sledeća tema »

[Angelina]

**




LAZAR DAŠIĆ
(Brezojevica, 17.11.1949 — Griesheim, 2011)

Lazar Dašić je rođen 17. novembra 1949. godine u Brezojevici kod Plava, u Crnoj Gori.

Detinjstvo je proveo u Drsniku kod Kline, u Metohiji.

Pesme objavljivao u "Pobedi", "Bagdali", "Osvitu", "Zavičaju", "Jedinstvu", "Stremljenjima", "Književnim novinama" i u drugim listovima i časopisima.

Na nemačkom jeziku pesme objavljivao u časopisima "Hessische Literatur Bote", "Literat" i "Gegenwind".

Objavio knjige pesama "Časna reč" u Kruševcu (1987) i "Kosovske elegije" u Prištini (1990).

Jedan je od autora zbornika književnih radova jugoslovenskih pisaca koji žive i rade u Nemačkoj: "Usnule zvezde", "Sunce iznad domovine", "Pismo sa Majne", "Kapi života", i "Razglednica iz Nemačke".

Dobitnik je nagrade za poeziju "Lazar Vučković", Priština 1991. godine.

Živi i radi u Griesheim-u kod Darmstadt-a, Nemačka.

Kosovski venac / Lazar Dašić — Leskovac: Naša reč, 1993

[postavljeno 28.09.2010]

[Angelina]

**

KOSOVO KAO SUDBINA

Kosovska bitka i Kosovo, to je legenda svetinja i molitva — kojom se napajaju srpska pokoljenja već šest vekova. Kosovo je naša istorija i zakletva, barjak slobode, prošlost — ali je Kosovo i naša sadašnjost i naša budućnost.

Kosovo nije samo na — Kosovu.

Ono se ne može geografski odrediti jer su Kosovo i Metohiju poneli Srbi, Jugosloveni, koji su migrirali na sve kontinente sveta. Bilo Kosova kuca u njihovim srcima i tako ono dobija jednu opšteljudsku, univerzalnu i svevremensku dimenziju.

Svi mi imamo svoje Kosovo i svi smo mi — Kosovo. Doživljavamo kosovsku dramu i učestvujemo u njoj. Odrediti se prema Kosovu znači — opredeliti se prema Istini, reći reč o sablasnoj kosovskoj stvarnosti, ako si čovek... Pogotovo danas, kada se Kosovo želi uvući u političku igru velikih sila.

Lazar Dašić, pesnik iz daljine, iz nemačkog grada Darmštata, vidi Kosovo, gleda svoj Drsnik u osunčanoj Metohiji, nadgleda srpske manastire, prati seobu kosovskih Srba i piše jednu gorku poeziju, jedan zapis o Kosovu kao sudbini. Piše Dašić potresne stihove o Kosovu, da se nikada ne zaboravi seme zla — posejano na polju kosovskih božura Tako je nastala knjiga pesama "Kosovske elegije", koju je objavilo "Jedinstvo" u Prištini, 1990. O toj knjizi i o pesniku Dašiću, književni kritičar Milutin Đuričković je napisao i sledeće redove:

"Ukazujući na višegodišnje izgone i seobe, pesnik metaforično peva o ljudskom apsurdu, o stradanju nedužnog srpskog naroda. Otuda su stihovi dati u elegičnom tonu, sa istinskim molitvama za mir, ljubav i slobodu. Dostojanstveno i humano pesnik peva o ranama koje ga guše. Bez jadikovke i očajanja, autor se odupire sveopštem zlu, nasilju i tiraniji. Deleći sudbinu svog naroda, Dašić u "Kosovskim elegijama" peva o srpskom biću i njegovoj vekovnoj istrajnosti i pobedi. Stoga brojne pesme deluju kao gorke opomene, kao intimni prkosi, kao protesti u borbi protivu "kumova Broza", "Agarena u beloj kapi" i "dvoglavih zlih crnih orlova". U takvoj intonaciji naziru se mestimice apokaliptične vizije, kao na primer, u pesmi "Potop". Refleksivnim i deskriptivnim elementima pesnik je stvorio poetsko — istorijsku kažu, odnosno sagu o Kosovu i Metohiji" (Stremljenja, br. 3-4 - 1992.)

Pesnik Lazar Dašić sudbinski je vezan za Kosovo.

Pišući svoj zapis o Kosovu i Metohiji, iznedrio je i novu knjigu pesama "Kosovski venac". Knjiga ima tri ciklusa: "Kosovski venac", "Nebeski dragulji" i "Kosovska zemlja".

Prvim ciklusom od devetnaest pesama, Dašić je zaronio u istorijsku reku zvanu Kosovo, naslikao svetlost i tamu, braneći to Kosovo u nama i nas na Kosovu. Dvadesetu pesmu čine završni stihovi prvog ciklusa, koji u novom kontekstu zvuče kao sublimna molitva, istina od iskona, ili himnični zavet Srba:

"Kosovo je biti il ne biti
I vaistinu Kosovo je naše"

U drugom ciklusu pesnik je tananom lirskom žicom naslikao brojne srpske manastire i crkve, od Mileševe do Velike Hoče. Tu su Sopoćani, Lazarica, Ravanica, Ljubostinja, Kalenić, Manasija, itd. Sve je tu: Srpstvo, Vera, Istorija, život i srednjovekovna kultura Srba, nepojmljiva za ondašnju Evropu.

"Pre istorije smo stasali za krunu
pre stradanja smo žrtvovani
za najviša roždestva"

              (Đurđevi stupovi)

Treći ciklus pesama svojim naslovom govori o sadržini. To je poetska mapa Kosova juče i danas: "Kosovsko selo", "Setva žita", "Kosovske duše", "Vapaj spasenja" i "Put života". Melanholičnim i nostalgičnim pesmama, Dašić nastavlja nit svoje intimno-ispovedne lirike koja se začela još u prvoj zbirci pesama "Časna reč" (Kruševac, 1987).

"Meni se i danas pričinjava
da iz žita viri devojačka kosa
i pesnikove ruke"

              (Setva žita)

"Kosovski venac" je snažan, inspirativan i metaforičan ep o Kosovu i Metohiji i sudbini srpskog naroda na tim prostorima Jugoslavije. Pesnik zna da je Srbima i Crnogorcima, Šiptarima i ostalima — Kosovo zajednička sudbina. Pod kosovskim i metohijskim suncem zajedno su živeli i živeće u budućnosti.

U to duboko veruje.

Milutin Alempijević




Lazar Dašić
KOSOVSKI VENAC
Naša reč
Leskovac, 1993.

[postavljeno 28.09.2010]

[Angelina]

**
Stihovi Lazar Dašić
KOSOVSKI VENAC | Kosovski venac


KOSOVSKI VENAC

1
Duha mi kosovskog
Neba metohijskog
Zemlje osvećene
Vere srpske
Slave pravoslavne
Puta krstonosnog
Uspeća nebeskog
Patnje zemaljske
KOSOVO NAM JE BOGOM DANO

2
Trojstva mi hrišćanskog
Jevanđelja životvornog
Krsta prečasnog
Kandila večnog
Pričesta bogočovečjeg
Oltara presvetog
Ikona bogosabornih
Mošti slaviteljskih
KOSOVO JE SRPSKA KOLEVKA

3
Sazdatelja mi i savršitelja
Oca svedržitelja
Arhanđela bogoljubnih
Marije sveprečiste
Blagozračja vaplodiva
Hrista čovekoljubiva
Bogojavljenja spasonosnog
Apostola dobroglasnika
KOSOVO JE SRPSKA MOLITVA

4
Vaznesenja mi njegova
Lica blagoslovenog
Pravosuđa Božjeg
Krštenja prečistog
Sabesednika Hristovih
Dobročiniteljstva milosna
Milosnika isceljenih
Paćenika pravednih
KOSOVO JE SRPSKO SVETIŠTE

5
Raja mi nebeskog
Mira večnog
Duša vaskrsnuvših
Svitke nebeske
Zvona molitvonosna
Venca bogodarovnog
Molitve bdenoljubive
Miomira zanosna
KOSOVO JE SRPSKA ZAKLETVA

6
Življenja mi svekrsnog
Anđela svesrdnih
Bogorodnce Trojeručice
Pastira dobroglasnih
Posnika blagočastivih
Činočelnika bogomudrih
Vladika prečasnih
Vladara večnospominjanih
KOSOVO JE SRPSKI ZAVET

8
Vavijeka mi kosovska
Nemanjićke svetosti
Simeona preblagog
Save presvetlog
Stevana Prvovenčanog
Dušana svevišnjeg
Lazara blagočasnog
Obilića otačastvoljupca
KOSOVO JE SRPSKO STRATIŠTE

17
Ratišta mi i stratišta
Pogibija svetlih
Rana časnih
Grobova razasutih
Zemlje srpske
Gusala napojnih
Bosiljka mirisnog
Kađenja blaženog
KOSOVO JE PRAVOSLAVLJE

18
Imena mi krsnog
Kolača slavskog
Rodoslova uzornog
Bratstva rođenog
Prijateljstva poštenog
Pobratimstva od volje
Komšija dobročinitelja
Kumstva svetog
KOSOVO JE BITI IL NE BITI
................................

[postavljeno 28.09.2010]

[Angelina]

**
Stihovi Lazar Dašić
KOSOVSKI VENAC | Nebeski dragulji


TRI KRSNA PRSTA

Sa tri prsta
Sakupljali smo mrve sa sofre
I unosili u duše Oče naš

Majka nam šila košulju
I propuštala pređu
Kroz tri prsta

Otac sejao pšenicu
I sekao slavski kolač
Sa tri prsta

Sa tri prsta
Izganjali nečastivog
I prizivali Gospoda na spasenje

Sa tri prsta
Prinosimo hleb ustima
I držimo zdravicu

U tri prsta
Držimo jevanđelje
I luču kroz tamu

Ovo je treći put u ovome veku
A po ko zna koji put u našem postojanju
Kako stradamo zbog tri prsta

Sa tri prsta
Nosimo veru u večnost


ĐURĐEVI STUPOVI

Pre istorije smo stasali za krunu
pre stradanja smo žrtvovani
za najviša roždestva

U nas sve traje i izvire
klija što je usađeno
molitva nepresušna

O brate, kako smo postojani
o majko, kako se rađamo
iz senke, iz postojanja

[postavljeno 28.09.2010]

[Angelina]

**
Stihovi Lazar Dašić
KOSOVSKI VENAC | Kosovska zemlja


SETVA ŽITA

Po poljima prosuta seljakova muka
zlatom prelivena
izvana najlepšom zovkom
i svi dani unapred izmoljeni
po stotinu puta
u svim molitvama navedena
na svim soframa pomenuta

U setvi žita sejali smo i mi deca
i imali naše setve
Sa sazrevanjem pšenice
zreli smo i mi
i naša srca
a i mi smo preoravali naše strnjište
i kleli se u hleb i sunce
ne zbog Boga
no zbog istine i kletve

Meni se i danas pričinjava
da iz žita viri devojačka kosa
i pesnikove ruke
i kad god jarebice prema nebu prnu
čini mi se da pevaju seljakove muke

[postavljeno 28.09.2010]

[Angelina]

**

ZDRAVO KLASJE

S naročitom pažnjom i zadovoljstvom pročitao sam pripremljenu za štampu knjigu Lazara Dašića Bogonosno Kosovo, koju čini, po svoj prilici, jedan strog i valjan izbor iz celokupnog lirskog opusa ovog rodoljubivog pesnika. Mogu odmah da kažem da je reč o vrednom, uzbudljivom iskrenom i umetnički vrednom delu.

Lazar Dašić je pobožan čovek koji je središne vrednosti duhovnosti ovog naroda, srpske svetinje, kako one oličene u našim manastirima, tako i one u tananim lepotama pravoslavlja, duboke stvari duše, razumeo sa smernošću i potpunom ličnom odanošću veri i moralu, a u isto vreme je o svemu tome pisao uz hvale vredan i potpuno ličan, katkad majstorski artizam. Pesme zbirke Bogonosno Kosovo predstavljaju u maloj, i ne baš najčistijoj poplavi knjiga s ovom temom očigledan iskorak — kao primer nepretencioznog, dakle nadahnutog, doživljenog pesništva. Ove pesme su u većini, baš zato što nisu prozodijski baš uvek do tančina izglačane, — nešto kao čin molitve, često molitve koja grca: izlivene su poput suze čoveka koji, zabrinut za svoj rod, i živeći u tuđini, na poetski način lamentira o Bogu, o izbavljenju sopstvenog naroda i o svom ličnom spasenju.

Posebnu vrednost knjige čine pesme o kosovskim i drugim manastirima srpskim. Pored umetničke, ove pesme imaju i snažnu vaspitnu vrednost, zatim — one su ugodan i smeran pregled naših svetilišta, te sam stoga skromnog mišljenja da bi u pogledu vaspitanja mlade generacije i školske edukacije one, pored svog lirskog dejstva, bile naročito dobrodošle.

Knjiga inače sadrži i cikluse koji su, svaki za sebe, umetnička i rodoljubiva slika cele naše nacionalne drame, u prošlosti i sadašnjosti. Tu su osim kruga pesama o srpskim svetiteljima i radovi o našim znamenitnm gradovima i oblastima gde je živeo i živi srpski narod, zatim — još u našoj književnosti nezabeležen nov pesnički oblik — Azbučni tipik, koji je prelep glosar duhovnih pojmova ovog naroda. U knjizi se čitaoca bolno, ali trezveno, dotiču pesme posvećene tragici naše savremenosti, a koje se tiču teških događaja, mučeničkih stradanja, tvrde borbe i katkad pokolebane nade naših ljudi na Kosovu i u Metohiji. U ove pesme upletena je i gorka nostalgija i iskrena tuga čoveka koji je od rodnog kraja i od zavičaja detinjstva udaljen. Neke slike iz ovih pesama, poneki treptaji, bistri i upečatljivi opisi događaja što potresaju pošten živalj tih krajeva, takođe su doprinos onome što je u poeziji ove vrste u nas istinito i proosećano. U opštem metežu naših dana, kada se teško razabire ko šta seje i čime će šta uroditi, setni stihovi pesnikovi o sopstvenom rodnom tlu deluju na nas kao lelujanje nekog visokog svetlog žita koje je nadvladalo kukolj i urodicu.

S nestrpljenjem očekujem izlazak ove knjige iz štampe. Velika korist u duhovnom, vaspitnom i moralnom smislu, po mlade i stare, može da usledi dejstvom ovakvih knjiga. Uz ove pesme lakše će se uočavati i razlika između lažnog, deklarativnog rodoljublja, odnosno one nezdrave, mada katkad gizdavo ulickane političke poezije i — autentične, skrušene pesničke reči i istinske odanosti svojoj kolevci i svojem narodu. Bilo bi milo, ja sam u to siguran, svakom našem čitaocu, ne samo verniku i patrioti, nego i poštovaocu neokrljenih ljudskih vrednosti uopšte, svakom bogobojaznom biću i ispravnom čoveku, da vidi ovaj rukopis uobličen u pristupačnu knjigu.

Laza Lazić




Lazar Dašić
BOGONOSNO KOSOVO
KNJIGOTEKA
Beograd, 1999.

[postavljeno 28.09.2010]

[Angelina]

**
Stihovi Lazar Dašić
BOGONOSNO KOSOVO | Kosovske rukoveti


POSTOJANJE

Ja nemam druge Vere
Do vere mojih Predaka

Ja nemam drugog Zavičaja
Do Svetog srpskog Kraja

Ja nemam drugo Detinjstvo
Do detinjstvo Drsnika

U meni večito ostaje
Ono što je oslikano

Kosovska Ikona
I Metohijska Slika


POVRATAK VERI

Sa Zemlje Kosovske
Odagna se Magla
Izbistri nam se Vid
Laknu Dušama

Povedosmo Kolo
U videlu dana
I Krst se Ukaza
Da odagna tamu

Nasta Život
Do tada uročeni
Proslavljamo Izbavljenje
Povratak Veri

[postavljeno 28.09.2010]

[Angelina]

**
Stihovi Lazar Dašić
BOGONOSNO KOSOVO | Strašni sud


POTOP

Sve je smišljeno dobro
Da bolje ne može biti
Potopiti Srbe
Potopiti Kosovo i Srbiju

Malo im bilo ubistava
Silovanja i rušenja
Paljenja i otimanja
Već i vodu okrenuše
Na srpska sela

Potopiše kuće i štale
Kočeve i ambare
Potopiše njive, bašte, voćnjake
Potopiše groblja,
crkve i crkvišta, zapisna mesta
Bunare i izvore
Plandišta i ognjišta

Potopiše puteve
Običaje i verovanja
Litije i daće,
Govor, priče i pesme
Snove i ljubav potopiše
Ikone, kandila i svete knjige

Potopiše Jasenovik, Rezalo
Stuoc, Velji Breg, Brnjak...

Nasta potop

osta nepotopljena
Srpska vera, srpska duša
Da čeka izbavljenje
I povratak na vekovna ognjišta


RIJETA

Rasturiti nekome Ognjište
GREH

Silovati čoveku Kćer
ZULUM

Ubiti Sina u majčinom krilu
ZLOČIN

Preorati mrtvima grobove
DIVLJAŠTVO

Ni Bogu ni narodu nije to po volji
Strašni sud će stići takve
Koji su sotonskom mržnjom vođeni


MERA

Ako su Sati
Za merenje Vremena
Godine za merenje života
Vekovi za merenje Istorije

Šta li je Mera
Za Srbinova Stradanja

[postavljeno 28.09.2010]

[Angelina]

*

LAZAR DAŠIĆ

Brezojevica, 1949 — Griesheim, 2011

Pesnik Lazar Dašić preminuo je u 62. godini u Griesheim-u u Nemačkoj.

                                                                                   Ja nemam druge Vere
                                                                                   Do vere mojih Predaka

                                                                                   Ja nemam drugog Zavičaja
                                                                                   Do Svetog srpskog Kraja

                                                                                   Ja nemam drugo Detinjstvo
                                                                                   Do detinjstvo Drsnika

                                                                                   U meni večito ostaje
                                                                                   Ono što je oslikano

                                                                                   Kosovska Ikona
                                                                                   I Metohijska Slika