sledeća tema »

[Angelina]

*

ISIDORA SEKULIĆ /1877—1958/
Evropski duh srpske književnosti
Izložba Biblioteke grada Beograda

Studijsku izložbu posvećenu životu i stvaralaštvu velike srpske spisateljice Biblioteka grada Beograda priredila je povodom 50-godišnjice smrti Isidore Sekulić. Pored obimne građe koja je prikupljena iz Rukopisnog odeljenja Matice srpske, Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković, arhiiva SANU, Narodne biblioteke Srbije i Rukopisnog odeljenja Biblioteke grada Beograda posetioci će moći da čuju i glas Isidore Sekulić čiji smo snimak pozajmili iz Radio Beograda. Kroz život prve žene člana Srpske kraljevske akademije i akademije SANU, prvog predsednika Udruženja pisaca Srbije, osnivača, počasnog predsednika i sekretara Srpskog PEN-a, počasnog člana Srpske književne zadruge, Matice srpske, saradnika 33 novine i časopisa, vodiće nas obilje dokumenata, pisama, razglednica, rukopisa, knjiga.

Istinski patriotizam, prožet pravom "tjubavlju za svoj narod i Srbiju, ali uvek stavljan u kontekst sveta i Evrope, mogao bi biti putokaz i sadašnjim generacijama. "Tradicije nisu ništa drugo do sačuvana sećanja.(...) — istorija je takođe knjiga ili galerija sećanja. (..) Knjige starostavne, u nama su raspoređene(...) Svi ukusi naši, svi stilovi naši, bili su nekad već odlike, ponosi, uživanja ko zna čija(...) Kultura bogati ljude, umetnost je sreća ljudi, a sreće su internacionalne, istovetno ljudske od početka vekova." Pisala je Isidora još 1951. godine.


Autor izložbe i kataloga je Olga Krasić-Matjanović, bibliotekar savetnlk u Biblioteci grada Beograda.
Dizajn je uradila Dragana Lacmanović.

Izložba je održana od 24. novembra do 9. decembra 2008. godine u Galeriji "Atrijum". Na otvaranju je govorio Mirko Magarašević, a izvode iz Isidorinih pisama čitala je Ksenija Jovanović.

BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA

[postavljeno 17.09.2010]

[Angelina]

*

IZLOŽBA O ISIDORI SEKULIĆ

U znak sećanja na najumniju Srpkinju svog vremena i prvu ženu akademika u nas, Isidoru Sekulić u šabačkoj Biblioteci je otvorena izložba njenih fotografija i knjiga.

Početkom prošlog veka Šabac i Isidora Sekulić nisu se dobro razumeli. To nije bio grad koji je sama odabrala — život u njemu nametalo je postavljenje: aktom Ministarstva prosvete Kraljevine Srbije postala je privremena razredna učiteljica Više ženske škole u Šapcu.

Predavala je matematiku, nemački jezik i gimnastiku, a prema učenicima je bila stroga i daleka. Često je sama šetala pored Save, a Šabac je opisala u eseju "Palanka", svojevrsnoj metafori male sredine i njenog skučenog duha.

"Upravo iz Šapca Isidora Sekulić je ušla na velika vrata u srpsku književnost. Bila je saradnik najboljih časopisa tog vremena. Iz našeg grada odlazila je na velika putovanja", kaže Sonja Bokun-Đinić, direktorka Biblioteke u Šapcu.

Iz beležaka koje je pisala dok je bila u Skandinaviji nastala su "Pisma iz Norveške", u Šapcu je napisala i svoju prvu knjigu, ispovedni dnevnik "Saputnici".

Izložba u Šapcu plod je saradnje sa Bibliotekom grada Beograda.

"O Isidori Sekulić se mnogo više nagađalo nego što se znalo. Želela je da evropski duh donese u malu Srbiju i da ga razvije. Ona je primer koliko treba raditi na prosvećivanju svog naroda, na razvijanju kulturne saradnje i koliko, i kako, treba poštovati svoju tradiciju", naglašava autorka izložbe Olga Marjanović.

Isidora Sekulić je u Šapcu provela tri godine. U grad pored Save došla je kao nastavnica, a iz njega je otišla kao spisateljica, esejista, lucidni kritičar i prevodilac.

Do kraja života bila je posvećena lepoti reči i smislu jezika, upoznala je mnoge kulture, govorila nekoliko svetskih jezika i važila za najobrazovaniju i najumniju Srpkinju svoga vremena.

Grad Šabac je ovom izložbom ispunio deo onoga što je Isidora očekivala od ljudi: "Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale... Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole".

13.11.2009. | Srpski list