sledeća tema »

[Angelina]

**




 LJILJANA NINKOVIĆ MRGIĆ
       (Nanomir, 24. januar 1949)


Ljiljana Ninković Mrgić rođena je u selu Nanomir, kod Mionice, u valjevskom kraju.

U Nanomiru je završila osnovnu školu, a srednju školu i studije u Beogradu gde je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, magistrirala na katedri društveno-ekonomskih nauka Pravnog fakulteta.

Ljiljana Ninković Mrgić piše poeziju za sve uzraste, a posebno rado piše za decu i o deci.

"Poeziju za odrasle i za decu piše duže od dve decenije, iz duboke, lične, unutrašnje potrebe, a istu objavljuje tek nepunu deceniju, nasuprot brojnim otežicama iz okruženja."


Knjige za decu:

• Molim učiteljice, 1995, 1996. i 1998. godine
• Šepurenje, 1997. godine
• Pričao mi Strahinja, 1998. godine
• Oblačina i vedrina, 1999.godine, dramske igre za decu
• Osnovna nas škola žulja, 2000. godine
• Pingvini su čudo jedno

Knjige za odrasle:

• Uhvati se za slamku, 1996. godine
• Slušam nebo nad Srbijom
• Ravnoteža sna i jave

Od rane mladosti živi i radi u Beogradu, ali veliki deo leta, kao i dane vaskršnjih i božićnih praznika, provodi u rodnom selu.

[postavljeno 30.08.2009]

[Angelina]

**

Ljiljana Ninković Mrgić — ŠEPURENJE


Ljiljana Ninković-Mrgić je pesnikinja koja je lepo shvatila da svako detinjstvo pored fenomena ima i svojih tajni, koje deci možda i ne treba do kraja odgonetati. Ipak, pesnikinja u pesmama iz ove zbirke pokušava, i uspeva da teme iz dečjeg svemira sasvim lepo i neobično uvije u pesničku formu i ponudi mladim čitaocima. Pesma o maloj hijeni koja neće da kolje životinje već traži "krompire reš ispečene" ima i humornu dimenziju neophodnu dečjem poimanju sveta i dečjem interesovanju. Humor mora da bude sastavni deo svake poetike koja pretenduje da se nazove dečjom, da se nazove ozbiljnom. Dečjom u smislu konstantnog stanja svesti, a ozbiljnom u smislu sveukupnog razmatranja položaja i vrednosti dece i bavljenja decom.
 
Ljubivoje Ršumović




Ljiljana Ninković Mrgić
Šepurenje
Drugo dopunjeno izdanje
Samostalno izdanje autora
Beograd, 1998.

[Angelina]

**
Ljiljana Ninković Mrgić
Šepurenje


PINGVINI SU ČUDO JEDNO
 
Pingvini su čudo jedno,
Vole samo more ledno!
Ispod leda ribu vade
I nikad se ne prehlade!
 
Sve od glave pa do pete,
Ne umeju ni da lete!
Njima krila više — manje
Služe samo za geganje!
 
Bili stari bili mladi,
Svi su kao na paradi!
Džentlmeni starog kova,
Ne izlaze iz frakova!
 
U jatima milionskim
Žive život polu — morski,
Pola crni pola beli,
Elegantni i veseli!
 
Kad se gleda na sitnice;
Baš i nisu neke ptice!
Al' neka ih tamo gde su,
Neka budu to što jesu!


MALA HIJENA
 
Mala hijena čuči na steni
I kida živce mami hijeni;
Neće da kolje živa stvorenja
Kao normalna, zdrava hijena!
 
Mala hijena na steni sedi,
Mamu hijenu jedi li jedi;
Kad vidi svežu, krvavu hranu,
Okreće glavu na drugu stranu!
 
Mala hijena na steni čuči,
Mamu hijenu muči li muči!
Mama hijena kipti od besa;
— Šta ćeš da jedeš kad nećeš mesa
 
Mala hijena skoči sa stene;
— Hoću krompire reš ispečene!
 
Zagrcnula se mama hijena!
Zavija tužno, kao sirena:
— Sudbina mi je strašna i teška,
Moja je ćerka prirodna greška!


KOD JEŽA NA ŽURCI
 
Kod ježa na žurci,
Zečevi na muci!
 
Nervozno se vrte,
Znoje se i drhte,
Vratove istežu,
Kravate ih stežu...
 
Hladno im u duši,
Obesili uši...
 
Nije im do pića,
Nije im do jela;
Zato što je lisica
Između njih sela!


BRAČNA SVAĐA
 
Sinoć kad je pao mrak
Grdio je Svraku Svrak:
— Pokućarko, vrtirepko,
Jesam li ti stoput rek'o,
Kad se javi prva zvezda
Treba da si kraj svog gnezda!
 
Poštene i dobre svrake,
Koje znaju red,
Ne lutaju noći svake,
Ubio te led!
 
Ali Svraka, ali Svraka,
Odgovori srca laka:
— Nastaviš li tonom svađe,
Može svašta da te snađe!
Narav ti je naopaka!
Zatražiću razvod braka!


ŠEPURENJE
 
Šepuri se Čeda ćuran:
— Život mi je strašno buran!
Sve provodi do provoda
S povodom i bez povoda!
 
Svud me zovu, svi me cene,
Ne znam kud ću pre da krenem!
Da ne budem skroman lažno,
Osećam se vrlo važno!
 
Svakog dana neka žurka
I naravno, nova ćurka!
Ja sam slika i prilika
Neumornog zavodnika!
 
— More Čedo — reče pevac,
Nemoj biti takav krelac!
Nit' si cenjen nit' si tražen,
Ti si samo — uobražen!


DVE SE PČELE JUTROS SRELE
 
Dve se pčele jutros srele
Na latici ruže bele
Pa dugačke i široke
Razgovore započele:
 
O danima vetrovitim,
O travama lekovitim,
O bogatoj žetvi lipa,
O polenu protiv gripa!
 
O medenim kolačima,
O larvama u saćima,
O zgodama neobičnim,
O brigama porodičnim!
 
Majsko sunce dan osvaja,
Razgovoru nikad kraja!
Dve su pčele dangubile,
Tri minuta izgubile!
 
Konačno se jedna seti:
— Mora brzo da se leti,
Da se žuri, da se radi,
Da se vreme nadoknadi!


TO JEST
 
Kod mog druga Vase
Iz sela Ljubinja,
Rodilo se prase
To jest, mala svinja.
 
Kod ujaka Janje
Iz Donjeg Lajkovca,
Rodilo se jagnje
To jest, mala ovca.
 
Kod mene se lično,
I to baš prekjuče
Oštenilo štene
To jest, malo kuče.
 
Ono malo prase
U selu Ljubinju,
Ima da poraste
U debelu svinju!
 
Jagnje iz Lajkovca,
Na velika zvona
Objavljuje da se
Pretvara u ovna!
 
A i moje štene
Vidim kako smera,
Da se preobrazi
U velikog kera!

[Angelina]

**

POGOVOR


Osnovna nas škola žulja je peta knjiga Ljiljane Ninković Mrgić, namenjena deci. Organizovana u pet ciklusa, ova knjiga nastoji da obuhvati široki raspon radoznalosti mladih čitalaca, otuda tolika raznovrsnost pesničkih tema i oblika.

Kako je rekao Voja Marjanović: "... Literatura za mlade, posebno poezija, oduvek je bila prijemčiva ako su autori uspeli da pronađu receptivnu privlačnost čitalaca. Svet prirode, roditeljski krug, školska atmosfera... oduvek su privlačili dečju radoznalost. Ljiljana Ninković Mrgić baš zato zaslužuje pažnju jer je pronikla u temateko-motivsko polje, u interesni milje tema koje mogu okupirati mladog čitaoca..." i nastavio: "Poštujući poetiku književnosti za decu (a ona je u igri, uvek prisutnoj fantastici, u paradoksalnim scenama, u optimizmu koji se završava HUMOROM kao najprisutnijom kategorijom života i literature), pesnikinja je uspela da te odnose poetike i životne zbilje odrazi na najzanimljiviji način." Ljubivoje Ršumović dodaje: "Pesme Ljiljane Ninković Mrgić često imaju humornu dimenziju, neophodnu dečjem poimanju sveta ...jer, humor mora da bude sastavni deo svake poetike koja pretenduje da se nazove dečjom, da se nazove ozbiljnom. Dečjom u smislu konstantnog stanja svesti, a ozbiljnom u smislu sveukupnog razmatranja položaja i vrednosti dece i bavljenja decom."

Pesme za decu obuhvaćene ovom knjigom, takođe insistiraju na spontanom, ne uvek veselom, ali svuda prisutnom humoru.

Analizirajući pesnički jezik Ljiljane Ninković Mrgić, Ršumović kaže i ovo: "...jezik kojim je pisana ova poezija nije izgubljen u ekvilibristici i larpurlarizmu, jezik je u službi pesmama, nosilac je ideje pesme i ne pretenduje da bude nešto više... lak je i korektan, bez banalnih tuđica, bez arhaizama kojima treba objašnjenje, bez varvarizama. Drugim rečima, jezik je neprimetan, a koristan kao nosilac svega drugog u pesmama ove pesnikinje."

Piscu ovih redova ostaje samo da se pridruži ovakvim ocenama i kad je reč o knjizi OSNOVNA NAS ŠKOLA ŽULJA. Poželimo joj da bude primljena kod čitalaca onako kako su primljene sve njene ranije objavljene knjige. A možda će se i književna kritika najzad odužiti poeziji Ljiljane Ninković Mrgić, koja to nesumnjivo zaslužuje.[/color]

Matija Bećković




Ljiljana Ninković Mrgić
Osnovna nas škola žulja
Interpres
Beograd, 2000.

[postavljeno 31.08.2009]

[Angelina]

**
Ljiljana Ninković Mrgić
Osnovna nas škola žulja


OSNOVNA NAS ŠKOLA ŽULJA

Drugo je to bilo lane
Žurilo se nikud nije
Još smo rasli natenane
Od lekcije do lekcije

A sad se u svima nama
Od tabana do temena
Odvija po neka drama
Van prostora i vremena

Još ne znamo šta nam treba
Ni kuda nam srce cilja
Dok hodamo ispod neba
Korakom od sedam milja

Odjedanput svašta smemo
Al nas nove muke muče
Ne možemo da stanemo
U nas same od prekjuče

Izđikali ko iz vode
Ko trska iz barskog mulja
Dugonogi kao rode
Osnovna nas škola žulja


ŠTA DA BUDEM KAD PORASTEM

Dok sam bila sasvim mala
Drugi razred ili prvi
Mislila sam biću lekar
Ali sad se plašim krvi

Želela sam pilot biti
Dok ne čuh od moje bake
NE VREDI SE ZANOSITI
AVION JE ZA DEČAKE

Da postanem manekenka
Vrzma mi se po pameti
Ali kako da provedem
Ceo život na dijeti

Ne mogu da smislim ništa
Što bi bilo mene vredno
Šta da budem kad porastem
A porasti moram jednom


O DEČACIMA

Dečaci misle
Oni pa oni
Košarka fudbal
I ti fazoni

Svakom se od njih
Mota po glavi
Čuvena bajka
O sportskoj slavi

Svetski tereni
Velika lova
Posteri slika
I brza kola

Stalno se biju
Prave se važni
ONI SU VEŠTI
ONI SU SNAŽNI

I jedni druge
Lažu u lice
Kako ne mare
Za devojčice


MALEROZNA PESMA

Ako prst na čelo staviš
I razmisliš malo bolje
Sto puta je lakše biti
Neko drugi nego Đole

Stanuje na sedmom spratu
Drugi lepo u prizemlju
A mame im sedam puta
Manje stroge nego njemu

Oko drugih sestre braća
Svako se za nekog krije
On jedinac pa sve plaća
I što jeste i što nije

U školi ga nastavnici
Prozivaju svi po redu
Em je treći u dnevniku
Em najviši u razredu

Drugi i kad zabrljaju
Za čas priču preokrenu
Samo njega mama čita
Kao knjigu otvorenu

Đole je od takve građe
Da ga svaki maler nađe
Upadne u zamku svaku
Jer ne ume da se snađe

I kad prst na čelo staviš
Kad razmisliš malo bolje
Sto puta je lakše biti
Neko drugi nego ĐOLE.


POPUT ŠKOLJKE

Zbrisala bih na kraj sveta
Iz mog kućnog ambijenta
Samo da mi nije jasno
Koliko je to opasno

Zato ćutke skrivam kanđe
Trpeći sve što me snađe
Do povoljnog prvog vetra
Dok ne budem punoletna

I mada se ne zalećem
U sebe se već odmećem
Kad osetim da me guše
Zaključavam vrata duše

Zatvorena poput školjke
Ja bolujem svoje boljke
Ćuteći od ranog jutra
Zaključana iz unutra

[postavljeno 31.08.2009]

[Angelina]

**
Ljiljana Ninković Mrgić
Osnovna nas škola žulja


VUK MI PIŠE PESME

Vuk mi piše pesme
Balade i slično
Sve ono što ne sme
Da mi kaže lično

Nemam ništa protiv
Nek piše kad mora
Al se nešto mislim
Glupa mu je fora

Dok on moje ime
Rimuje u rime
Marko me u prozi
Na biciklu vozi


SVE JE TO ZBOG UROŠA

Sara lutka mamina
I mazulja tatina
Već četiri dana
Ne mrda iz stana

U sred ručka skače
Odbija kolače
Nikom se ne javlja
S ogledalom spava

Mama joj se čudi
Tata da poludi
Uzdišu sa setom
ŠTA NAM JE S DETETOM

Sara luče mamino
Slatko pile tatino
Bakina mimoza
Strašno je nervozna

Ko zna šta je muči
Šta joj je na duši
Od društva se krije
JE L' BOLESNA? NIJE

Sve je to zbog Uroša
Koji ne da tri groša
I uvo ga boli
Što ga Sara voli

Uroš voli kompjutere
Fudbalere i klikere
Sara mu za sada
Na pamet ne pada


LJUBAVNI TROUGAO

Vidim da me voli
Pa joj kažem svašta
A Mirjana ćuti
I sve mi oprašta

Ljutim se bez veze
Vičem na sve živo
Mirjana se samo
Smeška popustljivo

Prilazim joj hladno
Krajnje naduveno
Mirjana me opet
Gleda zaljubljeno

Al meni je ipak
Draža jedna Slađa
Koja ume tako
Lepo da se svađa


BABA MARTA

Šta radi ta baba Marta
Glupira se i lomata
Ćudljivo na sebi proba
Sva godišnja doba

Za tren oka suncem sine
Raspline se od topline
Soknice obuče Dudi
Pa snegom zagudi

Severcu u krilo đipa
Za kolena mrazom štipa
Jednom rukom zimu drži
Drugom već ojuži

Sama ne zna čemu teži
Nasmeje se pa zareži
Rascvetalo voće rano
Zasoljava slanom

Šta radi ta baba Marta
I dokle to ona smatra
Kako tako bez teškoće
Može sve što hoće


SEPTEMBAR JE

Letnja žega posustaje
Do jeseni ima fore
SEPTEMBAR je eto šta je
Isteruje opet svoje

Njemu ništa nije slađe
Nego zvona da se lati
Gde god odem on me nađe
Da me opet školi vrati


OKTOBARSKI TONOVI

Vetar lista list po list
OKTOBRU u ruci kist
S jezerima boje
Pogađate koje

Limun žuta za kruške
Rumena za jabuke
A najviše platna
Zauzima zlatna

S lipe kaplju dukati
Pozlaćuju paprati
Kukuruza tone
Grožđa na vagone

Na tananim brezama
Kao na princezama
OKTOBARSKE fine
Zlatne krinoline


NOVEMBARSKO OGLEDALO

NOVEMBAR se ogledava
U nebu nad glavom
Vidi da je osedeo
Pa mu nije pravo

Pramenovi sive magle
Skrivaju mu lice
Inje mu se nahvatalo
I na trepavice

Samo mu još crne vrane
Doleću na rame
Do podne se nakanjuje
Nikako da svane

Sumoran i namrgođen
Ježi se od zime
Ne uspeva da se seti
Ni jedne vedrine

Da mu nije rođendana
Gospođice Anje
NOVEMBAR bi stvarno bio
Vreme za plakanje


IZ DANA U DAN

PONEDELJAK prepun vike
Zvoni na sve budilnike
Proziva i ocenjuje
Samog sebe precenjuje

UTORAK se preznojava
Posla na sve strane
A niko ga ne ubraja
Među važne dane

SREDA se šepuri
Za dugačkim stolom
Nema kud da žuri
Sve je pod kontrolom

ČETVRTKU je strašno tesno
Od pozadi i od spreda
Mrdne desno već je petak
Mrdne levo još je sreda

PETAK ne zna kud će pre
Posao ga čeka
Al se preko ograde
Sa SUBOTOM merka

SUBOTA se tegli lenjo
Gde će. Šta će. Ko će
Pošto joj je dozvoljeno
Da radi šta hoće

NEDELJA se kiti cvećem
Svečanim se ručkom sladi
Ko da nikad doći neće
PONEDELJAK kad se radi

[postavljeno 31.08.2009]

[Angelina]

**
Ljiljana Ninković Mrgić
Osnovna nas škola žulja


ŽUTA PESMA

ŽUTO zlato ŽUTA pčela
NA nevenu ŽUTOG čela
ŽUTA dinja u bostanu
ŽUTA dunja na ormanu

ŽUTA kruška ŽUTA bluza
ŽUTO zrno kukuruza
ŽUTA kora od banane
ŽUTI limun ŽUTO lane

ŽUT maslačak ŽUTA čizma
ŽUTI ljutić i divizma
ŽUTA čaša puna boze
ŽUTA grana od mimoze

ŽUTO lišće jesen sipa
ŽUTI sirup protiv gripa
Mesečevo ŽUTO tkanje
ŽUTE lokne jedne Anje


VESELA PESMA

VESELA graja iz malog stana
VESELO slavi rođendan Ana
VESELA mama VESELA nana
VESELA torta od banana

VESELA mama VESELO kruži
VESELO društvo Anino služi
VESELE dirke starog klavira
VESEO tatica VESELO svira

VESELE šare i celofani
VESELI pokloni spakovani
VESELE čestitke sa svih strana
Uspela žurka — VESELA Ana

VESELA Ana s Milanom igra
Vrti se kao VESELA čigra
VESELE oči VESELE mame
VESEO čin ljubavne drame

VESELE pesme svi redom traže
VESELA mama VESELO kaže
VESELO SRCE KUDELjU PREDE
VESELA DECA - ZLATA VREDE


TUŽNA PESMA

Kišno nebo vreme ružno
TUŽNOJ vrbi srce TUŽNO
TUŽNOG srca TUŽNO prati
TUŽNU jesen u paprati

TUŽNOG oka i pogleda
TUŽNA vrba TUŽNO gleda
Roje joj sa TUŽNE misli
— Baš smo TUŽNI i pokisli

Ispod TUŽNIH omorika
U paprati TUŽNA slika
TUŽNE boje TUŽNO granje
Prosto TUŽNO za gledanje

TUŽNA vrba TUŽNOG srca
U suzama TUŽNIM grca
TUŽNO joj se granje seća
Pupoljaka i proleća

[postavljeno 31.08.2009]

[Angelina]

**

SVEŽINA STIHOVA LJILJANE NINKOVIĆ MRGIĆ

Sa poezijom za decu Ljiljane Ninković Mrgić prvi put sam se srela početkom dvehiljadite godine, prilikom pesnikinjinog gostovanja u Frankfurtu i bila sam oduševljena. U pesmama iz njenih ranije objavljenih zbirki (Molim učiteljice, Šepurenje, Pričao mi Strahinja) ima toliko spontanosti, humora bliskog deci i autentično lepih slika, da sam začuđena što ta poezija još nije našla mesto u udžbenicima i priručnicima za izučavanje maternjeg jezika, posebno kada je reč o našoj deci u dijaspori. Poetske dramske igre iz pera istog autora, objavljene u knjizi Oblačina i vedrina, takođe su mi predstavljale iznenađujuće prijatno otkriće. Toliko su jezički bogate i inspirativne, da sam odmah poželela de se sa njima upoznaju moji đaci i da ih postavimo na scenu naše dramske grupe. Pokazalo se da sam bila u pravu. Deca sa kojom radim doživljavaju poeziju Ljiljane Ninković Mrgić sa oduševljenjem i lako usvajaju sadržaje, melodiju i ritam njenog bogatog jezičkog izraza.

Zbirka pesama Osnovna nas škola žulja ima sve dokazano dobre osobine poezije Ljiljane Ninković Mrgić: svežinu i jednostavnost jezika, humornu, nenametljivu didaktičnost i veliku širinu tematskog sadržaja.

Pet tematskih ciklusa ove knjige (Osnovna nas škola žulja, Da l' se oni vole još, Mesečarenje, U prostoru i vremenu i Pridevuše) govore zaista o svemu - to može da zaintrigira mlade čitaoce i to sa toliko spontanosti da lako utiče na njihovu kreativnost i maštu.

Pored duhovitih, iskrenih i toplih pesama iz prva tri ciklusa (odnos đaka prema školi, ljubavne pesme i viđenje sveta odraslih očima dece), za decu u dijaspori mogu da budu posebno korisne pesme iz ciklusa Pridevuše i U prostoru i vremenu jer pružaju mnogo mogućnosti za upoznavanje sa specifičnim značenjima raznovrsnih pojmova kroz jednostavne pesničke slike.

Ljiljana Ninković Mrgić ovom zbirkom ponovo dokazuje da poseduje svojevrsnu pesničku originalnost, istančanost duha i retku sposobnost lake, a višeslojne, komunikacije sa čitaocima svojih knjiga namenjenih deci.[/color]

Frankfurt na Majni, jula 2000. godine

Zorica Surla,
profesor maternjeg jezika za jugoslovensku decu osnovne škole
u Bad Sodenu

Ljiljana Ninković Mrgić Osnovna nas škola žulja | Interpres | Beograd, 2000.

[postavljeno 31.08.2009]

[Angelina]

**

Pesme Ljiljane Ninković Mrgić — RAVNOTEŽA SNA I JAVE


Od Pesme nad pesmama, preko Homera i Šekspira, od Slova ljubve do Santa Marie Della Salute, najveće pesme koje su ikada napisane mogu se ubrojati u ljubavnu poeziju. Pa ipak, čim se uz neku pesmu doda i bliže određenje: ljubavna ili rodoljubiva ili misaona, kao da se time više gubi nego dobija. Pesma, ako je pesma, sve je to istovremeno i uz to još nešto što se ne zna i ne može znati.

Ove reči ne ispisujem slučajno uz rukovet stihova Ravnoteža sna i jave Ljiljane Ninković Mrgić. To su najbolje pesme koje je pesnikinja napisala, pesme nadahnute ljubavlju i posvećene ljubavi. Još jednom se pokazuje da ljubav sve prevashodi i prevazilazi, da ljubav nije samo životvorna nego i pesmotvorna.

Matija Bećković




Ljiljana Ninković Mrgić
Ravnoteža sna i jave
Interpres
Beograd, 2000.

[postavljeno 31.08.2009]

[Angelina]

**
Ljiljana Ninković Mrgić
Ravnoteža sna i jave


PISMO

Kad sam otišla
Nebo je još dugo treperilo tugu
Iz tvojih očiju

Kad sam otišla
Nisam ničeg drugog mogla da se setim
Osim tvojih ruku

Kad sam otišla
Odjednom sam bila među tuđim svetom
Koji pojma nema

I koji o meni nikad neće znati
Ono što ti samo u zenici nosiš
I zbog čega jedva čekam
Da se vratim


ZATO ŠTO NE MOGU DA TE DODIRNEM

Mesečina punog meseca
Noćas nema nikakvog smisla

Osećam se kao pokisla
Senica na pustom polju
Kao lađa nasukana na kraj sveta

Tuga nadire u smetovima

Dva dlana kao dva šteneta
Cvile u praznim džepovima
Zato što ne mogu da te dodirnem


PRETVARAJ SE DA POSTOJIŠ

Znam ja dobro kao i ti
Kako su ti ruke slabe
Ne možeš mi dohvatiti
Rubin zvezde iznad glave
Ne možeš me zakloniti
Ne možeš me odbraniti
Ni od bola
Ni od mraka
Ni od strave

Ja sam tebe izmislila
Po merama mog ludila
Po merama mojih snova
I širina
I teskoba

Ja sam tebe izmislila
Izatkala iz očaja
Izvajala iz nemira
Braneći se od nemoći
Od praznine postojanja
Od beznađa

Znam ja dobro ali ćuti
Nemoj ništa da mi sporiš
Ogrni me dlanovima
Pretvaraj se da postojiš


POVRATAK U GRAD

Dva smo letnja dana i dve lude noći
Dokazivali da čuda postoje
I samo što smo poverovali
Stvarnost je hladno došla po svoje

S najvišeg vrha osećanja
Zanosom čistim opijeni
Survavamo se u vrevu grada
Probuđeni i uplašeni

Dva smo duga dana i dve noći letnje
Bili avantura davanja bez kraja
Sad smo opet puni svakodnevne sete
Muškarac i žena prognani iz raja


IZGUBLJENO BOGASTVO

Imali smo jedno drugo
A mislili smo kako nemamo dovoljno

Sad više nemamo ništa osim sećanja
Na izgubljeno bogatstvo


UTEHA

Dobro je što smo uopšte tu
Dobro je što smo se ikada sreli
Zahvalan budi. Ćuti. Ne huli
Moglo je sve i gore biti

Mogli smo se mimoići
Mogli smo se ne videti
Mogli smo se ne poznati
Ni po liku ni po želji

Zamisli samo vekove cele
One velike istorijske
Zamisli samo to čudovište
S ne znam koliko nogu i ruku

Zamisli gustu prašumu dana
Po kojoj duše sluđeno lete
Zar nije onda čudo pravo
Što si došao dok sam čekala

Mogao si okrenuti drugim putem
Na neku sasvim petu planetu
Mogao si dva-tri veka da zakasniš
Pa me onda ne bi sreo
Na ivici baš tog grada
Toga dana tog proleća
Te godine toga veka

Dobro je što smo uopšte tu
Dobro je što smo se ikada sreli
Pruži mi ruku. Ćuti. Ne huli
Moglo je sve i gore biti

[postavljeno 31.08.2009]

[Angelina]

**

SLUŠAM NEBO NAD SRBIJOM


"Slušam nebo nad Srbijom" je zbirka bez početne namere da bude poema u obliku u kojem se pojavljuje među koricama ove knjige. Tridesetidevet pevanja, poređanih slučajnim redosledom, samo su jedno od mogućih rešenja. Moglo ih je biti i dvadeset, i trideset ili sedamdeset... Suština bi ostala ista. Delovi poeme (tzv. Pevanja), pisani su sa namerom da budu pesme — nadam se da svaka od njih može da opstane kao samostalna poetska tvorevina. Tek opsednutost temom koja mi je naknadno, u toku pisanja, nametnula i određeni ritam i melodiju stiha, urodila je ređanjem pesama u poetski mozaik poeme.
 
Pesme su nastajale u periodu između 1991. i 1996. godine, u pet godina strašnih događanja u Srbiji, oko Srbije i nad Srbijom. Zato i nose pečat gorke, etničko-kosmičke egzistencijalne jeze podvučene naglašeno narativnim tonom naricaljke.
 
Nebo nad Srbijom je, na žalost, nastavilo da ječi turobnim ehom, ali smo se svi već pomalo navikli ili, što bi rekla moja Lela Radovančev (rođena Urošević), "svi smo već utrnuli..."!
 
Decembar 1997. godine
Ljiljana Ninković Mrgić


"TAKO KRUGOLIK I SPUTAVAN U ČEMERNOJ KRLETCI SKLADA SFAIROS POČIVA GORDI OBUHVAĆEN KRUŽNOM SAMOĆOM"

Ljiljana Ninković Mrgić Slušam nebo nad Srbijom | Sfairos | Beograd, 1998

[Angelina]

**
Ljiljana Ninković Mrgić
SLUŠAM NEBO NAD SRBIJOM


1.
Slušam nebo nad Srbijom
Podrugljivo
Prastaro i ovejano
Postojanje
Na potiljak zabacilo
Treće oko
U kojem se kaćiperno
Ogledava
Nadobudno planetarno
Batrganje


2.
Slušam nebo nad Srbijom
Ječi ćutnja
Olovna i teška slutnja
Pitanja bez odgovora
 
Slušam nebo nad Srbijom
Zamućeno Ogledalo
Nikom ništa ne kazuje
Zagrcnuto Srce stalo
Ni jek bola da se čuje
 
Samo Vreme kaplje tajne
Bezimene
Otrove na naše Rane
Otvorene


3.
Slušam nebo nad Srbijom
Jeza noći
Na uzbunu zvezde zvone
Mesec kao štene cvili
Od nemoći
 
Planine u sebi lome
Grmljavinu
Mrak korenja
Ravnice se pretvaraju
Da ih nema
 
Zalutale duše šalju
Opomene
Niko ne zna kako da is
Protumači
 
Slušam nebo nad Srbijom
Noć okleva
Na koju će stranu sveta
Da korači


4.
Slušam nebo nad Srbijom
Škripe tajne
Zarđale stare toke
I kolajne
 
Izvaljeni direci
Na kapijama
Zatureni kovčezi sa
Tapijama
Crne senke pogaženih amaneta
I zakletve
Tumaraju preko tamnih vilajeta,
Ko uklete
 
Dok se brišu zadnja slova
Stare slave
U košmaru grozomornog sna
I jave
Suze liju sa Oplenca
I Topole
Natrunjene oči Vile
Raviojle


5.

Slušam nebo nad Srbijom
Ječi kao zvono plavo
U vekove zavitlano
Kao zvezda
Kao pesma
Jednolična od trajanja
Kao Tajna
 
Uzbuđena bruji jeka
Rađanja i umiranja
Oko mene
Osećam se kao travka
Kao beli prah sa stene
Kojeg prvi vetar zbriše
Kao rosa letnje kiše
Što se zlati
Na paprati
Ništa više


6.
Slušam nebo nad Srbijom
Guram glavu u oblake
Pretvaram se da ne čujem
Grmljavine i oluje
Pretvaram se da ne vidim
Crne rake i barjake
Crne znake
 
Prazne kuće pune vriska
Marširaju u grudima
Prazne oči pustih majki
Užasnute nad ljudima
Razvaljuju tanke žice
Ograda i paravana
Kojima se očajnički
Ograđujem od krivice
Sa svih strana
 
Slušam nebo nad Srbijom
Nemam čime da se branim
Od napasti
Pobesnelih probisveta
I dželata
Nemam kuda da sakrijem
Od propasti
Miris dunja iz nedara
I vajata


7.
Slušam nebo nad Srbijom
Mraz okiva
Šćućurena bela sela
Poluživa
 
Naježena Šumadija
Još tabana i damara
Na klecavim kolenima
Dogurana do duvara
 
Opanci joj progledali
A pomrli opančari
Gunjevi se izlizali
Gajtani pootpadali
Nema pesme devojačke
Ni momačke jake miške
Na kosištu
Zatrnili senokosi
Poslednje se gase žiške
Na ognjištu
 
Slušam nebo nad Srbijom
Sedokosa i bezuba
Zgurila se Pocerina
Polubudna
Pod guberom tankog snega
Skamenjena u bespuću
Pomirena sa životom
I sa smrću


8.
Slušam nebo nad Srbijom
Nema Znaka
 
Svaka nam je staza teška
Raskrsnica

Na četiri strane sveta
Četri mraka
 
Svaka nam je druga ptica
Rugalica


9.
Slušam nebo nad Srbijom
Bledoplavo
Vreme leti kao leptir
Strmoglavo

I kao da nema kraja
Dubini u koju pada
Sparušeno
Bez težine
Potirući svako sada
Mesečarskim krilom varke
Prevodeći svaki plamen
U pepeo
I ugarke
 
Slušam nebo nad Srbijom
Otpadaju prazni sati
Kao perje s mrtve ptice
Besmisleno
Nasumice
Nemilice
Dok se negde u daljini
Zlati Nada
Opsenarka
Na pučini od beznađa
Podrhtava
Kao barka


10.
Slušam nebo nad Srbijom
Zlo palaca
Ljute zmije
Krvopije
Puštene sa lanca
Sikću
Upliću se kao pruće
Guste jeze
Oko svake srpske kuće
I trpeze
 
Nad ponorom sutrašnjice
Zarđale škripe reze
Odškrinuta vrata more
Duh Sodome i Gomore
Baškari se među nama
Niti kopa,
Niti ore
Nego snove potkresuje
Strahovima
I pretnjama


11.
Slušam nebo nad Srbijom
Cika zvezda
Ljubičasti bezdan noći
Podrhtava
I visina
I dubina
I tišina
Vrtoglava
 
Putevi se uspravljaju
Začarani
Prozori se zatvaraju
Pred olujom
Pipamo se Da l' smo živi
Tako sami
Opasani kletvom Sveta
Kao gujom
 
Ograđeni glogovinom
Uspavani
K'o u bajci sa zlom vilom
Otrovani
Okađeni dimom mržnje
Mađijama
Zazidani zidovima
Među nama
 
Natopljeni u krivicu
Tuđom rukom
Zanemeli okovani
Muklim mukom
Slušam nebo nad Srbijom
Cika zvezda u panici
Čime ćemo otključati
Ključanicu
Na tamnici


12.
Slušam nebo nad Srbijom
Otegnuta tugovanka
Kao lelek narikača
Kraj tri dana starog mrca
Kad se suze na dnu duše
Već osuše
Pa ničega više nema
U nedrima
Osim tupog
Pristajanja
 
Koračamo kao senke
Udaramo u zidove
Kao muve
Igračke u Igri tuđoj
Sluđeni od bezizlaza
Od podvala i od laži
Naopako okrenutih
Putokaza
 
Slušam nebo nad Srbijom
Setna pesma
Ispredena iz povesma
Ožiljaka
Starih rana
Koje su se
Opet ljute i krvave
Na zlo dale


13.
Slušam nebo nad Srbijom
Zagrcnuti monolozi
Slepi
Gluvi
Isključivi
Poludeli od pomame
Rečima
K'o kuršumima
Smrtonosno ranjavaju
Božje dane
 
Telali sa raznih strana
Lupaju u talambase
Udaraju
Viču
Psuju
Jedni druge ujedaju
Niti hoće
Niti mogu
Međusobno da se čuju
 
Rodoljupci patrioti
Vlastoljupci idioti
Protuve i smetenjaci
Izdajnici veterani
Probisveti kriminalci
Lopovi neopevani
Smenjuju se
K'o na traci
 
S piromanskim parolama
U pozama pobednika
U rolama pravednika
Glasnika od samog Boga
Opijeni penušanjem
Svojih gluvih monologa


14.
Slušam nebo nad Srbijom
Razuzdano zveketanje
Zarđalim ključevima
Starog kova
U rukama dobrotvora
Raznih fela
I pasmina
Koji nude
Otvaranje
Vrata Raja
Kao da je Raj njihova
Dedovina


15.
Slušam nebo nad Srbijom
Mesec glođe
Venčanicu — gredu starom
Kućnom krovu
Odavno već na sve strane
Prokišnjava
Temelji se vitopere
U korovu
 
Oduvale nepogode
Čuvarkuću s ćeramide
Vijori se paučina
Sa odžaka
Sa ognjišta uz verige
Mile gnjide
Nečastivi izviruje
Iz budžaka
 
U visokoj krošnji lipe
Zvezde trule
Padajući po prašini
Ko narandže
Da im razni strvoderi
Kožu gule
I u srce zabadaju
Crne kandže


22.
Slušam nebo nad Srbijom
Nepogode
Potiskuju jedna drugu
Sve strašnija od strašnije
Kurte
Murte
I akrepi
Kolo vode
Iskežena slika Sveta
U očima preplašene
Šumadije
 
S Bogom smo se razrodili
Sa Svetom se zavadili
Međusobno udaljili
Razbratili
Zatrovali zločinima
Iz nemoći
Iz pohlepe
Iz očaja
Iz osvete
Iz zazora
Iz odbrane
Iz panike
Iz obmane
Iz zasede
Iz gluposti
Iz koristi
Iz ludosti
 
Sad smo sami
Svako za se
Pokušava da se spasi
Da sačuva od stradanja
Od drugoga i od Boga
To što sanja
Da sakrije od Vremena
To što nema


32.
Slušam nebo nad Srbijom
Lepet snova
U Nigdinu zaronjenih
Opsenara
Prefarbana stara varka
Kao nova
Menjaju se samo brojke
Kalendara

Sve je jedno jednolično
Tociljanje
Okretanjem preumoran
Vergl ječi
Ponavlja se izgovor za
Satiranje
Bez obzira na taštinu
Novih reči
 
Ko god misli da su snovi
Bezopasni
Taj se vara
Kad pogledaš iza sebe
Od Postanja
Neprestano java snove
Osporava
Najlakše se gubi glava
Koja sanja


33.
Slušam nebo nad Srbijom
Kaplju laži
Lažne suze
Lažne tuge
Osmesi i rukovanja
Lažne vesti
Lažni znaci
I barjaci
Lažne duge
Lažno opšte kolektivno
Stanje svesti
 
Lažne reči
Lažne strepnje
Maskarada
Vašarište lažnog ruha
Lažne kletve i zakletve
Lažne pretnje
Lažno opšte kolektivno
Stanje duha
 
Lažni moral
Lažni snovi
Hipoteze nevinosti
I krivice
Statistički izveštaji
I planovi
Jedno opšte-kolektivno
Lažno lice


35.
Slušam nebo nad Srbijom
Beznadežan
Miholjdanski
Ropac leta
Potrošene voštanice
Zadnji plamen
Krik očaja u očima
Suncokreta
Odocnelih da ostvare
Sebe same
 
Dan i noć se sudaraju
U panici
Omamljeni izmaglicom
Nizbrdice
Vreme korak ubrzava
Po navici
Utabanim prečicama
Od prečice
 
Zazidani izmaglicom
Sa svih strana
Ciljevi se u zenicu
Oka stesne
Prekasno je i prerano
Za klijanja
Samoniklih izdanaka
Nove Pesme


38.
Slušam nebo nad Srbijom
Zavijanje vukodlaka
Sokacima Nedođije
Zadah loga krvoloka
Zavijanje zaboravom
Svakog ko im padne šaka
I brloga
Bez svedoka
 
Nezasiti nabusiti
Strvinare
Pijani od penušanja
Tuđeg straha
Na obraze udaraju
I rovare
Smanjujući čoveka na
Zrno maka
 
Imuni na pesmu petla
Na kađenje belim lukom
I ostale proverene
Bajalice
Ne prezaju od svitanja
Ni od svetla
Zavijaju
Orgijaju
Napadaju navalice
U čoporu sa nakotom
Otimaju nemilice
Svaku želju
Za životom
 
Ne priznaju milosrđe
Niti zakon
Bilo čiji
Kao da je ovde za njih
Sve stvoreno
Usred belog Božjeg dana
Po Srbiji
Vukodlaci zavijaju
Otvoreno

[Angelina]

**

NEBESKI KROV NAD SRPSKOM KUĆOM


Retko se duh epohe i duša pesnika sliju u iskaz koji potonjim naraštajima, upravo kroz pesničku reč, prenosi nadvremenu poruku isceđenu iz vremena i dosuđene sudbine. Kad se to desi, stihovi lebde na usnama pokolenja i oplamljuju duh snažnije od svakog oružja. "Slušam nebo nad Srbijom" takva je jedna krilatica, doduše gorka i zloslutna, ali srećno sročena za sve ponavljajuće nesreće srpskog naroda.
 
Jezik kojim je ova poema "tuge i opomene" ispevana prilagođen je dubokom i visokodometnom duševnom porivu izniklom iz kolektivnog vapaja. Prvi stih pesama, istovetan rečenom naslovu, služi kao krov stihovima velike a uzdržane snage (čime je odstranjena patetika često svojstvena ovakvim patritskim izlivima), baš kao što je i nebo progonjenom ili beskućniku preostalo kao jedini krov, ili pokrov, nad glavom.
 
Čitalac će u poemi Ljiljane Ninković prepoznati svoje vlastite bojazni ne toliko za ishod nevremena koje nam preti koliko za obelodanjeni njegov razlog. A on je negde u nama, u našem precenjenom samoljublju a potcenjenoj sklonosti ka izneveravanju sebe i predačkog zaveštanja (...) Ovu poemu treba prevesti na svetske jezike i predočiti svetu visoki stupanj umetničkog preispitivanja i prerastanja pojedinačne u narodnu sudbinu.
 
Milan Mladenović od Lužice




Ljiljana Ninković Mrgić
Slušam nebo nad Srbijom
Sfairos
Novi Beograd, 1998

[Angelina]

*

Ljiljana Ninković Mrgić — MOLITVE I POSVETE


UMESTO RECENZIJE:

REČ književnika Tomislava Miloševića o poeziji Ljiljane Ninković Mrgić ( povodom nagrađenog ciklusa pesama, MOLITVE i POSVETE na Konkursu majskih pesničkih susreta ''SCENE CRNjANSKI'', 2006.)
 
...Ljiljana Ninković Mrgić, na Konkurs Majskih pesničkih susreta poslala je ciklus pesama MOLITVE i POSVETE. U desetak, pretežno dužih pesama (što samo po sebi već ukazuje na raspusnost mašte, tematskih opservacija i veštine), pesnikinja je pronašla relativnu ravan između molitve i posvete. Pesnička varijacija, naizgled razuđena, u stvari je veoma simetrična, ambivalentna i delimično koheziona. Sublimacija njene percepcije seže: od Domentijana, Sv. Save, slavenoserbskog učitelja i prosvetitelja (Sv. Sava je kult u srpskom rodu), majke, koja takođe predstavlja kult i sinonim rađanja, do omaža poeziji koju će ipak svi pisati, kako je mislio i govorio Tin Ujević u svom eseju ''Sumrak poezije''.
 
Ova poezija duhom prevladava vremenske senke i potame, ukazuje na trag prošlosti i obećava budućnost. Lalićevskog fluida, uz primenljivu metriku gde god je to moguće i vokabularom koji odiše posvećenjem, slikom i metaforom, ona nam se nameće u podsvesnoj pomisli, da bi slično mogla kazivati i naša poezija. Pesnikinja je do sada inače objavila devet knjiga poezije (šest za decu i tri za odrasle), uz četiri spremne za izdavanje... što Ljiljanu Ninković Mrgić nesumnjivo predstavlja kao izraslu i izgrađenu u svojoj umetničkoj vokaciji.

U Beogradu, Tomislav Milošević
10.05.2006 | Krstarica

[Angelina]

*
Stihovi Ljiljana Ninković Mrgić
MOLITVE I POSVETE


DOMENTIJANU
 
Namnožili se inoplemenici
Plemeniti Domentijane
Ni broja im se ne zna više
Hroničari naši ne stižu
Nepočinstva da im pobeleže
Jer pre no što jedni prominu
Drugi nadiru i naviru
Da nam otečestvo opustoše
 
Svim lukavstvima pribegavaju
Maskiraju se i prerušavaju
Razmenjuju kape i barjake
Na razna imena se odazivaju
Da nas u bunilo zavedu
Da nam svetinje i bogatstvo
Vekovima sabirano
Na razgrabljenje iznesu
 
Na muke stavljajući rod naš
Jedne oružjem oboriše
Druge sa praga u svet odagnaše
Ili u ropstvo zakatančiše
Pa kad svo imanje pogubismo
I telesnom se siromaštvu predadosmo
Proglasiše da svetlo očinjeg vida
I svetlo božijeg dana belog
Njihovoj milosti dugujemo


MILENIJUMSKI UMOR
 
Umorila nas prazna obećanja
Hiljadama godina stara
Koja nikoga i nikad nisu
Mimoišla

Bog bi ponekad trebalo da svrne
Pogled na ovo pozorište
Na ovo grdno gradilište
Rušilište
Vašarište
Gubilište
Nadalište
I stratište
Ako mu je do nas stalo
Išta više
 
Januar 2001.


VIOLETI
 
Zašuškaj dušu leptirušu
Zakloni srce golubije
Zamagli biljur ogledala
Na ovom svetu
Ne daj da te ščepa za gušu
I naiskap da te popije
Život ko ptica grabljivica
U niskom letu
 
Ukloni durbin sa rugobe
Usmeri ga na drugu stranu
Svakoga neko negde sanja
Nekom si važna
Oko tebe su tuđe borbe
Dezertiraj u sebe samu
Ne grizi mamac obećanja
Uvek su lažna
 
Pod kupolom nebeskog svoda
Zlo maskirano dobrom namerom
Pušta da glupost pali i žari
Svet je ludnica
Operi smeh u devet voda
I narugaj se otvoreno
Tiraniji privida stvari
Budi svetlica
 
Obasjavaj sebe iznutra
S jednakim brojem stranputica
Vreme je uvek na početku
Varljivih skala
Sakrij u nedra gugutku jutra
Otresi suze s trepavica
I zaljubi se u zagonetku
Iz ogledala


OPET SE PITAM GDE MI JE MESTO
 
Opet se pitam gde mi je mesto
U svetu strašnih priviđenja
Po kojem stalno tražim nešto
Čega možda uopšte nema
 
Gde ću sa okom — kud ću sa nogom
Dok mi se nebo kruni na rame
Sve mi je malo — sve mi je mnogo
Okružuju me teskobe same
 
Među ljudima nema ni pedlja
Neograđene čiste širine
Sve što je moje moram u nedra
Da sakrijem od okoline
 
Pretvaram se kako sam ovde
Bez nespokoja i bez dilema
Odazivam se na tuđe ime
Da ne primete kako me nema
 
Sve znam šta nije — ne znam šta jeste
Meta u koju životom ciljam
Možda su trave moje sestre
A ne govorim jezikom bilja
 
Bratimim se s bradatim brestom
Klatim se kao besciljno klatno
Opet se pitam gde mi je mesto
Zalutala sam nepovratno / Krstarica

[Angelina]

**
Stihovi Ljiljana Ninković Mrgić


O ČEKANOM I DOČEKANOM

Čekano zaista ima malo veze
Sa dočekanim
Od bilo koga
Bilo kad
I bilo gde
 
Između čekanog i dočekanog
Leže sumnjivi prostori
Loših puteva i zlih vremena
Kojima se čekano potuca
Toliko da dočekano
Jedva iole liči
Na čekano
 
Čekano i dočekano nemaju blage veze
Kao nebo i zemlja
Kao zelena zvezda i umecana jabuka
Na prašnjavom putu čekanja
 
Između čekanog i dočekanog
Samo zaslepljeni čekači
Kojima su oči pobelele od čekanja
Stavljaju znak jednakosti
Gledaju dočekanom kroz prste
Glancaju ga i uvijaju
U svoje prazno verovanje
Kako su čekano i dočekano
Jedno te isto

Sazveždža zbornik književnih radova članova SAJKOR-a iz otadžbine i rasejanja • Beograd, 2000. godine