Jovan Subotić (1817—1886)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: 1   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Jovan Subotić (1817—1886)  (Pročitano 8690 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« poslato: Decembar 25, 2010, 01:00:18 pm »

*

JOVAN SUBOTIĆ


Rođen je u Dobrincima, u Sremu, 30. januara 1817. godine. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, gimnaziju u Karlovcima i Segedinu, prava u Pešti. 1836. dobio je doktorat filozofije na peštanskom univerzitetu, a 1840. doktorat prava. Kao advokat ostao je u Pešti do 1848, vršeći u isti mah dužnosti cenzora za srpske i rumunske knjige. U jedan mah zastupao je na peštanskom univerzitetu profesora rimskoga prava. Živo je učestvovao u narodnom pokretu 1848. i bio na Slovenskom kongresu u Pragu. Posle revolucije živeo je kao advokat u Pešti i Novom Sadu. 1861. izabran je za podžupana sremske županije, a 1862. postao je član Kasacionog suda u Zagrebu. 1865. izabran je za narodnog poslanika na zagrebačkom saboru, gde je igrao vidnu političku ulogu. 1867. išao je na slovensku etnografsku izložbu u Moskvu, i zbog toga izgubio državnu službu. 1870—1872. uređivao je politički list Narod u Novom Sadu, a 1873. postao je advokat u Oseku.68 1884. preselio se u Zemun, gde je ostao do smrti, 16. januara 1886.

Jovan Subotić radio je mnogo, bio jedan od najplodnijih i najraznostranijih srpskih pisaca svoga doba, a u isto vreme jedan od najaktivnijih javnih radnika među ugarskim Srbima. Stihovima se javio još 1834, zbirka Lira izišla je u Pešti 1837, a Bosilje u Budimu 1843. Nauka o srbskom stihotvorstvu izišla je 1845. Njegova skupljena Dela izišla su od 1858. do 1873. u 8 svezaka (1 sveska lirskih pesama, 2 epskih, 4 drama, 1 pripovedaka). Od važnijih književnih dela jeste ep Kralj Dečanski (Budim, 1846, drugo izdanje 1860) i roman Kaluđer (Novi Sad, 1881). Pored toga uređivao je Serbski letopis u dva maha, 1842—1847. i 1850—1853; priredio je izvestan broj školskih knjiga, čitanaka i antologija, pisao političke rasprave, gramatičke oglede, biografije, besede, i tako dalje. Njegova opširna autobiografija, pod naslovom Život D-ra Jovana Subotića, izišla je od 1901. do 1910. u Novom Sadu, u pet svezaka.

Jovan Subotić je bio, pre svega, vredan i vešt stihotvorac. Iz početka je stajao pod uticajem klasične poezije, a naročito latinske, docnije je počeo podražavati narodnu poeziju. Neoriginalan duh, on se tako povijao pod uticajima i davao nepoetične i hladne stihove. On se naročito odlikovao kao epski pesnik, napisao nekoliko pravilnih epskih pesama, a među njima i u svoje doba slavljeni ep Kralj Dečanski. I tu se pokazivao kao književno obrazovan, trudoljubiv i dobronameran pisac, sposoban da radi po tuđim obrascima, ali bez originalnosti, bez nadahnuća, bez poezije i poleta, uvek samo vešt i hladan stihotvorac.

Subotić je jedan od najvrednijih i najobilnijih dramatičara srpskih. Od njega su štampane drame: Herceg Vladislav (1862), Nemanja (1863), Zvonimir (1868), Prehvala (1868), Bodin (1868), tragedije: Miloš Obilić (1868), Kraljica Jakinta (1871), "slike iz prošlosti" San na javi (1869), kao i izvestan broj prigodnih priloga. Sve njegove osnovne mane ogledaju se i na njegovom obilnom dramskom radu: njegove drame su konstruisane po svim pravilima stare dramske estetike, rodoljubive su u svojim istorijskim motivima, ličnosti su vrlo dostojanstvene i govore svečanim jezikom, ali reči su teške, hladne, usiljene. Ti komadi svojom nacionalnom sadržinom i patriotskim smerom mogli su se dopadati oduševljenoj publici šezdesetih godina i zadovoljavati potrebe oskudnog nacionalnog repertoara u pozorištima u Novom Sadu, Beogradu i Zagrebu, ali su danas sasvim zaboravljeni. Subotić je bio jedan od najranijih pripovedača srpskih i ostavio priličan broj istorijskih pripovedaka, u kojima se ili opisuje stari srpski viteški život, sa očiglednim ugledanjem na nemačke spise te vrste, ili se daju sentimentalno—patriotske slike iz suvremenog života, iz doba od 1848. Sve su to samo neuspeli pokušaji. Roman Kaluđer je relativno bolji i sadrži više života i stvarnosti.

Subotić je imao jaku radnu snagu i velike ambicije, i što je jedan čovek bez talenta i duh bez originalnosti mogao dati, to je on dao. On je u srpskoj književnosti ostao kao primerak odličnog mediokriteta.


Jovan Skerlić

« DRAMA « Dramski pisci — Jovan Subotić (1817—1886) **
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #1 poslato: Decembar 25, 2010, 01:02:08 pm »

**

JOVAN SUBOTIĆ


Pesnik evropske kulture i obrazovanja, doktor prava i visoki državni činovnik, liričar i teoretičar književnosti, pisac klasicističkih oda i romantičnih epova, estetičkih rasprava i nacionalnoistorijskih drama, Jovan Subotić je zanimljiva pojava u razvoju srpske književnosti romantičarske epohe. Uloga koju je imao u srpskom građanskom društvu u Vojvodini nije bila beznačajna, kao što ni uticaj koji je vršio svojim delovanjem nije bio mali.
 
Subotić je rođen 30. januara 1817. godine u Dobrincima, u Sremu. Književnim radom počeo je da se bavi veoma rano, još kao đak segedinske gimnazije. Ni odveć konzervativan, ni previše liberalan, Subotić se najčešće držao "zlatne sredine". Ipak, veoma rano je, pod uticajem novih strujanja iz Evrope, stao na stranu napredne srpske inteligencije u Austriji. Kao urednik Letopisa Matice srpske, prihvata Vukovu reformu, shvatajući njen epohalni značaj, a 1847. godine odobrava za štampu Daničićevu knjigu Rat za srpski jezik i pravopis.
 
Gotovo da nema književne vrste u kojoj se Subotić nije ogledao, sa dosta nejednakim uspehom. Danas nam se čini da je, prvenstveno kao liričar, nepravedno zapostavljen. Na Subotića kao pesnika, posebno na njegovu pesmu "Embrion", prvi je skrenuo pažnju Miodrag Pavlović. Po njegovom mišljenju "Embrion" je ne samo najbolja Subotićeva pesma već "jedna od naših najboljih pesama devetnaestog veka".
 
Prozodija Jovana Subotića je veoma raznovrsna i složena. S metričke strane posmatrano, raspon njegovog stiha se kreće, najčešće, od šesterca, sedmerca, ili osmerca (u ciklusu "Kosmos") do heksametra (u ciklusu "Bečke elegije"). Najviše pesničke domete Subotić je, pored "Embriona", ostvario u reflsksinim pesmama, u ciklusima "Kosmos", "Slavsiski bogovi" i "Bečke elegije". Teme rođenja i smrti su osnovns Subotićeve pesničke preokupacije.
 
Subotić je izuzetno plodan stvaralac. Pored lirskih pesama, najviše se, kao mnogi naši romantičari, bavio dramskim radom. Njegove mnogobrojne nacionalnoistorijske drame, koje nemaju veće književne vrednosti, bile su veoma popularne u eposi romantizma i nacionalnog zanosa.
 
Najvažnija su mu sledeća dela: Lira Jovana Subotića, 1837; Potopljena Pešta, 1838; Uvjenčana nadežda (dramatizovana alegorija), 1838; Bosilje (lirske pesme i balade), 1843; Nauka o srpskom stihotvoreniju, 1845; Kralj Dečanski (ep), 1846; Neke čerte iz povesnice serpskoga knjižestva (studija o versifikaciji kod Srba), 1846; Einige Grundzuge aus der Geschichte der serbischen Literatur (studija o periodizaciji srpske književnosti), 1847; Cvetnik srpske književnosti (antologija), 1853; Heroj Vladislav, 1860; Nemanja, 1862; Zvonimir, 1862; Prehvala, 1864; Miloš Obilić, 1864; Bodin, 1864; Epilog, 1864; Kraljica Jakinta, 1865; Apoteoza Jelačića Bana, 1866; San na javi, 1869; Krst i luna, 1870; Kaluđer, istina i poezija (roman), prvi deo 1873, drugi 1880. godine.
 
Subotić je umro 16. januara 1886. godine u Zemunu.


Slobodan Rakitić "Antologija poezije srpskog romantizma"
Beograd, 2011.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #2 poslato: Decembar 25, 2010, 01:02:39 pm »

*
Stihovi Jovan Subotić


BOG SLAVENSKI ZNIC

Moćna sudba svemogućom rukom
smrtnom sakri budućnosti zrak.
Što je bilo, more zaboravka,
što će biti, gusti krije mrak.
Z n i c  ognjeni vatrenim talasom
sakriveni obnažava čas;
šta je kome rođenje donelo,
šta kom reče prvi zemlje glas,
u ponoći tajne punom miru
u vatrenom viditi je viru.

~

"U srpskoj poeziji 40-tih godina 19. veka, i pre no što se pojavio Branko, osećaju se izvesni tonovi i težnje koji će tek u Brankovim pesmama dobiti pun izraz. Pojedini pesnici, — često su to sasvim beznačajna i danas zaboravljena imena —, odbacuju klasične kalupe i pevaju slobodno i spontano o narodu, prirodi, dragoj, u stihu koji je narodni ili blizak narodnom. I neki istaknutiji pesnici koji su počeli kao klasicisti priklanjaju se talasu što dolazi i počinju pevati u narodnom duhu. Među njima su najznačajniji: VASA ŽIVKOVIĆ (1819—1891), pesnik lakih, melodioznih i zbog toga vrlo popularnih pesama ljubavne i rodoljubive sadržine, i, naročito JOVAN SUBOTIĆ (1817—1886). Subotić se, prvi od značajnijih srpskih pisaca iz Ugarske, opredeljuje za Vukovu reformu, proglašava našu narodnu pesmu za osnovnu nacionalnu poeziju pa i sam počinje, bez mnogo talenta, pevati lirske i epske pesme u narodnom duhu (u svoje vreme bio je slavljen njegov ep Kralj Dečanski napisan u desetercu). Obrazovan i načitan, upućen u najnovije pojave u evropskoj književnosti, Subotić je po svojim kritičkim napisima iz 40-tih godina, više nego po svojoj poeziji bio jedan od inicijatora romantizma u srpskoj književnosti. Stvarao je u svim književnim žanrovima. Pored pesama, pisao je romantične istorijske novele, istorijske drame, ogledao se i u romanu, ali se nikad nije uzdigao iznad prosečnosti. On je karakterističan za prvi, podražavalački, predbrankovski stadijum srpske romantike, kada su srpski pesnici, izvežbani u oponašanju klasične i nemačke poezije, stali isto tako predano i vispreno oponašati narodne pesme. Oponašanje narodne poezije zadržaće se i dalje ali pre svega kao najniži, gotovo izvanliterarni oblik srpske romantike (Joksim Nović Otočanin, Jovan Sundečić i drugo)."

Jovan Deretić
Kratka istorija srpske književnosti
Romantizam 40-tih godina
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #3 poslato: Decembar 25, 2010, 01:03:03 pm »

*
Stihovi Jovan Subotić


Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #4 poslato: Decembar 25, 2010, 01:03:27 pm »

*
Stihovi Jovan Subotić


PESMA

Zašto da se ja brinem,
Zašt' da se pečalim,
Zašt' ovaj svet rđavi
Jošt većma da kvarim?
 
Ta nisam ja došao
Na ovaj svet beli
Da u tugi nesnosnoj
Vek provedem celi!

Na radost je čoveka
Stvorila sudbina,
Zato mu je sladosti
Poklonila vina;

Zato mu je vesele
Pesme dala glase,
Da razvedri oblačne
Ovog sveta čase.

Neka plače ko vole,
Ja ću da popevam,
I sa starim matejcem
Vedre prsi zgrevam.

Kucnuću se s komšijom
I s desna i s leva,
Ja ću njemu pevati,
On nek' mi otpeva.


1837.


EMBRIONU

Otkuda tako, ti mili putniče,
U život ovaj posla l život tebe?
Je li to život, je l to pravo biće?
Kad svet ne vidiš, vidiš li sam sebe?
Otac u tebi sebe ne poznaje,
Kćer mati traži, tu joj vid ne daje!

Zašto si bolje ostavio dane,
Da put nov ovaj svršiš u noći?
Znala je sudba da zora da svane
Nećeš ti, nećeš dočekati moći,
Pa zašto dade, da se kreneš k celi,
Za koju nužno dan ti treba beli?

Il je i mračno matere ti krilo
pristojno želji, koja život traži?
Da l, što se ovde začne, nije bilo?
Da l je gde čovek prije dana naši'?
Je l biće, koje samo sate broji,
Ravno životu, koji sto leta broji?

Kojem je od vas dvojice nepravda:
Tebi što usta nemaš, da s' nasmeješ,
Ni oka, suzom obraz da opereš,
Il starcu, koji muči se i strada,
Međutim peva, ves'o zanoveta,
I tako za sto, manje, više, leta?

Mora l to biti, da se čovek rodi
Ovde, i vreme svoje da probavi?
Ima l put zemlja, koji kroz grob vodi?
Može l se preko, da s' ovde ne javi?
Il je baš nužan život od sto leta,
Da se otvore vrata drugog sveta?

Eda l, — no idi, ti misli nedraga! —
Eda l, što ovde ne ugleda dana,
Navek propada iz sveta sazdana?
Nit mu je igde u životu traga,
Niti nadežde, moći bar postati,
Koju imaju sami nezačeti?

O ne, ne da se to ni pomisliti!
Što je postalo, to na veki traje.
Tajna je, zašto baš to mora biti,
Da zemlja život i postanak daje;
Koliko vreme, gde l se ko tu skita,
to se za pismo na taj put ne pita.

Šta može cvetak, koji sčupa ruka
Tek što ga rosa osvežila prva!
Zašto da navek ona duša kuka,
Koja propade ni dužna ni kriva,
Nit može svetlog ugledati danka,
Jer joj s njom rano mila umre majka!

Zasluga deli po pravdi nagradu:
Čim onaj starac dobi dane svoje?
Bič ima samo nad krivicom vladu:
Zar moj da strada sin za grehe moje?
Da je sav život jedan put za tamo,
Svi bi stoletni umirali samo!

Zbogom, o zbogom, ti mili putniče!
Naći će tebe i otac i mati;
Oni će tebi, ti ćeš njih poznati,
I kad um ćuti, srce jasno viče.
A ti da jesi, da ćeš tamo biti,
Duša nam kaže, i ne da se kriti.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #5 poslato: Decembar 25, 2010, 01:04:03 pm »

*
Stihovi Jovan Subotić


ŽELJA LJUBOVNIKA

Kad bi mene moćna sila
Lakim sanom stvorila,
I volšebstva tajna vrata
Želji mi otvorila,
Pod laku bi' ja se potkrao
Mile moje zavesu,
Il' bi' s grane njoj sletio
Kad bi legla u lesu.
Na velike trepavice
Ljuljkajuć se seo bi'
I obraze umiljate
Iz raja joj sveo bi'
Čas bi' sebe ljubičicom
Mirisavom stvorio,
I za kosom kovrčavom
S Laorom se borio;
Čas bi' golub nestašnij joj
Sladka usta ljubio,
I crvenim purpurne joj
Ustne kljunom dubio;
Čas slavujak u bela bi'
Nedra joj se krao,
I po mekim holmićima
Malom nogom igrao;
Najposle bi stvorio se
Silne ljubve malij Bog,
Najoštrijom ranio b' joj
Srce strelom luka mog.
Kazao bi' joj, čije srce
U golubu oseća,
Kog slavujem tužećim je
Pretvorila nesreća;
Kazao bi' joj, čiju dušu
ljubičica izliva,
Čije oko reku suza
Dan noć za njom proliva.
Rekao bi' joj da pređe
Stub se s neba srušiti,
Da će pređe jarost Boga
Milu dušu skrušiti;
Da će pređe leto sledit
Mlake volne Dunava,
Da će pređe vratiti se
istočniku svom Sava;
Nego što će srce moje
nju želiti prestati,
I plamena silne ljubve
U grudi mi nestati.
Pa kad ona umoljena
Oko vrata padne mi,
Kad poljupci goreći joj
Dne nagrade jadne mi:
Ja ću onda na srcu joj
Srećne suze plakati,
I kao jagnje oko ovce
Od radosti skakati;
Sa njenog ću gledat krila
Kako sunce ustaje,
Sa njenog ću gledat nedra
Kako Lune nestaje.
Ah! a zar će ona večno
pod drvetom spavati,
Zar će ovo srećno stanje
Meni večno trajati? —
Zato stvor' me, moćna silo,
Njenog tela senčicom,
Da je lakom svuda pratim,
Kud se makne nožicom.
Pa kad sija jarko sunce
Verno ću je pratiti,
I za njom ću sa stidljivim
Okom svuda slediti:
A kad oblak prijateljski
Sunca pogled sakrije,
Kad na oko zavidljivca
Noć mrak crnij prolije;
Onda ću sa derskim srcem
Stasu joj prikučiti,
I neviđen neprimetno
Lepij obraz ljubiti.



LJUBOVI

Pusta ljubov šta učini,
Po mom sercu šta počini!
Svu tišinu izgna, progna,
I veselost moju propra do dna.

Nemam mesta, nemam stana,
Hodim, brodim do svih strana:
Sam sam, nit' me kogod dira,
Al' ja opet ne nahodim mira.

Predmet svaki na me zjaje,
Jedna strast me drugoj daje.
Duša klone, serdce pišti,
i ja ne smem kazat gdi me tišti.

Ištem, prosim svud zabavi,
Da mi serdce zaboravi
Onu koja me plenila,
Al' sve vsuje, ne da ljubve sila.

Što je više smećem s uma,
To mi više dođe s puta,
Sve se lako zaboravi,
Ljubov sebi večni spomen pravi.

Ili bez nje ili s njome,
Teško bednom serdcu mome!
Pri sastanku tajno stenjem,
Pri sastanku plačem, ginem, venem.

Drugi koj' u ljubvi strada,
On se dobrom koncu nada;
Al' ja ljubim bez nadežde,
Dragu moju sojuz veže.

Ljubi, terpi, serdce moje,
To je jadno stanje tvoje;
Drugom se ruža rumeni,
Meni s' tavni pelen, ah, zeleni.
Sačuvana
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #6 poslato: April 26, 2012, 01:08:02 am »

 *
 Poezija za decu Jovan Subotić


 MATI PEVA ŽARKU
 
 Ustaj mali Žarko,
 Došla ti je kuca,
 Da joj dadeš rucka,
 Došla ti je cica
 Da joj dadeš vinca,
 Došlo ti je tele
 Da mu dadeš mleka:
 Ljoke, tele, ljoke!
 Neda Žarko mleka,
 Treba za sebeka!



 VIDA I ZLATAN SAN
 
 Zaspala je mala Vida,
 Njoj dolazi zlatan sanak,
 Da se malo poigraju,
 I po cveću provitlaju.
 Zlatan sanak na prag stao,
 Preko praga na nos pao,
 A Vida se zasmejala,
 Pa se u snu nasmejala.



 KOLEVKA
 
 Vidina je majka
 Kolundžije zvala:
 Dođite ovamo
 Kolundžije mlade,
 Uhvatite zrake
 Od jutarnja sunca,
 Iz njih mi sakujte
 Za Vidu kolevku.
 
 Vidina je majka
 Tankoprelje zvala:
 Dođite ovamo
 Tankoprelje mlade,
 Uhvatite zrake
 Od mlada meseca,
 Iz njih mi opred'te
 Za Vidu pelenke.
 
 Poslalo mi nebo
 Nežnoga anđela
 Da mu ga othranim
 Da mu ga odgojim,
 Pa mi sada treba
 Za to čedo neba
 Kolevka od sunca
 Povoj od meseca.


 Zorana Opačić: "Antologija srpske poezije za decu predzmajevskog perioda"  
 Antologija srpske književnosti
Sačuvana
Stranice: 1   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: