sledeća tema »

[Angelina]

**

DRAGOLJUB ĐENADIĆ ĐENA

(1910—1971)

... Područje Bogatića dalo je u prošlosti nekoliko značajnih i darovitih književnika. Među njima su sigurno najznačajniji Janko Veselinović i Milorad Panić - Surep, ali je isto tako značajno i stvaralaštvo Dragana Simića. Oni su u svojim delima ovekovečili vitalnost duha mačvanskog seljaka i lepotu bogatog mačvanskog tla i podneblja. Klica ljubavi prema književnom izrazu, koju su oni zasejali rodila je desetak današnjih pesnika...

Bilo bi nepravedno ne pomenuti velikog pesnika i muzičara, entuzijastu i zanesenjaka — učitelja Dragoljuba Đenadića - Đenu, koji nije više među živima. Kad razmišljam o Đeni i njegovoj poeziji uvek dođem do zaključka da je i Mačva imala svog Disa, jer je Đena, po bogastvu svog talenta i po svojoj pesničkoj nedovršenosti mnogo podsećao na Vladisava Petkovića - Disa. S pravom se može reći da je Đena ceo svoj život posvetio pesmi. Njegovi dani prolazili su u školi, ili u prostorijama KUD "Janko Veselinović" gde je sa tamburcom učio mlade da sviraju i pevaju, a njegove noći prolazile su za pisaćim stolom, sa perom u ruci vezući stihove i stvarajući poeziju koja je bila ovladala celim njegovim bićem.

Za njim su ostale tri Zbirke pesama (Monsuni nad voćnjacima duša, Ljudi iza žica, 1959), u kojim ima izuzetnih pesničkih ostvarenja. Njegova pesma "Boem" spada u red najboljih pesama tog žanra.

Milovan Prokić, 1984
Časopis Međurepubličke zajednice kulture SAVA

[postavljeno 29.08.2007]

[Angelina]

**
Stihovi Dragoljub Đenadić Đena

Buđenje
Rad Dragana Đuričića

                                                               TVOJA LJUBAV

                                                               Čas si demon žena što istino vara —
                                                               čas junakinja mojih snova,
                                                               što vrata u život veselo otvara —
                                                               ti si uvek sveža, uvek kroz bol nova.

                                                               Tvoja ljubav, vekovna, sudbinska,
                                                               ume sumnjom u te da me za sve veže,
                                                               ti nedaš da sitost bude meni bliska,
                                                               jer želja večno do tebe doseže.

                                                               Ti umeš da stradaš, da robiš, da voliš,
                                                               kadkad bacaš dušu u bespuće snova,
                                                               ti ko skupa sreća umeš da zaboliš,
                                                               ti si uvek sveža, uvek kroz bol nova.

[postavljeno 30.12.2007]

[Angelina]

**
Stihovi Dragoljub Đenadić Đena


ŽENI
Zavodnici

Moj bol to je tvoja ljubav stalno moćna,
moj bol tebi, uvek tako čudno treba,
jer si tajanstvena ko tišina noćna, —
a daleka si ko visina neba.

Mojim bolom žeđi večite napajaš,
kroz moj bol ti uvek veličinu značiš,
kroz satanjski trijumf ti žrtve nabrajaš,
kroz moj bol ti snagom vekovima zračiš.


VEČNO ME SEĆA JEDNA STARA PESMA

Večno me seća jedna stara pesma
na skoru prošlost i blaženstva kut,
na kose njene i oči snene,
na stari kesten i mesec žut.

U pesmi staroj o ljubavi piše,
koja kao moja pravi život znači,
koju ne može vreme da izbriše
i koja ko sunce u dušama zrači.

Sad sećanja tužnih puna mi je soba,
bez nje, mladosti i lepota njenih,
sad vidim šta je značilo to doba,
što je posvećeno toj voljenoj ženi.

I bežim od svega što bi ustalasalo,
dušu, od zvuka, pesme, od lepote,
jer sve što je smisao životu mi dalo,
ljudska slabost davno i surovo ote.

[postavljeno 05.07.2009]

[Angelina]

**
Stihovi Dragoljub Đenadić Đena


PORUKA PO MESECU
(Napisana u danima kad zarobljenici nisu
primali ni pisma ni pakete 1941. godine)

II
Večni pratioče snova i nadanja
dok čežnje dušama, ko rekama teku,
sa verom u bolje, posle svih stradanja,
odnesi pozdrave u zemlju daleku.

Odnesi sav bol potištenih, sužnjih
dana i noći jednih ko i drugih,
neizvesnih, pustih i beskrajno tužnih,
kao kamen teških, kao večnost dugih,

Ti budi nama naša svetla veza
neka slete sa tvog zabrinutog lica
pozdravi i čežnje ptica iz kaveza,
pozdravi i čežnje ljudi iza žica...

[postavljeno 27.02.2010]

[Angelina]

**
Stihovi Dragoljub Đenadić Đena


L E P O T A

Ti si u zlatnom oku dana, u dukatu Sunca!
U buktavoj beloj zvezdi grada —
U selu rascvetanom što je pobeglo tankoj stazi —
U pletivu ruku džina — rada —
U čovečnosti što k'o žeđ srebri iz velikih dela.
U slasti stvaranja i njenoj snazi —
U bajkovitoj javi bez bolesti duše i tela . . .
U dugim jastucima bregova sive gore,
što je hipnozom tišine zaneta —
U dalekoj ženi, — mesečini nagoj —
U jutru mladom raspevanom detetu zore —
U blaženstvu mira u vrtu sveta . . .

Stihovi preuzeti iz lista za književnost, kulturu i društvena pitanja "Panonsko jedro"
Ruma, februar/mart 1972.