Draga Dimitrijević Dejanović (1840—1871)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « POEZIJA « Srpski pesnici XIX veka — biografsko-bibliografski podaci i prilozi « Draga Dimitrijević Dejanović (1840—1871)
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Draga Dimitrijević Dejanović (1840—1871)  (Pročitano 8376 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 17, 2010, 01:33:55 am »

**

DRAGA DIMITRIJEVIĆ-DEJANOVIĆ
(Stara Kanjiža, 30.08.1840 — Stari Bečej, 26.06.1871)


U malom broju srpskih pesnikinja u XIX veku, Draga Dimitrijević-Dejanović, pored Milice Stojadinović Srpkinje, spada u najistaknutije pesnikinje srpske romantičarske poezije. Rođena je u Staroj Kanjiži 30. avgusta 1840. godine u uglednoj i bogatoj advokatskoj porodici. Školovala se u institutu Vižnikov u Temišvaru, ali se zbog teškog oboljenja očiju već u trinaestoj godini vratila kući roditeljima. Udala se 1861. za starobečejskog učitelja Mihaila Dejanovića. Prkosne prirode, energična i poletna, po svemu suprotna svome suprugu, napušta ga i vraća se roditeljima.
 
Ubrzo je otputovala u Peštu, rođaku Stevi V. Popoviću, koji je bio direktor Tekelijanuma, pridružuje se krugu srpske omladine i postaje vatren zagovornik ženske ravnopravnosti. Prve pesme objavila je u Danici 1862. godine; u istom časopisu, odmah potom, objavljuje i članak "Zla sreća devojačka", u kojem će, ova prva srpska feministkinja, tražiti za žene "pravo na privređivanje".
 
Kada je osnovano Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, ona napušta roditeljski dom, sa željom da se posveti glumi. Prvi put je zaigrala u jednom šaljivom pozorišnom komadu, u ulozi Roksande Dukatićeve u Benediksovom delu Doktor Zoljić, 27. avgusta 1862. godine. Koliko je kao pesnikinja bila rado čitana i lepo prihvaćena, kao glumica je bila nezapažena. Posle godinu dana prelazi u Beograd, u Narodno pozorište, gde malo igra, takođe bez nekog većeg uspeha. Za pozorišne potrebe prevodi sa nemačkog, ali se ubrzo vraća poeziji. Intenzivnije piše pesme i pripovetke, ali ne prestaje da se bavi emancipacijom žena u Ujedinjenoj omladini srpskoj (1864).

Opredeljuje se za prosvetnu struku i dobija dozvolu da polaže učiteljski ispit. Godine 1865. vraća se u Stari Bečej i miri s mužem. To je period tihog i mirnog života, ali materijalno vrlo oskudnog. Zbog siromaštva nije u mogućnosti da se pretplati za Mladu Srbadiju i Maticu, što joj veoma teško pada.
 
Prvu i jedinu knjigu, pod naslovom Spisi objavila je 1869. U njoj se nahodi i 45 pesama, uglavnom rodoljubivih i ljubavnih. U njima se oseća izvestan uticaj narodne poezije, Branka Radičevića, Zmaja i Jove Ilića. Odmah po objavljivanju prve knjige, poziva na pretplatu za drugu knjigu, pripovetku Uskok Kariman, koju neće stići da objavi. Rukopis je izgleda zauvek izgubljen. Prvo dete, sin Dejan, umro joj je 1867, a 1871, pri porođaju, umire i ona. Sahranjena je u Starom Bečeju.
 
U rukopisu ostalo je više njenih dela: drama Deoba Jakšića, pripovetka Svećenik u Morlaku i rasprava Mati.
 
Sarađivala je u časopisima i listovima Danica (1862—1865), Javor (1862—1863), Matica (1867—1870), Mlada Srbadija (1871), Zastava (1869, 1870). Zastupljena je u antologijama Zorana Gavrilovića, Radoslava Vojvodića, Pere Zupca, Vladislave Kosijer, Gorana Maksimovića i u knjizi Srpske pesnikinje XIX veka Stevana Radovanovića (Beograd, 1981).


Slobodan Rakitić "Antologija poezije srpskog romantizma"
Beograd, 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 17, 2010, 01:35:31 am »

**










Predrag Dragović
Portret pesnika, 2011.

Portret Drage Dimitrijević Dejanović preuzet iz "Antologije poezije srpskog romantizma" Slobodana Rakitića
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Oktobar 19, 2012, 02:47:11 am »

*

DRAGA DIMITRIJEVIĆ DEJANOVIĆ

Pesnikinja, glumica, feministkinja

"Žena sa dubokim osećanjem", kako je nazivao Svetozar Marković, pripadala je godinama, svojim idejama i svojim radom, Ujedinjenoj omladini srpskoj. UOS je osnovana tokom ujedinjenja Italije, pot uticajem Macinija i njegovih ideja. Cilj je bio prosvećivanje Srba kroz kulturu i obrazovanje. Izdavali su i list "Mlada srbadija" i bili prvi koji su uopšte i pokrenuli emancipaciju žena. Nailazili su na žestok otpor konzervativaca i crkve jer su između ostalog tražili da se i srpske devojčice obrazuju pod istim uslovima kao i dečaci. ...

Iako devojka iz imućne kuće, otišla je u glumice, jer joj se činilo da će tako više do prineti svom narodu i njegovoj boljoj budućnosti, pre svega prosvećivanju Srpstva. Temperamentna i energična, do fanatizma se zalagala na svim poljima, igrala na pozornici, prevodile komade, pisala komade. Njene drame ni do dan danas nisu objavljivane.

Pevala pesme, pisala u "Zastavi" članke o izborima i polemičke dopise, pretresala pitanja o uređenju srpskih škola, a naročito se, više nego iko drugi, zalagala za žensko obrazovanje i za ženska prava, pa se tako može smatrati i prvom srpskom feministkinjom. Njene "Dve tri reči Srpkinjama" i misli "O emancipaciji Srpkinja" su tekstovi koji su privukli pažnju ondašnje javnosti. Njen poklič "Srpskim majkama" i "Mladoj Srbadiji" smatra se važnijim proizvodima srpskog feminizma.


Autor teksta nepoznat
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Oktobar 19, 2012, 02:51:48 am »

**
Stihovi Draga Dejanović Dimitrijević


BEŽ OD MENE!1

Bež od mene!
Ili stani — još jedared stani,
Te na moje grudi
Još jedared pani,
Još jedared da ti ljubim usta,
Da mi lakša bude
Pomrčina pusta
Crna groba, grozna samovanja,
Teške bolje, teška tugovanja;
Beli danak, a bez sunca jarka,
Da mi lepšl, da mi bolji bude,
Da me lepa slika tvoja —
Da me prati svugde.
Ti si duša duše moje,
Bez tebe bi sunce ovo
Izgubilo zrake svoje,
Bez tebe bi i to cveće bajno
Oh — svenulo, svenulo odavno.
Bež od mene!
Ja te moram pregoreti;
Al te nikad
Za celoga veka
Ne ću, veruj, preboleti.
Navek će mi duša moja,
Rastopljena u tom zraku,
Neviđena, nečuvena,
Kano svetlost belom danku,
Uza tvoje lepo lice —
Navek biti priljubljena,
Pa će tako tiho, lako,
Kano zora na istoku,
Kano ruža na korenu,
U mirisu u plamenu
Kradom bditi,
Pa ljubiti.


MOJE ŽELJE.1

Oh, što nesam
Ljubičica mala,
Baš bi se na tvojih
Grudi rascvetala.
Pa kada bi zora
Svetu zasijala,
Ja bi samo tebi,
Dušo, mirisala.
Razvila bi
Moje vite grane,
Pa bi s' lako svila.
Moj mili dragane,
Ne ko bršljan
Oko vite jele.
Nit ko ruža
Do te lipe bele,
Već ko ona
Golubica siva,
Što golubu svome
Na grlu počiva.
U da mogu
Da se stvorim tica,
Pa da prnem nebu,
Više tih zvezdica:
Ja bi tamo
Sagradila dvore,
Pa bi vazdan mlada
Stanovala gore.
Tek katkada,
Kad bi svi pospali,
Ja bi moja krila
Lako razavila,
Sletela bi dole —
Ne mirisnom cvetu,
Niti tome
Prostranome svetu,
Veće mome
Ubavome zlatu,
Da mu biser ljubim
Po belome vratu.

NAŠA PJESMA Antologija hrvatskog i srpskog pjesništva
Priredio Josip Milaković  
II knjiga
Sarajevo, 1905
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Novembar 03, 2012, 11:57:40 am »

*
Stihovi Draga Dejanović Dimitrijević


NEZNAM ZNA LI1

Jedno momče crna oka
nausnica mali,
dopalo se srcu mome,
al' on — neznam, znali li!

Dođe k'meni, pogleda me,
pogledi mu vali,
razdrobi se srce moje
al' on — neznam, zna li!

Rado bi mu rekla: dušo!
Anđeli te dali,
da te ljubim kao život!
Al' on — neznam, znali!

Ja uzdišem danju, noću,
tuga da me svali;
ja ga ljubim iz sve duše —
al' on — neznam, zna li!


MALOM ĐAVOLU

Ala su ti oči lepe,
mali đavole,
ta ko može takav biti
da ih ne vole!

Usta su ti k'o pupoljak
mala, rumena,
a vedro ti čelo ljubi
kosa svilena.

Zato ne bih ništa htela
da mi bože da,
samo usta da poljubim
malog đavola!


IME TVOJE

Oh, da mi se nešto može,
Da razdvojim grudi moje,
Mesto krvi tu bi našla
Urezano ime tvoje.

Il' da mogu srce ovo
Na dve pole razdrobiti
Ti bi u njem, dušo mogla
Tvoje ime pročitati.

1 Stihovi objavljeni u listu za zabavu i književnost "Danica" br. 1 (5. januar, 1864. Novi Sad)
Najpoznatija i još uvek popularna pesma Drage Dimitrijević Dejanović svakako je "Ne znam zna li", poznata pod nazivom "Jedno momče crna oka". Na radiju su je pevali između ostalih duet Butaš i duet Kondić-Gavrilović."
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Decembar 15, 2014, 04:24:14 am »

**
Stihovi Draga Dejanović Dimitrijević


PITAŠ ME

Pitaš me zašto ćutim,
Moj cvete ubavi,
A ne znaš kako gorim
Od silne ljubavi.

Plamen me diže gore,
u nebo žića mog,
a nebo moje — sve je
stvoreno iz lika tvog!


ŠTO SE ČUDIŠ

Ta što mi se čudiš, dušo,
Što me goni svijet celi?
Zar ne vidiš lice tvoje
Svetlo, kêno danak beli?
 
Svet je punan zlobe kivne,
Pa se buni, pa se pita,
Pa svud traži ta dva lepa
Tvoja oka ognjevita!
 
Još su i to radi, dane,
Da saznadu ime tvoje,
Da saznadu kog to tako
Zavoleše pesme moje.
 
Pa zato im evo velim:
Danom sam te uvek zvala,
Jer mi zora tek u tebi,
U tvom oku zatreptala.
 

ZA SLOBODOM
 
Čarna goro, al' si puna
Tijanoga lada,
Puna čara, bajna cveća
Puna rajskog slada,
          Tijanoga lada!
 
Al' što kriješ u nedrima
Tvoje tihe duše,
Čuvaj, jer međ' cvećem
To su bele ruže,
          Tvoje tihe duše!
 
Kad nam pade naša slava
U Kosovu ravnom,
Nek u tebi bele ruže
Odenu se slavom,
          U Kosovu ravnom!
 
Pa tu slavu nek donesu,
Nek presade 'vamo,
Nek u Srpstvu zamiriše
Cveće negovano
          Kad presade 'vamo!

"Antologija poezije srpskog romantizma" Slobodan Rakitić
Beograd, 2011.
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: