Olga Olja Ivanjicki (1931—2009)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Olga Olja Ivanjicki (1931—2009)  (Pročitano 19479 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 22, 2010, 03:24:41 pm »

**

OLJA IVANJICKI





BIOGRAFIJA

Olga Olja Ivanjicki, slikar, skulptor, pesnik, multimedijalni umetnik, rođena je u Pančevu, kao ćerka ruskih emigranata, majora Vasilija Ivanjickog i Veronike Mihailovne Piotrovske. Do studija živi u Kragujevcu, a onda dolazi u Beograd gde kao student Akademije umetnosti dobija neophodno znanje i veštinu za početak jedne uspešne karijere. Po završetku postdiplomskih studija dobila je, kao posebno priznanje, i stipendiju Fordove fondacije za nastavak studija u Sjedinjenim Državama, 1962. godine, a 1978. i mogućnost da učestvuje u programu Fulbrajtove fondacije "Artist in Residence" na Rhode Island School of Design.

Olja Ivanjicki izabrana je za Najboljeg slikara dvadesetog veka u Jugoslaviji na osnovu glasanja sprovedenog medu jugoslovenskom publikom. Takode je dobitnik Sedmojulske i Vukove nagrade za životno delo, najvećih priznanja u zemlji, a 2006. dobila je i nagradu Zlatni beočug za životno delo Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, kao i nagradu Privredne komore Srbije za saradnju umetnosti i privrede. Međunarodni biografski centar iz Kembridža i Američki biografski institut uvrstili su Olju Ivanjicki među "Vodećih 500 lidera od uticaja" (ABI, 1998), zatim je izabrana za "Međunarodnu ženu godine" (IBC, Cambridge 1995) "Vodećih 2000 intelektualaca sveta", (IBC Cambridge, 1999), "Vodeće žive legende sveta za 2001. godinu" (IBC, Cambridge, 2001), "Izuzetni pojedinci 20. veka", (IBC Cambridge, 2000). Postala je "Deputy Governor of the American Biographical Institute", zatim "Deputv Director General of the International Biographical Centre in Cambridge". Tokom 2005. postala je jedan od osnivača Niske umetničke fondacije za mlade umetnike. Krajem 2006. godine učestvuje u osnivanju "Mediala Art" salona.

Olja Ivanjicki samostalno je izlagala 87 puta. U okviru grupe MEDIALA 12 puta, a učestvovala je i u više od hiljadu kolektivnih izložbi. Tokom šezdesetih godina, donela je pop art u Beograd i prva radila izuzetne i hrabre hepeninge, koje i danas pamte mnogi poštovaoci njenog dela. Njene slike i skulpture nalaze se u brojnim muzejskim i privatnim kolekcijama širom sveta, kao što su Metropoliten Muzej u Njujorku, Muzej Santa Barbara, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Narodni muzej u Beogradu, Philip Beman Collection Philadelphia, Knights of Malta NY City, Mercy College Dobbs Ferry NY, Muzej moderne umetnosti Skoplje, Gradski muzej Rovinj, Muzej grada Beograda, Istorijski arhiv, kao i u mnogim privatnim kolekcijama — Rockefeller, Kissinger, Carlo Ponti i Sofia Loren, L. Eagleburger, John Ditch, NJKV Princ Aleksandar II Karađorđević, Margaret Mallorv...

Objavljena dela: Ogledalo ljubavi, prepiska Olja-Šejka, Silmir, Beograd, 1995; Oluja mozgova, KOV, Vršac, 1995; Videla sam pre i posle, pesme i eseji, Interpress, Beograd, 1998. Monografije: Bora Ćosić: OLJA; Dragoš Kalajić: OLJA LEONARDOVA KĆI; OLJA — Alpine Fine Arts; OLJA — multimedijalna monografija na cd-romu. U priremi je nova knjiga pesama, knjiga pisama i nova monografija, kao i monografija Mediale.

Najnovije skulpture: Merkur, Beograd; Vojvoda Šupljikac, Pančevo; u pripremi je poseban projekat — Despot Stefan Lazarević za Beograd i skulptura Pobednica za poslovni kompleks na Novom Beogradu.

Olja Ivanjicki je član ULUS-a, ali takođe je jedan od osnivača legendarne grupe MEDIALA. To je bila grupa mladih slikara, pisaca, filozofa, arhitekata, kompozitora, koja je u međusobnom druženju otkrila jednu posebnu vrstu gladi — glad za umetnošću i saznanjem. Okupila ih je želja da se sazna o svetu što je moguće više, preko granica dozvoljenog, etabliranog, a da se u umetnosti napravi jedna sinteza kroz vreme i trajanje. To je bio revolt, provokacija. Svim članovima Mediale bila je zajednička jedna osobina: beskrajna ljubav prema umetnosti i beskrajno verovanje u njene moći. A biti slikar za Olju Ivanjicki pitanje je velike ljubavi i dubokog posvećenja.

Tokom 2003. i 2004. godine, Olja je napravila i nekoliko arhitektonskih projekata. Prvi je bio za novi trgovinski centar u Njujorku, pod nazivom Big Apple Twins — Ground and Sky Zero Memorial. Drugi arhitektonski projekat su dve građevine za Mars, muška i ženska zgrada, Matrimonial Buildings. Olja Ivanjicki je učestvovala i u konkursu za memorijalni centar u Njujorku, projektom Memorial Sphere. Tokom 2004. i 2005. godine, napravila je projekat mosta preko Dunava za Beograd, Belgrade Time Gate i učestvovala na konkursu Nasca Observatorj Lodge u Peruu. Takođe je učestvovala na Trećem Pežoovom takmičenju za projekat automobila bliske budućnosti, a 2005. oprobala se i kao kostimograf u Narodnom pozorištu u Beogradu, u opereti Slepi miš, Johana Štrausa. Krajem 2005. godine sa modnom kućom "Mona" ostvarila je modnu reviju Tesla, povodom 150. godina rođenja velikana Nikole Tesle, a 2007. modnu kolekciju Njegoš, povodom 160 godina od objavljivanja Gorskog vijenca.

O Olji Ivanjicki kao ličnosti svakako bi se moglo puno toga reći. Ona je nepredvidiva, ali sama uvek predvidi i zapanjujuće tačno, skoro profetski, nagovesti mnoge događaje, situacije i stanje u svetu uopšte. Olja vidi sve i pre i posle i unapred, sve joj je jasno. Ona zna da nema nevažnih stvari, sve uzima u obzir. Za Olju sve ima svoju ulogu. Ona je mudrac u krhkom telu žene. Ona je hrabra, egzotična osoba, snažna figura evropske savremene umetnosti i onog najboljeg u njoj. Ona je večni znak pitanja čitavom svetu.

"Uopšte ne znam koliko znam. Znam i ono što mi još nije palo na pamet", rekla je jednom prilikom za sebe Olja Ivanjicki.

Tekst i fotografija
preuzeti iz zbirke pesama
Olje Ivanjicki

VEČNI USLOV
ETERNAL CONDITION

[postavljeno 24.06.2009]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 22, 2010, 03:32:06 pm »

*
Stihovi Olja Ivanjicki


[ŠKART JE IZAZOV]
 

* * *
 
Škart je izazov. Ne mogu da počnem ništa novo dok ga ne
savladam
Škart je…hm…škartić! Na njemu je uvek nešo nejasno. Lake,
uspele stvari (slike) brzo prolaze kroz život (…) ali škartovi traju
godinama….
 
* * *
 
U uglu gorela je božićna jelka… i jedne noći buknula od moje
(….) potrebe da izgorim sve čega se dotaknem. Vatra je snažno
obuhvatila drvce proždirući zajedno sve predmete i penjući se
spiralno naviše. Takva ista vatra uništila je moju dvojnicu ispred
Galerije grafičkog kolektiva, a da ne ostavi ništa za sobom do
ruševine jednog hira (…..)
 
* * *
 
U Knjizi postanja dani su jednaki godinama, vekovima,
milenijumima.
 
* * *
 
Strah od čiste sveske, strah od svoje nemoći.
Strah od svega što me okružuje.
Uklonimo ga iz mraka noći i svetlosti zore.
Kad ću osetiti moć, čistu želju, otrov isparenja, nož oštar,
a onda ovde zakopan, kao glava žrtve u petak izjutra, za napredak
čovečanstva. Kao da mi napredujemo, napredak je smrt, a mi je želimo
iznad života.
Predajem se. Umirem sa svakim buđenjem, a strah je moćniji od
želje koju nemam.
Gde, kuda i kako? Propast uzaludnosti. Uzalud se otimam, a
on dolazi. On, neumoljiv i oštar. Žrtva i nož. Noć i ubica.
Samo što dalje od ovog mesta. Crveno, crno i oštro. A onda
mlako i dlakavo. Svirepo i ružno.
Beži, beži što brže možeš!
(…….)
 

POJEDINAČNE TAJNE:
 
Kaliotisov dnevnik
[fragmenti]
 
* * *
 
Duše umrlih protiču između kretanja živih. Susreti su
nevidljivi. Želeći da verujem u to noću se plašim mračnih odaja u
kojima podrhtavaju kristalne svetiljke. Duše mrtvih se nečujno viju
lebdeći u prostoru iznad. Ubacio sam otrovne igle u čašu sa vinom.
Mrtvi ne posećuju nepoznate. U pravcu severa nebo je tamno crveno.
55. dan
Kolone mrtvih senki naselile su suprotnu obalu reke. Sad ih
je na onoj strani više. Naša sećanja čine ih živim. Magla nad rekom
spaja suprotne obale i prsti dugih ruku blago dodiruju površinu vode
i nečujni zvuk dodira možda je uznemirio nekoga blizu. U barci plove
mudraci. Čuvajmo svoje tajne i ne poveravajmo ih cveću dugih latica.
Ono izgleda razdoznalo. Saslušajte ispovesti očevidca koji je video
smrt. "Les ondes sont magnifiques toi". Nebo je sivo, gusto,
duva jak vetar sa mora. Nekakve uspomene rasute su obalom ali ja
otplovih dalje i obale ostadoše iza mene i ja ih ne upoznah onoliko
koliko sam to želeo. U svetu čudesnih reči i retkih zvukova osećam
potpunost postojanja. Samo me rašćenje noktiju opominje da vreme
prolazi. Čudesni smisao rađanja otkrio se pred očima začuđenog
posmatrača. To bi bila jedina razlika između živog i noktiju koji
rastu.


Opalo lišće
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 22, 2010, 03:34:50 pm »

*
OLJA IVANJICKI

MUDRAC U TELU ŽENE

Stihovi Olje Ivanjicki, u izdanju kompanije "Novosti", od četvrtka na kioscima. Uz knjigu "Večni uslov" i poklon — reprodukcija slike "Osvajanje meseca"

U IZDANJU Kompanije "Novosti", od četvrtka je u prodaji, na kioscima i u IPS knjižarama, knjiga poema naše proslavljene slikarke Olje Ivanjicki. Uz knjigu "Večni uslov" čitaoci dobijaju i specijalni poklon — reprodukciju njene slike "Osvajanje meseca".

Kada se Olja Ivanjicki prihvati nečega onda to mora da bude lepo, luksuzno i harizmatično. Tako je i u ovoj bogato ilustrovanoj knjizi, sastavljenoj od 19 poema. Pored slikarskih čudesa, Olja Ivanjicki fascinira i lirskim i filozofskim porukama stihova, u kojima traga za skrivenim istinama. Knjiga je, zapravo, svojevrsna hronologija u stihu. Poznata slikarka na sebi svojstven način piše o novom početku, rečima iznad reči, promenama, večnim uslovima, rasipanju snage, zidu, telu, o značenju brojeva i brojanja, zlatu, prepoznavanju, bolu, dodiru.

Za Olju kažu da je mudrac u krhkom telu žene, hrabra, egzotična, snažna. Umetnica koja je svojom umetnošću spojila svet od daleke Amerike do hladnog Sibira. I kao takva, ona je večiti znak pitanja celom svetu. I ona sama jednom prilikom za sebe je rekla da uopšte ne zna koliko zna. Jer zna i ono što joj nije palo na pamet.

Knjiga "Večni uslov" je smernica za one koji žele da se pridruže u traganjima, za one koji žele da oslušnu, načnu ili zaista zagrizu naš "put kojim se ređe ide", za one koji žele da prođu kroz "tesna vrata" skrivenih istina, tajnih i polutajnih knjiga, zapisala je recenzent Suzana Spasić. Pored bibliografije, uključeni su i drugi izvori koji navode na dalje traganje. To su novinski tekstovi, crtice, vesti sa Interneta, kojima je knjiga prošarana.

"Večni uslov" je najluksuznije štampana knjiga sa logom Kompanije "Novosti". Prvi tiraž je 15.000 primeraka, a cena knjige je 500 dinara.



PROMOCIJA Promocija knjige "Večni uslov" Olje Ivanjicki održaće se u subotu u 18 časova u galeriji "Gvarnerijus", u Ulici Džordža Vašingtona 12 u Beogradu. Pored autorke, knjigu će predstaviti Oljin kolega Momo Kapor, pisac i slikar, književni kritičar Srba Ignjatović i Manojlo Vukotić, generalni direktor i urednik svih izdanja Kompanije "Novosti".

D. B. M. | 05.03.2008. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 22, 2010, 03:35:14 pm »

**
Stihovi Olja Ivanjicki
VEČNI USLOV ETERNAL CONDITION
V i d e l a  s a m  p r e  i  p o s l e


ZA NOVI POČETAK

Obraćam se Novom dobu,
U kome će sve biti moguće odmah,
Na nežni dodir,
Na mali znak pažnje,
Na otisak palca i zvuk imena,
Na jedva primetnu boru,
Na podrhtavanje ženica.
Obraćam se tvorcima čeličnih sistema,
Stratezima mira,
Generalima dogovaranja i razaranja,
Krojačima novih granica na starim mapama.
U Novom dobu jedan će biti zamenjen mnoštvom.
Klonovi će se kloniti originala i starih ljudi.
Obraćam se onima koji će više puta prodati
Svoje uspomene, svoje kraljeve,
Princeze, vitezove, filmske zvezde,
Vlasnike robnih kuća, TV mreža,
Vlasnike rasnih konja i restorana,
Zajedno sa njihovim haljinama,
Nakitom, rukavicama, lepezama,
Kočijama, jahtama,
Automobilima i olupinama automobila,
Kutijama, tabakerama, pudrijerama,
Kantama i metlama,
Fotografijama sa posvetom, albumima, pismima,
Krznima,
Perikama.
U Novom dobu nema ograničenja u kupoprodaji.
Sve je na prodaju, sve se kupuje
I sve iznova prodaje u sledećoj sezoni.
Sa svakom smrću — nova kupovina,
Samo se na to i čeka.

Obraćam se u ime poretka i mira,
U ime galaksije i mašte.
Obraćam se u ime naroda
Koji treba da se iskupi
I u ime naroda koji je mudro podnosio
Zbog pravde — nepravdu.
Obraćam se Novom dobu.

Obraćam se svima koji utehu traže,
Svima koji ne vole sebe,
Preko ivice ponora,
U ime dobra bez zla.
Istraživačima i umornim pešacima,
Sastavljačima tajnih i javnih formula,
Trgovcima belim prahom
I crnim namerama, novim Lukrecijama,
Trovačima koncentrovanim materijama
Smrtonosnih magli i dima,
Magnezijumovog oksida, broma,
Cijanida, sulfida, fenola,
Karbamida, kiselina, ugljenika,
Piridina, trinitrotoluola, cink-oksida,
Amonijaka, naftalena, fenol-ftaleina,
Hlor-difenila, natrijum-sulfata, hroma,
Kalijum-jodida, rezorcinola, urana,
Sumpora, azota, srebro-nitrata,
Živinog-hlorida, olovo-acetala,
Dimetil-sulfata,
Acetona, strihnina,
Polonijuma 210 i Serbiuma 320.
Alhemičarima fosfornih svetlucanja
I mračnih teorija.
Obraćam se svima koji su zalutali
Na stazama ovog milenijuma
I u dnu ponora.

Obraćam se Globalnoj sobi Novog doba,
Vidim je celu, okruglu, opominjuću,
Svevideću,
Načuljenih ušiju a tihu,
Sa slikama po želji,
Sa istorijom po potrebi,
Sa imenima dobitnika u poslednjem izvlačenju,
Sa velikim mozgom u centru,
Obasjanim Saznanjem.
Obraćam se onima koji tu sede,
Zamišljeni, a u isto vreme,
Na neki poseban način veseli,
Zbog onih šahovskih poteza
Koji još nisu registrovani,
Jer, zapravo, svi smo podeljeni na toj velikoj tabli,
Na pešake, kraljice, kraljeve,
Konje, topove, lovce-naučnike.
Gospodo, birajte figure,
Partija samo što nije počela!



REČ NAD REČIMA

U Pesmi nad pesmama
Postoji Reč nad rečima,
Nad nama,
Pod ovim svodom,
Reč nad rečima.

Reč koja priziva,
Reč koja odzvanja,
Reč koja protiče.

Reč koja je magnet zaustavila
Na pola puta ka jugu,
Kojom označavamo mnoge tajne,
Kao i one koji ih razumeju,
Tumače velikih belih tajni.
Reč koja je nerođenoj bebi
Osvetlila tamu njene majke,
I koja bi samrtniku
Osmislila poslednji trzaj.

Reč za zrno i hleb,
Za vodu i žeđ pustinje,
I za sve napuštene i odbačene,
I za one koji su zastranili,
A da to nisu ni primetili.

Reč da bi se iskazalo neizrecivo,
Koja zaustavlja izoštrena čula,
Nemire duše,
Nežne pokrete ruku,
Tek otpočete ratove,
Reč za sve to i mnogo više.

Reč koja je naterala polove
Da promene položaje
I kojom nemi anđeo
Prikriva svoje stražarsko mesto,
A upravnik Večnog Lovišta
Izjednačuje se sa otpisanim jelenom.
Reč kojom se potire mržnja,
Kojom prizivamo daleka nam bića,
Voljene osobe.
Reč iz dubine vremena,
Koja je sledila veliki Eho,
Reč kojom se zaustavlja
Smrtonosno širenje opakih bolesti,
Reč ekstaze i pomirenja,
Reč kojom sve počinje ispočetka,
Koja usrećuje siromahe
I omekšava srca bogatih.
Reč nad rečima.


[postavljeno 24.06.2009]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Decembar 22, 2010, 03:35:36 pm »

**
Između dve knjige Olje Ivanjicki


ŽIVOT MEREN SEKUNDAMA

Nastajanja su tako tajanstvena i iznenađujuća
i samo im se iz nepažnje ne čudimo češće.
Andre Gide, Le Porte Etroite

Uvod u "Večni uslov" ili Eternal Condition, isprva je bio zamišljen kao mali vodič o nastanku onoga što je u knjizi sakupljeno. Između prethodne Oljine knjige Videla sam pre i posle i ove, prošlo je dovoljno vremena da se sačini jedna posebna hronologija onoga što se dogodilo u međuvremenu, svega što nam je privuklo pažnju, u svetskim i našim tokovima svakodnevice, u kosmičkim i zemaljskim otkrivanjima i dostignućima, u medicini, tehnologiji, arhitekturi, genetici, sportu, umetnosti, filozofiji, antropologiji, a pre svega, u onome što je činilo i naš zajednički trud, vreme, trajanje. Kao neko ko je imao sreću da prisustvuje, kao posmatrač, hroničar, saučesnik, onaj koji je uvek želeo da prati, da se dovoljno posveti, da uđe u suštinu, da veruje, da se da više, ponekad samo da skuva čaj, uvod dugujem i samoj knjizi — zbirci naših ponekad i zajedničkih napora u traganjima svih vrsta, u žeđi za otkrivanjem tajni, za sticanjem znanja, ali i samoj Olji, jednom potpuno autentičnom misliocu, neobičnom i opčinjavajućem multimedijalnom umetniku, jedinstvenom biću i prijatelju koji beskrajno inspiriše i sa kirnje čast i zadovoljstvo provoditi vreme. A dani protiču u mnogo različitih oblasti koje zahvata neka slika, neka misao izgovorena ponekad ovlaš, ponekad u šali, a nekad najozbiljnije što se može. Protiču dani i ne primeti se koliko je već prošlo, koliko dana, koliko sati, koliko sekundi. Sekunde su veličanstvene. Naše vreme iskazujemo sekundama, jer je njihov broj zapanjujući, kao neki kosmički proračun. Provele smo dosad nekoliko stotina miliona sekundi zajedno (oko 378.777.600) i šta se sve u njima sakupilo, uradilo, dogodilo i pogodilo? Mi smo popisivači, klasifikatori i volimo da nabrajamo. Trajemo već dovoljno dugo da imamo i istoriju, a opet prekratko da bi nam to bilo dovoljno.

Mnogo toga o našim neuobičajenim istraživanjima može se zaključiti iz bibliografije na kraju knjige. Knjige su popisane kao smernica za one koji požele da se pridruže u traganjima, za one koji žele da oslušnu, osmotre, načnu ili zaista zagrizu naš "put kojim se ređe ide", za one koji žele da prođu kroz "Tesna vrata" skrivenih istina, tajnih i polutajnih knjiga, aksioma koji postaju lomljivi, zaboravljenih, prećutanih, sklonjenih znanja koja vode poreklo od možda najstarijih vremena, pa do današnjih, novih, svežih činjenica i pretpostavki. Sa pravim knjigama u pravom trenutku, sve postaje lako, jasno, sagledivo i jedino moguće.

Pored bibliografije, uključili smo i druge izvore koji su nas navodili na dalje traganje. Cesto su to novinski tekstovi, crtice, vesti sa interneta, kojima je knjiga prošarana.

Prethodna knjiga Videla sam pre i posle objavljena je pre deset godina, oktobra 1998. godine. U prošlom milenijumu! Dok smo od hrpe beležaka, pesama, papirića, pisama, od prepunog kofera i fioka sa istorijom sveta u svojoj dubini sastavljale knjigu, Olja mije rekla: "Posle ovoga više neću pisati ništa. Neću imati više šta da napišem. Dobro je da se ovo objavi i da se smirim." Od tog oktobra, do danas, februara 2008. godine, nakupilo se, ipak, još više materijala nego prošli put. Potpuno zatrpane, nemamo kud nego da opet sastavimo knjigu, ovog puta malo obimniju, sveobuhvatniju. A pravo je čudo šta sve može da se dogodi, da obeleži život i svet u samo nekoliko godina. Ali ne zaboravite, u sekundama, a to je zastrašujuće veliko vreme. Šta smo dakle sve preživeli, uradili i dokle je svet stigao za ovih poslednjih nekoliko stotina miliona jedinica vremena?

Posle knjige pesama, prvo upečatljivo iskustvo je pravljenje multimedijalne monografije. Obiman rad, koji je prekinuo zvuk sirena nad tadašnjom trećom i poslednjom Jugoslavijom i početak Milosrdnog NATO anđela. Proleće pod bombama, pod nebom bez ptica, 78 neprospavanih noći i uvek isto pitanje —Zašto? Iako smo već u bliskom odnosu, a pošto smo zajedno, to je i neki vremenski marker prvih naših ozbiljnih zajedničkih potraga za odgovorima. I odgovori su i otkriveni.

Svet se te iste godine spremao za proslavu novog milenijuma, na sve strane su podizane građevine, reklamirana putovanja za doček milenijuma, a centralna proslava se spremala u podnožju piramida... I onda — milenijuma nije bilo! Odjednom su se javili svi naučnici, teoretičari, sveštenici, umetnici, političari, svi listom objašnjavajući da je milenijum ustvari tek sledeće godine, da je zanemarena jedna prosta greška u računu. Bilo kako bilo, za neke je milenijum došao 2000, a neki su ostali da čekaju još godinu dana.

Za vreme između dve knjige imali smo dve prestupne godine i ušli u treću, nekoliko svetskih fudbalskih, košarkaških i ostalih prvenstava, dve zimske i dve letnje olimpijade, bezbroj krvavih sukoba na svim stranama sveta, isto toliko ciklona, tajfuna, uragana sa najlepšim imenima na svetu, jedan ogromni cunami sa preko 100.000 ljudskih žrtava, a koji je izazvala pukotina u zemljinom tlu od samo 5 cm. Videli smo i Nju Orleans pod vodom koju je donela "Katrin". Bilo je ne zna se koliko bombaških napada, ubilačkih, samoubilačkih, padova aviona svih tipova, ali i jednog Konkorda sa 114 pitnika. Sudarali su se prekookeanski brodovi, ali je tonula i nuklearna podmornica Kursk sa 118 mornara. Planeta je daleko prebacila broj od šest milijardi stanovnika. Internet i tzv. dot-kom kompanije dostigle su svoj maksimum, posle koga je došlo do nove cenzure, novog ukidanja informacija, novih zabrana. Najjača svetska kompanija Enron proslavila se svojim spektakularnim propadanjem. Da nije bilo te propasti, ne bismo znali ni daje postojala.

Olja je imala ukupno 27 samostalnih izložbi. Šest izložbi grupe Mediala i nekoliko grupnih. Naslikala je oko 540 slika (sic!), ne računajući najvažnije: Dvadeseti vek lll, Splav meduze trećeg milenijuma, Iskrcavanje, Prepoznavanje, Dnevnik Marsa, Jedanaesta zapovest, Trinaesta zapovest, Peto carstvo, Beogradska škola mišljenja, Tau dodir - polonijum 210, Transformišite se, ulazite u zonu čiste misli i Serbium 320 — Ko će kome uzeti meru. Nastalo je i oko 200 crteža, a mora se obavezno pomenuti i rad na sto dvadeset kostima za operetu Die Fledermaus ili Slepi miš, koja je premijerno izvedena 22. juna 2005. u Narodnom pozorištu u Beogradu. Posle kostima za pozorište, Olja se bacila na osvajanje modnog dizajna i kreiranja dve ekskluzivne kolekcije za modnu kuću MONA. Jedna je "Tesla", druga "Njegoš", sa oko 150 modela. Posle toga se ni u modi nije zaustavila nego je obukla i umetnički ansambl Obsession, 22 kostima i Hor Barilli, 40 kostima.

Za vreme između dve knjige, dva puta smo promenili ime države, iz Jugoslavije prešli smo u Srbiju i Crnu Goru, a zatim smo se još malo usitnili i postali Srbija. Promenjena je vlast 5. oktobra 2000, kad je, posle 12 godina, Slobodan Milošević izgubio izbore. Od tada imali smo neviđeni broj izbora, drugog kruga, prvog kruga, opet izbora, nekoliko vlada, politička previranja kao i uvek na ovim prostorima. Ubijen je premijer Srbije Zoran Đinđić. Dva bivša predsednika odvedena su pred Tribunal za ratne zločine u Hagu. Jedan je tamo i umro. U Njujorku su se dve najviše kule srušile kao da su od karata 11. septembra 2001. Započeti su ratovi u Avganistanu, Iraku, ali sada već i na ulicama Madrida, Londona. Svet je upao u agoniju terorizma i antiterorizma. Džordž Buš je dva puta pobedio na izborima, naročito prvi put kada su se na Floridi šest nedelja brojali glasovi. I Vladimir Putin je dva puta biran. Dok ovaj tekst nastaje, u toku su nove predsedničke kampanje i u Rusiji i u Sjedinjenim Državama. Sa svetske političke scene nestali su mnogi dugogodišnji glumci — Jaser Arafat, Sadam Husein, Ronald Regan, kralj Fahd, papa Jovan Pavle Drugi. Kardinal Racinger postao je novi papa Benedikt XVI. Otišli su i veliki prijatelji — Miroslav Borisavijević, dr Radoslav Živković, Milić od Mačve, Milovan Vidak, Sveta Samurović, Dragoš Kalajić, Miša Radan, Tanja Kašner, Arleta Raičević, Bogdan Dukić. Gorele su šume širom sveta, od Kalifornije do Portugalije. Dok se igramo popisa, gori Grčka, a Olja zapisuje naslov slike "Ako izgore masline koje pamte Platona, šta je sledeće". Pojavile su se ebola, SARS, ptičji grip, kravlje ludilo i ko zna šta sve ne. Proključao nam je mozak od priče o globalnom zagrevanju, a svet ovih dana već dolazi do nove tačke smrzavanja odnosa, naročito gore na severu, na polu, na dnu mora, gde se već jedna zastavica, ovog puta ruska, zavijorila nedavno, a kažu i to da je od nerđajućeg titanijuma...

Za vreme između dve knjige, Olja je radila i arhitektonske projekte. Prvi, za Njujork, 2003, Big Apple Twins Ground and Sky Zero Memorial, osvojio je sve simpatije i glasove publike koja je glasala preko interneta. U isto vreme šatl "Kolumbija" srušio se sa posadom pri poletanju. Sledeći je bio projekat Bračnih zgrada za Mars, u znak zahvalnosti što je NASA naša imena uključila u bazu podataka koju je uz pomoć dve sonde odnela na dva lokaliteta na Marsu, kao vremensku kapsulu. Dve godine pre toga, pratile smo konačno uništenje orbitalne stanice MIR. Zatim je došao još jedan projekat za Njujork, Memorial Sphere, za žrtve 11. septembra. Napravljen je i projekat trokrakog mosta preko Dunava i Save, Belgrade Time Gate. Učestvovalo se i na konkursu za opservatoriju Nasca u Peruu. Arhitektura i dizajn uzeli su maha u našem životu, pa je tako došlo i do učešća na konkursu za Nasku u Peruu i u takmičenju za novi dizajn automobila za Peugeot, sa malim solarnim automobilom nazvanim Butterfty Sun. U Pančevu je nešto pre toga, 31. marta 2002. otvoren spomenik vojvodi Stevanu Šupljikcu. Planirana jc i nova skulptura Pobednica, za poslovni kompleks na Novom Beogradu, a priprema se još jedan arhitektonski projekat za nove svetske prvake graditeljstva, za Dubai.

Za vreme između dve knjige, svet se i dalje bavio kloniranjem, dekodiranjem ljudski genom, stiglo se i do Saturna, Jupitera, jednog leta, pomračenje Sunca čekalo se kao da nastupa kraj sveta, pojavljivali su se novi čudni leteći objekti širom sveta, čak i nad nama, u žitnim poljima su ostavljeni novi tragovi, a mi smo proglašavale svoju Galaktičku federaciju, bavile se Solomonovim rudnicima, pečatima, otiskom palca, otkrivale inkarnacije kroz istoriju umetnosti, tajnu Sfinge, templarske puteve kroz prošlost i sadašnjost, na časovima filozofije proučavale Platona, Hegela, Sloterdika, Kanta. Osnovan je Fond Olge Olje Ivanjicki sa krajnjim ciljem pretvaranja u multimedijalni muzej Novog doba.

Između svega nabrojanog, i mnogo toga ne spomenutog, nastale su nove pesme, pisma, prozni zapisi, čak i igrokazi. Radi se na više projekata istovremeno. I opet to nije sve. Ima još materijala, započetih knjiga, tekstova, misli, otkrića, ideja.

U onoliko sekundi zaista dosta stane. Ali za jednu zvanično nazvanu "knjigu pesama" više je nego dovoljno... Do naredne, nadajmo se ne tako daleko u budućnosti, prilike...


Suzana Spasić,
1. februara 2008. godine





Olja Ivanjicki
VEČNI USLOV
ETERNAL CONDITION
Štampa: politika AD, Beograd
Mart 2008.


[postavljeno 24.06.2009]
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Decembar 22, 2010, 03:36:25 pm »

**
|Intervju| Olja Ivanjicki


MOJE MALE TEORIJE




Slikarka Olja Ivanjicki, intrigantna i zanimljiva,
uvek svoja i drugačija, otkriva svoj svet i svoje najveće snove


Bik u horoskopu
Mesto rođenja: Pančevo
Roditelji: Veronika Mihailovna Pjotrovska i Vasilij Jakovljevič Vasiljenko Ivanjicki
 
Detinjstvo
Detinjstvo sam provela u Kragujevcu, gde je tata radio u Vojno-tehničkom zavodu. Moje detinjstvo obeležila je prerana smrt majke, tako da sam bila veoma usamljena. Imala sam babušku koja je o meni brinula, ali sam bila svesna da majku ne može ništa zameniti.
 
Zavičaj
Moji su došli iz Rusije, tata kao carski oficir, a mama sa devojačkim internatom, jer se porodica izgubila u vihoru revolucije. Taj neki zavičaj bi trebalo da je Rusija. Pripadništvo ruskom narodu možda najviše osećam u onome što je imao i moj otac, a to je osećaj za matematiku, tu vrstu preciznosti. To sam prenela na svoje slike.
 
Uspomene iz detinjstva
Uspomene iz mog detinjstva i nisu mnogo vesele, jer posle su došli rat i nemaština, glad. Uglavnom me za Kragujevac vezuju neke slike, što sa mojih crteža, što sa fotografija. Vezivanje za fotografiju je tako precizno da se sećam i dvorišta gde se ulazilo u foto-salon koji se zvao Foto Černe.
 
Najjači pečat u životu
U detinjstvu je smrt majke, a kasnije, kad sam imala 26 godina, zamalo se nisam udavila u Tirenskom moru.
 
Sreća
Sreća izaziva potpuno iste reakcije kao i nesreća: dobijaš lupanje srca, plačeš, imaš nesanicu. Jedino što znaš da to nije nesreća nego sreća. Bolje je biti izbalansiran nego stalno želeti biti srećan. Jer, dovoljan je jedan grip i već niste srećni. Pitanje sreće je danas pitanje sebičnosti. Treba se radovati malim stvarima.
 
Ljubav
Ljubav je komplikovano, vrlo složeno osećanje, podrazumeva mnogo šta. Stalno mislimo da je to to, da je neko pravi. Posle se ispostavi da i nije tako. To je globalna reč, kao nacija, država. Kada se raščlanjuje, shvatimo da i nema odgovora. Ponekad imam potrebu da se pobunim protiv upotrebe te reči. Svako ti uvali reč ljubav pa ti posle gledaj da je objasniš.
 
Lepota
Parametri lepote, poimanje lepote, menjaju se kroz vreme. Od, recimo, barokne lepote došli smo do ove današnje, anoreksične, silikonske, fitnes lepote. Doskora su skupo plaćali ugradnju silikona, a sada opet plaćaju da ih izvade. Nije više in. Pa to nema nikakvog smisla. Na svojim slikama tragam, možda, za lepotom nekog budućeg sveta. Tražim to buduće lice.
 
Život
Svi kao znamo šta je život jer ga trošimo ovako ili onako, ne možemo izvan toga, ali kad se raščlani, nema odgovora šta je.
 
Vera
Uvek je to potpuno lični odnos, bez obzira na to što postoje institucije, crkve, koje bi trebalo da budu neki posrednici u verovanju i komuniciranju sa Bogom. Ali, ako neko veruje, on onda veruje i van institucije. A pitanje religija, pitanje ratova vođenih u ime vere, njihovog večnog nesporazuma, biće jedno od najvažnijih pitanja 21. veka. To bi nekako moralo da se reši, jer se svet sve više zahuktava.
 
Prijateljstvo
Prijateljstvo je suštinski odnos među ljudima. Verujem da nema slučajnih susreta i da se ljudi, jednostavno, prepoznaju.
  
Slava
Slava je relativna, nije to neki 33. stepenik na koji se stigne i više te niko odatle ne može skinuti.
 
Brak
Brak još uvek preživljava kao institucija poretka na zemlji. Prosto je tako, uprkos nesporazumima, skupim razvodima i prevarama. Danas više i nije tako bitno potpisati papir, ali ljudi to i dalje rade, da li iz potrebe da nekoga po svaku cenu zadrže uz sebe ili zato što je to nekako običajna stvar, verska stvar, ili da bi se osigurali, ne znam.
 
Muškarci i žene
Meni je lakše da se družim sa ženama. One su osećajnije, komunikativnije. Imamo male zajedničke radosti kao što je kupovina. Sa muškarcima je teže. Čak i kad se bavimo istom profesijom, žene moraju svesno da popuštaju, ne zato što hoće nego zato što je to pametnije. A zamorno je stalno biti pametniji. Uvek mi moramo da imamo razumevanja za taj deo čovečanstva, nikad se oni ne pitaju kako je nama. Mi se kao polovi uopšte ne razumemo, čak i kad su veze dugogodišnje, ne postoji šansa da se muškarac i žena objasne.
 
Dom
Kad god putujem, bez obzira na to što me raduje da vidim neke meni drage ljude, uvek otpatim. Znam da i moji predmeti, slike, sitnice, moja kuća, osećaju da nisam tu. Valjda se poremeti taj uobičajeni sklad u protoku energije.
 
Praštanje
Mislim da je neophodno praštati, ne samo zato što je i hrišćanski nego, prosto, dešava se da nas neko povredi, da nam nanese bol, ali nepraštanje je gore od toga jer nas truje iznutra, stvara mržnju. Najteže je nositi mržnju, osvetu, nervirati se, gubiti energiju u nekim prepucavanjima ko je prvi počeo. Mnogo je lakše nekoga izbaciti iz glave nego stalno misliti koliko nas je duboko povredio.
 
Kajanje
Trebalo bi živeti tako da se nema mnogo razloga za kajanje, donositi svesno svoje odluke i biti unapred spreman na posledice.
 
Najveća vrednost u životu
Ono što sam uradila, naslikala, napisala, kao i moje male teorije koje su se posle nekog vremena pokazale tačnim.
 
Smrt
Pitanje smrti nije odgonetnuto i naš odnos prema smrti nije rešen. To je neka druga realnost sa kojom mi nemamo kontakta, ali paralelni svetovi ipak postoje.
  
Novac
Pitanje novca je najveće pitanje poretka u svetu. Samo se o novcu radi. I zato novac ne volim da posmatram kroz malu ljudsku prizmu imati ili nemati, ili kroz pitanje neke plate i penzije. Globalno, tokovi novca, uz koje ide uvek i moć, objašnjavaju sve što se dešava u politici u svetu.
 
Putovanja
Dosta sam putovala, ali ne i na previše mesta. Za mene je to pomalo gubljenje vremena, ne moram baš svuda da odem da bih znala kako je tamo, dovoljno je uključiti televizor. Inače, putovanja i ne volim jer ona uvek znače velike pripreme, šta poneti, pa spakovati, pa ući u avion, pa onda ostaviti kuću. Mnogo je komplikovano da bi se tamo videlo neko ostrvo ili Sfinga.
 
Najveći san
Da se konačno stanovnici Zemlje sretnu sa nekim drugim predstavnicima civilizacija koje su van ove planete.

Autor: Mila Milosavljević | 14.07.2008. | Stil magazin
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: Septembar 28, 2012, 03:45:46 pm »

*
OLJA IVANJICKI

ISTINA U ZRNU STIHA

Slikarka Olja Ivanjicki o pesničkoj knjizi "Večni uslov", u izdanju kompanije "Novosti": Kao što i u slikama pokušavam da uhvatim drugačiju realnost, tako i u ovim poemama bacam pogled sa strane

Posle deset godina pauze, poznata slikarka Olja Ivanjicki objavila je novu knjigu poema. Zbirkom "Večni uslov", koju je objavila Kompanija "Novosti", Ivanjicki je probila novu barijeru. U vremenu kada su tiraži pesničkih knjiga od 300 do 500 primeraka, prvi tiraž njene nove knjige je 15.000 primeraka. Ova luksuzno opremljena i bogato ilustrovana knjiga, u kojoj Olja Ivanjicki lirskim i filozofskim porukama stihova traga za skrivenim istinama, na nov način vraća poeziju među čitaoce. Hrabro, kao što se očikivalo od nje.

Imam tremu, ali ne veliku. Više da sve izdržim, jer nije to sasvim jednostavno — kaže Ivanjicki. — Mnogo je onih koji vole moje slike i onih koji ih imaju. Verovatno će ti ljudi poželeti da saznaju o čemu sam razmišljala, šta sam pisala ili naslutila. Možda će neko od njih da se zamisli, da se zapita da li je moguće da je neko obratio pažnju na nešto što mu je promaklo? Definitivno, mnogo toga ne registrujemo. Publika u sadašnjem vremenu mora da se natera da nešto pročita. Ne da bira, već da bude naterana da to uradi.

Zašto?

Mnogo je toga što odvlači pažnju i što nam izgleda važnije od čitanja. Od svega zavisimo, od izbora u Americi, u Pakistanu, Rusiji... Mi, ipak, živimo u globalnom svetu, kojim se u ovoj knjizi pomalo i bavim.

"Večni uslov" je nastajao od 1998, šta je to što je poslednjih deset godina okupiralo vašu pažnju?

Svaki dan ponešto. Nekad su to novinski članci, nekad neki događaj ili nešto što je protureno tek radi jedne osobe. Mi radimo na toj vrsti poruka za jednu osobu, ne za milion čitalaca. Pokušala sam da budem neko ko prenosi to zrnce. "Večni uslov" je zbir mojih iskustava. Za mnoge stvari samo postavljamo pitanja, a ne dajemo odgovor. Uostalom, bitno je postavljati pitanja. Poeme nisu ni vedre, ni tužne, već precizne. Kao što i u slikama pokušavam da uhvatim drugačiju realnost, tako i u ovim poemama bacam pogled sa strane.

Da li je Žan Kokto vaš uzor, s obzirom na to da je on jedina ličnost kojoj ste posvetili poemu?

Ne mogu da kažem da je Kokto neko na koga mogu da se ugledam, ali oduvek me je fascinirao kao osoba koja se bavila i poezijom, i politikom, i slikanjem, i mišljenjem. Pesma je nastala u vreme bombardovanja. Sve vreme sam slušala ploču sa njegovim stihovima. Poemu posvećenu Koktou napisala sam na francuskom. Poreklom sam iz Rusije, pa sam htela da završim knjigu pesmom napisanom na ruskom jeziku. Imam i naslov i sadržaj. Ali nisam uspela. Možda je to ostalo za neki novi početak.

Pomalo je neobično da vas je inspirisao aktuelni predsednik Amerike. Spominjete ga u pesmi "Brojanje"...

Prilikom izbora Džordža Buša za predsednika Amerike bila sam fascinirana onim beskonačnim brojanjem glasova, koje je trajalo dva meseca. Gledala sam televiziju i beležila šta se sve događalo za to vreme — brojanje glasova, pa listić ulazi u mašinu, pa izlazi napolje, pa suđenje mašini koja je pogrešila u brojanju, pa sudski proces koji se vodio protiv nje... Sve to sam stavila u pesmu. Pesmu sam poslala i Bušu, zajedno sa propratnim pismom.

Da li vam je odgovorio?

Nije. Ali možda će jednog dana, kad bude imao vremena da to pročita. Razumem ga, sad stvarno nema vremena.

Kakva je veza između vašeg slikarstva i vaše poezije?

Imaju dodirne teme. One su opravdanje zašto se nešto slika ili piše. Zanima me opšti poredak stvari, sa svom mogućom prošlošću i svim mogućim naukama, što većina ljudi najčešće zaboravlja.



VESELA PESMA Pre nekoliko godina spremala sam izložbu. Satima sam sedela na tvrdoj stolici, pa me je zaboleo repni pršljen. Godinu dana nisam mogla da sedim. Morala sam da ležim i da hodam. Rekla sam sebi da moram da napravim poemu o repu da bi prestao da me boli. I tako je nastala "Vesela pesma o repu". Neposredno pre objavljivanja, ponovo sam je pročitala. Čini mi se da ne bih uspela da ponovim ono što sam napisala, jer je bol prošao.

DISANJE U TAMI Poezija je kao i slikarstvo. Sve dok slika ne izađe iz ateljea, vezana je za sobu, mir i malo ljudi. E, kad se izmesti, počinje njen novi život. Neke srećnije slike, koje dospeju na zidove muzeja, povlašćene su da budu gledane, ali možda im to gledanje smeta. Možda najviše vole kad se pogase svetla i onda ćute tamo u mraku, imaju svog čuvara i dišu same za sebe.

PROMOCIJA "Večni uslov" će biti predstavljen u subotu, u 18 časova u galeriji "Gvarnerijus" u Beogradu. Pored autorke, o knjizi će govoriti slikar i pisac Momo Kapor, književni kritičar Srba Ignjatović i generalni direktor "Novosti" Manojlo Vukotić.


D. Matović | 07.03.2008. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #7 poslato: Septembar 28, 2012, 04:06:16 pm »

*

POEZIJA SLIKANA PEROM VIZIONARA

Promocija "Večnog uslova" Olje Ivanjicki, u izdanju "Novosti". Galerija "Gvarnerijus" u subotu bila pretesna. Stihovi slikarke puni energije beskrajnih svetova

Slikarka Olja Ivanjicki u subotu je još jednom potvrdila da je neprevaziđena ikona našeg doba. Galerija "Gvarnerijus" bila je pretesna za sve koji su želeli da prisustvuju promociji njene nove pesničke knjige "Večni uslov". Glamurozno i pompezno, uz reviju modela koje je i sam kreirala, predstavljena je najlepša knjiga, spoj slike i reči, u izdanju Kompanije "Novosti".

— U svojim pesmama Olja se obraća novom dobu, u kojem će sve biti moguće — rekao je Manojlo Vukotić, generalni direktor i urednik svih izdanja Kompanije "Novosti".

— Olja kaže da smo svi raspoređeni na velikoj šahovskoj tabli. Birajte figure — partija nije počela. Olja nudi da je odigramo kako znamo i umemo, ne otkrivajući na koji način. Olja je videla pre i posle i vrhove raja, i silazak anđela, i zračenje atoma, čak i sve svoje crteže odjednom... Šta je tek ono što nije videla? Njena reč u stihu usrećuje, omekšava srce, odgoni mržnju i otkriva mnoge tajne koje sami naslućujemo. Nestašna u svojim promenama, zatrčana i nestrpljiva, hoće da promeni svet i ljude na zemlji, pa i noć da bude dan.

Oljin kolega, pisac i slikar Momo Kapor ispričao je anegdotu kako je jedino njoj, dok su bili mladi i malo poznati umetnici, polazilo za rukom da, zahvaljujući neodoljivoj harizmi, bez karte uđe na koncert.

— Kroz prozor smo gledali Olju kako blista među damama golih leđa i golih dekoltea, kako se kreće i čavrlja sa ostalim gostima — nastavio je Kapor. — Danas, posle mnogo godina, na isti način gledam Olju kako se kreće i blista u istoriji savremene srpske umetnosti. Njena poezija je pesma u prozi, zagrcnuta, ritmična i snažna. Moram reći da ne volim poeziju, jer pesnici uglavnom pišu o sebi. Mogu samo da kažem: pesnici čuvajte se, dolazi Olja.

Književnik Srba Ignjatović, predsednik Udruženja književnika Srbije, istakao je da je Olja Ivanjicki ne samo vizionar u slikarstvu već i u poeziji.

— Većini pesnika važna je forma, ali ono što Olju goni da stvara je kosmički ritam. To je energija beskrajnih svetova koja ulazi u Oljine pesme. Jedino ako vas ove poeme zgrabe, zgrome, sažvaću, samelju, uvuku i usisaju u sebe, osetite taj apsolutni duh i doživljaj njene knjige i njene poezije. Brojne ugledne ličnosti iz javnog života Olja Ivanjicki je fascinirala mudrim i lirskim porukama iz "Večnog uslova", koje je nadahnuto čitao glumac Goran Sultanović. U muzičkom delu programa učestvovao je pijanista Nikola Rackov, koji je muzikom podsetio publiku na filmove od "Kraljeva mamba" do "Ljubavne priče".



SUZE Atmosfera, koja je odisala toplinom i neskrivenim divljenjem Oljinih prijatelja i obožavalaca, izmamila je nekoliko suza iz oka poznate slikarke.
Dok sam slušala svoje stihove učinilo mi se kao da su oni pisani danas, ili da će biti ispisani sutra — rekla je Olja Ivanjicki i dodala da su ove pesme nastale iz potrebe da ostane zapis onoga što bića čini važnim u obilju značajnih događaja, u kojima ne učestvuju, a od kojih zavise.


D. B. M. | 09.03.2008. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #8 poslato: Septembar 28, 2012, 11:12:52 pm »

*

U DA VINČIJEVOM KRILU




Samo nekoliko dana posle glamurozne promocije svoje monografije, simboličnog naziva "Očekivanje nemogućeg", naša poznata slikarka Olja Ivanjicki otišla je na operaciju srca. Iako je operacija uspela i Olja počela da se oporavlja i ustaje iz postelje — nemirno srce, ophrvano u poslednje vreme — nije izdržalo.

Beograd je smrću Olje Ivanjicki izgubio svojevrsni kulturni amblem i zaštitni znak. Ona je uvek bila tu, prisutna na otvaranju značajnih izložbi, na premijerama, revijama, promocijama... Posebno na izložbama mladih umetnika za čiju afirmaciju se zalagala i putem Fonda "Filip Moris" iz Niša.

Beograd je izgubio ne samo umetnicu koju su čitaoci "Novosti" u velikoj akciji "Najbolji slikari veka" proglasili srpskom slikarkom 20, nego stvaraoca i 21. veka. Ona je potpuno, kao malo ko, pripadala sadašnjem vremenu, prepoznavala njegove pozitivne pomake i mane. Ostvarena, osoba sa identitetom, nije se libila da javno kaže i pohvale i kritike. I znala je, koliko god da je prisutna u javnosti to ne znači da ljudi poznaju njenu umetnost. — O meni znaju malo ili ništa. I, kad se o meni piše to je kliširano — rekla je za "Novosti" uoči poslednjeg odlaska u bolnicu.

Bila je potpuno u pravu. Njeno avangardno delovanje ranih šezdesetih: performansi, ambijentalne instalacije... nisu našli mesto u domaćoj istoriji umetnosti. Nezahvalno je bilo biti i lepa i pametna žena, sigurna u sebe i nezavisna. Ona je takva ostala do kraja, a to je možda bilo i previše za shvatanja podneblja gde je živela i radila. Ali, nije pokleknula. Živela je u "očekivanju nemogućeg" i ostvarila mnogo toga, kao malo koja umetnica na ovim terenima. Po obrazovanju vajarka, i to izuzetno talentovana, prema rečima njenih kolega, Olja Ivanjicki se posvetila ponajviše slikarstvu. Bila je kreativno angažovana na mnogim umetničkim poljima — od arhitekture do mode, od pisanja pesama do literarnih zapisa. Koliko je samo iznenađenje bila njena zbirka poema "Večni uslov" u izdanju "Novosti". Njene smele ideje često su bile korak ispred ovog vremena. To je prepoznavalo njeno srce, njen instinkt, njena inteligencija. Ali, nije odustajala. Hrabri nemaju alternativu.

Izlagala je od Njujorka i Amerike do Japana. Njene slike nalaze se u mnogim privatnim i javnim kolekcijama, ali pravo odredište za one ključne koje je ostavljala u svojoj kući, "gde se one i najbolje osećaju", trebao je da bude muzej na čijem je osnivanju radila. Ostala je jedna slika koju je namerno nije završila — "Strašni sud".

— Namerno je ne završavam. Kad bude gotovo, svemu dolazi kraj — rekla nam je nedavno.

Olja Ivanjicki se nije plašila smrti. Znala je, bila je sigurna da je tamo negde čekaju zagrljaji njenog biološkog i onog drugog, mentalnog oca kog je često prizivala — Leonarda da Vinčija.
    

UMETNOST

DANAS, savremena umetnost — tvrdila je Olja Ivanjicki — globalno gledano, ide po samoj oštroj ivici nečeg što veoma podseća na umetnost totalitarnih režima iz tridesetih godina. Reč je o upotrebi i zloupotrebi čoveka.


MUZEJ

NEKOLIKO dana pred odlazak u bolnicu Olja Ivanjicki je "Novostima" poverila svoje planove u vezi sa muzejom koji je htela da osnuje na Kosančićevom vencu, nedaleko od kuće u kojoj je živela i radila.

— Za razliku od ovih naših zatvorenih, moj muzej bi radio. A, pored mojih slika, moje dokumentacije i dokumentacije koja se tiče kulturne slike Srbije druge polovine 20. veka, tu bi bila i dela iz moje kolekcije: Dalija, Pikasa, Mantenjea... Ne znam da li bi bilo mesta za "Medijalu". Svojevremeno osnovana Galerija "Medijale" je nestala, a ja kao njen umetnički direktor ne smem ni da pitam za sudbinu dela koja su poklonjena ili otkupljena priličnim sredstvima iz budžeta za kulturu. Mislim da muzej ne spada u sferu nemogućeg...


BRADIĆ: DEO NAŠE DUHOVNOSTI

OLJA Ivanjicki se svojim bogatim i snažnim slikarskim opusom, ali i ostvarenjima i projektima iz drugih oblasti, na tako upečatljiv i toliko neizbrisiv način upisala u mapu našeg poimanja umetnosti i svakodnevnog kulturnog života, da nam je vest o njenom preranom i neočekivanom odlasku zazvučala skoro — neverovatno — izjavio je u sredu ministar kulture Nebojša Bradić. — Bila je dovoljno hrabra i samostalna da menja konvencije, uspostavlja novi umetnički poredak i uvodi nove vrednosti. Kao što je to činila u umetnosti, i u ličnom životu je na najplemenitiji način radila za zajedničko dobro, a da pri tome ne izgubi sopstvenu autentičnost i posebnost kreativne energije. Njene poetske slike i slikovite reči, originalni i prepoznatljiv stil, toliko su postali deo naše duhovnosti da će, i u vremenima koja su pred nama, Olja Ivanjicki i njeno delo ostati jedan od stožera naše kulturne istorije i riznice naše kulturne baštine.


SAHRANA

SAHRANA poznate umetnice obaviće se u subotu, 27. juna, na Novom groblju u Beogradu, u 12 časova

S. P. | 24.06.2009. | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #9 poslato: Novembar 23, 2013, 09:51:22 pm »

**



Olja Ivanjicki
Gama Zona (detalj)


DISANJE U TAMI

"Poezija je kao i slikarstvo. Sve dok slika ne izađe iz ateljea, vezana je za sobu, mir i malo ljudi. E, kad se izmesti, počinje njen novi život. Neke srećnije slike, koje dospeju na zidove muzeja, povlašćene su da budu gledane, ali možda im to gledanje smeta. Možda najviše vole kad se pogase svetla i onda ćute tamo u mraku, imaju svog čuvara i dišu same za sebe."

*

"Danas, savremena umetnost, globalno gledano, ide po samoj oštroj ivici nečeg što veoma podseća na umetnost totalitarnih režima iz tridesetih godina. Reč je o upotrebi i zloupotrebi čoveka."

*

"Ja ne idem za uspehom nego za trajanjem, ne samo dok sam tu, nego i kada ne budem bila tu. Da sve ostane i traje. To je moj put."

[postavljeno 24.06.2009]
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: