grujičić.
       U: Nekonečný modravý kruh : antologie srbské moderní poezie / sestavili a údaje o autorech napsali Ljubiša Đidić a Ivan Dorovský ;
       přeložili Otto František Babler, Dagmar Dorovská, Ivan Dorovský, Dušan Glombíček a Jindřich Uher ; předmluvu napsal
       Ivan Dorovský ; doslov Ljubiša Đidić ; obálku navrhla a ilustrovala Dagmar Dorovská. — [1. vyd.]. — Brno : Masarykova univerzita :
       Společnost přátel jižních Slovanů v České republice, 1996. — Str. 212.

043. Недеља / Ненад Грујичић.
       У: Чекајући повратак Дучићев : Дучићеве вечери поезије, Требиње '94 и '95 / [приредили] Спасоје Албијанић, Коча
       Говедарица. — Требиње : Дучићеве вечери поезије ; Пале : Српска штампа, 1996. — Стр. 229.

044. Třpytka / Nenad Grujičić.
        U: Nekonečný modravý kruh : antologie srbské moderní poezie / sestavili a údaje o autorech napsali Ljubiša Đidić
        a Ivan Dorovský ; přeložili Otto František Babler, Dagmar Dorovská, Ivan Dorovský, Dušan Glombíček a Jindřich Uher ;
        předmluvu napsal Ivan Dorovský ; doslov Ljubiša Đidić ; obálku navrhla a ilustrovala Dagmar Dorovská. - [1. vyd.]. —
        Brno : Masarykova univerzita : Společnost přátel jižních Slovanů v České republice, 1996. — Str. 212.

045. Унатражак / Ненад Грујичић.
        У: Словар о одшелнику : од материног тролудака до стоглава : антологија поетске речи [о мени]. Св. 2 /
        [приредио и ликовно опремио] Милић од Мачве. - Београд : Милићево здање на Звездари "Кула на седам ветрова" :
        Задужбина Милића од Мачве, 1996. — Стр. 469.

046. Божји банкет / Ненад Грујичић.
        У: Преноћен живот : антологија боемске поезије / приредили Ратко Чолаковић, Драгомир Ћулафић ;
        [графике и цртежи Богдан Кршић]. — Београд : Interpress, 1997. - (Посебна издања / [Интерпрес, Београд] /
        Interpress). — Стр. 216.

047. Грех / Ненад Грујичић.
        У: Велика тајна : од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја / [приредио] Перо Зубац ; [вињете Марко Панић]. —
        Београд : БМГ, 1997. — Стр. 297.

048. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Велика тајна : од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја / [приредио] Перо Зубац ; [вињете Марко Панић]. —
        Београд : БМГ, 1997. — Стр. 295.

049. Жижак / Ненад Грујичић.
        У: Велика тајна : од Стевана Тонтића до Ђорђа Сладоја / [приредио] Перо Зубац ; [вињете Марко Панић]. —
        Београд : БМГ, 1997. — Стр. 296.

050. Знаци / Ненад Грујичић.
        У: Почетак песме : избор из савремене југословенске поезије / приредио Ласло Блашковић. — Нови Сад :
        ИНГ комерц, 1997. — Стр. 83.

051. Песма иза брда / Ненад Грујичић.
        У: Бескрајни плави круг : антологија модерног српског песништва : 1945—1995 / [приредио] Љубиша Ђидић. —
        [1. изд.]. — Београд : Апостроф, 1997. — Стр. 275—276.

052. Светлост и звуци / Ненад Грујичић.
        У: Бескрајни плави круг : антологија модерног српског песништва : 1945—1995 / [приредио] Љубиша Ђидић. —
        [1. изд.]. — Београд : Апостроф, 1997. — Стр. 275.

053. Тишина / Ненад Грујичић.
        У: Бескрајни плави круг : антологија модерног српског песништва : 1945-1995 / [приредио] Љубиша Ђидић. —
        [1. изд.]. — Београд : Апостроф, 1997. — Стр. 276.

054. Гар / Ненад Грујичић.
        У: Када будемо трава : антологија новијег српског песништва / [приредио] Владимир Јагличић. —
        Врбас : Слово, 1998. — Стр. 244.

055. Год / Ненад Грујичић.
        У: Када будемо трава : антологија новијег српског песништва / [приредио] Владимир Јагличић. —
        Врбас : Слово, 1998. — Стр. 245.

056. Знаци / Ненад Грујичић.
        У: Када будемо трава : антологија новијег српског песништва / [приредио] Владимир Јагличић. —
        Врбас : Слово, 1998. — Стр. 243.

057. Лелуј / Ненад Грујичић.
        У: Када будемо трава : антологија новијег српског песништва / [приредио] Владимир Јагличић. —
        Врбас : Слово, 1998. — Стр. 242.

058. На коленима / Ненад Грујичић.
        У: 111 љубавних песама / [приредио] Недељко Попадић ; [превели Коља Мићевић... и др.]. —
        Београд : Дечја литература, 1998. — Стр. 180—181.

059. Питаш мајку / Ненад Грујичић.
        У: Песме о мајци : антологија песама о мајци / [приредио] Бранислав Бојић. — 1. изд. —
        Београд : Агро еко, 1998. — Стр. 451.

060. Жижак / Ненад Грујичић.
        У:  Унирексова књига љубавне поезије / [приредили] Слободан Милић, Будимир Фатић ;
        [предговор Драгомир Брајковић]. — Београд : ЈУ Унирекс МБ ; Подгорица : Унирекс, 1999. — Стр. 261.

061. Једначина љубави и смрти / Ненад Грујичић.
        У: Клетва : Србија, пролеће 1999 : песме / приредио Мома Димић. — Београд :
        Удружење књижевника Србије, 1999. — Стр. 97—98.

062. Sestina lirica / Nenad Grujičić.
        У: Алманах. — ISSN 1450-6165. - 1999, стр. 200—201.
        Надређени ств. насл.: Из српске љубавне поезије / [приредио] Стојан Бербер.

063. Белези / Ненад Грујичић ; [препев] (Паскал Гилевски).
        У: Српската поезија во XIX и XX век / составиле Гане Тодоровски, Паскал Гилевски ;
        [автори на препевите Гане Тодоровски ... и др.]. — Скопје : Матица македонска, 2000. — Стр. 437.

064. Божји банкет / Ненад Грујичић.
        У: Несебичан музеј : антологија поезије : 1938—2000 / [приредио] Мирослав Лукић. — 2. прегледано и
        допуњено изд. — Београд : Мобаров институт пишчевих издања ; Раброво : Заветине, 2000. — Стр. 151—152.

065. Епифанија / Ненад Грујичић.
        У: Несебичан музеј : антологија поезије : 1938—2000 / [приредио] Мирослав Лукић. — 2. прегледано и
        допуњено изд. — Београд : Мобаров институт пишчевих издања ; Раброво : Заветине, 2000. — Стр. 152.

066. Једначина љубави и смрти / Ненад Грујичић.
        У: Рањено пролеће : анти НАТО песме / [уредник Рале Нишавић]. — Нови Сад : Бистрица, 2000. — Стр. 26—28.

067. Деветогодишњак / Ненад Грујичић.
        У: Орфејеве двојнице : самоизабрани цветник савремене српске поезије / приредио и поговор написао
        Павле Живанов ; [цртежи Милан Петров]. — Нови Сад : Прометеј : Градска библиотека, 2001. — Стр. 51.

068. Жижак / Ненад Грујичић.
        У: Црно једро ветра : антологија савремених сонетних венаца / [приредио] Љубислав Милићевић. —
        Бијело Поље : Одзиви, 2001. — Стр. 41—48. Сонетни венац.

069. Једначина љубави и смрти / Ненад Грујичић.
        У: Споменица Новосађана : 78 дана рата и страдања / [приредио] Ђорђе Рандељ ;
        [фотографије Бранислав Лучић]. — Novi Sad : SAN, 2001. — Стр. 64—66.

070. Kompas / Nenad Grujičić.
        U: Sto godina, sto pesnika : Vojvodina XX vek : [antologija] / priredio Milan Živanović. —
        Novi Sad : Aurora, 2001. — Str. 328.

071. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Орфејеве двојнице : самоизабрани цветник савремене српске поезије / приредио и поговор написао
        Павле Живанов ; [цртежи Милан Петров]. — Нови Сад : Прометеј : Градска библиотека, 2001. — Стр. 49.

072. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Још љубити могу : зборник српске љубавне лирике : (XIX и XX вијек) / саставио Горан Максимовић ;
        [илустрације Ерна Јакубовић-Лангурић]. — Бања Лука : Романов ; Београд : Бард-фин, 2002. —
        ISBN 99938-702-1-8. — Стр.  456.

073. Душа и вода / Ненад Грујичић.
        У: Лирика воде : изабране песме о водама / [приредио] Милан С. Косовић. — Београд :
        Интерпринт, 2002. — Стр. 402.

074. [Мува у ћошку] / Ненад Грујичић.
        У: Јутро припада птицама : југословенско хаику песништво. Т. 1, (А—И) / изабрали и приредили
        Љиљана Марковић, Милијан Деспотовић, Александра Вранеш ; [илустрације Весна Фурунџић]. —
        Београд : Центар за Источну Азију Филолошког факултета, 2002. — Стр. 129.

075. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Антологија модерне српске лирике : (1920-1995) / [приредио] Милослав Шутић. — Београд :
        Чигоја штампа, 2002. — Стр. 222.

076. [Пыль на дороге] / Ненад Грујичић.
        У: Снежинки одуванчика : югославское хайку / составители Лиляна Маркович, Милиян Деспотович, Александра Вранеш ;
        перевод с сербского Александар Шево ; [илустрације Весна Фурунџић]. — Белград :
        Центр Восточной Азии Филологического факультета, 2002. — Стр. 33.

077. [Прашина на путу] / Ненад Грујичић.
        У: Јутро припада птицама : југословенско хаику песништво. Т. 1, (А—И) / изабрали и приредили Љиљана Марковић,
        Милијан Деспотовић, Александра Вранеш ; [илустрације Весна Фурунџић]. — Београд :
        Центар за Источну Азију Филолошког факултета, 2002. — Стр. 129.

078. [Пред ноћ рибе] / Ненад Грујичић.
        У: Јутро припада птицама : југословенско хаику песништво. Т. 1, (А—И) / изабрали и приредили Љиљана Марковић,
       Милијан Деспотовић, Александра Вранеш ; [илустрације Весна Фурунџић]. —
       Београд : Центар за Источну Азију Филолошког факултета, 2002. — Стр. 129.

079. Sestina lirica / Nenad Grujičić.
        У: Српска љубавна поезија : антологија / [приредио] Стојан Бербер. — Сомбор : Учитељски факултет ;
        Нови Сад : Прометеј, 2002. — Стр. 243—244.

080. Чегар / Ненад Грујичић.
        У: Сретењске зоре : из(а)бране песме посвећене Првом српском устанку / приредио Душан Чоловић. —
        Београд : Теаграф, 2002. — Стр. 224.

081. Богородица Савинска / Ненад Грујичић.
        У: Српска поетска плетеница / сабрао Дејан Томић. — Нови Сад : Прометеј, 2003. — Стр. 52.

082. Вај / Ненад Грујичић.
        У: Српска поетска плетеница / сабрао Дејан Томић. — Нови Сад : Прометеј, 2003. — Стр. 52—53.

083. Дарвинова шала / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 150.

084. Кибицерска / Ненад Грујичић. — Специјално изд. часописа "Крајина". — Год. 3, бр. 7 (јесен 2003).
        У: 64 поља књижевности / [приредио] Миленко Стојичић. — Бања Лука : Крајина, 2003. — Стр. 116.

085. Моћ која није / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 147.

086. На дохват душе / Ненад Грујичић.
        У: Стражилово Црњанског : песници / приредио Лука Хајдуковић. — Нови Сад : Alfagraf, 2003. — Стр. 103—106.

087. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 152.

088. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Српска поетска плетеница / сабрао Дејан Томић. — Нови Сад : Прометеј, 2003. — Стр. 52.

089. Неко ми узе реч / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 151.

090. Песма иза брда / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 153.

091. Плетиво / Ненад Грујичић.
        У: Тело у телу : антологија српске еротске поезије / приредио Душан Стојковић, 2003. —
        Младеновац : Гео, 2003. — Стр. 180.

092. Преводилачки рад / Ненад Грујичић.
        У: Избор из савремене српске поезије и прозе Републике Српске / избор, предговор и
        дидактичко-методичке напомене сачинио Миљко Шиндић. — Бања Лука : Глас српски, 2003. — Стр. 148—149.

093. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Озарења : антологија 255 српских песника / избор и предговор Милутин Лујо Данојлић. — 1. изд. —
        Београд : М. Данојлић, 2004. — Стр. 616.

094. Крајина / Ненад Грујичић.
        У: Напукло звоно : збирка песама србских [!] песника / [приредио Милован Вујовић]. —
        Нови Сад : Фонд за помоћ Србима "Тома Максимовић", 2004. —  Стр. 13.

095. Млеч / Ненад Грујичић.
        У: Озарења : антологија 255 српских песника / избор и предговор Милутин Лујо Данојлић. — 1. изд. —
       Београд : М. Данојлић, 2004. — Стр. 616.

096. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Напукло звоно : збирка песама србских [!] песника / [приредио Милован Вујовић]. —
        Нови Сад : Фонд за помоћ Србима "Тома Максимовић", 2004. —  Стр. 12.

097. A song from beyond the hill / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 201—202.

098. Вај / Ненад Грујичић.
        У: Пред дверима : српска молитвена поезија / приредио Верољуб Вукашиновић. — 1. изд. —
        Чачак : Легенда, 2005. — Стр. 198—199.

099. Везане сенке / Ненад Грујичић.
        У: Зборник српске књижевности. Књ. 4. Део 2 / [приредио] Светозар Марков. —
        Темишвар : Савез Срба у Румунији, 2005. — Стр. 391.

100. Даворија / Ненад Грујичић.
        У: Небесница : свети у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Пожаревац : Епархија браничевска ;
        Петровац на Млави : Културно-просветни центар, 2005. — Стр. 242—243.

101. Lumina şi sunetele / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. – Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 204—205.

102. Ореол на прагу / Ненад Грујичић.
        У: Зборник српске књижевности. Књ. 4. Део 2 / [приредио] Светозар Марков. — Темишвар :
        Савез Срба у Румунији, 2005. — Стр. 391.

103. Песма иза брда / Ненад Грујичић.
        У: Српске антејске песме / изабрао Петар Жебељан. - Београд : Графички атеље Богдановић, 2005. — Стр. 279.

104. Semne / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
       2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
       Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 203—204.

105. Sings / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 203.

106. Cântecul de dincolo de colină / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 202—203.

107. Creionul / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 205.

108. Tăcere / Nenad Grujičić.
        U: Venere şi Madonă = Venere and Madonna : antologia Festivalului Internaţional "Nopţile de Poezie de la Curtea de Areş",
        2005 / ediţie îngrijită şi tălmăciri de Dumitru M. Ion şi Carolina Ilica. — Bucureşti :
        Editura academiei internaţionale orient-occident, 2005. — ISBN 972-8430-21-6. — Str. 204.

109. А? / Ненад Грујичић; [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 879.

110. Апсолутак / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. - Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 435—436.

111. Беглец  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 883.

112. Белое эхо  / Ненад Грујичић ;  [перевод Г. Климовой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 887.

113. Боевая стойка  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 880.

114. Боязнь  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 886.

115. Брехт на Балканах  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 879—880.

116. Бумеранг  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Куприянова]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 885—886.

117. Взгляд назад  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. - Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 887—888.

118. Винопија / Ненад Грујичић.
        У: Здравица : вино у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Петровац на Млави :
        Културно-просветни центар, 2006. — Стр. 200.

119. Вой  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 898.

120. Волчья пасть  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 890.

121. Вдохновение  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 897.

122. Всезнайка  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 876.

123. Голубь и змея  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Куприянова]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 895—896.

124. Даль  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 892—895.

125. До-явь  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 889—890.

126. Дуб  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 884.

127. Душа : (фрагмент)  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 889.

128. Душа и вода  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 877.

129. Его величество  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 875.

130. Это старость, молодой человек  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.:
        На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 880—881.

131. Жизнь и сон  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 873—874.

132. Знаешь ли?  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 891—892.

133. Из старой тетради  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 896—897.

134. Избыток  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 891.

135. Испытание  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 882—883.

136. Исповедь  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Куприянова]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 881—882.

137. Яв' песни  / Ненад Грујичић ;  [перевод Т. Шехановой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 896.

138. Как быть  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 897—898.

139. Каца / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 438—440.

140. Книга  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 878—879.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #42 poslato: Maj 13, 2012, 02:23:31 pm »

*
nastavak


141. Коб / Ненад Грујичић.
        У: Друмови су наша отаџбина : српских пјесника тамног појања глас о сеобама, изгнанству, избјеглиштву и
        осталим несрећама бездомничким / избор и предговор Небојша Деветак. — 1. изд. — Источно Сарајево :
        Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. — Стр. 238.

142. Крајина / Ненад Грујичић.
        У: Друмови су наша отаџбина : српских пјесника тамног појања глас о сеобама, изгнанству, избјеглиштву и
        осталим несрећама бездомничким / избор и предговор Небојша Деветак. — 1. изд. — Источно Сарајево :
        Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. — Стр. 238.

143. Крајина / Ненад Грујичић.
        У: Књига над Бањалуком / [приредио] Миленко Стојичић. — Бања Лука : Удружење књижевника Српске,
        Подружница, 2006. — Стр. 238.

144. Крушна мрва / Ненад Грујичић.
        У: Чесница : хлеб у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Петровац на Млави :
        Културно-просветни центар, 2006. — Стр. 178—179.

145. Лабуд / Ненад Грујичић.
        У: Антологија новије српске поезије : осамдесете године, двадесети век / [приредио] Миливоје Пајовић. —
        Београд : Граматик, 2006. — Стр. 48.

146. Лабуд / Ненад Грујичић.
        У: Пластична планета : књижевно-еколошка читанка / изабрао и саставио Милан Р. Марковић. —
        Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства, 2006. — Стр. 344.

147. Lagana pesma / Nenad Grujičić.
        U: Nebolomstvo : panorama srpskog pesništva kraja XX veka / [priredila] Bojana Stojanović Pantović. —
        Zagreb : Hrvatsko društvo pisaca : Durieux, 2006. — Str. 135.

148. Лампада : (фрагмент)  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 882.

149. Легкие стишки  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 881.

150. Манифест / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 440—441.

151. Милпој / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 436—437.

152. Mleč / Nenad Grujičić.
        U: Nebolomstvo : panorama srpskog pesništva kraja XX veka / [priredila] Bojana Stojanović Pantović. —
        Zagreb : Hrvatsko društvo pisaca : Durieux, 2006. — Str. 135—136.

153. Моћ која није / Ненад Грујичић.
        У: Антологија новије српске поезије : осамдесете године, двадесети век / [приредио] Миливоје Пајовић. —
        Београд : Граматик, 2006. — Стр. 49—50.

154. На поправку  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 888—889.

155. Не открывайте двери ночью / Ненад Грујичић ; [перевод М. Карасëвой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
       У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
       Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 881.

156. Ненад / Ненад Грујичић.
        У: Антологија новије српске поезије : осамдесете године, двадесети век / [приредио] Миливоје Пајовић. —
        Београд : Граматик, 2006. — Стр. 48—49.

157. Неко ми узе реч / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 434.

158. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 436.

159. Ненасытный голод  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 885.

160. Ничком  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 891.

161. О дружбе  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 878.

162. Одно-единственное слово / Ненад Грујичић ; [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 875.

163. Пес  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 877.

164. Пехар / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 440.

165. Плод  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 885.

166. Повсюду ложь / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 873.

167. Поэзия : (фрагмент)  / Ненад Грујичић ;  [перевод С. Надеева]. - Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 895.

168. Поезија има своје људе / Ненад Грујичић.
        У: Насукани на лист лирике : антологија српског пјесништва у Босни и Херцеговини друге половине 20. вијека /
        [приредили] Живко Малешевић, Анђелко Анушић. — Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна средства,
        2006. — Стр. 433.

169. Прогулка  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Куприянова]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 884.

170. Рабочий день  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Семëновой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 874.

171. Разбитое зеркало  / Ненад Грујичић ;  [перевод] А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 880.

172. С прага / Ненад Грујичић.
        У: Тамно срце : српске елегије / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Нови Сад : Венцловић, 2006. — Стр. 358.

173. Снег / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 879.

174. Собачья жизнь / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 886—887.

175. Странствие  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 874—875.

176. Судьба  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 878.

177. Судьба  / Ненад Грујичић ;  [перевод М. Карасëвой]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 883—884.

178. Тайна  / Ненад Грујичић ;  [перевод А. Базилевского]. — Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 877.

179. Тишина  / Ненад Грујичић ;  [перевод В. Широкова]. - Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 887.

180. Tišina / Nenad Grujičić.
        U: Nebolomstvo : panorama srpskog pesništva kraja XX veka / [priredila] Bojana Stojanović Pantović. —
        Zagreb : Hrvatsko društvo pisaca : Durieux, 2006. — Str. 136.

181. Туга / Ненад Грујичић.
        У: Тамно срце : српске елегије / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Нови Сад : Венцловић, 2006. — Стр. 359.

182. Узел  / Ненад Грујичић ;  [перевод М. Карасëвой]. - Зајед. ств. насл.: На поправку = Бољитак.
        У: Антология сербской поэзии / [перевод с сербского ; редактор-составитель Андрей Базилевский]. —
        Москва : Вахазар ; РИПОЛ классик, 2006. — Стр. 888.

183. Чергар / Ненад Грујичић.
        Антологија новије српске поезије : осамдесете године, двадесети век / [приредио] Миливоје Пајовић. —
        Београд : Граматик, 2006. — Стр. 47.

184. О самоубицама / Ненад Грујичић.
        У: Граматика смрти — прироци : антологија песама о самоубиству и самоубицама / [приредио] Душан Стојковић. —
        Београд : Библиотека града Београда ; Младеновац : Шумадијске метафоре : Библиотека
        "Деспот Стефан Лазаревић", 2007. — Стр. 417.

185. Голуб / Ненад Грујичић.
        У: Јато : птице у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Костолац : Клуб љубитеља књиге "Мајдан",
        2008. — Стр. 264.

186. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Антологија српског песништва : XIX—XX век /  приредио Мирослав Егерић. — Нови Сад : Orpheus, 2008. —
        Стр. 385—386.

187. Крајина / Ненад Грујичић.
        У: Антологија српског песништва : XIX—XX век /  приредио Мирослав Егерић. — Нови Сад : Orpheus, 2008. —
        Стр. 385—386.

188. Лабуд / Ненад Грујичић.
        У: Јато : птице у српском песништву / [приредио] Раша Перић. — Костолац : Клуб љубитеља књиге "Мајдан",
        2008. — Стр. 265.

189. Leluj / Nenad Grujičić.
        U: Sanjaš li : ljubavna poezija za laku noć / priredio Nenad Novaković. — (2. dopunjeno i izmijenjeno izd.). —
        Banja Luka : Besjeda ; Beograd : Ars libri, 2008. — Str. 223.

190. Млеч / Ненад Грујичић.
        У: Антологија српског песништва : XIX—XX век /  приредио Мирослав Егерић. — Нови Сад : Orpheus, 2008. — Стр. 388.

191. Недеља / Ненад Грујичић.
        У: Антологија српског песништва : XIX-XX век /  приредио Мирослав Егерић. — Нови Сад : Orpheus, 2008. — Стр. 387.

192. Бројаница / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 269.

193. Дуб / Ненад Грујичић.
        У: Позлата живота : антологија српске љубавне поезије / саставио и предговор написао Милутин Лујо Данојлић. —
        Београд : Књижевни атеље МЛД, 2009. — Стр. 282.

194. Коб / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 255.

195. Лабуд / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768-2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 162.

196. Млади пензионер / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 530.

197. Млеч / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 163.

198. Недирак / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. —
        Београд : Службени глас, 2009. — Стр. 268.

199. Незгода / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 533.

200. О неримованом "сонету" / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768—2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд : Службени глас, 2009. —
        Стр. 212.

201. Пехар / Ненад Грујичић.
        У: Српски сонет : (1768-2008 : избор и типологија) / [приредио] Часлав Ђорђевић. — Београд :
        Службени глас, 2009. — Стр. 211.

202. Повратак / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 532—533.

203. Путовање / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 532.

204. Сремски Карловци / Ненад Грујичић.
        У: Српски Сион : песници о Карловцима, Стражилову и Бранку / [приредио] Раша Перић. — Сремски Карловци :
        Карловачка уметничка радионица, 2009. — Стр. 89.

205. У равници / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 530—531.

206. У риту / Ненад Грујичић.
        У: Кад срце засветлуца : антологија новијег српског песништва за децу и младе : (од Љубивоја Ршумовића до
        Јулије Марјановић) / [приредио] Перо Зубац. — Рума : Српска књига, 2009. — Стр. 531.

207. А?  / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 864.

208. Бегунац / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 867—868.

209. Бели ехо / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 872.

210. Бело / Ненад Грујичић. - Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 885.

211. Богородица Савинска / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 884—885.

212. Бољитак / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 873.

213. Братска рука / Ненад Грујичић.
        У: Споменица Бранислава Петровића / [приредио] Слободан Стојадиновић. Београд : Беоштампа, 2010. —
        (Библиотека Савременик / [Беоштампа]. Едиција Од злата јабука). — ISBN 978-86-84815-17-2. — Стр. 131.

214. Брехт на Балкану / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 864.

215. Брид / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 887—888.

216. Бумеранг / Ненад Грујичић. - Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 870.

217. Вај / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 881—882.

218. Винопија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 889.

219. Вучја губица / Ненад Грујичић. - Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 874—875.

220. Голуб и змија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 879.

221. Даворија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 882—883.

222. Даљина / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 876—878.

223. Додир / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 885.

224. Дојава / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 874.

225. Достатак / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 875.

226. Душа и вода / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 862.

227. Душо / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 873.

228. Живот и сан / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 859.

229. Жижак / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 867.

230. Зебња / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 871.

231. Знаш ли? / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 876.

232. Избеглице / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 892.

233. Из старе свеске / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 880.

234. Исповест / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 866.

235. Иха / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 885—886.

236. Једна једина ријеч / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 860—861.

237. Јектика / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 890—891.

238. Књига / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 863—864.

239. Коринђаши / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
       У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
       Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 890.

240. Крајина / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 883.

241. Кушња / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 867.

242. Лагана песма  / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 866.

243. Лажара / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 870.

244. Љубавна скаска / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 886.

245. Мађија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 887.

246. Машћење јаја / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 889.

247. Надахнуће / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 880—881.

248. На Светог Илију / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 883—884.

249. Наук / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 881.

250. Недеља / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 882.

251. Његово величанство / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 861.

252. Ничице / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 875.

253. О дружењу / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 863.

254. Пас / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. – Стр. 862.

255. Пасји живот / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 871.

256. Певанија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 884.

257. Песмин јав / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 879—880.

258. Плод / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 869.

259. Поезија / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 879.

260. Положај за напад / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 865.

261. Прилика / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 892—893.

262. Путовање [Пут којим идем...] / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 860.

263. Путовање [У возу за Босну — препуног купеа...] / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 891.

264. Радно вријеме / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 859—860.

265. Разбијено огледало / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 865.

266. Свезналац / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 861—862.

267. Семе / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 891.

268. Сита глад / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 869—870.

269. Снег / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 864.

270. С прага / Ненад Грујичић.
        У: Кућа у српској поезији / приредио Радиша Драгићевић. — Београд : Књижевно друштво "Свети Сава", 2010. —
        (Библиотека Наслеђа). — Стр. 43.

271. Старачке године, младићу / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 865.

272. Судбина / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 863.

273. Тајна / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 862—863.

274. Тачка / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 892.

275. Тишина / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 871—872.

276. Трноруж / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. — 
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 887.

277. Ћилим-небо / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 866.

278. Унатражак / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 872.

279. Чвор / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 872—873.

280. Шеширска / Ненад Грујичић. — Зајед. ств. насл.: Бољитак = На поправку.
        У: Антологија српског песништва / [састављач Андреј Базилевски ; уредник српског издања Давор Миличевић]. —
        Београд ; Торонто : Источник, 2010. — Стр. 890.


Selektivna bibliografija Nenada Grujičića iznosi preko hiljadu jedinica od ukupno 1444. Ovaj deo bibliografije se odnosi na zastupljenost u antologijama i iznosi 280 jedinica.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #43 poslato: Maj 24, 2012, 11:06:23 pm »

*

SAOPŠTENJE POVODOM NAGRADE "PJESMA NAD PJESMAMA"


Devetu godinu zaredom ''Klub umjetničkih duša'' dodjeljuje prestižnu nagradu ''Pjesma nad pjesmama'', nazvanu po poznatoj starozavjetnoj ljubavnoj pjesničkoj tvorevini.

Ovogodišnji laureat nagrade ''Pjesma nad pjesmama'' je ugledni pjesnik Nenad Grujičić. Nagrada se dodeljuje za opus njegove ljubavne poezije i time za doprinos razvoju savremenog srpskog pjesništva. Odluku je jednoglasno donio žiri u sastavu: Radmilo V. Radovanović, predsednik, Biljana Ćelić i Slobodan Ćoćkalo. Među dosadašnjim laureataima su Dragan Jovanović Danilov, Anđelko Anušić, Stevka Kozić Preradović i drugi.

Svečano uručenje nagrade ''Pjesma nad pjesmama'' biće 12. februara u oviru poznate pjesničke manifestacije ''Kluba umjetničkih duša'' u Mrkonjić Gradu.


OBRAZLOŽENJE

Istaknuti književnik Nenad Grujičić autor je jedanaest pjesničkih knjiga i pet izbora poezije, od kojih su neke doživjele više izdanja. Prije svega pjesnik, ali i prozni pisac, esejista, polemičar, kritičar i antologičar, Nenad Grujičić je zauzeo visoko mjesto u savremenoj srpskoj književnosti. Njegovo originalno stvaralaštvo plijeni artističkim ljepotama, životnošću i uvjerljivošću obilja tema i motiva.

O Grujičićevom pjesništvu dosad su pisali najeminentniji kritičari i pjesnici: Slavko Gordić, Miroslav Egerić, Jovan Delić, Bogdan A. Popović, Draško Ređep, Pavle Popović, Čedomir Mirković, Miodrag Perišić, Nikolaj Timčenko, Mihajlo Pantić, Zlatko Krasni, Ivan Negrišorac, Dušica Potić, Želidrag Nikčević, Milivoj Nenin, Vladimir Kopicl, Saša Radojčić, Miloš Petrović, Dragoljub Stojadinović, Vujica Rešin Tucić, Ranko Risojević, Selimir Radulović, Mileta Aćimović Ivkov, Momčilo Popadić, Živko Maletić, Vladimir Jagličić, Milica Jeftimijević Lilić, Nenad Šaponja, Branko Brđanin Bajović, Laslo Blašković, Hadži Dragan Todorović, Radmila Popović, Mirko Vuković, Predrag Bjelošević, Damir Malešev, Momir Vojvodić, Dejan Tadić, Milenko Stojičić, Radomir D. Mitrić, Zoran M. Mandić i drugi.

Ljubavna poezija Nenada Grujičića, zastupljena u brojnim antologijama, proizišla je iz životnog iskustva dovedenog do univerzalnog. S puno nadahnutog pjesničkog sluha i stvaralačkog umijeća, Nenad Grujičić pretače u ljubavne pjesme osobenu dubinu talenta, rijetke boje i zvukove jezika.

Posebno se izdvajaju četiri sonetna vijenca (Žižak, Vihor, Tajac i Cvast) posvećena Mariji Balkovoj, od kojih tri čine knjigu Pusta sreća, koja se u beogradskoj Prosveti pojavila prije šesnaest godina. Knjiga je doživjela tri izdanja i ovjenčana nagradom ''Milan Rakić'' za knjigu godine. Sonetni vijenci Nenada Grujičića su svojevrsne himne ljubavi u maternjem jeziku.
 
Zlatko Krasni je za Pustu sreću napisao da je ona ''bedeker kroz neobičnu građevinu-čardak, u jednom čudesnom svetu kuda se stiže preko praga od rđe i žeženog zlata, u svetu koji je pun lavirintskih prolaza i tajnih prostranstava, pregrada i nadzidanih svodova, unutrašnjih spiralnih stepenica, vrtložnih dimnjaka, uzidanih voltova, slučajnih niša, pokretnih zidova, dvostrukih podova i ogledala pred kojima se vodi noćni razgovor sa senkama i opsenama, prozora koji gledaju unutra, vrata koja koja se odjednom jedna za drugima otvaraju, ključaonica kroz koje se nazire ozvezdano nebo ili plavetnilo koje gori sledstveno ključnom stihu: jer let je formula za zakon padanja''.

Nenad Grujičić je napisao deset sonetnih vijenaca na ljubavne i druge teme, koji redovno posjeduju akrostih od imena ili pojave. U spoju sa temom zemne i božanske ljubavi, kroz Grujičićeve sonete svijetle prizori krajiškog i šajkaškog zavičajnog miljea, kućnog praga i etnosa, djetinjstva i poezije kao vječitih motiva.

Ljubavni soneti, tercine, katreni, distisi i mješoviti stihovi nalaze se i u Grujičićevim knjigama Log, Snovilje i Živa duša. Jednako u slobodnom kao i u vezanom stihu, Grujičić blistavo iskazuje doživljaj ljubavi u ogledalu dvostruke slike ljudske prirode. On opjevava liniju gdje se u svakodnevnom dodiruju sonarno i lunarno, anđeosko i demonsko, oduševljenje i iskušenje. U Grujičićevoj poeziji, primjetio je Čedomir Mirković, postoji ''neprekidno oscilovanje između uzvišenog i svakodnevnog, naslućivanje simboličnog i univerzalnog u banalnom i oporom, sklonost efektnim paradoksima, izuzezno poznavanje najdelikatnijih melodijskih i semantičkih suptilnosti''.

Lice i naličje zemne ljubavi na poseban način je izraženo u sonetnom vijencu Dušak u kojem je predočena drama rastakanja ljubavne idile. Skoro veristička priča o jadnoj dragoj gdje pjesnik ironizuje sopstvenu predanost ljubavi i bodlerovski slika svoje cvijeće zla, poetizujući jedno novo iskustvo ljubavi kao varke.
 
U sonetnom vijencu Beleg, kao predložak pjesničkom dijalogu sa tradicijom, Grujičić koristi stih Laze Kostića (Kajan ti ljubim prečiste skute) iz čuvene pjesme Santa Marija della Salute, čime ulazi i intertekstualnu dimenziju pjevanja. Slično stvaralačko natpjevavanje Grujičić izvodi i u dijalogu sa Milošem Crnjanskim, Draganom Kolundžijom, Slobodanom Rakitićem i drugima.

Potpunu novinu Nenad Grujičić je donio napisavši dva ljubavna vijenca tercina (Vilinske tercine i Treće krilo). Kao pjesničke forme, vijenci tercina su bili nepoznati prije pojave ovog pjesnika.

Nenad Grujičić je poznat i po antologijskoj pjesmi Ljubavna skaska, koja je napisana u rijetkoj formi italijanske književnosti, koja se zove velika sestina ili sestina lirika. Vrcava, duhovita i autoironična, Grujičićeva sestina zvoni od bogatog rimarijuma i povezanih značenja. Ovaj pjesnik inovantan je i u poetskoj formi malajski pantum, koja se može pronaći kod francuskih pjesnika. U toj formi, zapažene su Grujičićeve pjesme Mađija i Nenad.

Pjesničke forme iz svjetske literature Grujičić majstorski ''popunjava'' srpskim jezikom pokazujući tako snagu, moć i ljepotu maternje melodije riječi.

U Grujičićevoj poeziji u slobodnom stihu, pored pjesama Na kolenima, Znaci i drugih, uočen je i ljubavni cuklus Nadohat duše, koji započinje i razvija se stihovima: Neizreciva promeno... predivni slive čula... samo ti, pobuno moja. Ranko Risojević piše da je taj ciklus ''sačinjen od četiri pjesme i da se odmah doima kao Grujičićeva Pjesma nad pjesmama, zazivanje promjene koja prerasta u zazivanje ljubavi, dvojstvo čulnosti i duhovnosti, ispunjenje sna i ostvarenje nade, jednom riječju — inkarnacija Erosa.''

Nikolaj Timčenko o Grujičićevoj ljubavnoj poeziji kaže: ''U ljubavnoj ekstazi pesniku je u srcu i na jeziku — pesma; sve se životno, pa i ljubav, sliva u pesmu i pesmom iskazuje; pesma je, za ovog pesnika, ono što je jednako životu, što je široko kao život i što je iskreno i nepatvoreno kao život. Uopšte, Grujičićevo pevanje je zapravo apologija i proslava pesme, ali one pesme koja proizlazi iz pravog, iskonskog doživljaja, u čemu nema laži ni prenemaganja, što kao elementarna snaga proizlazi iz najvitalnijih izvora. U Grujičićevom sistemu vrednosti tu elementarnu vitalnu snagu ima još samo ljubav, preciznije — voljena žena.''

Ljubavna poezija Nenada Grujičića, rijetka na savremenoj srpskoj sceni, dakle, sazdana je od bogatog i suptilnog lirskog materijala koji aktivira najtananiji duhovni nerv i potrebu za stalnim obnavljanjem snažnog čitalačkog doživljaja i posvećeničkog duhovnog odnosa prema ''jeziku nad jezicima''.


Predsjednik žirija
Radmilo V. Radovanović
25. januar 2010.       
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #44 poslato: Jun 02, 2012, 02:01:21 am »

*

PROMOCIJA KNJIGE MILOŠA JEVTIĆA "ŽIVI ZVUCI NENADA GRUJIČIĆA"

Titel: Proteklog utorka (23. decembra) u Plavoj sali Opštinskog suda u Titelu, u organizaciji Narodne biblioteke ''Stojan Trumić'', održana je promocija knjige autora Miloša Jevtića ''Živi zvuci Nenada Grujičića''.





Ovo je Jevtićeva 179 knjiga u Kolekciji ''Odgovori'' u kojoj su razgovori vođeni s književnikom Nenadom Grujičićem tokom 2008. godine.

U pozdravnoj besedi direktor Biblioteke Dušanka Buvač istakla je da je Miloš Jevtić, naš uvaženi novinar i publicista, 30 godina vodio emisiju ''Gost'' Drugog programa Radio Beograda u kojoj je gostovalo oko 900 sagovornika, najuglednijih umetnika, naučnika i inteklektualaca. Emisije su se sastojale od tri tematska dela: životne biografije gosta, profesionalne biografije i odgovora na najrazličitija pitanja aktuelnog trenutka u kome sagovornik živi. Radio je najbrži medij, ali ne ostavlja trag, a da se to ne dogodi, Jevtić već 20 godina svoje razgovore objavljuje u Kolekciji ''Odgovori''. Ova Kolekcija je na 51. međunarodnom sajmu knjiga proglašena za najbolju ediciju. O knjzi su govorili: Ivan Negrišorac, Lazar Čurčić, Miloš Jevtić i Nenad Grijučić.

Prema rečima Ivana Negrišorca, knjige Miloša Jevtića imaju ogroman značaj za našu kulturu jer su mnogi njegovi ugledni sagovornici kroz razgovore često iznosili one stavove koje u običnim intervjuima ne bi kazali. To su često dragocene stvari za proučavanje i razumevanje pojedinih stvaralaca. Knjige Miloša Jevtića su prava riznica ovakvih dragocenosti. U knjizi ''Živi zvuci Nenada grujičića'' veoma je lepo vidljiv razvojni put ovog pesnika i prozaiste kroz pažljivo dozirana pitanja o temama koje autor želi da sazna. Čitajući ovu knjigu, jasno se vidi da književnik Grujičić na vrlo zanimljiv način neguje svest o dvostrukom zavičaju. Njegov primarni zavičaj je Krajina, iako tamo nije rođen, iz koje je poneo najveće duhovno bogatstvo, ali i Vojvodina, u kojoj je rođen (Pančevo) i proveo svoje najranije detinjstvo (Šajkaš). On pronalazi suštinsku vezu između Krajine i Šajkaške, jer su Šajkaši bili vojnici-graničari kao i Krajišnici. Sve je to lepo opevao u ''Šajkaškim sonetima''.
 
Lazar Čurčić je govorio o slušanju radija u Titelu sa mnogo zanimljivih i nepoznatih istorijskih činjenica. Bilo je u Titelu mnogo intelektualaca, činovnika, zanatlija i bogatih poljoprivrednika, kako Srba tako i Nemaca, koji su redovno slušali radio i bili veoma dobro obavešteni o događajima u svetu i kod nas. Godine 1935. ili 1936. iz Titela je za beogradski radio uživo prenošen koncert pevačkog društva ''Gusle'' povodom 60-godišnjeg jubileja iz sale hotela ''Anker''. I u kući Čurčića redovno se slušao radio od sredine XX veka. Veoma su bile cenjene i slušane emisije koje je vodio Miloš Jevtić.

Nenad Grujičić je titelskoj publici poklonio nekoliko svojih soneta, a za poeziju je rekao da je i mlada i stara, jer pesnici pevaju o vremenu koje je bilo, koje je sada i koje će biti. Istakao je da je sa Milošem Jevtićem bilo zadovoljstvo raditi jer ga nije sputavao ni u pitanjima ni u odgovorima. Mogao je dovoljno da otvori dušu da bi čitaoci saznali njegove stavove i dileme kako bi bolje razumeli njegovo delo.

Miloš Jevtić je prvi put u Titelu i, kako kaže, pomalo je iznenađen ambijentom jer je svuda imao promocije, ali nigde i nikada u Sudu. Nije želeo da govori o svojoj knjizi jer su sagovornici sve kazali, ali je zato predložio da galerija slika u Titelu nosi ime ''Stojan Trumić'', a biblioteka da dobije ime po Lazaru Čurčiću.


Nikola D. Turajlić | 25.12.2008. | Ravnica
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #45 poslato: Jun 02, 2012, 02:10:02 am »

*

NENAD GRUJIČIĆ






Portret Pesnika, rad Olje Ivanjicki
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #46 poslato: Jun 02, 2012, 02:32:31 am »

*
NENAD GRUJIČIĆ
književnik, dugogodišnji direktor "Brankovog kola"



NIKAD NE IZDATI SVOJ TALENAT

Moje rano detinjstvo obeležile su seobe. Rođen sam u Pančevu, tu boravio svega tri meseca, a onda su usledile selidbe sa kratkim boravcima u Zemunu, Padinskoj Skeli, Sibnici, Staroj Pazovi i, napokon, u Šajkašu kod Novog Sada, gde su roditelji napravili lepu kuću.

Tu se, četiri godine mlađa rodila moja sestra Nada. U Šajkašu smo boravili do moje šeste godine. Šajkaš pamtim po dudovima, belim i crnim. Jedan dud beše krivog stabla, mi, deca, smo se trkom penjali na njega — priseća se Nenad Grujičić.

Godinu dana pred polazak u školu, otac Draško je odlučio da proda kuću i sa porodicom se vrati u Prijedor, mesto njegovog i zavičaja njegove majke.

— Sećam se tog pakovanja i putovanja. Komšije su nas ispratile u velikom broju, sa suzama, a izvesna baka Strinica dala mi je beli dvodinar. U vozu, u kupeu punom stvari, pamtim kad je ušao kondukter i tražio putne karte. Otac je dugo tražio po džepovima: nikako da nađe. Već očajan, pa i sa psovkama, premetao je unutrašnje i vanjske džepove, novčanik, zapitkivao majku, mi, deca, gledali uplašeni. Kondukter je otišao, rekavši da će se vratiti kasnije. I samo što je otišao, otac, prenoseći osmeh na nas, pronašao je putne karte u zadnjem džepu pantalona.
     
— Kao sasvim mali, jednog sam jutra nestao u beskraju kukuruzišta. Očajni roditelji tražili su me ceo dan, zavirivali u bunare, tuđe ambare, u suzama zapitkivali da li je iko video dečaka od dve godine. Već izgubivši nadu, i očajni, našli su me u predvečerje u dubini nečijeg kukuruzišta udaljenog par kilometara, kako čučeći, birkam travke i nešto sam sa sobom razgovaram.

— U Prijedoru, sišavši jutrom iz voza, uputili smo se kraj jednog parka gde sam na peskovitoj stazi video s leđa dečaka mojih godina u plavoj trenerci kako nešto crta drvenim štapićem. Viknuo sam: Momo! Dečak se nije okreno. Shvatio sam, sa razlivenim bolom u grudima, da smo otputovali jako daleko i da taj dečak nije moj komšija Momo iz Šajkaša sa kojim sam se igrao klikera, grudvao se i od svinjskog mehura pravio loptu.

— U predgrađu Prijedora, u Gomjenici, otac i majka Stoja prave kuću. Iz Šajkaša se ubrzo doselio i deda po majci, Dragan, koji je, zajedno sa još dve porodice, Mitrovićima i Damjanovićima prodao kuću i vratio se u Bosansku krajinu. S dedom je bila i blaga baka Todora, ujaci Zdravko i Stojan, različiti po svemu. Svi su oni bili žedni zavičajnog plavetnila podno Kozare, mirisnog vazduha i običaja, naših. Nisu mogli bez svog kraja.

BOJE I MIRISI DETINJSTVA

— Moj otac je bio veliki majstor i pevač. Pravio je rukama sve što oči vide: ograde, vrata, razne stvari potrebne za kuću, a naročito je bio poznat po kacama i buradima. Pomagao sam mu, ali uvek gledao da "šmugnem" u kuću i čitam.

— Leti sam slatko mezio šljive iz čaše u koju mogu stati tri. Tako mi je čitanje bilo slađe. Zimi, pekmez od šljiva. Majka je spremala bogatu zimnicu. U dvorištu se s jeseni pušilo od krčkanja i mirisa, svetlih lica i životnog obilja.

— Otac je odlično pevao ojkaču, bio poznat po tome, bez njega nije moglo da se zametne staro kozarsko kolo. Vredan majstor — pet dana u nedelji, a onda vikend — na svadbama i u ritualima narodnih običaja, gde se peva i veseli. A ja već uveliko roker: Bitlsi, Rolingstonsi, Juraja Hip, Cepelin, sve me to ponelo, duga mi kosa (u školi hoće da me ošišaju, ja ne dam), uske farmerice "vranglerke", špicaste crne cipele, adolescent koji baš ne razume očevu pevaniju. Tek kasnije, probudiće se u meni genski nerv.

KLJUČNE ULOGE OCA I MAJKE

Ojkača je jako stara, vekovna pesma, koja ima svoje specifičnosti pri izvođenju. Ne može svako da je peva. Kad bi neko, na piru, na primer, prišao pevačkoj grupi u kojoj je otac Nenada Grujičića vodio ojkaču i pokušao da peva, ukoliko nije bio velemajstor te pevanije, otac ga je, pevajući, odgurivao da ne kvari pesmu.
     
— Talenat traži stalna usavršavanja, uvažavanje rezultata prethodnika, poštovanje tradicije, ali i moć prepoznavanja istinskih vrednosti na aktuelnoj umetničkoj i životnoj sceni, kao i sposobnopst izbegavanja trošenja vremena na površne eksperimente koji žive jednu sezonu ili kraće. Mera i mir u stvaralačkom biću jesu važni aspekti trajanja na dužu stazu. Talenat je Božji beleg u čoveku, i obrnuto.

— Otac je bio, kao "vikalo", pozivan i na pokrivanja novih kuća. Bio je onaj što se penje na krov te podignute kuće bez crepa. Komšije bi odozdo, iz ruke u ruku, dodavale crepove, a on bi iz sveg grla, da svi čuju, najavljivao i, o leskovu granu na vrhu krova, vešao darove pristigle za radost i berićet domaćina koji podiže novo "šljeme". Uvek je uveličavao po nekoliko puta vrednost poklona da bi tako nova kuća sa porodicom bila srećnija. Na primer, ako je peškir dug jedan metar, otac je gromoglasno, obično rimujući, saopštavao da peškir ima pet metara. Ili, ako na dar dođe litar rakije prepečenice, otac je govorio da je stigla pletenka od deset litara. Otac se zorom vraćao kući sa poklonima kao nagradom, sa jednom ili dve nove košulje, sa pečenjem i raznim đakonijama.


Eliksir Magazin za vaše zdravlje
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #47 poslato: Jun 02, 2012, 02:57:26 am »

*

VIŠI SPRATOVI POEZIJE NENADA GRUJIČIĆA

Bez obzira na forme i oblike, nastojim da ostanem to što jesam, da moj pesnički jezik bude neponovljiv i svež. — Jadan li je pesnik koji nikada nije napisao ljubavnu pesmu

Srpska književna zadruga, u uglednoj biblioteci "Atlas", upravo je objavila knjigu izabranih i novih pesama Nenada Grujičića "Svetlost i zvuci". Zbirka ima dva ciklusa: "Beli versi" (pesme u slobodnom stihu) i "Zvona rime" (vezani stih). Nenad Grujičić (1954), pesnik, esejista, kritičar, rasni polemičar, direktor Brankovog kola u Sremskim Karlovcima, autor je dvadesetak knjiga i dobitnik desetak prestižnih nagrada. Izbor za knjigu sačinio je sam pesnik, a nadahnut pogovor napisala Dušica Potić.

Pišete pesme i slobodnim i vezanim stihom. Koji Vam je postupak draži?

Knjigu sam podelio u dva kruga da bih eksplicitno ukazao na dve obale jezika između kojih protiče poezija. I jedan i drugi postupak podjednako su mi dragi. Smatram velikom privilegijom ovladavanje obema plimama pesničkog jezika. U stvari, i slobodan i vezan stih moraju biti, pored ostaloga, zasnovani na muzici slike i jezika. Bez muzikalnosti, pesma je mrtva, tad je to jezik koji ne peva, koji zaudara ustajalošću, lešina lešine. U rasponu od vizantijske i naše srednjovekovne duhovne poezije preko mrkaljevske, brankovske, koderovske i kostićevske strune pevanja pa sve do, dučićevskih, disovskih i nastasijevićevskih lirskih zaziva, te miljkovićevskih, popinskih i desankinskih svetova, uvek je muzika bila i ostala odlika bez koje nema pravog stvaralačkog pečata bez obzira da li je slobodan ili vezan stih u pitanju.

Okušali ste se u raznim pesničkim formama, ali ste uvek pratili jednu — svoju liniju?

Sad ste mi dali veliki kompliment. Zahvaljujem. Pesnik bez svoje mustre pevanja, naravno, i nije autor. Bitno je prepoznati i nikad ne izdati u sebi prirođeni zdenac originalnosti bez obzira na razna iskušenja i nasrtaje kreštavih kompilatora književnosti i nedarovitih pantomimičara jezika koji se stide lirike i svog porekla. Volim srpskim jezikom da naseljavam svetske pesničke forme (sonet, sestina lirika, tercina, malajski pantum...). Tu su velika stvaralačka uznesenja i lepote, tu se plode viši spratovi poezije i jezika. Dakle, bez obzira na forme i oblike, nastojim da ostanem to što jesam, da moj pesnički jezik bude neponovljiv i svež.

Motivski, Vaše pesme su raznovrsne, no katkad se oslanjaju i na narodnu tradiciju?

Pesnik bez maternjeg jezika je niko i ništa. Tu je sav radosni svemir stvaranja. Upravo zato, pesnik je više od ma kojeg drugog umetnika "osuđen" na specifični ukus i boju majčinog mleka jezika, na njegovu korensku munju koja ga umiva i određuje, pre svega, nacionalno, a time i univerzalno, jer i srpski jezik bokori u vrtu raznih miomirisa reči, u ružičnjaku inih jezika. Svaki jezik je svoj na svome. Tako i pesnik. Ukoliko pisac toga nije svestan, njegova poezija će izbledeti, nestati poput talasa na vodi posle udarca štapom. U najboljem slučaju, takva mutavština može da se nađe tek u irelevantnim fusnotama kakvoga eksperimentarijuma, a nikako i nikad u visovima nacionalnog duha što je konačni cilj svakoga pesnika.

Pored urbanih i socijalnih tema, u Vašoj poeziji i zavičaj zauzima važno mesto?

Šta može pesnik bez fantazmagoričnih slika sa kućnog praga? Ništa. Može samo da se snobovski nagrđuje i šepuri, da izigrava kvazipojca u nekakvom drugom i tuđem iskustvu, u stranom miljeu i duhu. Zavičaj je epicentralna tačka kosmosa za svakog istinskog pesnika. Jer, ma gde da se pesnik rodi, uvek je to mesto najvažnija koordinata na zemaljskoj kugli. Dakle, poštujem tuđe zavičaje i veselim se poeziji iznikloj na zrnu lokalnog. Poezija je laserski moćan medijum koji zalazi i u nevidljive pore života. Što sitnija i autentičnija zavičajna slika, to veći i bogatiji rezultat pesničkog jezika. U mojoj knjizi nalazi se nova poema, "Pokrivanje kuće", koja je upravo rođeni zavičajni univerzum, nesvakidašnji ritual zemaljskoga kućenja oblivenog svetlošću i zvucima neba. Tu se i jezik uposlio do učaranog pijanstva.

Da, i ranije ste više svojih pesama posvetili roditeljima: ocu i majci. Oni su simboli obnavljanja života, ali i stvaranja?

Roditelji su sudbinski realizovan čvor muškog i ženskog principa iz kojeg je, ne do kraja njihovim znanjem i voljom, nastao nov život. Transmisiona uloga roditelja u biološkom procesu nastavljanja istokrvne loze i roda ima svoj zemaljski interval u koje se odigravaju za pesnika najvažnije čulne senzacije. To bogoliko sabiranje porodice u pčelinjaku ljubavi jeste, u isti mah, i bolna i radosna sila. Posle ranih godina provedenih u čudesnoj panonskoj ravnici, bitne pubertetske i adolescentske godine sam proživeo u krajiškom miljeu. Tu sam se nadisao modrih šljivika i jutarnjih omaglica na rečicama i ribnjacima, razrogačen naslušao ojkačkih ditiramba i kola, okadio cvrkutima i graktajima rajskih ptica sa podkozarskih hrastova, borova i jela. Otuda su mi neke pesme i knjige ispisane ijekavicom, druge, pak, ekavicom. Još jedno bogatstvo dvostrukosti.

Ljubav i žena, naravno, neizbežna su tema za pravog pesnika?

Ženski i muški princip su u stalnom zemaljskom nadgornjavanju i prožimanju. Ima tu i nebeskog udesa. Anđeosko i demonsko su u osnovi odnosa muškarac — žena. Nema sumnje da je to najdelikatnija pesnička tema, ali time i najodgovornija, jer razotkriva folirante i mrgude kojima, u stvari, i nije do poezije. Jadan li je pesnik koji nikad nije napisao ljubavnu pesmu. Na to nas opominje biblijska "Pesma nad pesmama". U mnoštvu tzv. antologija ljubavnog pesništva, koje se prave zarad brzog ćara, često se nađu i pesnici koji, ma koliko to paradoksalno zvučalo, nikad nisu napisali nijednu ljubavnu pesmu. To je tek problem koji zaslužuje posebnu analizu.

U nekim pesmama koristite humor, satiru, pa i grotesku. Ovo današnje vreme se, izgleda, jedino na taj način može opevati?

Nije poezija sipljivo kašljucanje u slinavu maramu iskustva i dara. Poezija je i više od literature, ona leči na kašičicu od čamotinje duha. Pesma svet posmatra iz iskošenog ugla, brz o uočava bolesne i konkavne izbočine života, nakrkani drob ljudske gluposti i ledenog nehaja, naduvanu zavist trenutka i razroku sujetu zemne prolaznosti, ogrehovljene prištove sebičluka i besa. Živimo u vremenu kad laž plazi jezičinu pravde, kad pravda bez slobode guši božanski princip ljudske i nacionalne opstojnosti i stvaranja. Tu je pesnički jezik mila majka književnosti i života, najmoćnije sredstvo demistifikovanja stradalne čovekove osionosti i gordosti.


Zoran Radisavljević | Politika 27.08.2005. | Knjiga info
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #48 poslato: Jun 02, 2012, 03:10:38 am »

*
NENAD GRUJIČIĆ:


PISCU NAGRADA NE MOŽE NIŠTA NI ODUZETI NI DODATI

Među nama piscima se tačno zna kome je gdje mjesto i tu, spram vremena koje dolazi, nagrada ne može ništa ni oduzeti ni dodati, rekao Grujičić

Sve vrijeme svog književnog rada sam pisao priče, onako u potaji, ali sam se razvijao, prije svega, kao pjesnik. Poezija je najviši oblik pismenosti i najdublja potvrda književnog talenta. Iz žanra pjesništva nije teško preći i u drugi, naravno, nikad se ne odričući poezije kao kraljice literature.
 
Tako sam paralelno pisao i eseje i kritike, i polemike i oglede — kaže u intervju za "Glas Srpske" književnik Nenad Grujičić, istaknuti srpski pjesnik koji je nakon brojnih knjiga poezije nedavno objavio prvu knjigu pripovjedaka "Priče iz potaje", u izdanju novosadskog "Prometeja".
 
U Vašim pričama bavite se slikanjem muškog i ženskog principa, njihovim prožimanjem i razlikama?

Pokušao sam da predočim lepezu ženskih karaktera, likova koji su u isti mah svakodnevni i nestvarni. Spram romantizovane ljepote, koja nije isključena kao oblik sreće, ono što se događa na relaciji muško-žensko često je ambivalentno, u rukavicama, u maskama, nagonsko i sudbinski paradoksalno. Najmanja sitnica može da potpuno promijeni dugo crtanu mapu intime ili takozvane ljubavi.
 
Spram anđeoske slike zaljubljenosti postoji i demonska, ona sila koja izobražava ljepotu prvine, radosnog ulaska u neizvjesno. Ta linija promjene, naglog prelaska u suprotno, u tamu, poslije svjetla, intrigirala me je kao pisca i pomogla da naslikam likove, na primjer, operske pjevačice u "romansi" sa nadriljekarom...
 
U drugom dijelu knjige donosite razne likove iz marginalnih kutaka života, dajući im sjaj univerzalnog, ali ironično otvarate i Pandorinu kutiju nekih pitanja iz književnih i dnevnopolitičkih tokova?
 
Ne postoji čovjek na ovom svijetu koji nije literarno zanimljiv.
 
Stvar je samo u stilsko jezičkoj ekvilibristici, talentu i vještini pisca da naslika karakter, sudbinu i kontekst. Moji likovi su mahom iz života, ali im je pridodata aura nestvarnog, nečeg iščašenog u najljepšem smislu riječi. Književni i umjetnički život su, takođe, prostor za istraživanja svake vrste. Tu vrvi od namćorastih tipova i umišljenih "spomenika koji hodaju", snobova i karikaturalnih pajsera, psihotičnih vagabunda i polupismenih pecaroša vječnosti.
 
Dobitnik ste brojnih nagrada. Danas su one preplavile našu književnu scenu, kako se uopšte možemo odnositi prema laureatima i nagrađenim knjigama?
 
Nema sumnje da ima dosta uglednih nagrada, veoma prestižnih i sa tradicijom, nagrada koje je velika čast dobiti. Takve nagrade daju priliku da laureat javno progovori i kaže ono što možda u drugoj prilici ne bi mogao. S druge strane, književni život nije odvojen od ukupnih društvenih i civilizacijskih turbulencija. Mnoge nagrade su nagrizene svakovrsnim manipulacijama. I u toj sferi života, dakle, postoje razne deformacije i prividi, površnosti i zablude. Međutim, među nama piscima se tačno zna kome je gdje mjesto i tu, spram vremena koje dolazi, nagrada ne može ništa ni oduzeti ni dodati.



VLAST
 
Nevjerovatno je koliko vlast bolesno izmjenjuje i uništava zdravo jezgro ličnosti. U priči "Pupak" predočio sam jednog nadmenog vlastodršca iz balkanskih prostora i silesiju jadnih mu visokih savjetnika što pužu i šene kao štenad oko njega. "Love, a ulovljeni", rekao bi Momčilo Nastasijević — istakao je Grujičić.

Neda Simić - Žerajić | 14.02.2008. | Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #49 poslato: Jun 02, 2012, 03:47:44 am »

*
KNJIŽEVNIK NENAD GRUJIČIĆ:


PJESNIK DEŽURNO BOŽANSTVO

Dobitniku prestižnih nagrada, kao što su Brankova nagrada Matice srpske, Vukova nagrada, "Milan Rakić", Kondir Kosovke devojke, Pečat varoši sremskokarlovačke, "Skender Kulenović", Kočićevo pero, Stražilovo, "Lazar Vučković", Šušnjar i druge, Nenadu Grujičiću nedavno je pripala i ugledna nagrada "Pavle Marković Adamov", koju dodjeljuju Karlovački kulturni centar (žiri Milovan Vitezović, Pero Zubac i akademik Radomir Ivanović, predsjednik), za ukupni književni opus i doprinos razvoju savremene poezije. Uskoro u izdanju "Orfeusa" iz Novog Sada pojaviće se izabrane i nove pjesme Nenada Grujičića pod naslovom "Darovi".

GLAS: Među dosadašnjim dobitnicima nagrade "Pavle Marković Adamov" bili su Dejan Medaković, Aleksandar Tišma, Boško Petrović, Duško Trifunović, Raša Livada, Vida Ognjenović, Ivan Gađanski, Jovica Aćin i drugi. Kako doživljavate ovo visoko priznanje?
 
GRUJIČIĆ: Nagrade su uvek svetlost sa osobenom nijansom izvora iz kojeg ističu. Izuzetno mi je draga ova nagrada, s obzirom na to da je Pavle Marković Adamov (1855—1907) bio osnivač i celu deceniju urednik lista "Brankovo kolo" u Sremskim Karlovcima. Ovaj poznati list izlazio je od 1895. do 1914. godine. Imam privilegiju da danas vodim instituciju "Brankovo kolo" koja nastavlja veliku tradiciju.
 
GLAS: U čemu je osobenost Pavla Markovića Adamova u kontekstu srpske književnosti i kulture?
 
GRUJIČIĆ: Adamov je antologijski pisac, pripovedač. pesnik, kritičar, esejista, prevodilac, publicista i novinar. Školovao se u Pragu, Gracu i Beču, četvrt veka bio profesor čuvene Karlovačke gimnazije. Nekoliki jaki istorijski udari i nezaceljen diskontinuitet naše kulture u dvadesetom veku doprineli su da Adamov padne u privremeni zasenak. Ova neponovljiva ličnost je od ogromnog značaja za srpsku kulturu, nesvakidašnja sudbina sa impresivnom biografijom i delom.
 
GLAS: Sremski Karlovci su u to vrijeme imali osobenu i snažnu kulturnu atmosferu. U čemu je Adamovljeva zasluga za održavanje kulturnog procvata Sremskih Karlovaca?
 
GRUJIČIĆ: U uticajnom listu "Brankovo kolo", Adamov je okupljao pisce iz svih srpskih i južnoslovenskih krajeva, objavljivao prevode sa evropskih jezika. U njegovu su kuću na poznate sedeljke dolazili Stevan Sremac, Simo Matavulj, Bora Stanković, Branislav Nušić, Janko Veselinović, Veljko Petrović i drugi. Sremčev "Pop Ćira i pop Spira" i Stankovićeva "Koštana" svetlo dana su ugledali upravo u "Brankovom kolu". Adamov je zaslužan za kult Branka Radičevića, on je bio na čelu odbora za prenos zemnih Brankovih ostataka iz Beča na Stražilovo 1883. godine. Napisao je mnoštvo članaka o tome, detaljno naslikao prenos i atmosferu toga doba. Pavle Marković Adamov je bio veliki individualac, živeo je za književnost. U izlazak lista "Brankovo kolo" uložio je očev imetak. Klonio se dnevne politike, njenih prelivoda i nagovarača. Bio je obrazovan i talentovan čovek sa misijom i vizijom.
 
GLAS: Odnos tradicije i savremenosti oduvijek je bio važan stvaralački beočug. Pitanje slobodnog i vezanog stiha i dalje je aktuelno?
 
GRUJIČIĆ: Pisac ne može da postoji bez maternjeg jezika kao osnovnog medijuma, pesnik pogotovo. Maternja melodija jezika jeste glavna boja talenta koji pledira za spisateljski rezultat. I slobodan i vezan stih podrazumevaju originalan stvaralački pečat. Međutim, slobodan stih je u poslednjih sto godina "proizveo" dosta nepesnika, onih jurišnika na polje stvaralačke slobode koji su, naprasno se odričući vezanog stiha, bez ikakvih ustupaka i ograničenja ispisali hrpe piljevine. U mnogim slučajevima, pisati danas slobodan stih, isto je što igrati tenis bez mrežice. Dakle, metrička orkestracija stiha podrazumeva visoko podignutu i zategnutu meru talenta i zanata.
 
GLAS: Agresivnim prodorom novih medija i digitalne tehnologije govori se o takozvanom kraju književnosti i poezije. Kako gledate na to?
 
GRUJIČIĆ: Uopšte nisam uznemiren. Često se nasmejem na to. O tome govore netalenti i brzi prodavci svoga Ja. Oni idolopoklonički pužu pred svakom novotarijom vremena i neumereno joj se dive. Ne dotiče me uspaničena skepsa nekih mojih savremenika. Slična se prašina digla pre sto godina pojavom filma naspram pozorišta, pa se teatar nastavio razvijati i umnožavati svoje kreativne krugove i potencijale. Sad se, eto čuda, govori, u stvari, o velikoj krizi filma spram televizije, a pozorište nesmetano nastavlja svoj život. Tako je i sa poezijom, koja će uvek postojati kao najviši oblik književne umetnosti. O talentu je, dakle, reč, božanskom belegu u čoveku, njemu ne smeta internetski transport teksta, naprotiv. Bez poezije nema erosa sveta, nema kreativnih sloboda i čarolija. Ona je izmislila i domaštala sva svetska čuda i dostignuća. Pesnik je dežurno božanstvo naše civilizacije, brani je od plesnive samoživosti i propasti.



PROZA
 
GLAS: Imate roman u rukopisu? Objavili ste nedavno i knjigu priča? Šta je pjesniku proza?
 
GRUJIČIĆ: Pesnik lako može da piše i druge žanrove, to mu je po prirodi i širini talenta dato. Ne znam slučaj da je prozni pisac posle dve-tri svoje prve knjige, napisao knjigu pesama. Odavno pišem oglede, eseje i kritiku, pa sam naprosto u tu količinu teksta uneo beletrističke valere života i tako su nastale moje knjige proze. Završio sam roman koji bi trebalo da se pojavi do beogradskog Sajma knjiga.


Dejan Vujanić | 30.05.2009. | Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #50 poslato: Jun 02, 2012, 02:20:40 pm »

*
NENAD GRUJIČIĆ:


DODIR KRAJIŠKOG I ŠAJKAŠKOG SENZIBILITETA

Ljepota lokalnog ogleda se u kreativnom dosezanju univerzalnog.

Sve na ovome svijetu ima svoje mjesto i sudbinski zadatak. Tako i naša baština njedri svoju boju u beskrajnoj dugi planetarnih vrijednosti. Vjerujem u moć opstanka talenta kao božanskog principa, kako kod pojedinca, tako i kod čitavih naroda. Ovo je za "Glas Srpske" rekao književnik Nenad Grujičić, čija najnovija knjiga "Šajkaški soneti" privlači pažnju čitalačke publike, ali i književne kritike.

GLAS: Nedavno je povodom Vaše nove knjige "Šajkaški soneti" Televizija Vojvodine snimila dokumentarno-umjetničku emisiju "Šajkaške milošte" koju će uskoro emitovati i Radio-televizija Republike Srpske?

GRUJIČIĆ: Da, u Šajkašu, mjestu nadomak Novog Sada, u kojem sam živio do svoje šeste godine, snimljena je emisija koja predočava sliku dodira dinarskog i panonskog mentaliteta, krajiškog i šajkaškog senzibiliteta. Bila je to prilika da se podsjetim dolaska i odlaska iz ovog čarobnog mjesta moje najranije mladosti.  
 
GLAS: Jezik pamti, pa su riječi "krajišnik" i "šajkaš" po nečemu komplementarne?
 
GRUJIČIĆ: I krajišnik i šajkaš jesu graničari. Ta graničarska linija naše naravi jeste ključna supstanca srpskog bića. Na potezu od petsto kilometara, od Krajine do Šajkaške, nalazi se velika istorijska priča graničara. Moje rano djetinjstvo tek je dio seoba koje nas nikad nisu mimoilazile. Što bi rekao Miloš Crnjanski: "Smrti nema, seoba ima." Dolaskom mojih roditelja u Vojvodinu poslije Drugog svjetskog rata, mnogim selidbama potom, te odlaskom iz Šajkaša u Prijedor, a onda mojim povratkom u panonsku ravnicu, data je arhetipska slika jednog dijela sudbine našeg naroda. I novije seobe povodom ratnih stradanja imaju sličnu putanju.
 
GLAS: Uradili ste i nekoliko televizijskih dokumetarno-umjetničkih emisija na temu krajiške ojkače. Najnovija je, takođe, emitovana na RTRS-u, a prije toga na Televiziji Beograd i Televiziji Novi Sad. Nisu li ojkača i bećarac isto što i krajišnik i šajkaš?
 
GRUJIČIĆ: Nova jednosatna emisija "Ojkača, lirska pozlata krajiške duše" donosi i moju poeziju, ali i snimke sa terena, iz Potkozarja, kao i slike sa promocija u Matici srpskoj u Novom Sadu i Etnografskom muzeju u Beogradu. Da, krajišnik i šajkaš su u životnoj simbiozi kao i ojkača i bećarac, ili, pak, šljiva i dud, odnosno, šljivovica i dudovača. I jedna i druga emisija, bolje reći dokumentarno-umjetnički filmovi, veoma se gledani, bilo je mnogo repriza i satelitskih emitovanja. To nije beznačajno u vremenu opskurnih estradnih medija i dnevnopolitičkog vašarišta.
 
GLAS: Korijenske vrijednosti su u opasnosti da iščeznu u naletu globalizma?
 
GRUJIČIĆ: Ne vjerujem. Svaki globalizam sanja o "zlatnom dobu" na Zemlji. Međutim, svaka hilijastička ideja bila je utopija o hiljadugodišnjem carstvu. Uvijek bi se u takvom zamešateljstvu javljao neki grozomorni Veliki inkvizitor kao vrhunac tog nerealnog sna, a onda, po pravilu istorijske ravnoteže, rasulo i pad imperije.  
 
  
OBLAST
 
Šajkaška oblast obuhvata 14 mjesta između Dunava i Tise: Kovilj, Titel, Žabalj, Lok, Gardinovci, Đurđevo, Budisava, Nadalj i druga. U Kovilju je rođen Laza Kostić, a u Šajkašu veliki srpski slikar Dimitrije Avramović, oba romantičari.
 
  
* * * * *
 
GRANIČARSKA LINIJA naše naravi jeste ključna supstanca srpskog bića
 
* * * * *
 
SVAKI GLOBALIZAM sanja o "zlatnom dobu" na Zemlji
 
* * * * *
 
Moje rano djetinjstvo tek je dio seoba koje nas nikad nisu mimoilazile. Što bi rekao Miloš Crnjanski: "Smrti nema, seoba ima", kazao Grujičić

Dejan Vujančić | 06.08.2008 | Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #51 poslato: Jun 08, 2012, 01:47:13 am »

*

SONET JE CARSKA FORMA

Postoje brojne predrasude na našoj tranzicionoj književnoj sceni o pesnicima koji pišu prozu, ističe pesnik Nenad Grujičić

Nenad Grujičić (1954), pesnik, pripovedač, romanopisac, esejista, antologičar, vrsni polemičar, dobio je nedavno nagradu "Pjesma nad pjesmama", koja se dodeljuje za opus ljubavne poezije i doprinos razvoju srpskog pesništva, a nešto pre toga nagradu "Pavle Marković Adamov", priznanje za ukupno stvaralaštvo. U poslednje vreme pojavilo se nekoliko novih Grujičićevih knjiga: "Šajkaški soneti" (zbirka pesama), "Darovi" (izabrane pesme), "Priče iz potaje" (knjiga priča), "Muža duša" (roman), "Živi zvuci Nenada Grujičića" (razgovor sa Milošem Jevtićem).

Nagrada "Pjesma nad pjesmama", koju dodeljuje Klub umjetničkih duša iz Mrkonjić Grada, pripala mu je za opus ljubavne poezije. U epicentru ljubavnog kruga Grujičićevog pesništva nalaze se četiri sonetna venca posvećena Mariji Balkovoj čije je ime u akrostihovima. Tri venca (četvrti se zove "Cvast") čine knjigu "Pusta sreća" koja se pojavila 1994. godine u beogradskoj "Prosveti".

Ova knjiga imala je čudesan put, odmah je bila napadnuta, a potom su usledili potpuno drugačiji osvrti. "Pusta sreća" je doživela tri izdanja i bila ovenčana nagradom "Milan Rakić" za knjigu godine.

Starozavetna "Pjesma nad pjesmama", podseća Grujičić, ima stih: "Jer ljubav je jaka kao smrt". To je slika neugasle ljudske žudnje i uzvišenog bola, vatra telesne čulnosti smrtnog bića u stalnoj potrazi za svojom androginskom polovinom.

Šta je poezija danas, pitamo pesnika?

Poezija je oduvek jezik nad jezicima. Kroz milenijume duha, ona je najviši oblik govora na maternjem jeziku, nadahnuti snop naročito uvezanih reči. Poezija pledira za doživljaj bez ostatka, za nervnu percepciju maternje melodije u značenju. Ona se ukazuje kad se ruka ježi, a krvotok menja ritam u naponu emocije što treperi u oreolu pesme — ističe Grujičić.

Nagrada "Pavle Marković Adamov" pripala mu je za ukupni opus i doprinos razvoju savremene srpske poezije. Osobito mu je draga, kaže, jer nosi ime osnivača i prvog urednika čuvenog lista "Brankovo kolo" koji je izlazio u Sremskim Karlovcima od 1895. do 1914. godine. Njegov sukob sa Skerlićem doneo je posledice koje, srećom, nisu ostale za sva vremena.

Videvši pre neki dan ulicu sa imenom Paje Markovića Adamova u Novom Sadu, shvatio sam da je nadživeo trzavice i jazove svoje epohe — kaže Grujičić.

Najranije detinjstvo Grujičić je proveo u Šajkašu, a mnogo godina kasnije objavljena je knjiga "Šajkaški soneti".

Knjiga "Šajkaški soneti", objašnjava, nastala je kao energija lucida intervalla najranijeg detinjstva provedenog u ravničarskom Šajkašu pre povratka, u šestoj godini, u Prijedor, violentni zavičaj svojih roditelja.

Sonet je carska forma koja ima vekovne kapacitete da u sebe primi fantazme ranih godina i ovenča ih zvonkolikim slikama i značenjima. Reči šajkaš i krajišnik znače isto — graničar — kaže pesnik.

Knjiga "Priče iz potaje" umnoženi je odjek njegove davno napisane priče "Žive bolesti", koja je dobila nagradu novosadskog "Dnevnika", koju mu je 1982. godine dodelio žiri sa Aleksandrom Tišmom na čelu. Pesnici lako, smatra Grujičić, mogu da pišu i druge žanrove. Pesnici su danas kod nas, na primer, najbolji esejisti i kritičari. To je privilegija za jednu književnost, pogotovo za srpsku koja se nedri u relativno malom jeziku.

Nenad Grujičić, oštar na jeziku, u stalnom je "dijalogu" sa kritičarima: "Postoje brojne predrasude na našoj tranzicionoj književnoj sceni o pesnicima koji pišu prozu. Mnogo je zagušen i konzervativan u znatnom delu tzv. kritički establišment koji nema više svoju delatnu funkciju kao prethodnih decenija, zaglavio se u prežvakanim teorijskim i metodološkim aparaturama, a i ne snalazi se u prodoru drugih medija i žanrova. Otuda, pesnički talenat ima velike zadatke na uspostavljanju ravnoteže između dela i primaoca, starog i novog. Kad dobro sagledamo sudbinske puteve istinskih autora kroz vreme, poezija je oduvek sudila kritici, pa se i danas taj čin ukazuje kao mera za meru svih stvari".


Zoran Radisavljević | 23.03.2010. | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #52 poslato: Jun 11, 2012, 12:46:04 am »

*
NENAD GRUJIČIĆ:


EKSPLOZIJA PESNIČKIH VREDNOSTI

Sremski Karlovci — Jubilarno 40. "Brankovo kolo", koje se u Sremskim Karlovcima i Stražilovu — mestima važnih za život velikog pesnika Branka Radičevića — otvara danas i traje do 19. septembra, okupiće veliki broj najznačajnijih imena srpske književne, odnosno pesničke scene. Kroz deset dana podno Stražilova carevaće svet stihova i lirike, sve u spomen besmrtnog Branka, a o festivalu, programu, ali i književnosti i poeziji danas, u intervjuu za "Pravdu" govori direktor "Brankovog kola" i književnik Nenad Grujičić.

Ovogodišnji program "Brankovog kola" više je nego zanimljiv i pun izneneđenja, pogotovo program "Srpski pesnici dvadesetog veka", među koje su ubrojani i Branimir Džoni Štulić, Bora Đorđević i Milan Mladenović.

Trideset različitih programa čine 40. "Brankovo kolo". Ovogodišnjim projektom "Sto srpskih pesnika dvadesetog veka" želimo da ukažemo na nesvakidašnje bogatstvo i lepotu srpskog pesništva u minulom veku. Neverovatan je kreativni zamah i stepen razvoja srpske poezije u tom stoleću, pojava čudnovatih i brojnih pesničkih sudbina i talenata. Kao priređivač takve antologije osećao sam, pre svega, veliku odgovornost prema širokoj lepezi raznovrsnih pesničkih darova u zlatnim presecima maternjeg jezika. Ova antologija relativizuje okamenjene i farisejski žgarave izbore poezije, nadmene i licemerne lenjivce — sastavljače antologija, koji svoju "veličinu" vide u nezdravom eliminisanju živih talenata i u sužavanju bogate i božanskim nektarom boja i zvukova natopljene slike srpskog pesničkog jezika. Mene je zanimala eksplozija istinskih pesničkih vrednosti, ne implozivni suicidni blef poništavanja pesničkih imena. Na našoj književnoj sceni ipak postoji grana razuma iz zdravog korena srpskog bića, grana čiste pameti, koja lako prepoznaje zduhačke prevare i mutljavine. Antologija "Brankovog kola" će doneti na svetlo dana i zaboravljene i sklonjene pesnike, naše savremenike, o koje su se mnogi ogrešili.

Miting poezije na Stražilovu ove godine je, čini se, najbrojniji, tu su uglavnom mladi pesnici, autori "Brankovog kola"?

Odlazak na rajsko Stražilovo, do Brankovog groba i natrag, do njegovog spomenika u podnožju, predstavlja istinsko pesničko hodočašće. To je dan mlade energije, bez obzira na godine autora, dan inicijacijske vrline i radosti što postojimo kao ljudi sa dušama koje pevaju. Bez Stražilova, bez srpskog Parnasa, naša kulturna scena bila bi siromašnija, pesnički obezglavljena.

Da li je poezija danas dovoljno prisutna u kulturi i stvarnosti? Koji je odnos institucija i države prema pesnicima, pogotovo prema talentovanim mladim ljudima koji traže svoju šansu?

U državnim institucijama i upravama za kulturu, osim retkih izuzetaka, rade ljudi koji nemaju nikakvu sponu sa poezijom, književnošću i umetnošću, nikakav beleg kulturnog stvaralaštva. Na takva mesta došli su obezličeni likovi iz stranačkih loža i kreveta. Često, sticajem volšebnih okolnosti, susrećem se sa nepismenim osobama u centrima za kulturu, u državnim ustanovama i odeljenjima koja bi trebalo da prate, vrednuju i materijalno podržavaju darovite i sposobne ljude, naročito mlade. Naš ambijent je ispreturan, na površinu su isplivali panjevi.

Mogu li kultura i vrhunske vrednosti opstati u vreme siromaštva i dekadencije koje suvereno vladaju?

Pesnici u svim vremenima imaju svoju šansu i pogled. Ona fraza "čemu pesnici u oskudnim vremenima" ima dvostruko, Janusovo lice. Upravo takvo vreme, kakvo vi navodite, predstavlja izazov za velike umetnike. Ali, trebalo bi da predstavlja izazov i za državu, za njene mehanizme negovanja i održavanja vrhunskih talenata. Kada bih bio ministar kulture, znao bih šta da sugerišem državi sa praktične strane. Naša kulturna scena ima ogromne potencijale, ali veliki teret nerazumevanja upravo od takozvanog establišmenta. Ona je okružena i podlokana medijskim kičom i šundom, tabloidnim mrcvarenjem nacije od strane upravo te, kobajagi, dnevnopolitičke elite i tragikomičnih estradnih puvala.

Srećko Milovanović




 
POZIV NA SABORNOST SRBA

Kao kulturni amblem, "Brankovo kolo" postoji još od 1895. godine. Ono je punih 20 godina postojalo kao čuveni list za književnost, pouku i zabavu u Sremskim Karlovcima, na čelu sa piscem i intelektualcem Pavlom Markovićem Adamovom, osnivačem i prvim urednikom "Brankovog kola". On je, inače, bio najzaslužniji Srbin za prenos zemnih ostataka Branka Radičevića iz Beča na Stražilovo 1883. godine. U čuvenom Radičevićevom "Đačkom rastanku" nalazi se deo nazvan "Brankovo kolo", koji poziva na sabornost Srba iz svih krajeva na Balkanu. Iz svih ovih razloga iz dubine tradicije, i ne samo zato, četiri decenije novog "Brankovog kola" jesu staza pune afirmacije, odgovornosti i negovanja naše zlatne duhovne i pesničke baštine, koju nazivamo stražilovskom — kaže Nenad Grujičić.

Pravda | 08.09.2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #53 poslato: Jul 17, 2012, 12:03:24 pm »

*
NENAD GRUJIČIĆ:


ČUDA IZ DETINJSTVA U VIJADUKTU

Sajam knjiga pokazuje, u svojim najboljim primjerima, da postoje ljudi sa osobenim talentima koji brane božanski princip postojanja. Naravno, i među piscima žive demonski i utvarni duhovi, crni kao Kerberova pećina. Ipak, mjera svemu je talenat i njegovo ostvarenje u maternjem jeziku.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik Nenad Grujičić, čija se knjiga "Vijadukt" ovih dana pojavila u izdanju  "Prometeja", a promovisana u petak na Sajmu knjiga u Beogradu.
 
Uskoro će se u izdanju Kulturnog centra Novog Sada pojaviti i Grujičićeva prozna knjiga "Priče za romane".
 
GLAS: Živimo u čudnom vremenu. S jedne strane — pjesnici, pisci i čitaoci, pozitivna atmosfera i radosna lica na Sajmu knjiga, a s druge, kod nas i u svijetu, ekonomski kriza, stalne vijesti o nesrećama, prirodnim nepogodama i ratovima. Kakvim smo mi to svjetovima okruženi?
 
GRUJIČIĆ:  Oduvijek se čovječanstvo kretalo između raja i pakla, dobra i zla, sreće i nesreće. Živimo u vremenu gdje se sve to bolje i brže vidi. Sve se ubrzava medijima i umnožava internetskim čudom i digitalnom tehnologijom. Ono što je bilo nezamislivo, postalo je "normalno". Ulicom hodaju ljudi koji sami sa sobom razgovaraju, a neki drugi, pak, sjede u stanovima i preko ekrana vode tzv. ljubav, ne treba im niko. Praznina je zavladala ljudskim dušama. Ogrehovljeno tijelo je postalo udaljena rupčaga bez dna. Popunjava se bludom, alkoholom i drogom. Čovječanstvo je kao nikad postalo gladno slika smrti i ništavila, mediji se takmiče ko će plasirati stravičnije snimke, na primjer, slike užasnog kraja i smrti Gadafija. Virtuelno je postalo stvarnosno. Danas postoje planetarni izvođači smrti, njih plaćaju velike korporacije i magnati. Spektakl smrti doji ljudsku psihu. Takvi sistemi i prizori do kraja raščovječuju ljudsko biće, padamo u najdublji ponor grijeha.
 
GLAS: Ima li tome kraja? Kakva je pozicija pjesnika i pisaca u takvom apokaliptičnom vremenu?
 
GRUJIČIĆ: Sudeći po svemu što opažamo, svijet se približava tački velike promjene. Vjerujem da je to civilizacijski oblik preumljenja, presvlačenje košulje smisla postojanja. Okovan materijalističkim rezonom, čovjek ne vidi takvu metamorfozu, ali ona se osjeća u vazduhu. U tom kontekstu poezija je djevica, uzvišena sestra duhovnog smisla i izlaza. Ona je i golubica i zmija, ultrasvijest o čovjekovoj ambivalentnoj prirodi i nesavršenstvu. Poezija je moć duha i jezika da o racionalnim stvarima progovori "nemogućim" slikama. Njen najviši domet je u biblijski intoniranom jeziku. Ona će se otjelotvoriti u oblik ljudskog života vrijedan poštovanja i radosti.
 
GLAS: Objavili ste 25 naslova. Poslije knjige "Priče iz potaje" i romana "Muža duša", koje su takođe, uz "Šajkaške sonete", izašle posljednjih godina u "Prometeju", pojavila se i Vaša knjiga poema "Vijadukt"?

GRUJIČIĆ: Pisac, pogotovo pjesnik, cijelog života ostaje vezan za arkadijske slike djetinjstva. One su čistilište za potonje sile života, koje nas napadaju raznim iskušenjima i grijesima. Knjiga "Vijadukt" je sačinjena iz tri poeme koje uzimaju Gomjenicu kao glavni prostor odigravanja divnih čuda. Izgradnja asfaltnog puta od Prijedora do Tomašice, početak rada novog rudnika koji će raseliti čitav kraj, zatim nesvakidašnji krajiški ritual pokrivanja kuće, životno pozorište darivanja i pjevanja u Potkozarju, te bajkoliki lov na žabe u šumskim barama zavičaja, predstavljaju neponovljive trenutke jedne rane mladosti koja je sve to udivljeno posmatrala i ubrzano disala. Napisao sam tri poeme u slobodnom stihu i pokušao da vratim ovaj oblik pjevanja u svoju stvaralačku radionicu, ali i na srpsku pjesničku scenu.

 

NAGRADE

Nenad Grujičić je dobitnik petnaestak prestižnih nagrada među kojima su i "Brankova" nagrada, "Vukova" nagrada, "Milan Rakić", "Skender Kulenović", "Pečat varoši sremskokarlovačke", "Kondir kosovke devojke", "Stražilovo", "Šušnjar", "Pjesma nad pjesmama", "Kočićevo pero", "Lazar Vučković"...

Neda Simić - Žerajić | 28.10.2011. | Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #54 poslato: Avgust 30, 2012, 11:56:56 pm »

*
NENAD GRUJIČIĆ:


BEĆARAC JE SRPSKA BAŠTINA

Nema prisvajanja tuđeg. Naše je da ne odustajemo od svoje kulturne baštine, jer bismo se smrtno ogrešili "na veke vekova" prema potomcima i precima. Ma koliko paradoksalno zvučalo, Hrvatska je ne svojom željom, izvan svoga cilja, dosta "uradila" i za nas, kada je kod UNESCO-a nominovala bećarac i nijemo kolo kao svoju baštinu, osvetlila je i promovisala elemente nematerijalne baštine koji su po svemu i srpski.

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" ugledni književnik Nenad Grujičić, koji se u svom stvaralaštvu mnogo bavio ojkačom, kao autentičnom vrijednošću kraja iz kojeg potiče.

GLAS: Kako komentarišete podatak da je, poslije ojkače, UNESCO krajem prošle godine zaštitio i bećarac i nijemo kolo, ali kao kulturnu baštinu Hrvata?

GRUJIČIĆ: Na Balkanu u okviru istog jezika (kojeg po Miroslavu Krleži Hrvati zovu hrvatskim, a Srbi srpskim), nije preporučljivo sebično prisvajati duhovne i kulturne tvorevine. Naravno, sve tri navedene pojave nematerijalnog kulturnog blaga pripadaju i Srbima. UNESCO omogućava da različite države predlažu istu pojavu. U tom pogledu najprirodnije bi na Balkanu bilo da su Srbija i Hrvatska zajednički predložile bećarac, odnosno, obe ove države zajedno sa Republikom Srpskom — ojkaču i gluvo kolo.

GLAS: Danas je aktuelna priča o prisvajanju tuđeg i otimanju kulturne baštine?

GRUJIČIĆ: To je uglavnom posledica dnevnopolitičkih tenzija, tektonskih poremećaja i ustanovljenja novih državnih granica na Balkanu. Ovako kako je dosad urađeno, sve liči na neku vrstu ratnog plena i otimačinu koja povodom triju elemenata nematerijalne kulturne baštine, u stvari, predstavlja hrvatske autogolove, jer Srbija i BiH (Republika Srpska) u svakom trenutku mogu pridodati svoje nominacije za ove iste fenomene. To UNESCO i preporučuje.
 
GLAS: Koji su naši sljedeći potezi i da li se tu konkretno išta može popraviti?
 
GRUJIČIĆ: Naš problem je danas u tome što Srbija i Republika Srpska do sada ništa nisu nominovale UNESCO-u iz sfere nematerijalne kulturne baštine. Srbija je u poslednje vreme podosta uradila na organizovanju ovih poslova da se konačno krene sa nominacijama, ali se nedavno ispostavilo da Srbija nema zakon u kojem se pominje pojam "nematerijalno kulturno nasleđe". Bez tog zakona cela naša procedura prema UNESCO-u pada u vodu.
 
GLAS: Vi ste autor poznate knjige, studije i antologije "Ojkača", koja je do sada imala pet izdanja. Pisali ste i o bećarcu i kolu. Kako da pokažemo svijetu da ojkača, bećarac i nijemo kolo vuku korijene iz naših krajeva?
 
GRUJIČIĆ: Entoni Kraus, predstavnik UNESCO-a u Veneciji, kaže da mnogi kulturni fenomeni žive daleko od mesta gde su nastali, pa se stoga mogu nominovati za liste svetske baštine ma gde se izvodili. Život to pokazuje i dokazuje svakodnevno. Ojkaču u Vojvodini pevaju mnoge generacije, počev od seoba posle Prvog svetskog rata, pa Drugog i — konačno posle ovog trećeg građanskog koji je stvorio velike izbegličke kolone iz krajiških predela ka Srbiji. Glamočko gluvo (nijemo) kolo, tako, osim na zavičajnoj lokaciji, izvodi se danas uveliko i u Vojvodini (Srbiji). Sve tri elementa srpske baštine, dakle, izvode se vekovima u BiH (Republici Srpskoj), Hrvatskoj i, dabome, u Srbiji. U Vojvodini žive paralelno i bećarac i ojkača.
 
GLAS: Da li Vi lično kao afirmisan autor možete učiniti nešto da srpska kulturna baština u pomenutim elementima ne bude definitivno preoteta?
 
GRUJIČIĆ: Delimično sam uključen u razgovore na tu temu u Srbiji i Republici Srpskoj. Predložio sam Srbiji ojkaču za upis u Nacionalni registar, a zatim čim dođe trenutak i za nominovanje za Reprezentativnu listu UNESCO-a. Predložio sam, takođe, Republici Srpskoj dve pojave, ojkaču i staro kozarsko kolo, koje je izuzetna vrednost srpske baštine. O tome sam razgovarao sa Irenom Soldat-Vujanović, pomoćnicom ministra za kulturu RS. O ovoj temi treba i dalje da se razgovara na najvišem republičkom nivou, jer su u pitanju jako važni korenski elementi kojima se prepoznaje i pokazuje identitet i kontinuitet srpskog kulturnog bića. Republika Srpska je tu u prednosti, jer se na njenom terenu primarno izvode ove pojave.

 

GENEZA

GLAS: U kojim se izvorima najbolje može upoznati bećarac i otkriti njegova geneza?
 
GRUJIČIĆ: Antologija "Bećarac" akademika Mladena Leskovca donosi podatke o korenskoj pripadnosti bećarca Sremu, Bačkoj i Banatu. Zatim, antologija istog imena Stevana Bugarskog, objavljena u Bukureštu, govori o bećarcu koji pevaju Srbi u Rumuniji. Dakle, povodom zajedničkog nominovanja UNESCO-u, može se priključiti i Rumunija. Znači, bećarac se ne peva samo u Baranji i Slavoniji.

Aleksandra Rajković | 05.02.2012 | Glas Srpske
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #55 poslato: Septembar 07, 2012, 03:10:03 am »

*

KRAJIŠKO DUHOVNO BLAGO

Ojkača upisana u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije

Ovih dana, ojkača je zvanično upisana u prvi Nacionalni registar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Pored ojkače, među dvadeset sedam elemenata duhovne baštine, nalaze i krsna slava, đurđevdanski obred i molitva, vranjansko pevanje, zlatiborsko pevanje "iz vika", pevanje uz gusle, gajde, pirotsko ćilimarstvo i dugo. Tim povodom, u Etnografskom muzeju u Beogradu osnovan je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, koji će pored ostalog imati zadatak da štiti i ojkaču.

Odlukom Nacionalne komisije i Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, ojkača je, kao poetsko-muzička, to jest, poetsko-vokalna tvorevina Srba Krajišnika–Dinaraca u Srbiji, ušla u prvi u nas napravljen Nacionalni registar NKN. Ovo je značajno iz više razloga, ponajpre što se time etablira srpska krajiško-dinarska baština kao svojina države Srbije, čime se ona obavezuje da institucionalno neguje i čuva ovo duhovno blago. Time se zaceljuje onaj vekovni bol silnih seoba, migracija, zbegova i kolonizacija, a povodom pohara, izgibija i ratova koji su kao po pravilu zahvatali prekodrinske lepe predele i pomerali stotine hiljada živih srpskih duša na balkanskom prostoru. Ulaskom ojkače u nacionalni registar NKN Srbije, krajiška baština se oslobađa apatridne pozicije "ni na nebu ni na zemlji".

Zatim, s obzirom na to da je Hrvatska prisvojila ojkanje, posebno važna dimenzija upisa ojkače u Nacionalni registar Srbije, jeste verifikacija ovog fenomena kao srpskog elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa na Balkanu. Poznato je da je hrvatska država proglasila ojkanje kao svoju baštinu, ne pominjući Srbe Krajišnike koji vekovima baštine ovaj prepoznatljivi oblik svoga identiteta na terenu Hrvatske. Kao tobož samo njihovo, Hrvati su nominovali ojkanje za svetsku baštinu na listi Uneska.

Ojkača pripada i srpskom etnosu u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, konkretno — u Bosanskoj Krajini. Nema sumnje da će, posle odluke Srbije da verifikuje ojkaču danas kao deo svog nematerijalnog kulturnog nasleđa, Republika Srpska, odnosno Bosna i Hercegovina, morati što pre da etabliraju ovaj element i kao deo svoje baštine, to jest, da ga institucionalno zaštite i time osnaže ukupnu poziciju srpskog nematerijalnog kulturnog nasleđa na Balkanu. A to znači, uz argumentovan i realan uticaj — konkretan proboj ka listama Uneska.

U radu na knjizi "Ojkača" (pet izdanja), na terenu, fascinirale su me svežina i starina ojkače u isti mah, njena sposobnost da se prilagođava vremenu i regeneriše, uvek zadržavajući miris i boju svoga korena.

Ojkača je vekovna osobenost po kojoj se prepoznaje jedan veliki duhovni talas srpskog naroda. Neprolaznom lepotom ojkačkog zvuka i viteškim nadmetanjem glasova, zameće se lepa kavga ojkačkih grupa u starom kozarskom kolu, na primer. Melodijski raspon ojkače oživljava reči, spira sa njih ustajalu memlu negovora, a ponekad sadrži i neki daleki liturgijski odjek na narodni način.

Ojkači deseterački dvostih je priča za sebe. Dovitljivost, šeretluk i barabluk, a onda istinoljubivost i iskrenost, na krilima karakteroloških crta i mentaliteta, donose istinsku umetničku vrednost koja se neprekidno obnavlja i traje. I kad je najvrletniji, lascivan ili erotski, taj dvostih je dobronameran, on hita da obraduje, da spase od čamotinje duha, da nahrani radošću gladnu dušu. A raspon tema je širok i neuhvatljiv, od lirskog i nežnog preko sirovo životnog do transcendentnog, a sve na duhovit i zdrav način, bez kompleksa i predrasuda. Nikom se tu ne klanja i ne robuje, sve je u prasku slobode i razbijanja puritanskog stida, a u razletu misli i srca, racija i lucidnosti.

Evo jedne ojkače iz Kočićevog vremena: Teško časti kad robuje vlasti,/ tuđoj vlasti u vr'jeme propasti. Aktuelna i svevremena pesma, kao da je nastala u našem istorijskom trenutku. A onda lepeza antologijskih primera ojkače: Rodi, majko, još jednog ko mene/ pa ćeš imat' dvije uspomene. //Vidiš, dragi, onaj čopor zv'jezda,/ tako sam ti maramu izvezla. //Nema mala livade u gaju/ đe se tvoja leđa ne poznaju. // U mog lole kuća nasred gore,/ pa mu lišće pada na prozore. //Drino vodo, žubora ti tvoga,/ nemoj biti međa roda moga.


Nenad Grujičić | 12.07.2012. | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #56 poslato: Septembar 18, 2012, 09:35:55 pm »

*

"BRANKOVO KOLO" JE BREND SRPSKE KULTURNE SCENE

Beograd — Tradicionalna pesnička manifestacija "Brankovo kolo", 41. po redu, počeće u petak 7. septembra u najstarijoj srpskoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima, besedom o Branku Radičeviću koju će ove godine govoriti pesnik Ivan Negrišorac. Do 17. septembra, zajedno sa pesnicima, smenjivaće se dramski i muzički umetnici, filozofi i duhovnici u četrdeset različitih programa, a glavna tema je nematerijalna kulturna baština. Akcenat je stavljen i na "Antologiju srpske poezije (1847—2000)" koju je priredio Nenad Grujučić, direktor "Brankovog kola", o čemu govori u intervjuu za "Pravdu".





"Brankovo kolo" ove godine ima bogat i raznovrstan sadržaj. Najavili ste čak 40 programa. Šta biste posebno istakli kao karakteristiku 41. pesničke manifestacije?

"Brankovo kolo" će i ove godine pokazati da je pravi brend na srpskoj kulturnoj sceni, festival koji je davno nadišao lokalne granice i postao poznat u ovom delu Evrope i šire. I dalje će osnova "Brankovog kola" biti osvetljavanje korenskih duhovnih silnica u spoju sa savremenim plodovima poezije i umetnosti. "Brankovo kolo" će pokazati nanovo svoju kreativnu neprikosnovenost, razliku i moć trajanja na javnoj kulturnoj sceni koja, inače, boluje od pomodnih i brzo potrošivih senzacija oličenih u "gutačima magle i vatre". Nema sumnje da će dolazak brojnih gostiju pred našu publiku, i medijski odjek stražilovskih, karlovačkih i novosadskih sadržaja, predstavljati reprezentativnu duhovnu meru i trijumf našeg kulturnog podneblja.

Poseban osvrt stavljate ove godine na nematerijalno kulturno nasleđe. Koliko su Srbi zapravo u današnje vreme svesni bogatstva svoje kulturne baštine i nasleđa i koliku pažnju im posvećuju?

Centralna tema 41. "Brankovog kola" glasi "Nematerijalna kulturna baština", gde će iz dana u dan biti predstavljeni sadržaji od vitalnog značaja za predstavljanje, očuvanje i afirmaciju srpske kulturne baštine i njene nominacije na Reprezentativnu listu i Listu ugroženih vrednosti Uneska. Biće osvetljeni neki elementi baštine upisani (i neupisani) u prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Biće polemika i oko toga što nam susedi "pozajmljuju" i "prisvajaju" kulturnu baštinu i pri Unesku je beleže kao svoju?

Poseban osvrt biće dat na delove baštine koji su od strane naših suseda (Hrvatska) bezobzirno, kao vrsta ratnog plena, prigrabljeni kao njihovi (ojkanje, bećarac, gluvo kolo), a poznato je da takvi sadržaji na Balkanu pripadaju srpskoj kulturi, koji su se vekovima prenosili s kolena na koleno. Srpsku krajišku (dinarsku) duhovnost danas baštine u Srbiji (Vojvodini) izbeglice iz tih krajeva. Na 41. "Brankovom kolu" biće obezbeđen naučni pristup i obrada elemenata nematerijalne kulturne baštine oličene, na primer, u guslama, bećarcu i ojkači, guslama, te srpskom običaju iz Dalmacije "Čuvari Hristovog groba". Biće prikazani i izvedeni različiti oblici pevanja i običaja. U Matici srpskoj priredićemo Okrugli sto na temu "Srpsko usmeno poetsko nasleđe Vojne krajine (u zapisima od 18. do 20. veka)".

Da li postoji način da se institucionalno odupremo otimanju srpskog blaga i šta nam je tu činiti?

Formiran je prvi Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđe Srbije pri Ministarstvu kulture. Tu je upisano 27 elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa. Naša država napokon mora zakonski utemeljiti pojam "nematerijalna kulturna baština" kako bi postojali konkretni mehanizmi za put ka Unesku i etabliranje našeg nasleđa na listama svetskih vrednosti. Mora se više poraditi na javnom osvetljavanju i predočavanju svega što predstavlja specifičnu srpsku kulturnu baštinu, pogotovo one aspekte kojima preti zatiranje. Veliki diskontinuiteti u srpskoj kulturi koji su u nastali posle Prvog i Drugog svetskog rata, te u najnovije vreme građanskih sukoba na Balkanu, stvorili su duboke jazove gde su se praktično ugasili primeri najviših vrednosti.

Pretpostavljam da ste iz iste potrebe, očuvanja srpske poezije, sačinili "Antologiju srpske poezije (1847—2000)". Šta sve antologija obuhvata u ovom vremenskom periodu?

U rasponu od jednog i po veka, od Branka Radičevića do Dejana Aleksića, na 980 strana, antologija obuhvata 290 pesnika različitih poetika, stilova i obrazaca. Vek i po — in­ter­val pu­nog ži­vot­nog za­ma­ha i raz­vo­ja srp­ske po­e­zi­je, vre­me ve­li­kog i ubr­za­nog zre­nja, isto­rij­skih i kul­tur­nih tur­bu­len­ci­ja, re­vo­lu­ci­ja i ra­to­va, pa­do­va i po­di­za­nja, po­ni­že­nja i po­be­da. Prednost da uđu u antologiju imali su pesnici koji na svom stvaralačkom putu "nisu samo pisali", već su "vidljivo i originalno propevali" u medijumu maternjeg jezika. Ona želi da postavi nove kriterijume i standarde, da relativizuje pozicije nekih autora, koje su stečene u ideološki ozvučenim vremenima ili inercijski preslikavane iz decenije u deceniju. Antologija poštuje oba krila srpskoga jezika, ekavski i ijekavski izgovor, izbegavajući na taj način da bude samo srbijanska, već, pre svega — srpska.

Šta ste uspeli da pokažete ovom antologijom? Šta su vam bili orijentiri i kriterijumi za odabir pesama?

Po­ka­za­o sam ši­ri­nu i le­po­tu srp­skog je­zi­ka raz­bo­ko­re­nog u naj­ra­zli­či­ti­jim pe­snič­kim re­še­nji­ma, u slobod­nom i ve­za­nom sti­hu, u ra­zno­vr­snim for­ma­ma i ob­li­ci­ma, u ne­pre­gled­nom mno­štvu te­mat­skih i mo­tiv­skih po­lja, u di­o­ni­zijskom i apo­lo­nij­skom to­nu, u kre­a­tiv­nim ču­di­ma i mo­ći­ma po­e­zi­je, u da­ro­vima ko­ji su se sud­bin­ski na­šli u ma­ter­njem je­zi­ku. Uzi­ma­o sam pe­sme ko­je iza­zi­va­ju sna­žan i neponovljiv do­ži­vljaj, pe­sme vi­dlji­ve kre­a­tiv­ne vi­tal­no­sti, pe­sme iz ko­jih iz­bi­ja ži­vot­na po­sve­će­nost ta­len­tu što pe­va. Po­seb­nu pa­žnju obra­ti­o sam na sa­vre­me­ni­ke ko­ji su na­pu­sti­li ovaj svet. Kad pe­snik umre, pe­sme se pod­mla­de. To je mo­me­nat kad pe­sme istin­ski po­či­nju da ži­ve. Po­sle fi­zič­ke smr­ti pe­sni­ka, po­e­zi­ja ne nad­ži­vlja­va sa­mo auto­ra, već i sva­kog pri­re­đi­va­ča an­to­lo­gi­je. Bez fi­zič­ki pri­sut­nog auto­ra, ja­vlja se etič­ki mo­me­nat od­go­vor­no­sti kod tre­nut­no ži­vih. Este­tič­ki ostva­re­no de­lo u vre­me­nu mo­ra bi­ti vred­no­va­no sve­šću ko­ja pod­ra­zu­me­va mo­ral­ni aspekt. Dru­štve­ne, obra­zov­no-prosvet­ne i kul­tur­ne in­sti­tu­ci­je, esnaf­ska udru­že­nja i aso­ci­ja­ci­je, struč­ni po­je­din­ci i lič­no­sti od ugle­da, svi sno­se od­go­vor­nost za ži­vot de­la po­sle smr­ti auto­ra. Zatim, nisam iz­i­gra­va­o fa­ri­sej­skog ni­hi­li­stu što u manj­ku pe­snikâ vi­de to­bo­žnji kva­li­tet an­to­lo­gi­je. Na­o­pa­ka oso­bi­na da se ras­koš svo­di is­pod cr­te mi­ni­mu­ma, da se utu­lju­ju i gu­še pe­snič­ke vred­no­sti u ime pri­re­đi­va­če­ve mušičave "ge­ni­jal­no­sti", tra­je de­ce­ni­ja­ma na srp­skoj knji­žev­noj sce­ni, pred­sta­vlja prak­su s ko­jom na­po­kon tre­ba ras­ki­nu­ti. Jer, le­po­ta ne zna za gra­ni­cu, zna za do­me­te.

Deo antologije posvećen je zaboravljenim ili nepravično skrajnutim, dosad neprimećenim pesnicima. Podsetite nas na neke od njih?

Tu su izvrsne pesme Petra Milosavljevića, kojeg poznajemo pre svega kao teoretičara i istoričara književnosti. Ili pak soneti Borislava Milića, zatim poezija Gojka Janjuševića i Pavla Popovića.





Napravili ste distancu od dvanaest godina. Kako ste se odredili prema našem vremenu koje je izgubilo karakteristike humanog?

Svet u ko­jem ži­vi­mo bo­lu­je od le­njo­sti i za­bo­ra­va, nar­ci­so­id­nog uz­di­za­nja i pre­te­ri­va­nja, be­sa i pre­le­sti sva­ke vr­ste. Mno­go vre­me­na pro­tek­ne dok ne pre­sta­nu dnev­ne igre i sa­pli­ta­nja, su­je­te i za­vi­sti — re­dov­ni pra­ti­o­ci pro­ce­sa etabli­ra­nja pe­snič­ke lič­no­sti i de­la. Vre­men­ska dis­tan­ca naj­bo­lji je lek, za­šti­ta od ak­tu­el­ne ta­šti­ne. Kad su u pi­ta­nju oči­gled­ne pe­snič­ke vred­no­sti, ne­ma­mo pra­vo na ti­ši­nu i de­men­ci­ju. Mo­ra­mo po­ka­za­ti zdra­vo­ra­zum­ski od­nos pre­ma va­tri ta­len­ta ko­ji plamti u ma­ter­njem je­zi­ku. Tu je po­e­zi­ja ne­u­ni­šti­vi du­hov­ni prin­cip ko­ji tra­ži da is­pu­ni­mo du­go­ve pre­ma pe­va­nju kao sud­bi­ni.


D. Đokić | 06.11.2012. | Правда
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #57 poslato: Septembar 24, 2012, 12:27:01 am »

*

VODIČ KROZ BOGASTVO JEZIKA

Nenad Grujičić, direktor "Brankovog kola", priredio antologiju srpske poezije od 1847. do 2000. godine. U izboru je znatna pažnja posvećena pesnikinjama, a uvršteni su i eks-Ju rokeri

Napisana ili izgovorena, ćutana ili pevana, pesnička reč je svetlost živog duha. U epifanijskom blesku pesme, reči se brzinom svetlosti lančano vežu u nizove slika koje nisu od ovog sveta, ali mu pripadaju. Pesnici su posvećenici reči, monasi maternjeg jezika. Poezija je gornja amplituda tvoračkog principa osvojenog u jeziku.

Ovim rečima Nenad Grujičić uvodi u kapitalnu Antologiju srpske poezije koju je sastavio i objavio u "Brankovom kolu", povodom 165. godišnjice izlaska prve knjige pesama Branka Radičevića u Beču.

Knjiga u luksuznom povezu i na skoro 1.000 strana donosi izbor srpskih pesnika i njihovih pesama u periodu od 1847. do 2000. godine, a na čelo je stao Radičević sa svojom pesmom "Molitva". U ovom izboru znatna pažnja posvećena je pesnikinjama, jer je, po rečima priređivača, neprihvatljivo da se u antologijama koje obuhvataju period od stotinu godina nalaze samo jedna ili dve poetese.

"To je poniženje ženske pesničke populacija, i žene uopšte, ukidanje ravnopravnog delovanja talenta u istom jeziku. To se događalo u kilavim primerima antologija koje su srpsku poeziju tretirale kao mušku stvar", — ističe Grujičić.

Najnovija antologija srpske poezije prihvatila je i jednu vrstu kreativnog rizika — da se između njenih korica prvi put nađu pesnici koji dosad nisu slovili kao antologijski. Jednostavno, oni koji do sada nisu primećivani niti je uopšte tretirano njihovo pesničko poslanje kao bitno.

U knjizi se našlo i nekoliko pisaca koji su se u potpunosti ostvarili kao prozaisti. Njima se, po Grujičićevim rečima, poezija bila ukazala kao urođeni refleks bića, prenesen na specifičan način na njihovo ukupno delo, čime je ono steklo veliku književnu snagu. To su ponajpre Petar Kočić, Ivo Andrić i Branko Ćopić, koji se retko nalaze u pesničkim antologijama. Ova antologija obuhvata ukupni korpus srpskog jezika, ekavski i ijekavski izgovor, pesničku dijasporu u realnom smislu reči.

Čitaoci, naročito oni iz mlađe garde, sa oduševljenjem će prihvatiti mišljenje priređivača da u srpske pesnike druge polovine dvadesetog veka spadaju i neki kantautori i pesnici rokenrola, akteri savremene muzičke scene gde tekst ponekad igra presudnu umetničku ulogu. Tako su se ovde našli Arsen Dedić, Đorđe Balašević, Branimir - Džoni Štulić, Bora Đorđević, Momčilo Bajagić Bajaga, Milan Mladenović i Slobodan Tišma. Među pesnicima koji nisu kantautori, ali su namenski pisali i za rokere, ili nose amblem bit-poezije (ali su i pesnici "redovnog" književnog diskursa) našli su se i Duško Trifunović, Radoman Kanjevac i Zvonko Karanović. Uvrštavanjem u antologiju nekoliko pesnika ove provenijencije, čije pojedine pesme krasi istinski poetski nerv, demistifikujemo uveliko etablirane, namrgođene (i sopstvene) zablude — poručuje Grujičić.


BEZ DILEME

Na pitanje zašto smo uvrstili Arsena Dedića ili Branimira Štulića, obojicu iz Hrvatske, odgovaramo da smo na isti način u antologiju uneli i Grigora Viteza, Momčila Popadića ili Milana Milišića, a da ne govorimo o Petru Preradoviću, Medi Puciću i Mirku Koroliji. Na primer, Arsen Dedić rođen je u srpskoj porodici u Šibeniku... Ime dobio po Arseniju III Čarnojeviću... — objašnjava Grujičić u pogovoru.


B. Đorđević | 16.09.2012. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #58 poslato: Oktobar 13, 2012, 04:00:07 pm »

*

POEZIJA JE VIDOVITI EROS JEZIKA

"Antologiju srpske poezije (1847—2000)", Nenada Grujičića, objavilo je Brankovo kolo

U izdanju Brankovog kola, pojavila se obimna "Antologija srpske poezije (1847—2000)", Nenada Grujičića, — od Branka Radičevića do Dejana Aleksića. U raspon od jednog i po veka, Grujičić je uneo 290 pesnika, uzimajući za kamen-temeljac Radičevićevu prvu knjigu objavljenu u Beču 1847. godine. Ta godina je, inače, poznata po velikom značaju za razvoj srpskog jezika, poezije i književnosti.

Govoreći o ovoj antologiji, Mihajlo Pantić je istakao: "Antologija Nenada Grujičića je jedna od onih koje se u kritici smatraju integralnim. Ona obuhvata srpsko pesništvo od proseva moderne svesti u srpskoj pesničkoj imaginaciji do dana današnjeg i predočava širinu i bogatstvo svega onoga što je ta imaginacija kroz vekove uspela da nam dâ".

S obzirom na to da smo relativno mali jezik i narod, vodio sam računa da sve što je impregnirano istinskim talentom uđe u antologiju. Izbegao sam opasnu i lenju praksu sublimisanja i eliminisanja pesama i pesnika samo zato što tako izgledaju neke druge uticajne antologije. Sa praksom kopiranja antologija objavljenih pre pola stoleća, napokon treba prekinuti. Nužan je metod uvažavanja eksplozije pesničkih vrednosti, i ja sam to uradio, unoseći sveže poglede i nove kriterijume — kaže Nenad Grujičić.

U antologiji se, osim Branka Radičevića nalaze pesnici: Petar Petrović Njegoš, Petar Preradović, Jovan Sundečić, Đura Jakšić, Zmaj, Laza Kostić, Jovan Grčić Milenko, Vojislav Ilić, Aleksa Šantić, Mileta Jakšić, Jovan Dučić, Milan Rakić, Svetislav Stefanović, Sima Pandurović, Dis, Milutin Bojić, Veljko Petrović, Mirko Korolija, Stanislav Vinaver, Milutin Bojić, Miloš Crnjanski, Rade Drainac, Momčilo Nastasijević…

Poseban značaj Grujičić je dao drugoj polovini dvadesetog veka: Milan Dedinac, Risto Ratković, Desimir Blagojević, Oskar Davičo, Skender Kulenović, Dušan Kostić, Vasko Popa, Risto Tošović, Branko V. Radičević, Miodrag Pavlović, Miroslav Antić, Stevan Raičković, Božidar Timotijević, Ivan V. Lalić, Duško Trifunović, Jovan Hristić, Branko Miljković, Lazar Vučković, Borislav Radović, Branislav Petrović, Krstivoje Ilić, Matija Bećković, Dragan Kolundžija, Slobodan Rakitić, Ranko Risojević, Rajko Petrov Nogo, Pero Zubac, Đuro Damjanović, Stevan Tontić, Slavomir Gvozdenović, Milan Nenadić, Rajko Petrov Nogo, Vojislav Despotov, Duško Novaković, Milosav Tešić, Ivan Negrišorac, Vladimir Jagličić, Dragoslav Dedović…

Poezija je vidoviti eros jezika. A jezik bez nadahnuća i nije poezija. Uzimao sam pesme koje izazivaju snažan emotivni doživljaj, pesme vidljive kreativne vitalnosti, pesme iz kojih izbija životna posvećenost talentu što peva, pesme koje teže krugovima savršenstva, pesme detalja sa univerzalnim silnicama što dotiču današnjeg čoveka (ali i onog u budućnosti), pesme koje beže iz memle zatvorenih navika svake vrste, pesme nastale na principu jezičke igre u svim pravcima, pesme koje predstavljaju duševno iznenađenje u jeziku — ističe Grujičić.

U antologiji je i četrdesetak pesnikinja: Milica Stojadinović Srpkinja, Draga Dimitrijević Dejanović, Danica Marković, Jela Spiridonović Savić, Anica Savić Rebac, Desanka Maksimović, Dara Sekulić, Mirjana Stefanović, Darinka Jevrić, Stevka Kozić Preradović, Tanja Kragujević, Ljubica Miletić, Draginja Urošević, Radmila Lazić, Zlata Kocić, Mirjana Božin, Dragana Kragulj, Jelena Lengold, Ana Ristović, Milena Marković, Jelena Radovanović, Tanja Stupar Trifunović, Jelena Aleksić…

Neprihvatljivo je da se u antologijama koje obuhvataju period od stotinu i više godina nalaze samo jedna ili dve poetese, to je ponižavanje ženske pesničke populacije, i žene uopšte, ukidanje ravnopravnog delovanja talenata u istom jezika — naglašava Grujičić.

U antologiji je i nekoliko kantautora i pesnika rekonrola: Đorđe Balašević, Milan Mladenović, Branimir Štulić… U antologiji su i pesnicima koji su, iz raznih razloga, izostavljani u sličnim projektima srpske poezije: Gojko Janjušević, Pavle Popović, Vujica Rešin Tucić, Borislav Milić, Đuro Damjanović, Miodrag Stanisavljević, Boro Kapetanović, Jovo Marić, Predrag Bjelošević, Miodrag Tripković, Ilija Lakušić, Mišo Avdalović… Posebno iznenađenje su pesme Petra Milosavljevića, poznatog teoretičara književnosti, filologa i kritičara.

Ukazala mi se idealna prilika da uvedem pesnike koji su nekorektno i bez objašnjenja izostavljani iz antologija ukupne srpske poezije. Podjednako sam tretirao ekavsko i ijekavko krilo srpskoga jezika. Unosio sam pesnike koji ne samo da pišu tekstove već pre svega one koji su propevali u maternjem jeziku. Ovi drugi su privilegovani u mojoj antologiji, jer prava poezija se upravo po spoju melodijske supstance i značenja reči razlikuje od proze. Zaobišao sam tvorevine koje nisu ostvarene u jedinstvu forme i sadržaja, zatim, namrgođeno mudroslovlje i farisejsku nadmenost beživotnog duha, odnosno autore u salijerijevskom hendikepu nepostojanja talenta — objašnjava Grujičić.

Pitamo Grujičića da li je, kada je završio antologiju, shvatio da je neke pesnike neopravdano izostavio.

Naravno, bilo je nekoliko mlađih, vrsnih pesnika, čije pesme zaslužuju pažnju, ali ih nisam mogao uključiti, jer su im se prve knjige pojavile posle dvehiljadite godine. Takav je, na primer, talentovani Radomir D. Mitrić iz Banjaluke, kojem se odličan prvenac pojavio 2004. godine. Njihovo pesničko prisustvo u maternjem jeziku time nije ugroženo. Kad dođe vreme, kad nastupi neka nova distanca, oni će naći svoje mesto u ovoj ili sličnim antologijama, a neki će i sami, verujemo, sačiniti svoje cvetnike srpske poezije — kaže Nenad Grujičić.


PPEDSTAVLJANJE U RIMSKOJ DVORANI

U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda, danas u podne, "Antologiju srpske poezije (1847—2000)", Nenada Grujičića, predstaviće: Dragoljub Stojadinović, Slavica Garonja Radovanac, Marija Sloboda, Ružica Sokić, Verica Nikolić, Boško Petrov, Slobodan Rakitić, Krstivoje Ilić, Duško Novaković, Milena Marković i autor — Nenad Grujičić.


Zoran Radisavljević | 12.10.2012. | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #59 poslato: Oktobar 29, 2012, 04:09:09 pm »

*

NENAD GRUJIČIĆ — POEZIJA JE SVJETLOST MATERNJEG JEZIKA

U Srbiji neki antologičari ne vide ukupnu mapu srpskog pjesničkog jezika. Često takve antologije srpske poezije obuhvataju samo pjesnike iz Srbije.





Postoji jedna novija antologija u tri toma koja obuhvata isti period kao i moja, a u kojoj se nalaze samo dva prekodrinska srpska pjesnika. Ili, pak, "zlatna" antologija koja obuhvata stotinu godina srpske poezije, a nema nijednog pjesnika iz ijekavskog prekodrinskog miljea. To je nedopustivo.
 
Rekao je ovo za "Glas Srpske" književnik i direktor "Brankovog kola" Nenad Grujičić, koji je priredio "Antologiju srpske poezije (1847—2000)".
 
Prvi put u jednoj ozbiljnoj antologiji srpske poezije, koja obuhvata vijek i po razvoja, našlo se čak dvadeset šest srpskih pjesnika iz BiH i Republike Srpske.
 
Nisam više mogao podnositi i gledati takvu nepravdu i sljepoću da nema pjesnika iz Srpske u antologijama srpske poezije. Ravnopravno tretiram ekavsko i ijekavsko krilo srpskog pjesničkog jezika. Prekodrinski srpski pjesnici zaslužuju punu pažnju i primat. Eto, na primjer, oni redovno nastupaju na "Brankovom kolu", a mnogi su dobitnici naših nagrada "Stražilovo" i "Pečat varoši sremskokarlovačke". "Brankovo kolo" je objavilo dvadeset knjiga mlađih pjesnika iz Republike Srpske — kaže Grujičić.
 
Priređivač nove "Antologije" i sam je zastupljen u raznim antologijama kroz decenije rada. Ali u ovu novu nije uvrstio nijednu svoju pjesmu.
 
Smatrao sam to mjerom mjere. Nema potrebe da još i svoje pjesme uvrštavam u antologiju čiji predgovor i pogovor (napomene) lično potpisujem. Po frekventnosti pojedinih mojih zastupljenih pjesama u raznim antologijama, mogao sam lako da odredim koliko pjesama i koje pjesme da uđu u najnoviju antologiju. Ali, kao što nikad nisam kao pjesnik nastupio na "Brankovom kolu", na čijem sam čelu, iz sličnog principa sam postupio i povodom sopstvene antologije. Sa šaljivije tačke gledano, tako mi je lakše da objasnim i umirim kolege pjesnike koji se nisu našli u mojoj antologiji — kazao je Grujičić.
 
Ističe da ova kapitalna antologija govori o snazi pjesničke riječi kroz vrijeme, ali i da pokazuje kako srpska književnost ima darovite pjesnike.
 
Poezija je civilizacijski duhovni supstrat jednog naroda, dokaz o nepropadljivosti naših života i smisla svijeta. Kao relativno mali narod i jezik, nemamo pravo da improvizujemo svoj odnos prema vrhunskoj poeziji. Ona je najupečatljivija i najvjerodostojnija svjetlost u maternjem jeziku. Upravo pojedinci, koji (i sami po sebi) predstavljaju institucije, nemaju pravo da vještački sublimišu raskošno bogatstvo srpske poezije kroz vijekove, kao što im ne pripada da zanemaruju i sklanjaju u stranu talentovane pjesnike koji su sudbinski propjevali u maternjem jeziku — smatra Grujičić.
 
Specifičnost "Antologije" koju je Grujičić priredio ogleda se i u činjenici da se prvi put u antologiji srpske poezije našlo trideset pet pjesnikinja, ali i nekoliko kantautora i rokenrol pjesnika.
 
I jedno i drugo smatram prirodnim i nužnim oblikom sazrijevanja stručne svijesti o srpskoj poeziji. Bila mi je data rijetka prilika, i ja je nisam htio propustiti. Nedopustivo je da pjesnikinje budu tretirane kao zona sekundarnih književnih stvaralaca. Zaista postoje, i tu nema nikakve dileme, desetine izvrsnih pjesnikinja u srpskom jeziku toga intervala. A što se tiče ovog drugog iznenađenja, o kojem mnogi pričaju, smatrao sam da je "ojužilo" u našoj stvarnosti i da napokon treba da postupimo kao druge, relativno veće kulture, koje su već etablirale svoje rokenrol pjesnike i kantautore u očigledne književne vrijednosti — naglašava Grujičić.
 

STVARALAČKI ZAMAH
 
"Antologiju" sam sačinio lakokrilo i radosno, u čistom zamahu stvaralačkog erosa. Znao sam tačno šta hoću. Nisam osjećao rudarski napor u istraživanju i sklapanju antologije. Sve mi je bilo pri ruci. A najbolji odgovor na neke postojeće antologije jeste princip — antologija na antologiju! Sve drugo su usputne packe i komentari. Otuda, potrebno je studiozno i nadahnuto prići ovakvom poslu, sačiniti antologijski projekat koji će biti pandan prethodnima, u kreativnoj želji da budu nadmašeni. Sve mi je bilo naklonjeno u izradi ove antologije, koja nije bila ničim ograničena — kaže Nenad Grujičić.


Aleksandra Madžar | 24.11.2012 | Glas Srpske
Sačuvana
Stranice: « 1 2 3 4 »   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: