Pavle Zorić & dr Miodrag Kolarić — Barok
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « KNJIŽEVNE EPOHE « Barok i klasicizam  « Pavle Zorić & dr Miodrag Kolarić — Barok
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Pavle Zorić & dr Miodrag Kolarić — Barok  (Pročitano 18579 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6269



« poslato: Decembar 19, 2010, 09:35:12 pm »

**

BAROK

Barok je stil u književnosti, slikarstvu, arhitekturi i muzici koji je zavladao u Evropi krajem XVI veka, posle perioda renesansne umetnosti. Naziv ovog stila potiče od portugalske reći barocco (biser manie vrednosti i nepravilnog oblika). Smatralo se, naime, da je barokna umetnost u odnosu na renesansnu manje savršena i vredna; da ona upravo predstavlja neku vrstu opadanja. Barok je doživeo svoj procvat u prvoj polovini XVII veka. Naziv  b a r o k  odnosi se na različita književna i umetnička dela čiji je stil bogat, bleštav, bujan. Naročito je došao do izražaja u poeziji. Barokni pesnici upotrebljavaju mnoštvo stilskih figura (metaforu, antitezu, poređenje, personifikaciju), teže stvaranju neobičnih i retkih slika i simbola, usavršavaju i obogaćuju versifikaciju sa pravdim majstorstvom. Često su oni više zanatlije forme nego pravi stvaraoci. U mnoštvu baroknih pesama ima dosta prazne igre reči, raskošnog zvuka i majstorija u jeziku, ali se isto takoj primećuje, ne retko, i nedostatak iskrenosti, spontanosti i nadahnuća. Bujnost izraza je često potiskivala smisao i lepotu pesme i gušila pesnikova osećanja. U poređenju sa jednostavnim i jasnim delima renesanse, barokna književnost deluje na prvi pogled, izveštačeno, hladno i kitnjasto. Ali ne treba zaboraviti da je ovaj stil, u delima svojih najvećih predstavnika, doneo nešto suštinski novo: lirska poezija je postala više umetnička nego što je bila u ranijim epohama, pesnički jezik se usavršio u najvećem stepenu. Dostignuće pesničkog baroka sastoji se u tome što je forma dobila veći značaj no što ga je ikad ranije imala. Istina, pesnici manjeg talenta, zaokupljeni isključivo formom, stvarali su prazne, dekorativne pesme lišene dublje misaonosti i osećajnosti. Ali veliki majstori znali su da održe sklad između sadržine i forme. Oni su pisali dela istančana, bogata i kitnjasta u izrazu, ali originalna po ideji i prožeta opšteljudskim osećanjima (takvi majstori baroka su, između ostalih, španski pesnik Gongora i dubrovački pesnik Ivan Gundulić).

Barok se najpre javio u Španiji (gde je dobio naziv po Gongori, gongorizam), a zatim se raširio po ostalim evropskim književnostima. U Italiji je bio poznat pod imenom  m a r i n i z a m  (po pesniku Marinu), a u Francuskoj kao  p r e c i o z n a  poezija.

Ideološki koreni baroka nalaze se u pokretu protivreformacije, kada je crkva nastojala da uguši protestanski pokret i da još jače učvrsti autoritet papskog učenja. Otuda su u ostvarenjima baroknog pesništva najčešće, pored ljubavnih tema, religiozne teme. Pesnici su dočaravali aristokratske dekore (salone, vrtove, zamkove) u kojima su slikali likove obožavanih žena neobično duhovito i prefinjeno. U filozofskom pogledu književnost baroka je prožeta religioznim pogledom na svet: život je prolazan, grešan; patnja, bolesti i strasti onemogućavaju čoveku da postigne sreću na zemlji. Svoje spasenje čovek treba, po shvatanju baroknih mislilaca i književnika, da očekuje samo od boga. Neke od karakterističnih ideja baroka vide se veoma upečatljivo u delima Ivana Gundulića, naročito u njegovom spevu Suze sina razmetnoga. Ali ono što delima pisanim u duhu baroka daje vrednost, to nisu, razume se, religiozna shvatanja, već blistav i raspevan pesnički stih, lepota i muzika reči.


Pavle Zorić • dr Miodrag Kolarić
Književnost sa osnovama umetničkog obrazovanja
Beograd, 1970

Azbučnik srpskih pisaca
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: