Slobodan Rakitić (1940—2013)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: « 1 2 3   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Slobodan Rakitić (1940—2013)  (Pročitano 28329 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #40 poslato: Januar 06, 2013, 11:38:34 pm »

*

SAHRANJEN SLOBODAN RAKITIĆ

Poznati srpski književnik Slobodan Rakitić sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju

Bio je jedan od najtananijih misaonih liričara naših, ali i jedan od najpitomijih gospodstvenika koje smo imali, čija je blagost odudarala od ovovremenih grubosti i nasilja. Prvi januar 2013, kada se upokojio pamtiće se kao izgubdan srpskoga pesništva — izgovorio je u petak Milan Komnenić na Novom groblju u Beogradu, opraštajući se od prijatelja, političkog saborca i brata po peru, Slobodana Rakitića.
 
U Aleji zaslužnih građana, gde je Rakitić sahranjen, okupilo se nekoliko stotina poštovalaca njegovog dela. Na poslednji put ispratili su ga mnogobrojni srpski pisci i pesnici, i svi se složili sa Komnenićevom ocenom da je srpska književnost izgubila uzdržanog, odmerenog, promišljenog, diskretnog, starovremski otmenog, gospodstvenog i uljudnog pesnika i čoveka.

— Pun setne milošte, milozvučan, melanholičan, dobrostiv i blagorodan, u javnom delanju bio je ubedljiv ali ne i nametljiv, kao što je u lirici bio suptilan ili u književnim ogledima trezven i razborit. U njegovu reč moglo se pouzdati, a sa njegovom doslednošću vredelo je računati. Duhovno i moralno Rakitića je odredilo samo mesto gde se rodio. To je ona Nemanjićka Raška, sveta stopa i duhovno uzletište ovog naroda, a ne današnja čemerna varoš nadomak još čemernijeg prelaza Jarinje gde se udara tuđinski plot. Počev od ranih pesama iz knjige "Raški napevi", do skorašnje potresne poeme "Južna zemlja", on je ispisivao zavetnu povesnicu koja je po logici stvari pre svega umetnost, ali ujedno jedan etički stav, jedan pogled na svet sa promišljanjem individualne i kolektivne sudbine — rekao je Komnenić.

Po želji njegove porodice, supruge Danice i sinova Dušana i Đorđa, dve Rakitićeve pesme pored groba pročitala je Mirjana Vukojčić.
 
Opelo u crkvi Svetog Nikole na Novom groblju održao je episkop hvostanski Atanasije Rakita, uz prisustvo patrijarha srpskog Irineja, a pesnika je ispratio i Vojislav Koštunica, predsednik DSS. Po rečima akademika Dragana Nedeljkovića, koji je govorio posle opela, Rakitić je pesnik koji je oličenje pravoslavne duhovnosti, a njegovo delo je osvećeno ljubavlju.
 
Pre sahrane, u Skupštini grada Beograda održana je zajednička komemoracija UKS, SKZ i Kolarčevog narodnog univerziteta u čast velikog srpskog liričara.
 
— Sve što je dotakao, Rakitić je obožavao, pozlaćivao i podizao u visinu, bliže anđelima, u neprozirnu plavičastu maglinu. Bilo da su posvećena dragoj ženi, majci, muzi, Vladičici Bogorodici, zavičaj Kosovu, otadžbini, njegova "slova ljubavi" imaju tajnovito metafizičko osenčenje. Sve su njegove pesme ljubavne, i zavičajne, i rodoljubive, i religijske. On je izrastao iz najdubljeg korena naše povesti, tradicije i duhovnosti —  rekao je Gojko Đogo.
 
On je prisutne podsetio na vreme početka devedesetih godina, kada su oni što su drukčije mislili počeli da se udružuju i osnivaju prve demokratske političke stranke. Rakitić je, po Đogovim rečima, poverovao kao i mnogi pisci, filozofi, umetnici, da je moguća harmonija etike i politike i saglasje visokih nacionalnih i demokratskih ciljeva.
 
U ime UKS, čije je Rakitić bio predsednik od 1992. do 2004. godine, i u ime Matice srpske oprostio se dr Marko Nedić.
 
Ispred SKZ okupljenima su se obratili Milo Lompar, sekretar i Dragan Lakićević, glavni urednik.
 
— Kao pesnik nosio je jedno osećanje koje je bilo samo naizgled isključivo tradicionalno, a bilo je i duboko moderno. Njegova zbirka "Svet nam nije dom" odslikava dvostrukost i paradoksalnost Rakitićevog pesničkog govora, jer svet koji nam nije dom i u kojem se krećemo sa različitim i često rđavim ishodima svoje lične sudbine u isto vreme je svedočio Rakitiću da doma ima, ali nije u svetu. Time se otvarala religijska dimenzija njegove poezije — naglasio je Lompar.
 
U ime Kolarčeve zadužbine, na Rakitićev doprinos srpskoj kulturi podsetio je Dobroslav Smiljanić, a poslednju poštu odao mu je i istoričar Čedomir Antić.


JEZIK — Kao što je SKZ bila svuda gde se govori srpski jezik i gde se čita ćirilica, tako je Rakitić svuda dospevao, sve to smatrao našim i svojim, mislio o svemu tome, patio sa svim stradalnim ljudima, crkvama, grobljima i srpskim pokrajinama od Knina do Sarajeva, od Jadovna do Kosova — rekao je Lakićević.

B. Đoršević | 04. januar 2013 | Večernje novosti
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #41 poslato: Januar 09, 2013, 02:36:02 am »

**

SLOBODANU RAKITIĆU POSTHUMNO


Smrt pjesnika Svete Rascije
Izaziva tugu srpske nacije.


                  Vaskrsnu pjesnik u vječnu pjesmu,
                  međ' svoje zvijezde, stihove,
                  zavještavši poetsku česmu,
                  za naraštaje, pjesnike nove!

                  Kao sva velika braća po peru,
                  Rakitić je, k'o Jakšić Đura,
                  pjevao o rodu, slavio vjeru,
                  svih ovih posljednjih srpskih bura.

                  Tek što smo se na vrh ispeli,
                  stigavši konačno gdje smo htjeli;
                  tu se obično doživi krah,
                  smrt nas prevede u zemni prah.


Ispod raškog neba — kupole, zvonici,
sa štitom od stiha — Hristovi vojnici!                  


Vjekoslav Vukadin, 05.01.2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #42 poslato: Januar 16, 2013, 11:22:46 pm »

*

IN MEMORIAM: SLOBODAN RAKITIĆ (1940—2013)


KAŽU — UMRO JE PJESNIK

Kada umre pjesnik — ugasite lampu,
kada umre pjesnik — ne kosite travu,
kada umre pjesnik — mlinovi nek šute,
jer pjesnik ne umire — bez nevolje ljute!

Kada umre pjesnik — kiše učestaju,
priroda kao — prestane da diše,
kada umre pjesnik — nebo zatreperi
anđeo jedan — na nebu je više!

Govorio glasno — a pisao jako,
pjesma je bila — sva istina htjenja,
uklesala trag — kroz dušu čovjeka
i nikada neće — biti zaboravljena!

Sa dužnim poštovanjem,
Božidar Škobić – čika Boško

A veliki književni stvaraoc, Slobodan Rakitić je rado, sa kolegama književnicima, bio i naš gost među članovima Udruženja iseljenih Srba iz Srednje Bosne u Kolektivnom centru "Novo Zoranovo" — Nezuci — Višegrad 1996-te!
Pok. Slobodan Rakitić je u više navrata bio učesnik manifestacije "Višegradaska staza"!

Objavljeno na: Višegrad24.info
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #43 poslato: Mart 03, 2013, 02:30:22 pm »

*

ČIJA SI SENKA, DUŠO MOJA

Povodom odlaska pesnika Slobodana Rakitića

Govorio nam je da smo "sagradili kuću na najlepšem mestu, od najtvrđe građe, od samih kostiju, od ruku i nogu, od naše krvi, očiju..." Pogađao ga je i mučio tragizam srpskog naroda, samozaborav, seobe, izolacija, nepravda. Borio se svojim najoštrijim oružjem — rečju — protiv podela, odvajanja, prekrajanja istorije, jezika. Glasno je govorio i kada su drugi ćutali. Bio je politički aktivan, čak i poslanik u prvom sazivu višepartijskog srpskog parlamenta, predvodeći poslaničku grupu SPO, a kasnije u saveznom parlamentu i DEPOS-a. Od 1995. osnovao je Sabornu narodnu stranku i vodio je u okviru demokratske opozicije sve do petog oktobra 2000. godine. Pre i posle svega, ipak, pamtimo ga kao pesnika velike energije, koji je davao sebe do kraja u borbi za istinu o srpskom narodu, za očuvanje jezika, tradicije i srpskog bića. Slobodan Rakitić, pesnik i esejista, dugogodišnji predsednik Udruženja književnika Srbije, urednik katedre za srpski jezik u Kolarčevoj zadužbini, a poslednjih godina i predsednik Srpske književne zadruge, najstarije i najvažnije izdavačke kuće u Srbiji, umro je u Beogradu 1. januara 2013. godine, posle kraće bolesti.

Rođen je 20. septembra u Vlasovu kod Raške, a od 1960. godine živeo je u Beogradu. Diplomirao je na Filološkom fakultetu, na grupi za jugoslovensku i opštu književnost. Uređivao je književne časopise "Savremenik", "Raška" i "Književna reč". Prvu knjigu pesama "Svetlosti rukopisa" objavio je 1967. godine. Tokom tih šezdesetih, kako navodi Mirko Magarašević, Rakitić se u svom pesničkom razvoju nije upuštao u teatralno bučne nastupe pojedinih pesnika svoje generacije, niti je pokazivao afinitet prema ostacima nadrealističke poetike. Rakitić je retko pisao o urbanim prizorima, nisu doticali njegovu pesničku imaginaciju. Njegov pesnički pristup je od početka bio skoro ritualan. Reč je bila svetinja, ali i veliko iskušenje. Njegova poetika protkana je njegovim poreklom iz Stare Srbije, Raškom, prepunom tradicije, istorije, bogatom duhovnim, vizantijskim nasleđem. [...]

Tokom 2011. i 2012. godine izašle su i Rakitićeve "Sabrane pesme" u deset tomova. Dobitnik je više književnih i drugih nagrada, odlikovan Ordenom Svetog Save II stepena. Pesme su mu prevođene na ruski, beloruski, francuski, engleski, nemački, italijanski, poljski, kineski, češki, slovački, makedonski, jermenski, švedski i rumunski jezik.

Na samom početku ove godine, 1. januara 2013, Slobodan Rakitić je "prešao iz jednog u drugo doba", prinevši kao u pesmi raškom Anđelu na dar svoje ime, srce i budućnost", i kao onaj njegov "Poslednji ratnik" domahnuo životu koji je prošao.

S. Spasić | Avantart magazin | 04.01.2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #44 poslato: Mart 03, 2013, 02:45:49 pm »

*

Miša Đurković: SLOBODAN RAKITIĆ (1940—2013)


U utorak 1. januara u sedam sati ujutru, dok Srbija još nije ni počela da se budi iz magnovenja praznične noći, tiho i dostojanstveno, onako kako je i živeo, otišao je veliki srpski pesnik i veliki čovek Slobodan Rakitić.
 
Samo za navođenje osnovnih podataka o njegovom životu i pobrojavanje svih nagrada koje je dobio trebalo bi nam više stranica. Pomenimo ovde tek da je iza njega ostalo dvadesetak nagrađivanih knjiga poezije, tri knjige eseja, i da su mu pesme prevođene na petnaestak svetskih jezika. Rakitićev doprinos je nemerljiv i kad je u pitanju rad u institucijama kulture. On je jedan od osnivača i prvih urednika Književne reči, časopisa koji je otvorio jedno novo poglavlje u našoj kuturi, književnosti i društvenoj misli. Više decenija je sebe ugrađivao u programe Kolarčeve narodne zadužbine, deset godina vodio je Udruženje književnika Srbije, a od 2005. do smrti bio je na čelu Srpske književne zadruge.
 
Rakitić je bio miran, ali hrabar i odlučan čovek. Još u drugoj polovini osamdesetih uzeo je učešće u Odboru za zaštitu misli i slobode izražavanja, i u brojnim aktivnostima koje su vodile povratku političkog pluralizma. Iako je jasno stao na stranu svog naroda i stvarao modele za oživljavanje onog najboljeg iz njegove tradicije, otvoreno se stavio na stranu protivnika socijalističkog režima. Verovao je da u ta lomna vremena intelektualac ima obavezu da politički deluje i predvodi svoj narod. Uključio se u vodeću opozicionu stranku Srpski pokret obnove i bio prvi predsednik njihovog poslaničkog kluba u višestranačkom parlamentu. Bio je to bez preterivanja jedan od najboljih poslaničkih klubova od 1990 naovamo. Zatim je bio predsednik poslaničke grupe DEPOS-a u saveznom parlamentu.
 
Međutim sve teže je podnosio Draškovićeve političke vratolomije i 1995. je napustio SPO formirajući Sabornu narodnu stranku. Već tada je shvatio da politika kod nas nažalost gubi dimenziju argumentovane javne rasprave i sve više postaje prljava igra moći, podmetanja, manipulcije i prevare. Slobodan Rakitić je izabrao da u tome ne učestvuje. Poslednju potvrdu ispravnosti ove svoje odluke doživeo je 2000 kada je pred republičke izbore bilo neiskrenih poziva da se angažuje na listi jedne tada velike stranke. Sa praktičnom politikom više nije želeo da se petlja, ali je podržavao svaku inicijativu mlađih ljudi koji su se iskreno borili za sistem vrednosti koji je i sam utemeljivao. Javno je podržao listu Dveri.
 
Rakitić je poslednje godine često provodio u društvu sa Dankom Popovićem. Za nas mlađe bila je velika privilegija da slušamo njihove priče, ideje, sećanja. Kad smo pokrenuli Centar za konzervativne studije, obojica su prihvatili da nam budu počasni članovi čineći nam veliku čast.
 
Čika Slobi poslednji pozdrav uz zahvalnost što nam je svojim životom, stvaralaštvom i poštenjem ostavio model na koji se u ovo teško vreme možemo ugledati.

Desnica | 16.02.2013.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #45 poslato: Mart 03, 2013, 03:26:49 pm »

*

KNJIGOM I SEĆANJIMA SKZ SE OPROSTILA OD SLOBODANA RAKITIĆA

Beograd — Umesto četrdesetodnevnog pomena, Srpska književna zadruga se danas oprostila od svog predsednika Slobodana Rakitića (1940 — 1. januar 2012), novom knjigom Đorđa J. Janića o njegovom delu i sećanjem na njega akademika Matije Bećkovića i Radeta Vojvodića.

Glavni urednik SKZ književnik Dragan Lakićević je objasnio da sada kada više nema pesnika, urednika, esejise, političara, velikog čoveka jedne epohe Slobodana Rakitića dolazi vreme da se veća pažnja posveti njegovom delu.

"Igrom slučaja Janićeva knjiga sa ogledima o Rakitićevoj poeziji "Vreme i utemeljenje" u izdanju "Hrišćanske misli" i "Partenona" koju je trebalo on prvi da vidi, stigla je poshumno, i ovo je prvi prilog njegovom novom isčitavanju", istakao je Lakićević

Prema njegovim rečima, "Janić je prstupio Rakitićevom delu, svrstanom u dva književna pravca: neoromantizam i neosimbolizma, razmatranjem tih pravaca i njihovom prisustvu u Rakitićevoj poezij da bi ga zatim stavio u okvir epohe i u kontekst stila".

Lakićević je primetio da je autor knjige "posebnu pažnju posvetio fenomenu Rakitićevog stvaralačkog činajer spada među pesnike koji uverk saopštava svoju posrednu poetiku".

Za buduće istraživače Rakitićevog dela Janićeva knjiga će biti nezaobilazni priručnik jer on utvrđuje uticaje drugih pesnika na Rakitićev opus i prenosi potpuni pregled tesktova koje su najpoznatija srpska kritičarska pera napisala o Rakitiću .

Pesnik i antologičar, Rade Vojvodić se u svom govoru naslovljenom "Zbogom raški pesniče" posebno pozabavio Rakitićevim stalnim kolebanjem između očajanja, osećanja besmisla, jada i bljeskova nade i svetlosti.

On je prepoznao da kod Rakiitća nikada nije bilo samoobmanjivanja već je imao sjanu sliku stvarnosti koja ga je okružavala i ona je bila pretežno veoma mračna.

Akademik Bećković koji je evocirao sećanja na prve susrete sa Rakićem kada je kao student više govorio stihove Branka Miljkovića nego svoje i nazvao je taj period njihove mladosti - "vatra i ništa".

"Slobodan Rakitić je raški pesnik, izgledao je 'kao da je sišao sa freske' a pisao kao freskopisac" konstatovao je Bećković i doda da je 'bio jedan od retkih pesnika čiji su pesnički i životni planovi računali na dugi rok'".

Opisao ga je ovim rečima: "bio je podesan čovek, pouzdan prijatelj, ozbiljan sagovornik, požrtvovan nacionalni pregalac, savestan urednik časopisa i književnih tribina, skrupulozni kritičar i esejista, suštinski i formalno pismeniji od većine pesnika".

Janić je, iskreno potresen, kazao da je pisao knjigu imajući u vidu da je preda Rakitiću sa kojim je dugo drugovao. On je kazao da mu je cilj bio da knjigom pokaže dokle je stigla kritika u pisanju o njemu. "Ovo je priča i o vremenu u kome je Rakitić radio, vreme je bilo mračno a on je bio tužan čovek", završio je Janić.

Izvor: Tanjug
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #46 poslato: Avgust 28, 2013, 05:00:02 pm »

*
SLOBODAN RAKITIĆ


PISAO JE KAO FRESKOPISAC

Studiju Đorđa J. Janjića o poeziji Slobodana Rakitića objavili "Hrišćanska misao" i "Partenon"

U Srpskoj književnoj zadruzi predstavljena je knjiga Đorđa J. Janića "Vreme i utemeljenje" (Ogledi o poeziji Slobodana Rakitića), koju su objavili "Hrišćanska misao" i "Partenon". O studiji su govorili Dragan Lakićević i autor, stihove Slobodana Rakitića kazivao je dramski umetnik Srba Milin, a o nedavno preminulom pesniku besedili su Radoslav Vojvodić i Matija Bećković, njegovi savremenici i prijatelji.
 
Đorđe J. Janić, istakao je Lakićević, pristupa Rakitićevom pesničkom delu sveobuhvatno i kompleksno: najpre u okviru epohe, otud — vreme iutemeljenje, u kontekstu stila, postupka, forme — ritma i rime. Zatim u odnosu Rakitićeve poezije spram Rakitićeve esejistike, u potrazi za autopoetikom. Jedna od Janićevih teza je da pesnik, razmatrajući tuđu poeziju, govori najviše o sebi. U takve pesnike spada i Slobodan Rakitić. Njegovu poeziju Janić često dovodi u vezu sa njegovim esejima i studijama o poeziji velikih srpskih pesnika: Rakića, Nastasijevića, Desimira Blagojevića, Desanke... Posebnu pažnju Janić je posvetio problemu ili fenomenu stvaralačkog čina Slobodana Rakitića. I stvaralački čin je teorijski i filozofski pojam koji pesnik artikuliše i izražava kao doživljaj.
 
Od prvih danas poznatih stihova Slobodana Rakitića, naglašava Janić, prisutna je u njegovoj poeziji — slutnja. Slutnja kao psihološko, ali i mistično stanje. Slutnja kao bolno, ali i slatko mučno slanje. I ne prečesto kao ona Disova slutnja, koja je sećanje o nečem drugom, izgubljenom. Iz tog sećanja rađa se čitav njegov pokušaj da razreši pitanje postojanja sveta i čovekovog mesta u njemu. Slutnja je majka svih otkrića, ali i svih strahova. Svaki pesnik, stvarni pesnik, u stalnom je stanju slutnje.
 
— Iščitavajući Rakitićevu poeziju prepoznavao sam odsjaje, onaj "tajni žar", u mnogim od njih. Evo da nabrojim neke: "Pesma izgnanika", "Studenički napev", "Metohija", "Zapis iz Velike Hoče", "Nečujna zvona", "Istina srca", "Sveti Nikola", "Praznik u Raški", ali i "Grob Rilkea u Raronu"... Nije slučajno da njegove knjige imaju ove naslove: "Svet nam nije dom", ali i "Potomak, pa novi potomak", da postoje i "Svetlosti rukopisa", ali i "Vodena slova" — primećuje Radoslav Vojvodić.
 
Slobodan Rakitić, kaže Matija Bećković, raški je pesnik. Izgledao je "kao da je sišao s freske", i pisao je kao freskopisac. I pred njegovim likom bi se neki budući Sveta Mandić mogao upitati: "Da l' umre mlad taj pesnik ko Miljković il' star i grešan kao Jovan Dučić"? Slobodan Rakitić bio je jedan od retkih pesnika čiji su pesnički i životni planovi računali na dug rok. Smrt je i njemu, kao i u tolikim drugim slučajevima, pomrsila račune. Ali, nije samo njemu, nego i nama koji smo mu ostali dužni i pravu reč, i prava priznanja. Lirik, kojem je nedostajalo mane da bi bio lakše uočen i jače osvetljen, pisao je vezanim stihom, ali se u zrelom dobu, katkad, poslužio i slobodnim stihom, dolazeći i do slobodnije reči.
 
Raški pesnik Rakitić, u savremenoj srpskoj poeziji, zaključio je Bećković, zauzima slično mesto koje Raška oblast danas zauzima u Srbiji. Ali, to mesto, već sutra, neće biti onakvo kakvo je danas.
 
Z. R.  | 15.02.2013. | Politika
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6357



« Odgovor #47 poslato: Novembar 17, 2013, 04:17:45 am »

*

NAGRADA "JELENA BALŠIĆ" POSTHUMNO SLOBODANU RAKITIĆU


BEOGRAD — Sala za sastanke u Srpskoj književnoj zadruzi bila je danas tesna da primi sve koji su želili da prisustvuju proglašenju nedavno preminulog Slobodana Rakitića za dobitnika književne nagrade za životno delo s pravoslavnom duhovnošću "Jelena Balšić".

Ovu nagradu, četvrtu po redu, dodeljuje svake druge godine Mitropolija crnogorsko-primorska i danas je arhiepiskop cetinjski, mitropolit crnogorsko-primorski i egzarh pećkog trona Amfilohije (Radović) saopštio je da će nagradu uručiti porodici laureata Slobodana Rakitića na Blagovesti 7. aprila u grobnoj crkvi ćerke kneza Lazara i sestre despota Stefana Lazarevića Jelene Balšić koja je bila cenjena pesnikinja.

Utemeljivač ove pesničke nagrade mitropolit Afilohije, koji se ogradio da se nikada nije mešao u rad žirija, nije krio da je veoma zadovoljan što je ove godine dobitnik Rakitić i konstatovao da to nije slučajno iako nije doživeo da je lično primi. Podsetivši da se u Goričkom zborniku čuvaju pisma i zapisi Jelene Balšić, mitropolit Amfilohije je kazao da duh koji provejava iz njih, kao i iz tekstova njenoga brata despota Stefana, uklesan je u sva duhovna i pesnička tkanja postokosovske tradicije koja, na moderan način, prožima poeziju Rakitića. On je u prepoznao da je u tom dubokom doživljaju ne samo sebe već i sveta oko sebe Rakitić na određen način blizak vladici Petru II Petroviću Njegošu, pre svega njegovoj "Luči Mikrokozmi". Za mitropolita Amfilohija je jezik kojim je Rakitić pisao svoje stihova jedan od važnih faktora kod njihovog vrednovanja jer to je "jezgrovit, krtistalno jasan govor u kome nema tuđica i miriše duhom Raške, Kosova i Svetih Arhanđela, svim što je oplemenilo ovaj narod".

Prof. dr Dušan Babić predsednik žirija, u kome su još dr Valetnina Pitulić, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Ljubica Petković i Ranko Jovović, objasnio je da je svako od njih odabrao po pet kandidata i predložio ih da bi u drugi krug ušli oni koji su dobili po pet glasova. Na kraju su ostali Rakitić i Momir Vojvodić koji je dobio jedan a Rakitić četiri glasa. Pošto će obrazloženje žirija biti saopšteno prilikom uručenja nagrade 7. aprila, Babić je pročitao izvode iz svog referata podnetog prošle godine na naučnom skupu u Raškoj posvećenom stavralaštvu Rakitića koji je naslovljen "Motiv crnog sunca u poeziji S. Rakitića". Prema Babićevoj oceni "duhovna pozicija Rakitićeve poezije kretala se od panteizma ka hrišćanskoj ontologiji i etici u kojima duša nalazi svoje utočište". Rakitić je, kazao je Babić, "pesnik žudnje za izgubljenim mogućnostima a u ravni jezika ključna reč cele poezije je 'slovo' jer u ravni promišljanja jezika pesnik sugeriše misao o stapanju poezije i religije, estetskog i svetog".

Odabrane Rakitićeve pesme govorio je glumac Srba Milin. (Tanjug)

Objavljeno 14.03.2013. u Glasu Srbije
Sačuvana
Stranice: « 1 2 3   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: