Vasko Popa (1922—1991)
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Stranice: « 1 2   Idi dole
  Štampaj  
Autor Tema: Vasko Popa (1922—1991)  (Pročitano 79340 puta)
0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Angelina
Administrator
*****
Van mreže Van mreže

Poruke: 6361



« Odgovor #20 poslato: Jun 22, 2013, 12:45:25 am »

*

SPOMEN-PLOČA VASKU POPI

U utorak se na zgradi u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj je živeo veliki srpski pesnik, otkriva spomen-ploča. Bio je majstor moderne metafore, koji je mogao da peva i o stolici, tanjiru, krompiru

PESMA je, u stvari, oličenje sklada bez koga je teško, bez koga je u krajnjoj liniji nemogućno živeti. 'Kora' je, knjiga moje mladosti, svedočanstvo moje prve ljubavi i prve svađe sa svetom. To je pokušaj da se golemu životu, koji nezadrživo stasa u večnoj, neotklonjivoj opasnosti, obeleži kora. Svojom poezijom želim da izrazim tačno ono što sam opisao. Kada bih pokušao da to izrazim na drugi način verovatno se ne bih bavio pisanjem".
 
Svojevremeno je, tada mladoj novinarki Grozdani Olujić, ovo ispričao, u jednom od izuzetno retkih intervjua Vasko Popa (1922—1991). "Koru", kao i sve ostale zbirke koje su u samom vrhu srpske i evropske poezije, napisao je u dvosobnom stanu, na drugom spratu, bez centralnog grejanja, u tadašnjem Bulevaru revolucije 26. Tu je, uz svoju Hašu, suprugu i gimnazijsku ljubav, proveo četiri decenije. Na zgradi u današnjem Bulevaru kralja Aleksandra u utorak će biti otkrivena spomen-ploča, u okviru kulturnog poduhvata "Vratimo dug piscima", Ministarstva kulture, "Večernjih novosti" i beogradskih opština.

Ova adresa, kasnih pedesetih godina, bila je prava umetnička kolonija. Na drugom spratu stanovali su i pesnik Slobodan Marković i dramski pisac Miodrag Đurišić, a na spratu više pisci Ivan Ivanji i Đorđe Radišić i slikari Jevto i Danica Perić. U stanu na četvrtom spratu živeo je Slavko Vukosavljević.
 
Rođen u tipičnom banatskom selu Grebencu, Popa je osnovnu školu i gimnaziju završio u Vršcu, gde je u školskom listu objavio prvi literarni tekst, priču "Crno mače". Drugi svetski rat proveo je u Bukureštu i Beču, odakle je sproveden u logor u Zrenjaninu. Potom se vraća u austrijsku prestonicu, gde je radio kao kondukter u tramvaju, družeći se sa naprednim omladincima i izmičući Gestapou.
 
Po oslobođenju, sa samo 22 godine i znanjem nekoliko jezika, u rukovodstvu Vršca bio je zadužen za kulturu. Jedan je i od osnivača Narodnog pozorišta Sterija. U Beograd dolazi 1946. da studira francuski jezik i književnost, godinu dana kasnije zapošljava se u literarnoj redakciji Radio Beograda. Tu upoznaje Dušana Matića, koji će ga uvesti u krug pesnika nadrealista (Marko Ristić, Milan Dedinac, Oskar Davičo). Intenzivno je pisao stihove, ali ih nije objavljivao, o čemu je ostao zapis Mihaila Lalića, kome je Zoran Mišić u jednom trenutku rekao: "Vasko piše odlične pesme, savršene!"
 
"A zašto ih onda ne štampa, kad su tako savršene?"
 
"Neće, nije za njih došlo vreme."
 
Prva pesma, kao i sve ostale, sa čuvenim stihovima "Očiju tvojih da nije", bila je posvećena Haši, a objavljena u "Književnim novinama" 1949. godine. Na prvu zbirku čekao je još četiri godine. Sa "Korom" je postao idol mladim pesnicima. Već 1955. u časopisu "Delo" objavljuje antologijski ciklus "Vrati mi moje krpice", a sledeće godine u anketi u kojoj je učestvovalo 1.000 studenata BU, najviše njih reklo je da čita Popinu poeziju.
 
"Neverovatno je kako je sažet i moderan. Popa je pravi majstor moderne metafore... Ko bi rekao da se može pevati o tanjiru, stolici, krompiru", govorio je Branko Miljković, koji će Popi posvetiti svoju pesmu "Uvod u igre".
 
"Kora", ipak, nije bila svima po meri. Zbirku su negativno ocenili Predrag Palavestra, Zoran Gavrilović, Milosav Buca Mirković, Ivan Lerik. S druge strane, oduševljenje nisu krili Stanislav Vinaver, Borislav Radović, Skender Kulenović, Borislav Mihailović Mihiz, Isidora Sekulić, u čiji je skromni dom odlazio sa prijateljima Miodragom Pavlovićem i Stevanom Raičkovićem. U izdavačkoj kući "Nolit" ostao je ceo radni vek, u redakciji u kojoj su bili Zoran Mišić, Mihailo Lalić, Slobodan Galogaža, Miloš Stambolić, Aleksandar Ristić, Borislav Radović, Nikola Bertolino, Ivan V. Lalić, Milica Nikolić.
 
Sa svakom novom knjigom, iako je bio povučen i skroman, slava mu je rasla i prerasla granice njegove zemlje i jezika. Još za života proglašavan je za jednog od najvećih svetskih pesnika, prevođen i hvaljen.
 
"Mislim da je Vasko Popa bio jedan od najmarkantnijih pesničkih figura u ovom veku", rekao je nobelovac Josif Brodski, na vest o Popinom odlasku, posle duge i teške borbe sa karcinomom pluća. Sahranjen je pored Miloša Crnjanskog i Skendera Kulenovića.


ZBIRKE I PREVODI

POSLE "Kore", Popa je objavio antologijske zbirke pesama "Nepočin polje" (1956), "Uspravna zemlja" (1972), "Vučja so" (1975), "Živo meso" (1975), kao i tri zbornika narodnih umotvorina "Od zlata jabuka" (1958), "Urnebesnik" (1960) i "Ponoćno sunce" (1962).
 
Pred kraj pesnikovog života, napravljena je statistika, po kojoj su mu 52 knjige objavljene na raznim jezicima: 11 na engleskom (šest u SAD, pet u Britaniji), šest na nemačkom, po tri na grčkom i švedskom, po dve na francuskom, poljskom, rumunskom, češkom i slovačkom, a po jedna na bugarskom, holandskom, mađarskom, norveškom, portugalskom (Brazil), ruskom, španskom (Meksiko), turskom, bengalskom i hindu jeziku. U Engleskoj i Americi štampane su mu sabrane pesme, što nije doživeo nijedan naš pesnik.


KAKO PIŠEM Nastojeći da zaviri u književnu radionicu velikog pesnika Grozdana Olujić je uspela da zabeleži i ove reči: "Kako pišem?

Najmanji deo vremena potrošim nad hartijom. A o onim drugim strašnim količinama vremena žrtvovanim poeziji, bolje i da ne govorimo. Zaljubljen sam u jezik ulice, jezik naroda, onaj zabeleženi i onaj govorni. U onaj jezik sveden na znake, na zvučne gestove, rekao bih, koji su bili brbljivost".


D. Bt. — M. A. K. | 03.10.2011 | Večernje novosti
Sačuvana
Stranice: « 1 2   Idi gore
  Štampaj  
 
Prebaci se na: