Dragiša Živković — Prosvetiteljstvo
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KNJIŽEVNE EPOHE « Racionalizam i prosvetiteljstvo « Dragiša Živković — Prosvetiteljstvo
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Dragiša Živković — Prosvetiteljstvo  (Pročitano 29617 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6282



« poslato: Decembar 19, 2010, 06:26:28 pm »

**

PROSVETITELJSTVO


Prosvetiteljstvo ili racionalizam (od lat. ratio — razum) je najznačajnija kulturnoknjiževna epoha posle renesanse. Ona obuhvata ceo XVIII vek, ali su filozofske pripreme za nju izvršene još u XVII veku, a odjeci prosvetiteljskih ideja su u nekim zemljama sa kasnijim književnim razvitkom (kao što je slučaj i sa našim, južnoslovenskim zemljama) trajali još do sredine XIX veka. Epoha prosvećenosti karakteriše se pretežno određenim idejno-filozofskim stavovima, koji se u književnosti toga doba manifestuju u nekoliko književnostilskih varijanti: dok na početku veka još preovlađuju stilske crte klasicizma, paralelno s tim ova epoha izgrađuje i neke svoje književne osobenosti (didaktični spisi, filozofsko-moralne rasprave, građanski roman i građanska drama), da bi u drugoj polovini veka, u doba tzv. zrele prosvećenosti, ispoljila neke težnje suprotne osnovnom stavu prosvećenosti o bezuslovnom primatu "razuma" u čovekovom životu; književne pojave tih zadnjih decenija veka prosvećenosti svrstavaju se u književni pravac sentimentalizma i predromantizma.
 
Ideje prosvećenosti izraz su onih tendencija u razvitku evropske misli koje su od humanizma, renesanse i reformacije išle ka isticanju autonomije razuma i slobodnog voljnog odlučivanja čovekovog, zasnovanog na principima razumnosti, a protiv "mračnog srednjeg veka", koji je apsolutizovao vlast crkve, religije i teologije. "Sapare aude!", tj. imaj smelosti da budeš razuman, da se poslužiš svojim razumom u svim svojim delovanjima — ta formulacija nemačkog filozofa Emanuela Kanta, izrečena negde pri kraju toga veka (1787), najbolje je i najtačnije izrazila misaonu smelost i idejne težnje ove epohe. Ona je označila pokušaj čovekov da o svim stvarima i pojavama sudi na osnovu svoga razmišljanja i iskustva, a da odbaci mistična objašnjenja i iracionalna tumačenja crkve o čoveku, svetu i bogu. Namesto "religije otkrovenja" javlja se "prirodna religija", razumna religija, tzv. deizam (Volter), po kome je sve na svetu svrsishodno i najbolje uređeno; u isto vreme kod drugih predstavnika prosvećenosti ova osnovna orijentacija ka "verovanju u razum" dovodi do ateizma (Holbah, Didro), dok se kod nekih opet javlja "religija srca" (Ruso), po kojoj se prisustvo božanskog bića oseća, a ne saznaje putem razmišljanja.

Osnovna ideja prosvetiteljskih filozofa bila je da se čovek rađa po prirodi dobar i da mu je duša čista kao "neispisan list hartije" (tabula rasa), a da od iskustva zavisi kako će ta "hartija" biti ispisana. Otuda prosvetitelji u pravilnom vaspitanju vide glavno sredstvo za formiranje čovekovo i za razumno uređenje i njegova života i društvenog poretka. Škola i prosveta imaju za čovekovo i narodno blagostanje najveći značaj, te su zato popularno-naučni i didaktični spisi najpreča narodna potreba i najznačajniji dug pisaca prema svome narodu. Lepa književnost mora ne samo zabavljati nego i poučavati; Horacijeva izreka "prodesse et deleotare" (biti koristan i zabavan), koja je bila omiljena i u klasicizmu, sada se upotrebljava sve više sa akcentom na onom prvom delu. "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!" — govorio je i naš najveći predstavnik prosvećenosti Dositej Obradović. "Knjige, predragi i neprecenjeni dar neba, prosveštenih umova ponosite kćeri!" Mada se književne vrste klaicizma (tragedija i epopeja) i dalje plodno neguju, prosvećenost je pre svega epoha proze, tj. romana, drama, poučnih spisa, rasprava, traktata, razgovora i izreka. U XVIII veku snažno se razvija jedan novi vid popularizacije nauke i širenja književnosti: to su nedeljni ili mesečni časopisi, koji se u velikom broju i po jeftinoj ceni šire u masi građanstva.
 
... Najznačajniji predstavnik prosvećenosti bio je Dositej Obradović (1740—1811), koji je svojim delom Život i priključenija (1783), svojim Basnama (1788) i svojim moralističkim esejima zasnovao srpsku noviju književnost i sjajno je uveo u krug evropske literature.
 
Dragiša Živković

Azbučnik srpskih pisaca
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: