Pavle Zorić & dr Miodrag Kolarić — Klasicizam
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KNJIŽEVNE EPOHE « Barok i klasicizam  « Pavle Zorić & dr Miodrag Kolarić — Klasicizam
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pavle Zorić & dr Miodrag Kolarić — Klasicizam  (Pročitano 9447 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 19, 2010, 09:27:57 pm »

**

KLASICIZAM

Klasicizam se javlja u Francuskoj u prvoi polovini XVII veka, dostiže vrhunac u drugoi polovini toga stoleća i traje kroz ceo XVIII vek, sve do pojave romantizma početkom XIX stoleća. Klasicizam je nastao kao reakcija na baroknu, precioznu književnost. On ističe smirenost, iednostavnost, skladnost oblika, razumliivost. Niegovu osnovu čine grčka i, naročito, rimska književnost. Antički pesnici (Homer, Eshil, Sofokle, Horacije, Vergilije), postaju vrhovni uzori. Odlike baroka (kićenost, bujnost i patos) se odbacuju. Hvale se nove vrline: tačnost, disciplina, red, poštovanje antičkih pravila u metrici, jasnoća pesničkog jezika.

Glavni teoretičar klasicizma, Boalo Depreo Nikola izložio je u delu Pesnička umetnost teoriju celokupnog pokreta. Osnovni zadatak pesnika, smatra Boalo, jeste podražavanje prirodi. Pesnikovu pažnju ne privlače pojedini slučajevi, izuzetni pojedinci, ono što je odvratno i ružno u prirodi, već samo opšte pojave, život koji kod čitalaca izaziva osećanje prijatnosti, uživanja, harmonije. Pored podražavanja prirodi, drugi najvažniji zadatak pesnika je ugledanje na antičke pisce koji su najbolje umeli da slikaju prirodu. Načelo koje Boalo preporučuje pesnicima i koje su klasicisti široko prihvatali, glasi: "Dopasti se i nikad ne zamarati." Da bi to postigli, oni moraju da budu zanimljivi, jednostavni, pristupačni, da poštuju iznad svega razum i da obuzdavaju osećanja i maštu. Boalo je poznat i po svojim strogim definicijama pesničkih žanrova i vrsta. Bogato stvaralaštvo francuskog klasicizma on je protumačio u duhu svojih estetičkih shvatanja i izrazio njegova osnovna pravila kroz čitav sistem strogo određenih pojmova.

Klasicisti su delili sve žanrove na "visoke" i "niske". U prve su spadale tragedija, epopeja i oda, a u druge — komedija, satira, epigram itd.. Ova podela je izvšena po karakteru predmeta uzetog za obradu. Gradivo za "visoke žanrove" uzimano je iz života dvora i plemstva. Motivi "niskih žanrova" odnosili su se na život gradskog stanovništva, u prvom redu trgovaca i zanatlija. Stil klasicističkih tragedija i epopeja je uzvišen i svečan, a stil komedija je prepun svakidašnjih reči i obrta, lišen patetike.

Klasicizam je uveo u književnost i mnoga pravila. Jedno od najpoznatijih je i pravilo o tri jedinstva u drami (jedinstvo vremena, radnje i mesta) koje je bilo U XVII i XVIII veku gotovo obavezno za sve stvaraoce.

Da bi se pravilno shvatila estetička teorija klasicizma, čija je glavna postavka bila vera u svemoć razuma, treba imati na umu činjenicu da je najuticajniji mislilac XVII veka, Rane Dekart, ispovedao svoju racionalističku filozofiju po kojoj je čovek biće obdareno svešću koje u sve sumnja osim u postojanje svoga razuma. Dekart je smatfao da svaku tvrdnju, bez obzira od koga ona dolazila, treba proveriti putem naučnog eksperimenta. Jedino istina do koje se dolazi na osnovu naučnih analiza i nepristrasnih filozofskih tumačenja zaslužuje postojanje, tvrdio je Dekart. Ovaj njegov racionalizam bio je veoma blizak duhu klasicizma.

Klasicisti su istakli ideal antičke i renesansne umetnosti, harmoničnost, simetriju, jednostavnost, ugledanje na prirodu, dok su se odlučno suprotstavili umetnosti osećanja i mašte. Tek će romantičari u XIX veku odbaciti racionalističku suvoparnost klasicističke poetike i ponovo oživeti interesovanje za književnost kojoj daju pečat mašta, snovi, čisti osećajni uzleti. Jednom rečju, romantizam će značiti reakciju individualizma na dugogodišnju vladavinu klasicizma koji je težio podređivanju umetnika opštim pravilima najsažetije izloženim u slavom Boalovljevom delu.

Pobeda klasicizma u Francuskoj pada u vreme naglog jačanja apsolutističke monarhije pod Lujem XIV (1643—1715), koji je uspešno savladao mnogobrojne otpore feudalaca i stvorio autoritativnu centralističku vlast na teritoriji čitave Francuske.


Pavle Zorić • dr Miodrag Kolarić
Književnost sa osnovama umetničkog obrazovanja
Beograd, 1970

Azbučnik srpskih pisaca
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: