M — Riznica mudrosti
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
KNJIŽEVNOST « IZ SRPSKE KNJIŽEVNOSTI « Riznica mudrosti « M — Riznica mudrosti
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: M — Riznica mudrosti  (Pročitano 8644 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 21, 2010, 01:05:47 am »

**

MILAN RAKIĆ (1876—1938)

"... Poezija to je pre svega telo, dotle dok u njemu ima radosti ili tuge."

~

MOMČILO A. NINČIĆ (1876—1949)

"Ne očajavaj ako pravda plače, jer zlo i kad pobedi nikad nije jače."
Zapisao Jovan Pajčin

~

MOMČILO NASTASIJEVIĆ (1894—1938)
 
"Zalud je praviti sebi krila ako se nema snage za polet."

~

MILAN KAŠANIN (1895—1981)

"Naši daroviti umetnici se razlikuju od umetnika u velikom svetu ne po tome što nemaju velikih vrlina nego što imaju ubitačnih mana."

"Za svaki uspeh potreban je kvasac. Toliki su daroviti, bez podrške, završili na bunjištu."

"U prve dve decenije XX veka, sa Srbijom se ponovila istorija iz antičkih vremena — da jedna mala država može biti velika zemlja."

"Nigde nije srpski barok, u svetlosti slobodnog života, čist kao u Sentandreji, ni srpski srednji vek, kroz vizantijsku i mediteransku kulturu, živ kao u Hilandaru. (...) Sudbina, koja se ne bi tako zvala kad ne bi bila dosledna, htela je da se na toj razdaljini od hiljadu milja, i u vremenskom rasponu od šest stotina godina, na tim dvema periferijama koje su bili srpski centri, javi pisac prvog očuvanog srednjevekovnog srpskog romana, Hilandarac monah Teodosije, i pisac prvog srpskog modernog romana, Jakov Ignjatović, koji je Sentandrejac. Nismo, mi, tražeći izlaz na svetsku scenu, uzalud išli od Studenice do Hilandara i od Hilandara do Sentandreje, ni sejali putem samo kosti; sejali smo i misli."

"Ne verujte slepo nikom, ni sebi ni drugima, nego se stalno kontrolišite dok ne dođete do jednog svega iskrenog, dubokog uverenja. Nemojte biti snob, niti papagaj. Bolje je ne voleti, nego voleti lažno".

~

MEŠA SELIMOVIĆ (1910—1982)

"Lijepa riječ je kao lijepo stablo, korijen mu je duboko u zemlji, a grane se pod nebo uzdižu".

"Čovek je uvek na gubitku ako ne nađe smisao u ljubavi".

"Kad ljudi pronađu lepu misao, trebalo bi da je čuvaju pod staklom, da se ne isprlja".

"Lakše je nagovoriti ljude na zlo i mržnju nego na dobro i ljubav. Zlo je privlačno i bliže je ljudskoj prirodi. Za dobro i ljubav treba izrasti, treba se pomučiti. Zlo nosimo u sebi kao izvornu strast, a može postati pogubno ako se predstavi kao jedino dobro."

"Mi smo ničiji. Uvek smo na nekoj međi, uvek nečiji miraz. Vekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svetova, na granici naroda, uvek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo a, ne prihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije... Mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoleli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća."

~

MILORAD NAJDANOVIĆ (1920—1987)

"... samo drvo oguljene kore luči smolu, da ne bismo rekli toliko puta rečeno: povređena školjka — biser."

~

MIROSLAV POPOVIĆ (1926—1985)

Misli nesrećnog čoveka su malobrojne i trome. Kada se jednom pripiju uz njega svojim oktopodskim pipcima, nemogućno je osloboditi ih se. Najčešće je to samo jedna jedina misao, koja vibrira jednolično i sporo, kao najdeblja žica kontrabasa."

~

MIODRAG PAVLOVIĆ (1928)

"Reč je radost i gest ljubavi. Razočarana i odbijena reč postaje otrov".
Iz intervjua, emitovanog oktobra 1998. godine na TVNS, proširenog avgusta 2001

"Svako ima svoju lestvicu po kojoj se penje. A lestvica ima svoj vrh, svoj završetak i jednu osmatračnicu na svom vrhu. Sa te osmatračnice vidimo sve razloge da budemo i ostanemo — skromni". (2001)

~

MILORAD PAVIĆ (1929—2009)

"Vrlina je postupati u skladu sa sobom. Biti zadovoljan sada. Ne u ime budućnosti i od sećanja na prošlost, nego zbog ovog trenutka. Vrlina je biti potpuno živ."

~

MILE MEDIĆ (1933)

"Novonastale države na jezičkom prostoru srpskog jezika zagradile su se svojim državnim granicama. Ali to je uzaludan posao. Jezik nema granica. On je s obe strane postojećih granica isti, jedan, jedinstven i srpski, bez obzira na to kako ga tamo zvali i šta s njime činili. To nisu novi i drugi jezici. To su samo novi lažni nazivi za jedan jedini srpski jezik. Od srpskog jezika tamo se nikako ne mogu napraviti novi jezici, uvođenjem novogovara u Hrvatskoj, upotrebom malo više turskih reči u Bosni, niti uvođenjem dva nova slova u Vukovu azbuku u Crnoj Gori. Nove jezike stvaraju samo vekovi, a ne činovnici na papiru u političkim prekim sudovima srpskom jeziku. Pa i kad tako napišu presudu o ukidanju srpskog jezika, ona samu sebe ukida, jer je ne mogu napisati drukčije nego na srpskom jeziku."
Iz intervjua za "Pečat", jula 2011.

~

EPISKOP ARTEMIJE [MARKO RADOSAVLJEVIĆ] (1937)

"Obeshrabrujuća je pojava da ima ljudi koji, živeći u sredini jedne ljudske zajednice koja se neprekidno kreće (teče), ostaju hladni kao kamen i inertni kao parče drveta u vodi, nošeno talasima tamo i ovamo, tj. sve se kreće oko njih, a oni ostaju inertni".
Kosovska Mitrovica, 24.02.2009.

~

MOMO KAPOR (1937—2010)

"Umorni smo od istorije. Drogiraju nas njome od malih nogu, usta su nam puna gipsa i mrtvih mudrih reči koje ne mogu da nam pomognu, jer svako od nas sam za sebe mora da reši misteriju svog postojanja na ovoj planeti."
 
Postoje beznačajna, siva, prljava i sumorna mesta, za koja nas nekim čudnim slučajem veže ljubav. Nalazimo bezbroj misterija u kakvoj trafici, osećamo strašnu tajnu iza odškrinutog prozora na periferijskoj straćari, a neki nasip pokraj železničke pruge, zarastao u korov, postaje nam očajnički cilj kome se omađijano vraćamo čitavog života. Kakvo je to prokletsvo? S druge strane, postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikad nije ozarila naša ljubav, neki tajni smisao. Koračamo kroz njih zevajući od dosade. Krivica nije do tih gradova — ona je u nama. Zbog toga, najpametniji ljudi i ne putuju. Sede na trgu na kom su se rodili, i čekaju da svet dođe kod njih."

~

MILOVAN DANOJLIĆ (1937)

"Nije mi toliko do rodoljublja koliko do očuvanja zdrave pameti i negovanja duševne higijene. Ishod mog opiranja prilično je mršav, a da sam legao na rudu ili ćutao, bilo bi još gore."

"Provirili smo kroz pukotinu, [...] a sad je vreme da se vratimo u ljušturu. Pravi svet nije za nas; ovaj, iz kojeg smo pokušali da pobegnemo, ipak nam je najbliži. Mi cenimo prednosti razumnog života, pa ipak, bez ovog, nerazumno uređenog, ne umemo! Žilavo je naše meso, nije se dalo skuvati u američkom 'loncu naroda'! Tvrda koža, zapečena duša, skače i trza se kao pašče, dok ne nađe put ka dolini u kojoj je ugledala svet."

~

MIODRAG M. MILOŠEVIĆ

... Knjige su kao i ljudi — treba ih čitati i nadograđivati svojim čitalačkim senzibilitetom. Dok su čitane one i žive. Inače ih nema.

~

MOMČILO SELIĆ (1946)

... postoji jedna ogromna podela koja je na ovim prostorima prisutna oduvek. To je podela na zapadnjake i narodnjake. Jedan deo naroda koji se uvećao, nezadovoljan je svojim poreklom, svojim imenom, jezikom, drugim rečima svojim identitetom. To su naši zapadnjaci i oni biraju na koju će se zapadnjačku smicalicu zakačiti.

Jedno vreme je to bio komunizam koji je zapadnjačka ideologija. Sada je to liberalni kapitalizam. Taj deo naroda koji je odrođen od svog tla i tradicije postao je agresivno-militantan i ostale ljude stavlja pred izbor da li će prihvatiti okupaciju. Ko god ne misli isto treba, po njima, da se oseća kao debil.
Iz intervjua za Glas javnosti, 26.05.2001.

Prestanemo li biti Srbi — što nam je glavni nalog sa Zapada, kao i prethodno sa Istoka (izgleda da su mnogi zaboravili razmere rusifikacije do Informbiroa), svrstaćemo se u red lešinara poput Hrvata, Šiptara, Slovenaca, ili muslimana. Prodoran pogled zamenićemo "glupim očima" poslušnika, pratiocima tuđih zanimanja. Sa povremene, odbrambene divljačnosti spašćemo na sveobuhvatnu svirepost odroda, ostrvljenih na sopstveno poreklo. Zaboravićemo i da je Zapad bezdušan, povremeno genocidan, ali da je Istok odvajkada strahotan. Naime, Evropljani su jedni druge neopisivo ubijali i mučili, ali bilo je i razdoblja kada su se toga gadili, dok Turci, Mongoli, Tatari, Arapi, Indusi i Кinezi još pamte telesne i druge kazne nama odurne. Dovoljno je pogledati fotografiju javnog pogubljenja u Кini iz prošlog veka, s nožem na raspolaganju svakom prolazniku, i telom crnim od naživo sečenih odrezaka; ko je zaboravio asirski izum nabijanje na kolac, tursko vešanje na čengele, namotavanja utrobe na preslicu, bacanje među guje i akrepe; kome dopisnica sa nizovima Beograđana 1813. nataknutih na niske kolčeve od Кalemegdana do Terazija ništa ne govori, ni Katinska šuma iz 1939, kome Goli Otok nije nepojaman, ili su mu bombardovanje Srbije, ili Faludža s gomilama pobijenih civila prihvatljivi, neka hrli u evroazijsko, evroatlantsko, pantursko ili neko drugo imperijalno rešenje. Svevlad, 09.10.2005.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Jul 31, 2012, 01:04:44 am »

*

MILO LOMPAR (1962)

"Srbi su nastojali da nestanu u jugoslovenstvu, dok su Hrvati nastajali kroz Jugoslaviju."
"Pečat", decembra 2011.

"Smatram da je ovaj naraštaj intelektualne elite, kome i sam pripadam, naraštaj oblikovan u titoizmu, jedan od najsramotnijih naraštaja u istoriji srpske kulture. Ovakvo ponašanje moglo bi ući u istoriju kao klasičan primer temeljne ljudske i intelektualne neodgovornosti prema bilo čemu što prevazilazi lični interes. A vlast upravo nose predstavnici tog naraštaja. U javnoj svesti postoji ustaljena predrasuda o državi kao prirodnoj pojavi: država se poima kao sunce ili nebo koga će biti šta god mi činili ili ne činili. Ali, neće biti države ako nemate volju da je bude, kao što neće biti kulture ako nemate volju da je bude. To je kao kuća, kao porodica, kao život — morate stalno da ulažete, često i bez garancija. Ko vam garantuje da ćete živeti kada ujutru ustanete? Za vas je, međutim, ključno da li želite da živite ili ne, da li ustajete ili ne. Nije tačno da države mora biti: može i da je ne bude. Jer, postoje konkretni interesi koji su upravljeni na to da je ne bude. Svet nije nikakvo beskonfliktno područje."
U intervju-u za "Svedok"
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: