Vera Tornjanska (1890—1932)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vera Tornjanska (1890—1932)  (Pročitano 4808 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 16, 2010, 06:47:53 pm »

*

VERA TORNJANSKA
(Čanad, 1890 — Novi Sad, 1932)


...Verin otac Sava bio je učitelj i sa ženom Aleksandrom, rođenom Šikoparija, imao je četvoro dece, dva sina i dve ćerke. Vera je bila najstarija i po Đorđevim saznanjima rođena je 1890. godine u Čanadu. Porodica se zbog Savinog posla često selila. Početkom veka on napušta učiteljsku službu i seli se u Novi Sad gde iznenada umire 1906. godine. Tada počinje borba za opstanak u velikom gradu jer Aleksandra je ostala bez penzije i bez imanja, sama sa četvoro dece.

"Prema kazivanju Verine sestre Olge Pantelić i bratanice Vere Lazić, sa kojima sam razgovarao, Aleksandra je živela u četvorosobnom stanu u Gušterskoj, danas Sterijinoj ulici, i da bi decu izdržavala i školovala, držala je na stanu đake, prala ih i kuvala im. Šila je i dečje haljine za novac" — priča Đorđe Perić. "Da bi majci nekako olakšala život, Vera se odmah posle završene trgovačke akademije zaposlila u radnji za prodaju nameštaja 'Herman i Bote' u Novom Sadu. Vodila je knjigovodstvo. Prekinula je svoje obrazovanje i omogućila da se školuju i na put izvedu mlađa braća i sestra. Olga se setila da je Vera imala neobično lep alt, a umela je da svira i na gitari i harmonijumu. Zbog takvog dara angažovali su je, poneki put, da peva na pozornici u komadima s pevanjem u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu.

Po godinama objavljivanja Verinih pesama u časopisima Đorđe je zaključio da je ona počela da piše još u petnaestoj a prestala da se bavi poezijom u dvadesetoj godini. Zašto je prestala da piše?

"Valja znati da je to bilo vreme kada je devojci bilo dozvoljeno da se muzikom i pesništvom bavi samo krišom" — objašnjava Đorđe. "Prema bledim sećanjima bratanice i njene sestre Olge Vera Tornjanska se u Novom Sadu upoznala sa mladim poljskim lekarom Stanislavom Pujdakovskim. Poznanstvo se pretvorilo u obostranu ljubav koja je krunisana brakom. Verovatno zbog ratova, Balkanskog i Prvog svetskog, lekar Pujdovski je ubrzo, zajedno sa Verom, otputovao u svoju domovinu. Vera se u Novi Sad vratila pre kraja Prvog svetskog rata, a mladi lekar joj se više nikada nije javio. Ona više nije ispevala nijednu pesmu.

Ni kasnije o sudbini mladog lekara nije ništa saznala. Preselila se u Beograd, zaposlila opet u jednoj prodavnici nameštaja, upoznala pilota Miću Mihailovića, rodila se ljubav i novi brak. Nisu imali dece, a po sećanju njenih potomaka Vera je mnogo volela decu i svake godine je za Božić mališanima njenih rođaka u Novom Sadu nosila poklone. Umrla je, bolje reći uvenula, tiho i tužno 1932. godine. Đorđe je saznao da je sahranjena na Novom groblju u Beogradu, ali grob nije uspeo da nađe.—


Deo teksta pod naslovom: Verino "Jesenje lišće"
Milica Stamatović | Ilustrovana politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Mart 16, 2012, 02:22:09 pm »

*
Stihovi Vera Tornjanska


PRE RASTANKA  

Dakle, uzaman behu sve nade moje,
Uzaman se nadah da ćeš ostati,
A sad tek vidim da zbilja ideš
I da se s tobom moram rastati.
Pa dobro, idi! U dalek onaj svet.
Mira ti želim u kraju tome,
A prijateljstvo i ljubav ovu
Uvek ćeš naći u srcu mome.
Život je borba, retka je sreća,
Istrajna, hrabra u borbi budi;
Ne kloni nikad, pomisli samo
Da ima duša koja te ljubi.
O seti me se! Al' samo tada
Ako ti život zagorča jad;
Al' ako ti bude blistala sreća —
Zaboravi na me, zaboravi tad!
Jesenje lišće već opalo je,
Ni travke nema, pustoš je svud;
Na mome srcu, u mojoj duši
Još uvek vlada večita stud.



Pesma je u originalu, pod drugim nazivom objavljena prvi put u časopisu "Ženski svet" 1909. godine u Novom Sadu.

Milica Stamatović: Verino "Jesenje lišće" | Ilustrovana politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Novembar 21, 2012, 02:28:26 pm »

*

PRIČA O VERI TORNJANSKOJ


Moje ime je Branislava Tornjanski.

Vera Tornjanski je sestra mog dede Svetislava Tornjanskog...

Ova pesma je prvi put štampana u devojačkom časopisu "Ženski svet" (XXIV, 1909, 6, 130), koji je izlazio u Novom Sadu.

Poreklo porodice Tornjanski potiče iz Banata. Godine 1767. u Kikindi je rođen Atanisije Udički, sin siromašnih roditelja, seljaka-radnika. Njegov sin Joca, rođen 1794, preselio se u Tornju početkom XIX veka. Njegov sin Sava, rođen 1813, preselio se u Sekule. Kao došljaka iz Tornje, seljaci su Savu prozvali Tornjanski, pored pravog imena Udički, tako da je i on sam zadržao prezime Tornjanski...

Svi oni su bili zemljoradnici, u početku bezemljaši, dok je Sava imao kuću i nekoliko jutara zemlje u Sakulama. Kad mu se rodio sin prvenac Kosta (1840) zavetovao se da će ga školovati. Kosta je bio učitelj u Perlezu i Elemiru. Kosta je deda moga dede Svetislava. On je imao četvoro dece. Tri sina i ćerku. Drugo dete mu je sin Sava rođen 1864, u Perlezu. Posle svršene srednje škole, uputio ga otac u učiteljsku školu u Somboru. To je otac mog dede Svetislava. I on je počeo da službuje u Banatu, u Čanadu, odakle je prešao u Srem, u Neradin, kao učitelj. Tu se rodio moj deda Svetislav, 1882...

Pošto je Vera bila najstarije dete, kod oca Save i majke Aleksandre (rođene Šikoparija), ona je rođena u Čanadu. Posle mog dede, rođeni su Borislav i Olga. Moj deda ima četvoro dece: Borislava, Veru, Branislava i Miroslavu. Još je samo moj otac, Borislav, živ...

Vera Tornjanski, je zbog siromaštva, napustila dalje obrazovanje. Morala je majci da pomogne u izdržavanju porodice. Ali i pored toga nije prestala da iskazuje višestruki talenat i interesovanje za poezijom i muzikom. Imala je divan alt, a umela je da se prati na gitari i harmonijumu. Zbog tih kvaliteta su je uzimali ponekad da peva u komadima u Srpskom narodnom pozorištu... Pisala je u časopisima "Novi pokret", "Nova iskra" i "Ženski svet" prozu i poeziju. Pisala je vrlo kratko. Počela je u 15-oj, a prestala u 20-oj.

Zasto?

Ostalo je da se nagađa prema bledim sećanjima sestre Olge i bratanice (moje pokojne tetke) Vere. To je bilo vreme kad se devojka mogla baviti pesništvom i muziko krišom samo dok se ne uda.

Naime, Vera se upoznala, ko zna kako, sa jednim mladim poljskim lekarom, dr Stanislavom Pujdakovskim. Poznanstvo se pretvorilo u obostranu ljubav, koja je bila krunisana brakom. Ali, zamalo!

Iako nije poznato zašto, pretpostavlja se da su uzrok bili ratovi, Balkanski i Prvi svetski. Dr Pujdakovski je žurno napustio Novi Sad i pohrlio u otadžbinu. Vera je ostala, uz majku, braću i sestru u Novom Sadu. Razlog nije bila nesloga, već siromaštvo i nezbrinutost porodice koju je Vera nesebično pomagala i pre i dugo godina posle svog bračnog brodoloma. Mladi poljski lekar se više nikad nije javio. Vera više nikada nije ispevala novu pesmu. Jedino je njena pesma "Pre rastanka" (danas "Jesenje lišće") obnovljena melodijom, prijateljski poručivala nekom u daljini da je život borba, da je retka sreća i da u njemu treba istrajati. Bio je to on u njenim mislima, mladi lekar, o kome nije nikada više ništa saznala...

Posle ratova tuge, došla je sloboda novog pokušaja. Vera se otisnula put Beograda, opet poznanstvo, sa pilotom Mićom Mihajlovićem, ljubav i brak. Hladan i nesrećan brak. Drugo razočaranje slomilo je njen nežni život. Uvenula je tiho i tužno godine 1931.

Iz tragedije čednog života Vere Tornjanski, iznikao je i procvetao jedan folklorni ljiljan, njena popularna pesma "Pre rastanka"...


Tekst je preuzet sa interneta
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: